OSTALI SEMINARSKI RADOVI - PREDUZETNIŠTVO - |
||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
PROJEKAT
Projekat obuhvata specifine aktivnosti koje obaviljaju odgovorne osobe, a u cilju stvaranja odredenog autputa. Ima svoj pocetak i kraj. Projekat se razlikuje od rutinskog posla gde radnik obavija istu vrstu posla svaki dan, sa malim izmenama. Konkretni rezultati koje projekat proizvodi su vidijivi I mogu se verifikovati.
Izgradnja projekata , obuhvata mnoge aktivnosti kao to su: lokacija, dizajn, materijal, zidovi, krov, uvodenje struje, inspekcija, supervizija i niz drugih aktivnosti. Na kraju imamo konkretan rezultat: skoIu, kucu iii bilo koju drugu zgradu dobrog kvaliteta.
Nastavni materijal (prirucnik) za odredeni predmet je takode projekat.
Aktivnosti obuhvataju: dizajn, materijal, nacin pravljenja prirucnika,
pregled i testiranje i druge aktivnosti. Na kraju dobijamo kvalitetan
prirucnik koji se moze koristiti za nastavu i ucenje.
1.Struktura projekta
Svaki projekat bi trebao da ima odredjenu strukturu i to ga cine:
- Izrada projekta u pisanoj formi
- Diagnoza problema
- Metodologija rada
- Kontola projekta
- Planiranje projekta
- Analiza projekta
1.1. Izrada projekta u pisanoj formi
Svaki projekat mora da se planira. Plan projekta mora dobro da se napravi
pre nego to se zapocne sa radom. Neophodno je mnogo infonmacija , kao
i saglasnost ciljne grupe i onih koji obezbeduju sredstva. Plan treba
da cine zajedno sve odgovorne osobe. “Zajedniko planinanje” ili “panticipativno
planinanje” obezbeduje da svako razume i da se postigne zajedniki dogovor
o tome sta da se radi.
Onda , postaju resursi za kompromis. Na taj nacin ce biti manje nesuglasica
medu razliitim grupama kada implementacija projekta zapone. Zajedno sa
vecom logikom kompetntno, sve ovo za sobom povlaci i racionalnije korisenje
postojecih resursa, to dovodi do vece sve opte produktivnosti.
Na tradicionalni nacin jedna osoba planina projekat, a da ga druga grupa
ili odeljenje implementira. Ovo zahteva mnogo vremena, dovodi do nesuglasica,
stvara lose odnose, i obicno, dovodi do problema prilikom implementacije.
Nije lako postici dogovor o razliitim pitanjima u grupi koja planina.
Medutim, kada postoji dogovor, postoji i veci kvalitet projekta sa boljim
planom implementacije.
Razlika između planiranja projekta i upravljanja projektom veoma je velika.
Ljudi koji tek stupaju u ovu oblast obično zanemaruju ovu razliku. To
može da dovede do toga da projekti znatno izmaknu kontroli a da rukovodstvo
to prekasno uoči i time ne bude u stanju da s tim u vezi bilo šta učini.
Razlike između planiranja i upravljanja su znatne . Na kraju treba priloziti
projekat u pisanoj formi I pridrzavati se njega.Sto naravno dovodi do
uspeha.
Svaki projekat se moze gledati iz razIicitih perspektiva: iz perspektive
samog projekta, perspektive organizacije koja realizuje projekat (npr.
koIa), perspektive ciljne grupe (npr. ucenici i nastavnici), i perspektive
svih drugih organizacija na koje utice projekat iii koje su ukIjucene
u projekat na jedan iii drugi nacin.
Sam projekat je smesten u organizaciju i “posmatra svet” sa ciljem prikupijanja
resursa kako bi postigao jasno odreden cilj. Resursi ne dolaze samo iz
same organizacije vec i iz drugih delova spoIjasnjeg sveta, iz drugih
organizacija, kao i samih ciljnih grupa.
U svim aktivnostima vezanim za projekat koriste se ovi resursi kako bi se ostvarili merljivi rezultati u jednom odredenom segmentu spoIjanjeg sveta. Najrelevantniji aspekt ovog segmenta je ciljna grupa. S obzirom da projekat pruza odredenu uslugu, ciljna grupa se sastoji od Ijudi koji treba da imaju direktnu korist od te usluge. Oni su korisnici projekta. Vazno je naglasiti da interesi onih koji daju novac mogu biti razIiiti od interesa onih koji treba da imaju direktnu korist od usluga. Projekat mora da zadovoiji interese obe strane.
U odredenoj meri, projekat mora da uzme u obzir i interese drugih ucesnika i organizacija sa kojima je neki oblik saradnje neophodan kako bi se zadovoijila ciljna grupa, kao i organizacije koja daje resurse iii pruza usluge na osnovu ugovora, drutvene grupe koja je u interakciji sa ciljnom grupom i na koju uticu promene u ciljnoj grupi, i organizacija i institucija aktivnih u istoj oblasti iii koje se takmice za neka finansijska iii druga sredstva. To ukazuje na vaznost analize organizacionog okruzenja i kako se projekat, njegova organizacija i ciljne grupe vide iz razIiitih perspektiva koje su prisutne u okviru organizacionog okruzenja. To okruzenje se sastoji od razIiitih organizacija, institucija, drutvenih grupa od kojih svaka ima svoju perspektivu.
1.2. Dijagnoza problema
Projekat uvek mora da ima resenje problema.. Zasto osnovati muzej? To
resava problem ocuvanja istorije za buduce generacije. Zasto implementirati
informativni centar za odrasle? Zato to su odraslima neophodne kompleksne
informacije, a postoji mnogo izvora koji mogu da zbune. Uopte, nedostatak
necega nije problem. Ne mozete reci finansijeru da vam nedostaje igraliste
i zato traziti od njega novac. To je cirkularno rezonovanje. Stvaran problem
moze biti to da se deca igraju na ulici rizikujui svoje zivote, dok je
nivo prihoda porodica u toj oblasti nizak.
U realnom zivotu postoji mnogo perspektiva o odredenim problemima vezanih
za potrebu — ideju projekta. Korist ove teme je steci uvid u razlicite
perspektive o problemima vezanim za ideju projekta, koje daju ucesnici,
I ako su nekad ovi problemi vise subjektivni nego objektivni. Takode,
neophodno je imati kompetentne Ijude koji na strucan nacin mogu da sagledaju
situaciju koju grupa resava, iako je gotovo nemogue izbeci “manje kompetentna
miljenja”.
Dijagnoza problema pocinje sa fokusiranjem grupe na sutinska pitanja koje su izvuena iz ideje projekata. Pitanja koja poinju sa: “Sa kojim problemima se suoavate kada...” ili “Koji su problemi vezani za...” praena su prvobitnom idejom projekta. U dobro pripremljenoj radionici, tim na projektu moze da pita ucesnike o situaciji na koju se odnosi projekat. Vrednost toga lei u pruanju zajednike osnove za grupu da analizira situaciju i da kreira dobro struktuirani projekat. Ne treba da ograniava miIjenje ucesnika. Sutina utvrdivanja problema je njegova otvorenost: Ideja koja na prvi pogled izgleda originalno , moze kasnije biti jedan od vecih problema .
1.3. Metodologija rada
Sama metodologija rada na projektu se zasniva na nacin na koji se pristupa
projektu.Sve aktivnosti clanova koje su navedene u samom planu su inace
metod rada .
Od pridrzavanja, sloge I zalaganja zavisi uspeh projekta I pozitivne metode
rada . .
1.4. Kontrola projekta
Opšte Isporučilac mora uspostaviti i održavati dokumentovane postupke za kontrolu i verifikovanje projekta proizvoda radi osiguranja da su ispunjeni specificirani zahtevi.
Planiranje projekta i razvoja Isporučilac mora da priprema planove za svaku aktivnost na projektu i razvoju. Ovi planovi moraju da opišu te aktivnosti ili se pozivaju na njih i utvrđuju odgovornost za njihovu primenu. Aktivnosti projektovanja i razvoja moraju se dodeliti kvalifikovanom osoblju, opremljenom odgovarajućim resursima. Planovi se moraju ažurirati tokom realizacije projekta.
Organizacione i tehničke veze Organizacione i tehničke veze između različitih grupa koje su uključene u proces projektovanja morajuv se definisati, a neophodne informacije moraju biti zapisane, prosleđene i redovno preispitivane.
1.4.a Ulazni zahtevi za projekat
Ulazni zahtevi za projekat proizvoda, uključujući i primenljive zakonske i regulativne zahteve, moraju biti utvrđeni i dokumentovani, a njihov izbor i adekvatnost preispituje isporučilac. Nekomletni, dvosmisleni ili sporni zahtevi moraju se razrešiti sa onima koji su odgovorni za postavljanje ovih zahteva. Ulazni zahtevi za projekat moraju uključiti i sve rezultate preispitivanje ugovora.
1.4.b Izlazi iz projekta
Izlazi iz projekta moraju da budu dokumentovani i izraženi u oblicima
koji mogu biti verifikovani i vrednovani u odnosu na ulazne zahteve projekta.
Izlazi iz projekta moraju da:
a. ispune ulazne zahteve za projekat;
b. sadrže ili se pozivaju na kriterijume za prihvatanje;
c. identifikuju onekarakteristike projekta koje su ključne za bezbedno
i ispravno funkcionisanje proizvoda ( zahteve za rad, skladištenje, rukovanje,
održavanje i za uklanjanje). Pre puštanja projekta na upotrebu moraju
se preispitati dokumenti izlaza iz projekta.
1.4.c Preispitivanje projekta
U odgovarajućima fazama projekta obavezno se planira i sprovodi zvanično i dokumentovano preispitivanje rezultata projekta. Među učesnike u svakom preispitivanju projekta su uključeni predstavnici svih funkcija koje su vezane za fazu projekta koja se preispituje, kao i drugi specijalisti, po potrebi. O takvim preispitivanjima moraju se čuvati zapisi.
1.4.d Verifikacija projekta
U odgovarajućim fazama projekta mora da se izvrši verifikacija projekta
radi osiguranja da izlazi iz projekta ispunjavaju ulazne zahteve za projekat.
Nalazi verifikacije projekta moraju biti zapisani .
Pored sprovođenja preispitivanja projekta verifikacija projekta može da
obuhvati aktivnosti kao što su:
1.4.e Izvođenje alternativnih proračuna
Upoređivanje novog projekta sa sličnim potvrđenim projektom, ako je raspoloživ; sprovođenje ispitivanja i prikazivanja i preispitivanje dokumenata projekta za datu fazu pre njihovog izdavanja
1.4.f Validacija projekta
Validacija projekta mora da se obavlja radi osiguranja da je proizvod
usaglašen sa definisanim potrebama i/ili zahtevima korisnika.
Validacija projekta sledi iza uspešne verifikacije projekta Validacija
se obično obavlja u definisanim radnim uslovima. Validacija se obično
obavlja na gotovom proizvodu, ali može biti neophodno i u ranijim fazama
pre kompletiranja proizvoda. Višestruka validacija se može obavljati ako
postoje različite namene za korišćenje.
1.4.g Izmene projekta
Sve izmene i modifikacije projekta moraju biti identifikovane, dokumentovane, preispitivane i odobrene od strane ovlašćenog lica, pre njihove primene
1.5 Planiranje projekta
Grupa planera koristi ovaj pristup za planiranje projekta. To se obicno
radi na dvodnevnoj radionici koja okuplja tim pojedinaca koji predstavljaju
razliite oblasti vezane za projekat, ukljucujuci donosioce odluka, one
koji implementiraju projekat i krajnje korisnike projekta.
Radionica je aktivnost planiranja, a ne aktivnost resavanja problema.
Ona treba da zadovolji zajedniko planiranje na osnovu zajednikih i dogovorenih
interesa.
Radionica nije dizajnirana da resava konflikte, ali resenja konflikta
mogu lako postati deo radionice. U takvoj radionici, dobra i nezavisna
facilitacija je od kljucne vaznosti.
Uloga facilitatora je da olaksa grupi Ijudi da rade zajedno kako bi postigli
odredjeni zajedniki rezultat, rezultat koji se zasniva na iskustvu, znanju,
rezonovanju i kreativnosti svih ucesnika. Rezultatn je jedinstven ishod
procesa saradnje grupe, posla koji ne bi mogao da bude postignut nekim
drugim metodom Vazni su i ishodi i process:
Ako grupna dinamika ne vodi ka otvorenosti i atmosferi poverenja, rezultat
je najverovatnije biti projekat slabijeg kvaliteta. S druge strane, ako
su, prema misljenju ucesnika, ishodi saradnje niskog kvaliteta, vrednost
procesa diskusije i razmene miljenja ce biti umanjena. Facilitator mora
da ima na umu da vrlo cesto sam proces proizvodi veoma vazan dodatan ishod:
on menja odnose izmedu ucesnika, a to moze imati dugotrajniji efekat nego
rezultat dobrog plana ili izvetaj
1.5.a Koricenje pristupa Logičkog okvira
Pristup logičkog okvira je razvijen ranih 70-tih sa ciljem olakšavanja planiranja, rukovodjenja i evaluacije razvojnih projekata. Od tada, ovaj pristup koriste brojne agencije u razvojnim aktivnostima. Logički okvir je “set medusobno povezanih koncepata koji moraju da se koriste zajedno na dinamican nacin kako bi se nacinio dobro dizajniran projekat koji moze objektivno da se opiše.” Logiki okvir pruza strukturu, koja omoguava onima koji planiraju projekat i evaluatorima, da odrede komponente svojih aktivnosti i utvrde sve Iogike veze izmedu sredstava i strukture, a u cilju analize.
1.6. Analiza projekta
Analiza se vrsi da bi se videlo kolk je projekat realan , kolike sum u
sanse da uspe .Za svaku predpostavku ucesnici imaju dva parametra.
- Koliko stete ce naneti projektu ako se predpostavka ispostavi pogresnom.
- Koliko je mofuce da prdpostavka ne bude tacna.
Ova analiza se radi zbog obezbedjenja procene I verovatnoce rizika koja
ima uticaj na projeka Pretpostavke koje ukIjucuju i “visok uticaj” i “visoku
verovatnou” zasIuzuje posvecivanje vremena razmiIjanju o alternativama.
Ako se takva pretpostavka pojavi na nivou svrhe projekta iii sveobuhvatnog
cilja, mozda je vreme za razmiIjanje o alternativnom projektu. U terminologiji
medunarodnih projekata, takve pretpostavke se nazivaju “pretpostavke ubice”
jer mogu kompletno da ubiju projekat. RazmiIjanje o alternativnim projektima
ne znaci napustanje projekta; pretpostavka je i daije samo pretpostavka,
i uprkos velikom uticaju i visokoj mogunosti sve moze dobro da prode.
A u ovom slučaju, vise je nego pozeljno imati plan B (iii ak i plan C),
za svaki sIuaj ako se najgori scenario ostvari. Nije neophodno reci da
ovi alternativni planovi treba da su sIinog kvaliteta okvira, pa ako i
plan
kao i originalni plan, a to mora da se uzme u obzir kada se prave kalkulacije
o vremenu koje radionica zahtev
PROJEKAT - Pomozimo deci sa posebnim potrebama u Kostolcu
Ovaj grad nema takvu ustanovu, tako da je ona potrebna .Tako bi se resio
veliki problem same dece I roditelja koji nemaju dovoljni sredstava za
brigu i skolovanje takve dece. Kostolac kao industrisko mesto to moze.
Obezbediti dovoljno sredstava za tako nesto.Termoelektrane i kopovi. Firma
koja bi investirala I pomogla izgradnji objekta .
1. objekat ili dom za decu ometaena u razvoju.
2. strucno osoblje (vaspitaci , medicinsko osoblje )
Nesto sto je veoma bitno je stvaranje uslova za smestaj te dece
Objekat
.Objekat se mora nalaziti blizu doma zdravlja. Objekat mora imati sve
uslove , pocev od spavacih soba pa do radonica u kojima ce deca raditi
zajedno sa vaspitacima I rodireljima. Odrzavanje tih prostorija mora biti
na veoma visokom nivou.Sam objekat mora biti takav da odgovara I deci
sa invaliditetom (mora imati pristup i prolaz za inavalitska kolica ).
Strucno osoblje
Treba imati na raspolaganju svu strucnu medicisku pomoc, lakara specijaliste ,vaspitaca koji ce pomoci deci da savladaju odredjene radnje .Kompetentne saradnike I sve aktere. Pomoc roditelja ili hranitelja je veoma bitna. Tako deca ma koliko su ometaena u razvoju sticu utisak da nisu ostavljena I da neko brine o njima . Ponekad nije dovoljana samo pomoc lekara nego I ljubav roditelja .
Sveska (vežbe grafomotorike)
Projekat je namenjen deci u razvojnom periodu od 3 do 5 godina, roditeljima
dece u razvoju i svim edukatorima (vaspitači, terapeuti, učitelji i nastavnici).
Posebnu ciljnu grupu ovog projekta čine deca sa poteškoćama u usvajanju
grafomotornih operacija.
Cilj projekta je prevencija disgrafije kod dece predškolskog uzrasta,
rana detekcija, dijagnostika i stimulacija kroz što raniji tretman dece
sa poteškoćama u razvoju fine motorike gornjih ekstremiteta i formiranju
grafomotornih sposobnosti.
Radna sveska je osmišljena kao mali podsetnik razvoja i kao pomagalo deci,zajedno
sa predavacima ,roditeljima itd.
Na osnovu mišljenja strucnjaka sa Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu,
ŠOSO “Milan Petrović” i roditelja Nosilac projekta je Društvo za pomoc
osobama sa mentalnim problemima mogao bi biti grad I mesna zajednica Kostolac.
Radionice i predstave u kojima učestvuju osobe sa mentalnom ometenošću
Program pozorišnih radionica i predstava u kojima učestvuju osobe sa mentalnom ometenošću mogao bi da se organizuje I kod nas u nasem domu culture gde bi deca sa vaspitacima mogla da pokazu sebe I da se ne osecaju kao neko ko je odbacen .
Program okuplja mlade sa mentalnom ometenošću, vaspitace, ,umetnike iz
oblasti pozorišne, plesne i vizuelne umetnosti, ucenike srednje skole,
slikare ,I sve ljude dobre volje koji zele bar na neki nacin da pomognu
ovoj deci.
U cilju zajedničkog rada na unapređivanju uslova života osoba sa mentalnom
ometenošću i zadovoljavanju njihovih autentičnih potreba za(umetničkim)izražavanjem
, komunikacijom . Svojim aktivnostima program utiče na razbijanje predrasuda
o osobama sa mentalnom ometenošću.
VIKEND PLUS
Korisnici projekta su 100 umereno mentalno ometenih osoba (dece I omladine).
Svaki vikend menjaju se grupe koje čine 10 korisnika da bi bili svi obuhvaćeni
projektom. Savez organizacija za pomoć osobama ometenim u razvoju nastavlja
sa ovakvim organizovanjem tj. stvaranje malih kućnih zajednica u cilju
podrške ovoj kategoriji lica. Korisnici vikend programa su lica koja žive
na području Novog Sada i okoline u socijalnoj izolaciji i na teretu svojih
porodica. Ova lica nemaju adekvatnu podršku i zaštitu društva i oni su
bez ostvarenih mogućnosti za stalno zapošljavanje što je neophodno da
bi se njihov kvalitet života podigao na viši nivo. Svi korisnici "Vikend
plus" projekta su lica iz Dnevnog boravka (umereno mentalno zaostala
omladina i odrasli), koja se uz ovaj program vaspitavaju, radno angažuju
i osposobljavaju za samostalan život i rad.
Višegodišnjim radom sa licima ometenim u razvoju i podrškom stručnih organa
koja se bave radom sa UMZ licima, pojavila se potreba za realizacijom
ovakvog projekta. Ovakvim projektom deca ometena u razvoju postepeno bi
se ukljucivala u društvenu zajednicu. Korist je višestruka, kako za lica
ometena u razvoju tako i za njihove porodice i društvenu zajednicu. Kroz
realizaciju programa ostvariće se plan na edukaciji UMR lica i organizovanje
života u malim kućnim zajednicama (pilot program). Lica koja su obuhvaćena
ovim programom potiču iz socijalno ugroženih porodica. Njihovim roditeljima
ovakav vikend program bice od pomoći u organizaciji sopstvenog vremena
kao i materijalna podrška.
Oblik rada - radionički, edukativno-kreativni, individualno-frontalni.
U toku realizacije projekta biće objavljivan informativni materijal, ankete,
edukativni materijal, video i foto zapisi.
U praćenje realizacije projekta uključeni su roditelji, stručna služba
škole, donatori.
Rad sa volonterima odvija se u sklopu direktnih aktivnosti sa korisnicima,
kroz koje oni dobijaju prakticno iskustvo i smernice za rad u ovoj oblasti.
Ucešce u aktivnostima prate edukativne radionice i redovna okupljanja,
na kojima se, osim o karakteristikama posla, razgovara o timskom radu,
toleranciji, ostalim nacinima pružanja pomoci i ukljucivanju u rad organizacije.
Osnaživanje i podrška roditeljima put je ka obezbedjivanju jakih partnera
u borbi za prava i jednakost osoba ometenih u razvoju. Osim redovnog nedeljnog
savetovališta, sistematski radimo na ojacavanju Udruženja roditelja kroz
pružanje stalne podrške i edukativne seminare na celoj teritoriji Srbije.
Nesto sto je veoma bitno za taj projekat je: Stvaranje
uslova i kapaciteta za uspostavljanje i praksu specijalizovanog hraniteljstva
putem senzitivizacije hranitelja i stručnjaka, pravljenja modela podrške
hraniteljima za decu sa posebnim potrebama, podizanja kompetencija svih
aktera i definisanje postupaka, uloga i
zadataka svih uključenih aktera . Ovo je samo jedan primer projekta .Koji
je veoma vazan. Deci I nama kojoj je potrebna pomoc .Kao sto se vidi iz
datog primera projekat moze biti: dobro delo , neka organizacija ali je
veoma bitno da ima koristan cilj.
Zaključak
Svrha projekata je krajnji cilj projekta, ili suprotnost nasem kljčunom
problemu.
Rezultati projekta su koraci u ostvarenju nase svrhe. Oni trebaju imati
logiki redosled.
Rezultati projekta su ostvarljivi. Oni nisu nesto neodredeno cemu se tezi.
Oni su uvek konkretni i merljivi, i formiraju osnovu dobrog rukovodenja
projekta.
Aktivnosti predstavljaju akcije koje se preduzimaju da bi se ostvarili
rezultati projekta. One treba da imaju jasnu vremensku odrednicu, i odredene
izvore (sredstva i trokove) za njihovu implementaciju. Rukovodstvo projekta
je odgovorno za sprovodenje aktivnosti kako bi se ostvarili rezultati.
Kao i sve oko nas, sve sto se radi, uci sve to moze biti projekat .Knjiga
je jedan projekat, ucbenik , zgrada, skola,bolnica, itd.Sve to ima svoj
cilj i nesto ka cemu tezi.Knjiga je da se cita , udzbenik da iz njega
uci, zgrada da se zivi u njoj , skola da se uci u njoj , bolnica da se
leci u njoj, itd.
U njemu ucestvuju brojni akteri tj, ucesnici I svi oni imaju svoj zadatak kog se pridrzavaju, jer samo tako projekat moze biti uspesan .Veoma je vazno da se postuje procedura , pridrzava plana .
LITERATURA
1. http://www.sif.minrzs.sr.gov.yu/
2. http://www.impactsee.org/
3 http://www.impact-see.org/
4. http:// www.cpm.co.yu/bz_
5. www.smp.edu.yu/projekti
6. webrzs.statserb.sr.gov.yu/
7. www.srce.org.yu/index.php
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
"Besplatni Seminarski Radovi"