OSTALI SEMINARSKI RADOVI - PREDUZETNIŠTVO - |
||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
Preduzetnicke strategije
Svuda u svetu, sve veci broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz
sopstveni biznis. Mada je nivo preduzetnicke aktivnosti, posle pucanja
„Internet balona” (kada su Internet kompanije doživele
strahovit rast i njihove cene na berzi dostigle enormne razmere, posle
i kraha jednog broja kompanija, došlo je dostabilizacije na berzi
i pada u nivou preduzetnicke aktivnosti), nešto opao, razvoj preduzetništva
i dalje predstavlja jedan od najznacajnijih trendova u svetu.
Svake godine, samo u SAD npr., se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih
i srednjih preduzeca, odnosno, novo preduzece nastaje na svakih 12 sekundi.
Nivo zainteresovanosti za preduzetništvo je veoma visok u svim starosnim
grupama. Od ljudi koji zapocinju biznis, 84% to rade po prvi put u svom
životu. Ovakav rast preduzetnickog duha je jedan od najznacajnijih
ekonomskih dogadaja u novijoj ekonomskoj istoriji. Svuda u svetu, ovi
novi ekonomski „heroji”, menjaju biznis sredinu i igraju veoma
znacajnu ulogu u ekonomijama svojih zemalja. Mnogo bolje od velikih kompanija,
ovi „mali džinovi” inoviraju proizvode i usluge, pomeraju
tehnološke granice, otvaraju nova radna mjesta... Mala i srednja
preduzeca (MSP) predstavljaju vodecu snagu u ekonomskom razvoju zemlje.
Ona jacaju ekonomiju na više razlicitih nacina: stimulišu promene
u biznis okruženju kroz proces kreativne destrukcije, predstavljaju
najveci izvor inovacija, najveci su generator novih radnih mesta i zahvaljujuci
razvoju Interneta I telekomunikacija, sve više doprinose daljoj globalizaciji
biznisa.
Upravljanje preduzecima u savremenim uslovima poslovanja podrazumeva determinisanje
adekvatnog sistema mera performansi. Sistem mera performansi povezuje
strategiju preduzeca sa tekucim poslovanjem, pruža relevantne informacije
o ostvarivanju ciljeva u okviru konkurentskih strategija i ukazuje na
podrucja gde su neophodna poboljšanja. Ja cu Vam u ovom radu pokušati
izneti neke osnovne starategije razvoja preduzeca i preduzetništva.
Preduzetništvo
Postoji mnogo potreba, a resursi, posebno malih država, su ograniceni,
tako da je neophodno postaviti prioritete. U postavljanju prioriteta jasno
je da treba odrediti koji prioritet treba da stoje u redosledu izvršavanja.
Prvo, efektivne promene se ne mogu “uvesti” spolja. Takvi
pokušaji nisu uspešni zbog nemogucnosti da se prinudom promeni
nacin razmišljanja. Ljudi se mogu naterati da preduzmu odredene akcije,
ali se ne mogu primorati da promene dušu i um, ili osnovne stavove
i verovanja. Glavni elemenat uspešne strategije razvoja je vlasništvo
i participacija. Ta vizija treba da ukljuci transformaciju institucija,
kreiranje novog durštvenog kapitala i novih mehanizama regulacije
i motivacije. U nekim slucajevima, potrebno je da nove kompanije zamene
tradicionalne, a u drugim, nove kompanije ce se razvijati sa elementima
starog, ali ce biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju.
Dosadašnja ekonomska misao teorije rasta privrednog razvoja i preduzetništva
uopšte bazirala se na konceptu komparativnih prednosti. Odnosno to
je isticanje znacaja resursa za ekonomski razvoj: ekonomski razvoj zavisi
od kvalitetnih resursa i sposobnosti države da se izvrši što
veca specijalizacija proizvodnje i usluga u tim delatnostima. Na prakticnom
nivou to znaci zalaganje za tzv. granske prioritete razvoja. Država
proglašava grane-prioritete preduzetništva i merama ekonomske
politike podstice njihov razvoj, a na štetu ostalih grana (od ostalih
se uzima da bi se uložilo u prioritetne grane). Medutim, u otvorenoj
i globalnoj ekonomiji produktivnost ne zavisi od toga koje su grane prioriteti
i da li su preduzeca iz tih grana, vec prije svega od toga kako konkurišu.
Ovo znaci, produktivnost zavisi od toga kako radi svako preduzece pojedinacno,
od toga kako posluje, kakve ljude i strategije ima. Naglasak je na preduzecima
(mikroekonomiji) ne na granama ili makroekonomiji. Ako firma ulaže
u sebe, u modernu tehnologiju, u organizaciju, onda ona može biti
produktivna u bilo kojoj grani. Moderne tehnologije otvaraju velike mogucnosti
za unapredenje u tako razlicitim oblastima kao što su poljoprivreda,
usluge slanja malih paketa i pošte; ili proizvodnje poluprovodnika.
Slicno, postoji prostor u svim proizvodnim granama za primenu usavršavanja
strategija, kao što su segmentacija potrošnje, diferenciranje
proizvoda i usluga i stvaranje prilagodljivih vrednosnih lanaca kroz složene
mreže u kojima se povezuju proizvodaci, snabdevaci i krajnji kupci.
Iz ovoga proizilazi da je koncept vodenja politike granskih prioriteta,
sa aspekta paradigme produktivnosti, pogrešan. Nije bitno u kojoj
je grani preduzece. Bitno je da posluje produktivno i uspešno. Država
treba da omoguci ne povlastice firmama (preko prioritetnog tretmana) vec
opšte uslove koji firmama pomažu da lakše dodu od informacija,
do nove tehnologije, do strucnih ljudi. Vlada treba da stvori ambijent
koji pogoduje i podstice razvoj paradigme produktivnosti. Nije važno
na kojim granama neka zemlja zasniva svoju privredu, vec prije svega da
li je u njoj razvijena produktivnosti preduzetništva.
Viziju razvoja strategije preduzeca i preduzetništva možemo
definisati na sledeci nacin: "Maksima upravljanje znaci gledanje
unapred daje ideju znacaja koja se pridaje viziji i planiranju u poslovnom
svetu i istice je da, ako sagledavanje nije celokupno upravljanje, u najmanju
ruku je esencijalni deo. Da se sagleda u ovom kontekstu znaci da se predvidi
buducnost i izvrši priprema za nju; prema tome sagledavanje je akcija
po sebi." Vizija preuzima na sebe obezbedenje, rasporedivanje pojedinacnih
radnih sadržaja (aktivnosti, operacija i sl.) na nosioce organizacione
celine (sektore, službe, pogone, odeljenja sve do radnih mesta),
sa odredenjem u vremenu (rokovi pocetka i završetka) za svaki radni
sadržaj odgovarajuceg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih)
resursa (po vrstama i kolicinama). Na taj nacin konstituiše se plansko
uoblicavanje celokupnog poslovanja ili uopšte sveukupne aktivnosti
bilo koje celine kroz planirano definisanje radnih sadržaja, prostorno
odredenih sa odgovarajucim nosiocima odgovornosti, vremenskim rokovima
za svaki radni sadržaj i odgovarajuci prostorni zahvat, odnosno nosioca
odgovornosti, uz odgovarajucu kvantifikaciju pojedinih vrsta resursa.
Proces planiranja razvoja Kada posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem,
onda Vizija razvoja predstavlja primarnu fazu ovog procesa. Ako bi smo
upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces usmeravanja i realizacije
razvoja, u tom slucaju Vizija razvoja staregije predstavljalo bi deo koji
prethodi realizaciji i odnosi se na usmeravanje razvoja. Ako podemo od
cinjenice da se od preduzeca ocekuje da bude ne samo otvoreno prema stremljenjima
i potrebama okruženja, onda ono mora da preuzme deo odgovornosti
za ostvarivanje privrednog razvoja. Vizijom preduzece nastoji da usmeri
svoje buduce kretanje na izbegavanje nekorektnih akcija i smanjivanje
mogucnosti neuspeha iz okruženja, kao i dezorganizovano stihijsko
ponašanje unutar samog preduzeca. Ocigledno, ako bi smo se oslonili
na pretpostavku da ce prirodni tok dogadaja dovesti sam po sebi do željenih
ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za vizijom. Vizija ne ukljucuje
donošenje buducih odluka, nego se odnosi na donošenje tekucih
odluka o realizaciji svojih buducih ciljeva, odnosno svog razvoja. Vizija
razvoja predstavlja sagledavanje mogucih buducih stanja u kojima se preduzece
može naci, kao i preduzimanje aktivnosti koje ce imati za cilj da
preduzecu u buducnosti obezbedi najbolje stanje. Osnovni problem planiranja
nije šta bi preduzece trebalo da uradi u buducnosti, nego šta
treba danas da preduzme da bi obezbedilo da se željeni razvoj realizuje
u uslovima neizvesne buducnosti. Vizija ukljucuje pesimisticku i optimisticku
komponentu. Pesimizam leži u verovanju da ukoliko se nešto ne
preduzme, nije verovatno da ce se željeno buduce stanje desiti, dok
optimizam izražava shvatanje da se nešto može uraditi da
bi se povecale šanse da se željene stvari dogode u buducnosti.
Vizija razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne može
ostvariti efikasno buduce funkcionisanje.
Kada kažemo da vizija razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet,
onda smo time naglasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj,
vec se odvija neprekidno. Pri izradi plana trebalo bi poci od cinjenice
da je on fleksibilan, da je podložan promenama koje diktira okruženje
i koje moraju biti ugradene u njega, da bi se ostvarilo buduce ocekivano
stanje. Unošenjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost
u planiranju razvoja ciji kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet
razvoja. Polazeci od cinjenice da plan predstavlja samo instrument planiranja
t da on izražava jedno buduce stanje, ne bi trebalo uprostiti proces
planirala razvoja i svesti ga na formalni cin izrade plana za odgovarajuci
period kao i na kasniju realizaciju usvojenog plana. Izrada plana predstavlja
kompleksan proces koji se ne završava definisanjem plana razvoja
za odredeni period, vec se posao nastavlja stalnim unošenjem svih
promena koje su od znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzeca.
Ako je potrebno treba ga podvrci preispitivanju postavljenih ciljeva pravaca
razvoja i izvršiti reviziju u skladu sa uocenim promenama.
Mora se posebno istaci cinjenica da pored kontinuarnosti postoji i integralnost
planiranja razvoja. Pod integralnošcu planiranja razvoja podrazumevamo
posmatranje preduzeca kao sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama
i odnosima koji ga cine. Samo primenjujuci integralno Vizija, obezbeduje
se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedinih njegovih delova. Kao
što je receno, Vizija razvoja odvija se kontinuiranom izradom, donošenjem,
analizom, a kada je to neophodno i korigovanjem odgovarajucih planova
razvoja. Da bi se ostvario zadovoljavajuci kvalitet planova, i ujedno
omogucila efikasnija realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo
bi da tece prema utvrdenoj metodologiji.
Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza:
• Analiza dosadašnjeg razvoja.
• Ocene postojeceg stanja i sagledavanje razvojnih mogucnosti.
• Definisanje opšte strategije razvoja preduzeca.
• Definisanje mogucih ciljeva razvoja kojim se realizuju željena
buduca stanja.
• Utvrdivanje potrebnih sredstava za realizaciju planiranog razvoja.
Navedene faze su opšte prihvacene u teoriji i praksi planiranja razvoja
pa ih zbog toga necemo posebno razmatrati.
Iz svega predhodnog što smo naveli sledi da ciljevi preduzeca treba
da obezbede:
Uspostavljanje i stvaranje okruženja, koje ce podsticajno
delovati na osnivanje novih i razvoj vec postojecih MSP. Podsticajne
mere osmišljene su Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeca
i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2009. godine. Njihovom realizacijom
moguce je u narednom periodu otvoriti znacajan broj radnih mesta u okviru
sektora MSP, koji ce omoguciti novo zapošljavanje, ali i zapošljavanje
dela radnika koji usled restrukturiranja velikih društvenih preduzeca
i smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzecima, ostanu bez zaposlenja.
Stvaranje poželjnog okruženja znaci, da Regionalni centar za
razvoj MSP mora da bude aktivni ucesnik u pronalaženju realnog i
dugorocnog potencijala za privredu i razvoj, uspostavljajuci interaktivni
odnos sa kljucnim lokalnim stejkholderima.
Podsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeca, pružanjem pomoci, saveta i informacija, obuka i konsalting usluga. Dosadašnja ponuda ovakvih vrsta usluga je na veoma niskom nivou, a i cene su visoke za pojedince i nove poduzetnike. Takode, mali je broj agencija koje se bave obukom i savetovanjem buducih i postojecih preduzetnika. Dakle postojece "tržište usluga" za MSP je nedovoljnog kapaciteta i nepoznatog kvaliteta. Zato, Regionalni centar treba da zauzme vodecu ulogu u razvoju tržišta usluga za MSP, da pridobije poverenje klijenata kvalitetom usluga sa namerom da nauci preduzetnike da te usluge, koje se cine nevidljivim i neopipljivim, mogu biti od velike važnosti za poslovni uspeh.
Razvoj kapaciteta za dugorocan i održiv razvoj sektora MSP,
kroz kreiranje i ostvarenje projekata koji mogu pomoci rastu efikasnosti
malih i srednjih preduzeca, konkurenciji na domacem i stranom tržištu,
kvalitetu, internacionalizaciji i implementaciji IT (priprema
za digitalno doba), kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju razlicitih
sredstava za poslovnu saradnju i povezivanje MSP sektora sa slicnim, u
drugim regionima Srbije, sa velikim kompanijama i stranim partnerima.
Regionalni centar zarazvoj preduzetništva treba svoje aktivnosti
usmeriti na proširenje tržišta usluga, razviti visoko kvalitetnu
ponudu i kompleksno obuhvatiti sve ciljne grupe (nezaposlene, viškove
zaposlenih, studente, srednjoškolce, izbeglice i raseljena lica,
žene-preduzetnike, start-up preduzetnike, postojeca MSP i dr).
Da rezimiramo po pitanju ciljeva razvoja preduzeca, odnosno preduzetništva
država je obavezna da pruži neposrednu podršku malim i
srednjim preduzeaima i preduzetnicima. Svojim misijom podstice njihov
razvoj, doprinosi rastu društvenog proizvoda i otvaranju novih radnih
mesta. Iz predhodnog proisticu i sami ciljevi preduzetništva:
- promocija i podsticanje razvoja preduzetništva i preduzetnickog
duha,
- otvaranje novih preduzeca i rast i razvoj postojecih,
- razvoj tržišta konsultantskih usluga i
- razvoj preduzetnicke infrastrukture.
Što se tice samih usluga u potpori razvoja preduzetništva potrebno
je razviti širok spektar usluga koje pomažu malim i srednjim
preduzecima i preduzetnicima da unaprede svoje poslovanje, a koje se mogu
svrstati u tri kategorije: konsultantske usluge, obuke i poslovne informacije.
Konsultantske usluge-svesni smo cinjenice da cesto, da bi postigli uspeh
u poslovanju, nismo u mogucnosti da sami rešimo probleme i izazove
pred kojima smo se našli. Zbog toga nam je potrebna strucna pomoc
u razlicitim oblastima poslovanja: marketing, poslovno planiranje, pravna
regulativa, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, spoljnotrgovinsko
poslovanje.
Obuka-ako smo razvili biznis, ali želimo više, jasno Vam je
da bez dodatnog našeg osposobljavanja i naših saradnika, bez
ulaganja truda i novca, nema napretka.
Poslovne informacije nam nude informacije o novim potencijalnim tržištima,
potencijalnim proizvodima/uslugama, mogucnostima nabavke opreme, potencijalnim
strateškim partnerima, vladinim programima podrške MSP sektoru,
donatorskim programima podrške MSP sektoru,
transferu tehnologije, izvorima finansiranja MSP, EU regulative, Sajmovima
i svim važnijim manifestacijama u zemlji i inostranstvu.
Iskustva u upravljanju razvojem preduzetništva, njihov broj, pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno ucešce zaposlenih preduzetništva u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji, na drugoj strani, ukazuju da strateški cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem preduzetništva. Država direktnim i indirektnim merama podrške utice pozitivno na okruženje preduzetništva kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog strateškog cilja. Okruženje za preduzetništva predstavlja: država-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoci. Preduzetništva se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Rad se posvecuje snimanju odnosa okruženja prema upravljanju razvoja preduzetništva i anticipiranju nekih predloga za razvoj optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva i okruženja.
Zakljucci, koji su izvedeni, dobijeni su generalizacijom, deduktivnom metodom analize pisanog materijala, intervjuom i komparativnom, benchmarking analizom. Ukoliko se zvanicno prihvati da je strateški cilj države, a to je vec ucinjeno, razvoj malih i srednjih preduzeca i ako se prihvati da vizija razvoja preduzetništva bude: dostizanje razvijenosti u visoko razvijenim zemljama, i postizanje optimalnog interakcijskog odnosa preduzetništva sa svim zainteresovanim stranama i institucijama koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa preduzetništva kao u vosokorazvijenim zemljama, jasno i nedvosmisleno se ukazuje na sledece: koliko smo udaljeni od visokorazvijenih zemalja u interakcijskom odnosu i ko, kako, za koje vreme, pomocu kojih resursa može da realizuje navedenu viziju. U radu je ukazano da se po hitnom postupku moraju menjati zakoni koji direktno uticu na upravljanje razvojem preduzetništva. Ocekivalo se da zakoni koji se u ovom momentu usvajaju povoljno uticu na razvoj preduzetništva. Takode se ocekivalo da Zakon o lokalnoj upravi da više ekonomske samostalnosti lokalnoj upravi. Lokalne uprave imaju koncepciju razvoja preduzetništva, ali nemaju finansijska sredstva. Dosadašnja politika predhodnih je da Vlada nema nameru da donese dobre programe za razvoj proizvodnje i preduzetništva, vec da cvrstom i tvrdom fiskalnom politikom kupi nepostojeca sredstva od osiromašene privrede. Brojne privredne delegacije visokorazvijenih zemalja sveta, koje svakodnevno dolaze u našu zemlju, pokazuju da su one zainteresovane za saradnju i vezu sa našim privrednicima. Ukoliko bi država usvojila model za upravljanje razvojem preduzetništva neke visoko razvijene zemlje i izvršila harmonizaciju i sinhronizaciju zakonske regulative, poštujuci specificnosti naše privrede, sve institucije, koje su povezane sa razvojem preduzetništva, imale bi interes da usklade svoje koncepcije, tj. regulišu pozitivan odnos prema preduzetništva. Ovako su preduzeca u Srbiji prepuštena sama sebi i pitanje je koliko imaju snage i šanse da se izbore protiv postojecih krutih i uglavnom destimulitivnih zakona i propisa.
Preduzetnicka strategija
Pod preduzetnickom strategijom se podrazumeva nacin na koji se ostvaruju
preduzetnicki ciljevi.
Postoje cetiri preduzetnicke strategije:
• biti prvi a istovremeno i najbolji
• pogodite ih tamo gde ne ocekuju
• ekoloske nise i
• promene ekonomskih karakteristika proizvoda, trzista ili privredne
grane.
Ove statregije se medjusobno ne iskljucuju, nego kombinuju u razlicitim
situacijama. Jer svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke.
Biti prvi a istovtremeno i najbolji
Preduzetnicka strategija biti prvi a istovremeno i najbolji podrazumeva
odredjivanje ambicioznog cilja koje treba ostvariti. U nju su ugradjene
dve krajnosti: potpuni uspeh ili potpuni neuspeh. Kada pocne primena ove
strategije ona se vise ne moze korigovati. Nema ispravke u hodu. Zato
se ona pre pocetka primene mora dobro osmisliti i pripremiti. A onda kada
ova strategija uspe, pocne da daje prve rezultate, tek tada pocinje prava
i najzesca aktivnost. Osvojenu vodecu poziciju treba ucvrstiti i zadrzati.
Sledeci zahtev koji ova strategija postavlja pred nosioce ove strategija
inoviranja su cene. One se moraju snizavati i relativno i apsolutno. Prema
tome, ukoliko se bilo koja od navedenih aktivnosti ptreskoci, ne ostvari
ili ne ostvari maksimalno ili uradi sa zakasnjenjem sledi potpuni neuspeh.
Zbog toga ova strategija sa sansom za veliki uspeh, ali i rizikom za veliki
promasaj, pogodna je samo za velike veoma znacajne inovacije.
Pogodite ih tamo gde ne ocekuju
U okviru ove strategije afirmisana su dva pristupa: kreativna imitacija
i preduzetnicki dzudo zahvat.
Kreativna imitacija - Kad se odredjeni preduzetnik opredeli za ovu strategiju
on radi ono sto je neko vec uradio, ali je u tome nasao nesto sto bi moglo
da se doradi, da upotpuni tu inovaciju. Cilj koriscenja ove strategije
je osvajanje vodece dominantne grane na trzistu. Za razliku od prethodne
strategije, ova strategija u sebi nosi manji rizik. Ona ne preuzima celo
trziste, vec samo onaj deo koji je ostao ne pokriven. Strategija kreativne
imitacije je sva okrenuta trzistu. Dakle ona polazi od trzista a ne od
proizvoda, od potrosaca a ne od proizvodjaca. Iako ovde ne postoji rizik,
a u slucaju prethodne strategije ne bi moglo da se kaze da rizika uoppste
nema. On se javlja u slucajevima kad neko zeli mnogo da mudruje, da se
gubi u nizu detalja i raznovrsnih dopuna imitacije, ili kada pogresno
protumaci buduce trendove traznje, pa doradjuje inovaciju sa nekim dodacima
koje trziste nece prihvatiti. Smatra se da je najzahvalnije podrucje za
primenu ove strategije oblast visokih tehnologija.
Preduzetnicki dzudo predstavlja strategiju ciji je cilj stvaranje
platforme za napad na deo etabliranih lidera na trzistu koji nije branjen
ili je neadekvatno, nedovoljno branjen.
Najcesce okolnosti za primenu ove strategije su: kad se velike mocne kompanije
ponasaju samouvereno, opusteno. Kao primer za to se navodi japanski "SONY",
koji je iskoristio tranzistor proizveden u SAD (1947.) i za nekoliko godina
osvojio svetsko trziste sa radio aparatima.
Kada se velike kompanije opijene svojom slavom i zanete svojom visokom
reputacijom pocnu ponasati monopolski. Ne osluskuju zahteve trzista i
umesto da poboljsavaju kvalitet, podesavaju cene i sl., oni smatraju da
samim tim sto su veoma poznati imaju i najbolji kvalitet i najprihvatljivije
cene.
Kada privredni subjekti ne reaguju pravovremeno i adekvatno na krupne
uspehe ili neuspehe koji mogu nastati zbog odredjenih strukturnih promena
u proizvodnji ili na trzistu.
Koncepcija primene ove strategije je takva da se prvo napada najranjiviji
odnosno najmanje branjen segment. Kada se on osvoji onda se napadaju ostali
segmenti, pa delovi trzista, pa trziste u celini. Strategija preduzetnickog
dzudoa mora da se zasniva na stvarnoj inovaciji, koja ce imati neke prednosti
u odnosu na postojece stanje (kvalitet, cena, funkcionalnost, estetski
izgled, ekoloska bezbednost itd.). Takodje ta inovacija mora da bude usmerena
na deo trzista gde lideri nisu etablirani. Treba izbeci direktnu konfrotaciju
sa liderima.
Od 1989. godine, u zemljama centralno-evropskog regiona se odvija proces
transformacije njihovih politickih, ekonomskih i socijalnih sistema. U
bližoj istoriji ne postoji primer za ovakav obim ekonomskih reformi
i politickih promena. Posmatrajuci proteklu deceniju, mogu se primetiti
znacajne promene u citavom regionu. Suštinski element politicke i
ekonomske transformacije u bilo kojoj zemlji je stvaranje privatnog sektora,
razvoj preduzetništva i stvaranje malih i srednjih preduzeca (MSP).
Ovo treba da postane vodeca snaga u ekonomskom razvoju. MSP stimulišu
privatno vlasništvo i preduzetnicke sposobnosti. Ona su fleksibilna
i mogu se brzo prilagoditi na promenu ponude i tražnje na tržištu.
Ona stvaraju zaposlenost, promovišu diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti,
podržavaju održivi rast i daju znacajan doprinos izvozu i trgovini.
Razvoj strategije preduzetništva se ogleda u sledecem:
- Prepoznajuci potencijalni doprinos malih i srednjih preduzeca ekonomskom
rastu, otvaranju novih radnih mjesta, inovacijama, transferu tehnologije
i dostignucima u socijalnom i ekonomskom uskladivanju;
- Polazeci od postojecih ogranicenja za razvoj malih i srednjih preduzeca,
niskog nivoa biznis znanja, regulativne i administrativne barijere, ogranicenog
pristupa raspoloživim izvorima finansijskih sredstava na srednji
i duži rok, neadekvatnog pristupa izvorima poslovnih i tržišnih
informacija i ogranicene raspoloživosti specijalizovanih poslovnih
usluga;
- Uzimajuci u obzir najbolja medunarodna iskustva iz oblasti razvoja malih
i srednjih preduzeca i propise iz Deklaracije UN-a o Saradnji u Razvoju
malih i srednjih preduzeca u oblasti Severo-istocne Evrope.
Ciljevi strateije razvoja preduzetništva su:
1. Povecanje broja malih i srednjih preduzeca registrovanih u privatnom
sektoru, koja zvanicno posluju.
2. Postizanje vece raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti,
povecavajuci ucešce malih i srednjih preduzeca koja se baziraju na
proizvodnji i ne-trgovackim uslugama.
3. Znacajno povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u odnosu na
mikro-preduzeca u ukupnoj strukturi preduzeca.
4. Povecati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzeca u ekonomskim
sektorima u kojima odredena država zavisi od uvoznih dobara i usluga;
i povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u prihodima od izvoza.
5. Povecati ucešce domacih malih i srednjih preduzeca u inostranim
strateškim savezima i aranžmanima zajednickih ulaganja (joint
ventures).
6. Povecati ucešce malih i srednjih preduzeca u Bruto društvenom
proizvodu.
7. Povecati udeo malih i srednjih preduzeca u ukupnoj zaposlenosti.
Uspešna realizacija ove strategije pojedine države nisu u mogucnosti
same da realizuju, vec zahtevaju zajednicke, koordinirane napore niza
subjekata, ukljucujuci Vladu, medunarodne kreditne institucije, inostrane
donatore, nevladine organizacije, poslovno-zastupnicke organizacije, poslovni
konsalting i savetodavne usluge, kao i mala i srednja preduzeca. U isto
vreme, Vlada takode uvida da se njena uloga u postizanju ovih strateških
ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove
primene, fokusirajuci se u pocetku na mere promovisanja preduzetništva
i uspostavljanja odgovarajuceg okvira za razvoj malih i srednjih preduzeca.
Kada ove mere pocnu delovati, ucešce Vlade ce se znatno smanjiti
i svesti na pružanje osnovnog poslovnog obrazovanja i informacija
koje ne obezbijedjuje tržište.
Nivo preduzetnickih aktivnosti u vecini država je trenutno na veoma
niskom nivou po medunarodnim standardima.. Da bi omogucili državi
da postane konkurentna u medunarodnoj tržišnoj ekonomiji, neophodno
je da se preduzmu svi koraci u cilju podrške razvoja preduzetništva.
Osim preduzimanja mera koje bi gradanima olakšale osnivanje i vodenje
poslovanja, zahteva se i uska saradnja sa medijima i ostalim "kreatorima
mišljenja"kako bi se naglasile korisne strane preduzetništva
i privatne inicijative, kao alternative zaposlenosti u državnim firmama
i u Vladi, i kako bi se kreirao pozitivan "uzor-model" za preduzetnike.
najcešce se predlažu u praksi da se:
- Istraže mehanizmi za promociju preduzetništva putem partnerstva
izmedu Vlade, predstavnika preduzeca, edukatora, medija i predstavnika
slobodne štampe, obezbedujuci razlicite oblike komunikacije (okrugli
stolovi,promotivni seminari, posebne emisije o malom i srednjem biznisu,
biznis klubove itd.)
- U saradnji sa obrazovnim institucijama i komercijalno-bankarskim sektorom,
organizovati kontinuirane promotivne projekte (projekat "mladi u
biznisu").
- Pokrenuti poseban specijalizovani magazin, koji bi posebno imao za cilj
promociju razvoj malih i srednjih preduzeca i objavljivao "primere
uspeha" iz ovog sektora.
Koordinacija primene ovakvih strategija za razvoj preduzetništva,
prvenstveno malih i srednjih preduzeca kao i nadgledanje njenog razvoja
su primarne odgovornosti Vladinih Agencija za Razvoj malih i srednjih
preduzeca.
Zakljucak
Medunarodno poslovno angažovanje je sve više preduslov opstanka,
a sve manje jedna od opcija koju imaju preduzeca u savremenom ekonomskom
okruženju. Da bi na najbolji nacin iskoristili sve prednosti medunarodnog
biznisa, kompanije, pre svega, moraju da razumeju koji modeli medunarodnih
tržišnih ulazaka postoje i prema tome da formiraju svoju sopstvenu
startegiju razvoja preduzetništva Nakon identifikacije ovih modela,
neophodno ih je medusobno uporediti, kako bi se identifikovao model koji,
u zavisnosti od faze u medunarodnom angažmanu, najbolje odgovara
konkretnom preduzecu
Strategija razvoja preduzetništva treba da ima glavni cilj transformaciju
preduzetništva. Pre svega, ona je široka vizija buducnosti preduzeca:
gde preduzece treba da bude za 10 godina. Ta vizija treba da obuhvati
izvesne kvantitativne ciljeve. Ona treba da ukljuci transformaciju preduzetništva
i kreiranje novih institucija. U suštini, to je “mapa”kretanja
preduzeca do definsanog cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan
i težak, te proces kreiranje strategije cesto zahteva više znanja
i informacija nego što je raspoloživo sada. Zato je strategija
razvoja živi dokumenat. Potrebno je postaviti nacin kako da se kreira,
revidira, i primeni. Naravno, nema uspešne strategije razvoja bez
ucenja o preduzetništvu.
Dakle, glavni cilj strategije razvoja preduzetništva je transformacija
preduzetništva. Strategija razvoja preduzetništva polazi od
toga da je integralni deo uspešnog razvoja povecanje društvenog
proizvoda per capita. Ali, to je smao jedan od ciljeva, a on se cak nece
ostvariti dok se ne primeni širi i više društveno orjentisan
prilaz razvoju. Tako, pored povecanja društvenog bruto proizovda,
nova razvojna strategija preduzetništva postavlja za ciljeve podizanje
nivoa životnog standarda, poboljšane zdravstvenih usluga, povecanje
pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siromaštva itd. Prema
nedavnom istraživanju, koje je obavila kompanija Ernst i Jang (Ernst
& Young), 78% uticajnih ljudi iz biznis sveta smatra da je preduzetništvo
i njegov razvoj biti najznacajniji trend 21. vijeka. Mala i srednja preduzeca
vec zauzimaju jedno od najznacajnijih mesta u svetskoj ekonomiji –
motor su ekonomskog rasta, stvaraju najviše radnih mesta, najviše
inovacija... Iz tih razloga, podrška razvoja preduzetništva
i malih i srednjih preduzeca se namece kao obaveza, a ne samo kao poželjan
cilj. Tradicionalne mere ekonomske politike za pospešivanje preduzetništva
su potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ovog sektora.
Zbog toga je neophodno pristupiti implementaciji specificnih modela za
razvoj preduzetništva i malih i srednjih preduzeca, kao što
su naucni parkovi ili klasteri, koji su se pokazali veoma uspešnim.
Implementacija ovakvih mera povecava konkurentnost malih i srednjih preduzeca
i omogucava im da se takmice na širem tržištu, što
istovremeno ima veoma pozitivan uticaj na rast i razvoj citave ekonomije.
Literatura
4 Dr Vlajko Petkovic, Preduzetništvo, Cacak, 2006
5 Dr Vojislav Božic Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd
6 Dostic, M. (1996). Preduzetništvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo: autor
7 Ilic, M. (2001). Ekonomika industrije. Kragujevac: Ekonomski fakultet - Institut za ekonomska istraživanja
8 Ilic, M. (2001). Ocena stepena koncentracije i monopolske moci u industriji. U Strategija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije. Kragujevac: Ekonomski fakultet, Niš: Ekonomski fakultet
9 Ill the, W. (2001). Camera di commercio, Industria, Arttigianate e Agricaltura di Reggio Emilia, Italy
10 Petrovic, P. (2001). Poslovna politika - mala preduzeca-osnov adaptibilne strategije izvoza, Poslovna politika, str. 8
Internet adrese:
www.anu.edu.au
www.eto.org.uk www.wikipedia.com
www.internet.fon.bg.ac.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi