OSTALI SEMINARSKI RADOVI - PREDUZETNIŠTVO - |
||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
Preduzetništvo i ekološka kriza
Za realizaciju ovog seminarkog rada, odabrao sam temu koja prati probleme
u ekologiji koji se stvaraju na zemaljskoj kugli usled tehnološkog
napretka u covecanstvu.
Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potice od grcke
reci oikos –dom, i logia – nauka, izucavanje. Termin ekologija
prvi put je upotrebio nemacki biolog Ernest Hekel 1866. godine. U Laickoj
javnosti se ovaj termin cesto koristi kao sinonim za pojam zaštite
životne sredine. U suštini, ekologija je naucna disciplina koja
proucava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke
interakcije izmedu organizama i njihovog okruženja. Okruženje
organizma ukljucuje fizicke osobine, koje sumarno mogu da se opišu
abiotickim faktorima kao što su klima i geologija, a takode ukljucuje
i druge organizme koji dele njegov ekosistem odnosno stanište. Ekologija
je prirodna i interdisciplinarna nauka, koja gradi svije temelje u biologiji,
geografiji, geologiji, fizici, hemiji i matematici. U zadnje vreme informatika
igra veliku ulogu u sintezi i sabiranju ekoloških podataka.
Ekologija pokušava da pronade odgovore i rešenja brojnim problemima
okoline koji nas sve više okružuju. Nažalost, mnogi problemi
današnjice su ljudskog porekla. Prevoz, termoelektrane i sagorevanje
fosilnog goriva za razne svrhe su odgovor za više od 50% zagadenja
vazduha. Vode i zemljišta sadrže sve vece kolicine raznih teških
metala i pesticida. Nuklearne elektrane proizvode velike kolicine radioaktivnog
otpada, cija manipulacija i odlaganje zahteva vrlo precizne mere i standarde.
Ovakvi problemi su samo par primera.
Dakle ekologija se suocava sa problemima u okolini. Odgovori nisu uvek
evidentni i jednostavni. Covek je u svom razvoju, nevodeci racuna, u velikoj
meri zagadio životnu sredinu. Danas se preduzetnici shvataju, pre
svega, kao kreatori tehnicko - tehnoloških inovacija. Oni kreiraju,
razvijaju mašine, opremu, sirovine, proizvodne procese i slicno a
pri tome moraju da vode racuna i o ekološkim problemima. Ovo se posebno
odnosi na procese u industriji, industriske otpadne vode, štetne
gasove i isparenja, industriski otpad. To se sve mora zaštiti odgovarajucim
filterima, preraditi i uskladištiti na odgovarajuci nacin, kako bi
se zaštitila životna i radna sredina.
Preduzetnik u stvari ne predstavlja samo osobu nemirnog duha vec i kreatora
boljeg ili lošije sutra u smislu životne sredine. Što se
tice buducnosti ona ce nam biti onakva kako se za nju pripremimo u sadašnjosti.
Problemi koji se stvaraju u sadašnjosti opasno ce ugroziti našu
buducnost.
Sama aktivnost preduzetništvo na ovom planu je veoma bitna i urgentna.
Polja delovanja ekologije
Ekologija, koja
se obicno smatra granom biologije, opšta je nauka koja proucava živa
bica(organizme). Organizmi mogu biti proucavani na mngim razlicitim nivoima,
od proteina nuklearnih kiselina, do celija, jedinki , i konacno na nivou
populacije , zajednica ekosistema, do biofere kao celine. Zadnje navedeni
nivoi su glavni predmeti ekoloških istraživanja.
Ekologija je multidisciplinarna nauka. Zbog usredsredenosti na više
nivoe organizacije života i na meduodnos organizama i njihove okoline,
ekologija ima snažan upliv na mnoge druge naucne grane, pogotovo
na geologiju i geografiju, zatim meteorologiju, pedologiju, hemiju i fiziku.
Zato se za ekologiju kaže da je holisticka nauka i da objedinjuje
tradicionalne nauke koje, na taj nacin, postaju njene subdiscipline i
sve zajedno omogucuju daljnji razvoj ekologije.
Kao grana nauke, ekologija ne propisuje šta je ispravno a šta
pogrešno. Ipak, ucenje o biološkoj raznovrsnosti i s tim povezanim
ekološkim temama omogucilo je naucno postavljanje ciljeva i dalo
mogucnost da se povezane teme izražavaju naucnom metodologijom, merenjima
i terminologijom.
Ekologija , kao nauka širokog polja proucavanja, može se podeliti
na nekoliko glavnih i sporednih subdisciplina. Glavne subdiscipline su
- bihejvioristicka ekologija koja proucava ekološke i evolucionisticke
osnove životinjskog ponašanja i ulogu ponašanja u prilagodavanju
životinja njihovim ekološkim stanovištima,
- populacijska ekologija (autoekologija), koja se bavi populacijskom dinamikom
unutar vrsta i njenom povezanošcu sa faktorima prirodne sredine,
- ekologija životne zajednice (sinekologija), koja proucava odnose
medu vrstama u odredenoj ekološkoj zajednici,
- ekologija podela, koja proucava meduodnose slabije uocljivih delova
predela,
- ekologija ekosistema, koja proucava razmenu energije i materije kroz
ekosisteme,
- opšta ekologija, koja se bavi problematikom na makroekološkom
nivou,
Podela ekologije može biti i na osnovu ciljnih grupa proucavanja:
- ekologija životinja,
- ekologija biljaka,
- ekologija insekata;
Podela ekologije može biti na osnovu proucavanja odredenog ekotopa:
- polarna ekologija,
- tropska ekologija,
- pustinjska ekologija.
Osnovni principi ekologije
Savremeni ekolozi smatraju da se ekološka problematika može
proucavati na više nivoa:
- populacijskom nivou (jedinke iste vrste)
- na nivou biocenoze (zajednice živih vrsta)
- na nivou ekosistema
- na nivou biosfere
Spoljašnji sloj zemlje sastoji se od nekoliko delova:
- hidrosfere (vodenog sloja)
- litosfere (sloja zemljišta i stena)
- atmosfere (vazdušnog sloja).
Biosfera (sfera života) ponekad se definiše i kao cetvrti omotac
i odnosi se na sve životne pojave na planeti ili na onom delu planete
gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvata i ostala tri sloja
uprkos cinjenici da zapravo ne postje stalni stanovnici atmosere.
Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u fotickoj
zoni (dubini do koje prodire sunceva svetlost). Tad su se pojavili višecelijski
organizmi koji su nastanili dno mora. Život na kopnu se razvio kasnije,
nakon što se formirao ozonski omotac koji je štitio živa
bica od ultraljubicastog zracenja. Ozonski omotac lociran je u statosferi
izmedu šest i trideset milja iznad zemlje. Na visini izmedu petnaesti
dvadeset kilometara iznad zemlje nalazi se atmosferski sloj u kome je
koncentracija ozona deset puta veca nego u ostalim delovima atmosfere.
Zbog izuzetne koncentracije ozona u tom delu dobio je naziv Ozonski sloj,
Ozonski omotac ili Ozonski štit. Koncentracija ozona u ozonskom sloju
je 10 ppm, a prosecnaa koncentracija u celoj atmosferi je 1 ppm. Kada
koncentracija ozona u ozonskom sloju drasticno opadne ili se izjednaci
sa prosecnom koncentraciijom, tada se govori o Ozonskoj rupi.
Ozon je glavni eliminator najveceg dela ultra ljubicastog zracenja. Kljucna
uloga ozona je u ocuvanju biosfere i regulaciji klimatskih uslova kroz
apsorpciju ultraljubicastog dela suncevog zracenja. Prolaskom kroz atmosferu,
suncevo zracenje slabi, tako što ga odredeni gasovi reflektuju i
apsorbuju sa razlicitim intezitetom i na razlicitim talasnim dužinama.
Kao posledica toga na, na Zemljinu površinu dospeva mnogo manji deo
suncevog zracenja, sa manjim intezitetom i izmenjenim spektralnim sastavom.
Udeo ultraljubicastog zracenja pri površini Zemlje je tri odsto,
infracrveni deo iznoso pedeset pet odsto, a vidljivi deo oko cetrdeset
dva odsto. Manje doze ultraljubicastog zracenja su neophodne, dok su velike
doze štetne na živi svet na zemlji.Kod coveka , na primer, normalno
ultraljubicasto zracenje omogucava stvaranje vitamina D, koji omugucava
razmenu razmenu fosfora i kalcijuma u organizmu.
Smanjenje koncetracije ozona u atmosferi za jedan odsto dovodi do povecanja
ultraljubicastog zracenja na Zemlji za 2-3 odsto.U pojasu gde se nalazi
Srbija i Crna Gora, prosecno smanjenje ozona u atmosferi izmedu 1969.
i 1986.godine iznosilo je u zimskom periodu 4,7 odsto, a u letnjem 2,1
odsto. U oktobru 1997.godine, merenjem je utvrdeno da ozonska rupa na
južnoj polulopti iznosi 24 miliona kvadrarnih kilometara, više
nego površina dve Evrope, gde je situacija i najdramaticnija
Koncept ekosistema
Prvi zakon ekologije kaže da svaki živi orgaanizam razvija
neprekidnu i stalnu vezu sa svim drugim elementima njegove životne
sredine. Ekosistem može biti definisan kao stanje gde postoji interakcija
izmedu organizama i njihove sredine. Ekosistem se sastoji od dve celine:-
života (biocenoza) i
- sredine u kojoj život postoji (biotop).
Unutar ekosistema, žive vrste su medusobno povezane i zavise jedna
od druge preko lanca ishrane te razmenjuju energiju i materiju kako medusobno
tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem može se sastojati od entiteta
razlicite velicine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. Na primer,
kamen i sav život ispod njega može biti jedan ekosistem. Šuma
može biti mezoekosistem a ceo ekoregion, zajedno sa recnim slivom,
može biti makroekosistem.
Glavna pitanja kod proucavanja ekosistema su:
-koliko efikasna može biti kolonizacija sušnih oblasti?
-koje su to promene i varijante u ekosistemu?
-kako se ekosistem ponaša na lokalnom, regionalnom i opštem
nivou?
-dali je aktuelno stanje stabilno?
-kakav je znacaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa medu ekosistemima
može imati covek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda?
Tehnicki progres i njegove posledice
Analiza odnosa prirode i ljudskog društva pokazuje da je taj odnos
uvek istoriski odreden, konkretan i promenljiv. Prvenstveno zavisi od
stepena razvoja proizvodnih snaga društva. Što se društvo
nalazi na nižem stepenu razvoja u toliko je njena zavisnost o prirodu
veca. Njen opstanak i razvoj , možemo slobodno reci, iskljucivo zavisi
od sitnih zakonitosti razvoja prirode. Napretkom coveka i razvojem proizvodnih
snaga od kamenog doba pa do današnjih dana, covek pocinje da se istrže
iz zagrljaja prirode, da se osamostaljuje i da povratno deluje na nju,
da je prilagodava svojim potrebama. Sada u 21. veku gledajuci na trenutan
razvoj ljudskih proizvodnih snaga možemo reci da je covek postao
ravnopravan partner sa prirodom. Sa naucne strane postoji konstatacija
da je covek nadvisio i u mnogo cemu nadmašio prirodu. Donekle se
sa time možemo složiti ali u suštini to nije tako. Tokom
19. i 20. veka cvrsto se verovalo da je tehnicki napredak vrednost o kojoj
ne treba posebno raspravljati, niti ga kontrolisati, jer se njegov proces
odvijao saglasno važecem shvatanju o položaju i odnosu coveka
i društva prema prirodi tako da je covek u centru sveta i sve što
je dobro za njega , dobro je i za prirodu.
Sve se više oseca da je covek svojim uplitanjem u normalne tokove
prirodnih zakonitosti,
presecajuci ih stvorio veliki nered i dezorjentisaciju u prirodi. Ne vodeci
racuna o prirodi u želji za napretkom covek zagaduje kopno vazduh
vodu pa cak i kosmos, samim time je u mnogome ugrozio svoju životnu
sredinu, uslove svog života i rada, pa cak i sopstveni opstanak.
Tako da se ta nazovi pobeda vraca njemu samom u jako lošim predvidanjima
vezanim za buducnost. Svojim pobedama covek je poremetio neke zakonitosti
u prirodi i time ugrozio opstanak nekih živih vrsta pa i sebe samog.
Uopšteno govoreci, ekološki poremecaji nastaju kada životna
sredina pocne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili odredenog
dela popuacije.
Primeri ekoloških poremecaja, neki od najcešce pominjanih primera
ekoloških poremecaja su:
- globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bašte".
Zagrevanje može prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (ekoizbeglice),
cešce pojave ekstremnih vremenskih poremecaja i kvalitativne i kvantitativne
promene u proizvodnje hrane (globalno zagrevanje)
- pojava rupe u ozonskom omotacu
- krcenje šuma i povecanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta
- topljenje nuklearnog jezgra u Cernobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo
ljudi i životinja i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i životinjama.
Oblast oko nuklearke je napuštena zbog velike kolicine radijacije
ispuštene pri topljenju jezgra.
- zemljotres u Indijskom okeanu, koji je izazvao ogroman talas Cunami
2004. godine
- Uragan Katrina New Orleans, Amerika, 2005
Dva poslednja ekološka poremecaja predstavljaju tipicne primere promene
u ekosistemu.
Cunami – talas smrti
Sam naziv cunami potice od japanskih reci "cu" koja oznacava
luku, i "nami" što znaci talas, dakle lucki talas, ili
u slobodnom prevodu zalivski talas. Cunami talasi se relativno cesto dogadaju
kada se hipocentar vrlo snažnih zemljotresa nalazi ispod mora, odnosno
kada se pri razlamanju stena formira vece vertikalno pomeranje (denivelacija)
morskog dna, obicno nekoliko metara, pa cak i preko 10m kod snažnih
zemljotresa. Ova nagla promena položaja dela morskog dna u zoni epicentra,
kao posledicu stvara nagli skok nivoa vode iznad mesta hipocentra zemljotresa.
Tako stvoreni talas se brzo krece ka obalama dostižuci brzine mlaznih
aviona (900 km/h).
Kada u priobalnom delu talas dopre do plitkih delova, nastaje cunami efekat
koji se manifestuje naglim smanjenjem brzine kretanja talasa, ali i naglim
narastanjem njegove visine, cak do nekoliko desetina metara.
Cunami talasi mogu nastati i nakon erupcije podvodnih vulkana, kao i usled
naglog klizanja ili odronjavanja velikih stena u velike vodene sredine
(mora i jezera), kao i udarom nekog veceg kosmickog tela (meteorida, asteorida),
kada se takode stvaraju talasi velikih dimenzija.
Cunami je niz talasa koji mogu svojom brzinom i visinom uništiti
sve što mu se nade na putu. Ribari su oduvek znali da prepoznaju
cunami nekoliko minuta pre nego što on naide, jer se voda povlacila
po nekoliko metara. Medutim, oni koji bi se našli na pucini, nisu
mogli nikako da primete ili osete šta se sprema.
Cunami u Indijskom Okeanu 2004., poznat i kao Sumatransko-Andamanski potres
je cunami nastao kao posledica podmorskog potresa 26. decembra 2004. Ubio
je oko 275.000 ljudi te je devastirao obalu od Indonezije do Somalije
u Africi cinivši ga tako jednim od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa
u modernoj istoriji.
Razlicite su procene za magnitudu potresa, koje se krecu od 9.0 do 9.3
po Rihterovoj skali (po ovim procenama to bi mogao biti drugi najveci
potres ikada zabilježen na seizmografu), službena procena stoji
na magnitudi 9.15.
Katrina – uragan nad uraganima
Katrina je ime za uragan koji je krajem avgusta 2005. pogodio južnu
obalu Sjedinjenih Americkih Država.
Nastao je 24. avgusta 2005. kraj Bahama i prvi udar na kopno dogodio se
kraj Majamija (Florida) kad je jacina uragana bila kategorije 1 na Safir-Simpsonovoj
skali za uragane. Tamo je uzrokovao vece poplave i 11 poginulih. Svoj
put je uragan nastavio u Meksickom zalivu gde je dobio na snazi. 29. avgusta
uragan nalece na americke države Luizijana i Misisipi sa jacinom
kategorije 4 (vetrovi 250 km/h). Uzrokovane su velike štete na priobalnim
podrucjima, a 80 odsto grada Nju Orleansa je potopljeno kada su dan nakon
naleta uragana popustile brane koje su štitile grad u depresiji.
Uragan je takoder izazvao žrtve i štete u americkim državama
Alabama, Tenesi, Džordžija i Kentaki. Ukupno je poginulo 1209
ljudi od cega preko 900 u Luizijani. Procenjeno je da je to bila najskuplja
prirodna katastrofa u SAD-u do tada.
Propast ovakvog odnosa sve cešce se ispoljava kao ekološka kriza,
cije razmere rastu, a vladajuca shvatanja ne mogu da ponude rešenje.
Zato, javlja se nova ekološka
etika – ekocentrizam, eticki suprotstavljena antropocentrizmu,
koja u osnovi svega stavlja ekosistem i sa kojim se covek izjednacuje
s drugim oblicima prorode, jedino cime se izdiže je povecana odgovornost
za ocuvanje života uopšte, pa i ljudske vrste, ali i nežive
prirode. Problemi savremenog sveta, tehnicko-tehnološki napredak
ubrzan ekonomskim rastom, urbanizacijom i industrijalizacijom, porastom
stanovništva, iscrpljivanjem prirodnih resursa i njihovim uticajem
na narušavanje ekološke ravnoteže, upoznavanje sa stavom
naucnika i medunarodnih foruma prema problemima životne sredine i
globalnim karakterom ekoloških problema predstavljaju svakodnevna
suocavanja naucnika i eksperata na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Medutim, to što svaka nuklerna elektrana predstavlja potencijalnu
opasnost, ne znaci da ce se ljudi odreci njihovog korišcenja. Neka
od izjava iz tog perioda od ljudi na medunarodnom nivou je bila da je
atomska energija preka potreba covecanstva I da nije luksuz koga se možemo
tako lako odreci vec da moramo živeti sa tim. Nuklearne elektrane
predstavljaju jedan od najopasnijih problema današnjice. Bez obzira
na posledice , nuklearna energija je neophodnost savremenog sveta, nužno
zlo savremene civilizacije i bice korišcena sve dok se ne nadu tehnicka
rešenja za šire korišcenje u praksi poznatih izvora energije
( solarni, vetrovi, geotermalni, biomase i dr. ) ili se otkriju neki potpuno
novi, za sada nepoznati izvori energije. Brojke o ostalim elementima koji
zagaduju životnu srednu a apsorbovani su u nju u prvih sedamdeset
godina XX veka su zapanjujuce I sve se mere u milionima tona dok su kolicine
otpadnih voda premašile kolicinu vode Amazona.
Osnovni ekološki problemi
Nauka i tehnologija su napravile mocan napredak u shavatanjima ali naš
najveci izazov leži ispred nas. Prema najdubljem shvatanju kraljevskog
astronoma Sir Martin Rees znanja o kompleknosti života na zemlji
su još uvek u zacetku. Najveca zagonetka je samo covecanstvo i kako
se ono uopšte pojavilo.On smatra da ce u 21-vom veku nauka brže
promeniti svet nego ikada do sada. Naš vek je veoma poseban rekao
je profesor Rees. Po prvi put ljudi mogu da izmene sami sebe.Upotreba
lekova implanata je možda vec sada duboko promenila ljude. Neke efekte
vec sada možemo da vidimo.
Znamo više o Univerzumu, znamo kako nastaju zvezde, kako se nukleusi
ponašaju u atomu, kako se galaksija održava pomocu crne materije.
Možemo da objasnimo sve dogadaje do ranih faza velikog praska, ali
još ne znamo šta je prouzrokovalo veliki prasak ili da li ih
je bilo više. Za sada ima još uvek puno nedovršenog posla
za ljude, delimicno u shvatanju teorije koja povezuje veoma veliko i veoma
malo u našem univerzumu a koja bi mogla voditi ka shvatanju potencijalno
drugacijih dimenzija.
Bio i kibernetska tehnologija je prirodi do kolena. Iako nudi sjajne perspektive
za covecanstvo ona ima i svoje tamne strane. Neke tehnologije mogu da
dozvole samo jednom fanatiku da potstakne globalnu katastrofu. Naucnici
kao i ostali deo sveta moraju da preuzmu odgovornost za rizik koji nosi
nova tehnologija imajuci u vidu da planeta zemlja ima dugacku istoriju
za sobom. A u vezi s njima pojavljuju se i prirodne katastrofe.
Cak i naucnici koji se bave proucavanjem evolucije su daleko od saznanja
kako se ljudi menjaju. Kompjuterski modeli mogu da idu samo toliko daleko
koliko im dozvoljava cinjenica da ne razumemo potpuno kako smo stigli
na zemlju. Postojimo koliko je do sada poznato svega kojih nekoliko biliona
godina.
Usled tehnicko tehnološkog progresa covek je ugrozio mnoge prirodne
resurse bitne za kvalitet svog života, odnosno opstanka. Ekološki
faktori koji mogu uzrokovati dinamicke promene unutar celokupne populacije
ili unutar pojedinh vrsta u odredenoj ekološkoj sredini najcešce
se dele na dve grupe: abioticke i bioticke.
U abioticke faktore ubrajamo geološke, geografske i klimatološke
parametre. Biotop je region sa srodnim obeležjima životne sredine
u kojem postoji poseban sklop abiotickih ekoloških faktora. Ti faktori
su:
- plodna zemlja, koja je u isto vreme i hrana i fizicka podrška.
Plodna zemlja pH, slanitet, azot i fosfor imaju osobinu da zadržavaju
vodu pri cemu je kocentracija tih elemenata vrlo važna.
Cinjenica da se danas obraduje svega 10% kopnene površine. Treba
da zabrine jer se raznim agrotehnickim merama koje su uslovile napretkom
u nauci i tehnologiji plodno zemljište sve više zagaduje. Odavno
se i pašnjacke površine u svetu smanjuju i pretvaraju u pustinje.
Nestajanje tropshi šuma, a i prekomerna seca zabrinjava ekologi iz
više razloga. Nestajanje citavih plemena, ugrožen opstanak mnogih
biljnih i životinjskih vrsta. Razlog zabrinutosti ekologa iz celog
sveta je da se masa pobrojanih problema dešava isuviše brzo.
Nešto što je priroda stvarala milionima godina može biti
uništeno za nekoliko decenija ili ti za nepun ljudski vek.
- voda, koja je istovremeno i osnovni element živog sistema. Ona
predstavlja nezamenljiv prirodni resurs za opstanak života na zemlji.
Treba je racionalno koristiti i truditi se da ostane u zdravim prirodnim
uslovima u toliko pre što je samo 3% od ukupne kolicine vode na zemlji
slatka voda a ostalo slana. Masa razloga ne ide u prilog ovoj cinjenici
kao na primer prenaseljenost planete, industrijalizacija i urbanizacija,
povecane potrebe za hranom i poljoprivrednim namirnicam. 22.mart je od
strane UN proglašen Svetskim danom zaštite voda i apeluje na
sve zemlje sveta da osmisle nacionalnu strategiju zaštite voda. Alarmantnost
je cinjenica da u svetu 1.2 milijarde ljudi nema pristup pijacoj vodi
a duplo više adekvatne sanitarne uslove i brojka je u stalnom porastu.
Statisticki podaci govore da ce na kraju prve cetvrtine XXI verovatno
dve trecine svetskog stanovništva ostati šedno i prljavo. Jer
potrebe za vodom rastu i da ce XXI vek biti obeležen globalnim sukobom
oko vode.
- vazduh, koji obezbeduje kiseonik za sve žive vrste. Vazduh zagaduju
podjednako i razvijene i nerazvijene zemlje tako da stotine miliona ljudi
udišu zagaden vazduh. Njega zagadujemo raznim gasovima, isparenjima,
prašinom i još mnogo cime. Deo nam se vrati kroz padavine na
tlo, vodu i smanjuje pH tla, kiseli vodu, a deo idi u atmosferu i šteti
ozonskom omotacu. Samim tim izlošeni smo štetnom delovanju suncevih
zraka. Da jedno povlaci drugo pokazuje i efekat staklene bašte izazvan
prekomernim gasovima. Sam taj problem je dovoljan da ugrozi opstanak na
zemlji. Do sada pobrojani problemi nas teraju da se ozbiljno zapitamo
kakvu perspektivu ostavljamo svojoj deci i pokolenjima koja tek dolaze?
Hlorofluorokarboni i haloni danas se smatraju najvecim “krivcima”
razaranja ozonskog omotaca. U nižim slojevima atmosfere, oni su potpuno
interni i imaju idealne osobine za mnoge tehnicke namene, što im
je omogucilo široku primenu u mnogim privrednim granama. Medutim,
u višim slojevima atmosfere (iznad 15 km),ovi gasovi gube svoju hemijsku
internost: tvrdo ultraljubicasto zracenje iz hlorofluorokarbona oslobada
atome-radikale hlora, a iz halona atome-radikale broma. Prema strucnim
procenama, jedan radikal hlora u atmosferi može da uništi više
hiljada molekula ozona, izlažuci na taj nacin živi svet na Zemlji
povecanim dozama zracenja.
- temperatura, koja ne bi smela da dostiže ekstremne vrednosti
cak i u slucaju kad neka od živih vrsta može podneti visoke
temperature
- svetlost, koja ekosistemu obezbeduje energiju putem fotosinteze
- prirodne katastrofe takode se mogu smatrati abiotickim faktorima.
To može dovesti do sledecih posledica:
- klimatski šok za floru, faunu i coveka, koji se manifestuje
kroz opadanje odbrambene moci imunološkog sistema coveka, raka kože,
povecanja oboljenja katarakte ociju, oštecenja okeanskog ekosistema,
smanjenja ulova ribe, smanjenja poljoprivrednih prinosa...
- preraspodela padavina i vodenih resursa: Jug (na primer, Mediteran)
- smanjenje padavina; Sever (na primer, Kanada) - povecanje padavina;
- zaoštravanje konflikta Sever - Jug: Jug - smanjenje poljoprivredne
proizvodnje; Sever- povecanje;
- porast frekvencije i inteziteta vremenskih nepogoda...
Ekološki poremecaji mogu biti veci i manji, uzrokovani prirodnim
ili ljudskim faktorima, lokalnog ili globalnog karaktera, zahvatiti jednu
vrstu , manji broj njih, a mogu pogoditi i sam opstanak života na
zemlji.
Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno
uzrokuje poremecaj u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na
opstanak ostalih vrsta. U slucaju globalnog poremecaja posledice mogu
biti daleko izraženije.Ponekad je ekološki poremecaj ogranicenog
obima i bez vecih posledica za ekosistem. Ali, najcešce te posledice
traju mnogo duže. U stvari, najcešce se radi o povezanom nizu
dogadaja sa završnim dogadajem. Na ovoj tacki nije moguc povratak
na prethodno stabilno stanje i novo stabilno stanje ce se postepeno postaviti.
Na kraju, isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki
poremecaj može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki.
Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena,
neki smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo,
epidemije, zagadenje hrane, negativan uticaj onecišcenja vazduha
na zdravlje, manjak hrane, manjak životnog prostora, nagomilavanje
otrovnog i teško razgradivog otpada te ugrožavanje opstanka
kljucnih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takode su faktori koji
uticu na ljudsko blagostanje.U proteklih nekoliko desetaka godina jasno
se uocava sve veci uticaj coveka na ekološke poremecaje. Zahvaljujuci
tehnološkom napretku i brzom priraštaju stanovništva ljudski
rod ima mnogo veci upliv na svoje životno okruženje nego ijedan
drugi faktor ekosistema.
Ekološki poremecaji
Uopšteno govoreci,ekološki poremecaj nastaje kada životna
sredina pocne negativno delovati na opstanak živih vrsta ili odredene
populacije.
To se dešava i kad faktori životne sredine pocnu gubiti na svom
kvalitetu u poredenju sa potrebama živih vrsta i to nakon promene
abiotickih ekoloških faktora (na primer, porast temperature ili smanjenje
kolicine kiše).
To se takode dešava kada životna sredina pocne negativno delovati
na opstanak vrsta (ili populacije) usled pojacane aktivnosti grabežljivaca
(na primer, prekomerni ribolov). Napokon, to se dešava i kad faktori
okoline pocnu negativno delovati na kvalitet života živih vrsta
(ili populacije) usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Ekološki poremecaji mogu biti veci ili manji (i varirati u trajanju
od nekoliko meseci do nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani
prirodnim ili ljudskim faktorima. Takode, mogu zahvatiti jednu vrstu ili
manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih (vidi clanak uništenje
vrsta).
Na kraju, ekološki poremecaj može biti lokalni (kao kod izlivanja
nafte) ili globalni (porast nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).
U skladu sa navedenim stepenima ogranicenosti, lokalni poremecaj može
imati znacajne ili manje znacajne posledice koje idu od ugibanja veceg
broja jedinki pa do potpunog uništenja vrsta. Kakav god bio uzrok,
nestajanje jedne ili više živih vrsta redovno uzrokuje poremecaj
u lancu ishrane sa dalekosežnim posledicama na opstanak ostalih vrsta.
U slucaju globalnog poremecaja posledice mogu biti daleko izraženije;
u nekim nestancima vrsta više od 90% vrsta koje su živele u
odredenom vremenu izumrlo je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak
odredenih vrsta (kao što su dinosauri) doveo do oslobadanja odredenog
staništa omogucivši pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je
ekološki poremecaj, paradoksalno, pospešio beodiversifikaciju.
Ponekad je ekološki poremecaj ogranicenog obima i bez vecih posledica
za ekosistem. Ali, najcešce te posledice traju mnogo duže. U
stvari, najcešce se radi o povezanom nizu dogadaja sa završnim
dogadajem. Na ovoj tacki nije moguc povratak na prethodno stabilno stanje
i novo stabilno stanje ce se postepeno postaviti (homeoreza). Na kraju,
isto kao što može izazvati nestanak vrsta, ekološki poremecaj
može smanjiti kvalitet života preostalih jedinki. Prema tome,
iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugrožena, neki smatraju
da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagadenje
hrane, negativan uticaj onecišcenja vazduha na zdravlje, manjak hrane,
manjak životnog prostora, nagomilavanje otrovnog i teško razgradivog
otpada te ugrožavanje opstanka kljucnih vrsta (veliki majmuni, pande
i kitovi) takode su faktori koji uticu na ljudsko blagostanje.
5. Mogucnost prevladavanja ekološke krize
Postoji mogucnost rešavanja ekološke krize, s tim što
se mora rešavati na medunarodnom planu. Rešenje proizilazi iz
odgovora na pitanje o ocuvanju prirodne sredine, izvora energije i pijace
vode, obradivih površina i šuma i mnoga druga slicna pitanje.
Za rešenje ekoloških problema moraju se koristiti dva sistema
mera i akcija: neposredne, kratkorocne i sistematske i dugorocne.
Prednost treba da imaju neposredne mere koje mogu u što kracem roku
da smanje obim i zagadivanja i obim ekoloških šteta. Prvenstveno
treba raditi na tome da svi ucenici u zagadenju budu u nekoj meri smanjeni
ili pak iskorenjeni. Adekvatni uredaji i oprema za transformaciju korisne
supstance otpadnih voda, gasova i drugih materijala u stanje pogodno za
korišcenje u proizvodnji. Za slucaj da to ne polazi za rukom treba
videti da se otpadne supstance razlože i prevedu u materijal koji
neškodi po zdravlje životne sredine.
Zarad lakšeg i sigurnijeg preovladavanja ekološke krize, prouzrokovane
napretkom covecanstva, svaka država, na svom nivou, treba da donese
izvesna pravna akta i da ih strogo primenjuje. Na globalnom nivou, poželjno
je razviti ekološku kulturu, i deci od ranog detinstva, ukazivati
na znacaj ocuvanja životne sredine. Ljudski rod je izgubio vezu sa
prirodom, otudio se od nje, zaboravio na njen znacaj po njegovo bitisanje.
Najrazvijenije zemlje sveta koje su najvecim delom doprinele trenutnom
nezavidnom stanju u ekologiji treba da budu nosioci inicijative u ocuvanju
prirode i samog opstanka života na zemlji.
Pre par godina najbogatiji covek na svetu, Bill Gates uložio je 84
miliona dolara u kompaniju Pacific Ethanol Inc., proizvodaca bio goriva
na bazi kukuruza. Da li je to bio konacan pokazatelj da se strateška
orijentacija velikih svetskih sila sa fosilnih, polako seli na manje štetna
- bio goriva? Koliko ce to u bliskoj buducnosti uticati na smanjenje emisije
štetnih gasova i globalno otopljavanje? Koliko ce to uticati na ubrzanije
potiskivanje kišnih šuma obradivim površinama? Koliko ce
unosniji posao sa bio gorivom potisnuti proizvodnju hrane?
Ovako bi smo mogli do sutra, gomila pitanja i neizvesnosti na samo jednu
globalnu stvar. Pa, mislimo da je i red da se podsetimo barem nekih muka
na koje stavljamo ljudski rod i njegovo jedino stanište – planetu
Zemlju. Ipak, s optimizmom se nosimo mišlju da ce najnaprednija vrsta
u univerzumu odabrati pravi put sopstvenog opstanka!
6. Uloga ekološkog menadžmenta u rešavanju ekoloških problema
Sami znamo da je današnje stanje u životnoj sredini uslovljeno
time što sam covek kao razumno bice je stavio sebe ispred svega.
Iz zabrinutosti zbog svog opstanka na zemlji u zadnjem periodu formira
ekološki menadžment. On je konstituisan kao posebna naucna disciplina
i veština upravljanja razlicitim ekološkim problemima, na nivou
preduzeca, regije, pa i države u celini. Osnovna uloga ekološkog
menadžmenta je u donošenju odluka preventivnog delovanja za
ocuvanje životne sredine i pronalaženje rešenja, za prethodne
nastale probleme usled rada privrednog subjekta. Sam pristup ekološkom
menadžmentu se razlikuje od svih drugih tipova menadžmenta.
On i po svom opredeljenju humanocentrican, u sedište svoje analize
stavlja coveka, njegovu zaštitu, opstanak i razvoj. Njegov znacaj
je postizanje ciljeva zbog ljudi.
„Ni u jednoj oblasti primene menadžmenta se tako snažno
i tako ubedljivo ne pokazuje dominacija principa efektivnosti nad principom
efikasnosti. Drugim recima, nikakvi ekonomski ili neki drugi ciljevi,
ma kako oni bili znacajni i krupni, ne mogu imati prednost nad loše
odabranim, nehumanim i neekološkim efektima. Zato se ekološki
menadžment smatra osnovnim testom svake menadžment prakse.“
Svetska zajednica je naveliko pocela da rešava nastale probleme.
Medu prvim konferencija Ujedinjenih Nacija održana u Rio de Ženeiru,
a zatim sve ucestalije i konkretnije.
Kao što je poznato da u razvijenom svetu eticke principe ponašanja
u preduzetništvu prihvatilo je oko 90% subjekata a u praksi samo
11% ih se pridržava. Ne preostaje nam ništa drugo nego da cekamo
i da se nadamo da ce ljudska pohlepa i licni interes stagnirati zarad
opstanka covecanstva i ostavljanja boljeg sutra naraštajima koji
dolaze posle nas.
Posledica razaranja ozonskog omotaca je “efekat staklene bašte”,
koji može izazvati povišenje nivoa mora za 0,5 - 2 m do 2100.
godine. Globalne opasnosti i moguce štete su potapanje nižih
predela, opasnost masovne gladi, opasnost velikih migracija.
Može li se ozonski omotac revitalizovati ? Odgovor je - može,
ako se prestane sa proizvodnjom ili se drasticno smanje kolicine hlorofluorokarbona
i halona. S obzirom na to da se još uvek aktivno koriste u industriji
i da postoje deponije smeca sa, recimo, starim frižiderima i automobilima
- to, medutim, nije nimalo lak zadatak.
Globalna oštecenja ozonske rupe i opasnosti koje ona izaziva dovele
su do zaoštravanja državne regulative. U nekim zemljama su odredbe
o zaštiti prirodne sredine unesene u Ustav i doneseni su posebni
zakoni o ekološkoj problematici. Istovremeno, ova problematika je
predmet mnogilh bilateralnih dogovora i ugovora izmedu država.
Montrealski protokol predstavlja medunarodni sporazum o smanjenju proizvodnje
i potrošnje hloroflukarbona i halona koji je potpisalo 46 zemalja.
Pojava ozonske rupe na severnoj polulopti dovela je do pooštravanja
Montraealskog sporazuma. Londonski sporazum propisuje potpuno zaustavljanje
nove proizvodnje i potrošnje CFC - rok za industrijske zemlje bila
je 2000. godina, a za zemlje u razvoju 2010.godina. Na konferenciji u
Kopenhagenu, dogovoreno je dalje skracivanje roka za potpuno napuštanje
proizvodnje CFC do 1996.godine i za hidroflorofluorokarbone do 2030.godine.
Saznanja iz ekologije kao naucne discipline ukazuju na cinjenicu da svaki
ekološki sistem svoj opstanak mora da obezbedi putem samoregulacionih
mehanizama, odnosno stalnog prilagodavanaja populacije na date uslove
okruženja, a s obzirom na date potrebe populacije i to u granicama
raspoloživih resursa, odnosno kapaciteta eko-sistema.
Suprotno prirodnim sistemima, regulacija organizacionih ekosistema ne
uvažava dovoljno uslove dugorocnog opstanka. Za rešavanje ekoloških
problema covek treba da koristi odgovarajuce ekološke i organizacione
mere objedinjene u strategiji, pomocu kojih može da obezbedi opstanak
života na zemlji. Za sada, materijalnu podršku ovom projektu
i izabranoj strategiji daje Svetska banka. Uzimajuci u obzir ozbiljnost
problema, Ujedinjene nacije su proglasile 16. septembar za internacionalni
Dan ocuvanja Ozonskog omotaca, kada politicari, biznismeni i naucnici
govore o uslovima opstanka na zemlji.
Alternative
Naucnici koji se bave ovom problematikom ukazuju na neke mogucnosti za
rešavanje ili smanjenje krize - na primer, savremena tehnologija
je u stanju da koristi i takve izvore energije koji je mogu dati u onim
kolicinama koje su potrebne na Zemlji. Tu se, na prvom mestu, misli na
korišcenje sunceve energije, pretvaranje otpadaka u gorivo i elektricnu
energiju, korišcenje geotermalne energije i fisiju.
Što se tice problema nedostatka sirovina, neke sirovine se mogu reciklirati, a neke rude se mogu naci na velikim dubinama Zemljine kore, kao i eksploatacijom podmorskog dna. Zagadenost vazduha i vode se može znacajno smanjiti, ako se ne može u potpunosti otkloniti, upotrebom “cistih” goriva, prikladnim razmeštajem novih energetskih pogona, prelaskom na nove energetske izvore. Isto tako, problem ishrane stanovnštva mogao bi da se delimicno reši boljim korišcenjem agronomije i agrotehnike za potrebe proizvodnje hrane.
7. Rezime
Propast ovakvog odnosa sve cešce se ispoljava kao ekološka
kriza, cije razmere rastu, a vladajuca shvatanja ne mogu da ponude rešenje.
Zato, javlja se nova ekološka
etika, koja u osnovi svega stavlja ekosistem i sa kojim se covek izjednacuje
s drugim oblicima prorode, jedino cime se izdiže je povecana odgovornost
za ocuvanje života uopšte, pa i ljudske vrste, ali i nežive
prirode.
Ljudska se odgovornost prema okolini ne može ograniciti samo na zaštitu
onoga što je ostalo od netaknute izvorne baštine. Danas se treba
brinuti za okolinu i njegove blagodeti u celini.
Ekološka problematika postavlja temeljna pitanja vezana uz sadašnje
funkcionisanje, ali i buducnost društvenih zajednica.
Trostruki je ulog ekološke krize za ekosistem. Rec je o integritetu
biosfere, tj. fizickog ( vazduh, voda, zemlja) i biljnog i životinjskog
carstva. Ovde govorimo o opstanku ljudskog roda u tom okruženju i
kvalitetu života na zemlji i društvu.
Problemi savremenog sveta, tehnicko-tehnološki napredak ubrzan ekonomskim
rastom, urbanizacijom i industrijalizacijom, porastom stanovništva,
iscrpljivanjem prirodnih resursa i njihovim uticajem na narušavanje
ekološke ravnoteže, upoznavanje sa stavom naucnika i medunarodnih
foruma prema problemima životne sredine i globalnim karakterom ekoloških
problema predstavljaju svakodnevna suocavanja naucnika i eksperata na
lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Profesor Rees to figurativno objašnjava da je to kao kada bi životni
vek planete zemlje predstavili jednom godinom onda bi ljudska vrsta bila
u prvoj polovini meseca juna. Nismo ni na polovini puta našeg života
na zemlji dok se sunce ne ugasi, a do tada ce se svako tadašnje živo
bice razlikovati onoliko koliko se sada mi razlikujemo od bakterije.
Ozonske rupe
Covecanstvo je danas suoceno sa mnoštvom egzistencijalnih kriza,
medu kojima ekološka zauzima centralno mesto. Narušavanje ekološke
ravnoteže ili, popularno, zagadenje prirodne sredine, postaje alarmantno
i nailazi na zainteresovanost i zabrinutost i u nauci i u prakticnoj delatnosti.
Opstanak ljudskih zajednica u prošlosti bio je ugrožen prirodnim
katastrofama - epidemijama, ratovima, nedostatkom hrane - dok je danas
opstanak ugrožen pretnjom globalnog kolapsa ekosistema Zemlje. Tragicne
posledice zagadenosti prirodne sredine i svesti o tome doveli su do pokreta
za njenu zaštitu. Ti pokreti, koji se najcešce zovu “zeleni”,
imaju za cilj zaustavljanje degradacije prirode i rešavanje ekološke
krize.
Ljudska populacija stalno raste i naša zavisnost od fosilnih goriva
i potrošnja neobnovivih izvora energije, samo dodaje razloge za nesigurnu
buducnost. Ipak na polju genetike se radi na proucavanju genetskog koda
(samo ove godine je sekvencionisano 130 genoma) kao i na stvaranju živih
veštackih organizama. Prema Dr. Craig Venter-u živa veštacki
stvorena celija ce se pojaviti za dve godine. Sa druge strane prilikom
proucavanja kompleksnosti života na zemlji treba imati na umu da
nam još nije poznat veliki broj organizama koji žive na planeti
Zemlji.
Mikroorganizmi sacinjavaju više od polovine zemljine biomase, mora
sadrže milione razlicitih bakterija. U prošlogodišnjem
istraživanju uzoraka morske vode uzetih sa raznih lokacija širom
zemljine lopte otkriveno je 50,000 novih vrsta ili 1,3 miliona novih gena.
Dr Venter smatra da su ovi geni dizajnirane komponente evolucije - softver
koji gradi sebe u sopstveni hardver. Ovakva teorija potstice nova pitanja
za cija su rešavanja potrebne nove metode, zbog cega dr. Venter smatra
da je moguce shvatiti kompleksnost živih bica samo pokušavajuci
da ih sagradimo.Cilj njegove misije je širi od toga. Optimisticki
smatra da stvaranjem nove forme veštackog života, bazirane na
znanjima postojecih genoma, obezbeduje da napredujemo u rešavanju
problema životne sredine. Znamo mnogo razlicitih puteva i hiljade
organizama koji žive od ugljen dioksida i koje ga mogu ukloniti iz
atmosvere. Zarobljen ugljen dioksid se onda može konvertovati u biopolimere
i druge nove produkte.
Postoji takode i puno nacina da se metan pretvori u korisne proizvode.
Buduce projektovane vrste bi mogle biti izvor hrane, energije i mogu da
pomognu da se otkloni šteta naneta našoj prirodnoj sredini.
On je odbacio strahovanja da kada se jednom bude stvorio veštacki
život,da bi mogla da se otvori Pandorina kutija za one koji žele
da se igraju Boga ili da nas uvedu u eru bio-terora. Skoro sve glavne
religije zahtevaju od ljudi da pokušaju da unaprede društvo,rekao
je.
Prema profesoru Rees-u šta god da se desi u ovom jedinstvenom i važnom
veku imace uticaja na daleku buducnost, buducnost možda izvan planete
Zemlje.
Prilozi:
www.ekoforum.org.yu
www.vladarepublikesrbije.yu
www.pancevaconline.co.yu
www.infoprergled.org.yu
www.ekonomist.org.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi