OSTALI SEMINARSKI RADOVI - INFORMATIKA - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
WEB TEHNOLOGIJE
WWW
predstavlja najznačajniju revoluciju u masovnim medijima od uvođenja televizije.Kreiran
je od strane Tim Bernersa u Cern laboratoriji u Švajcarskoj, 1989 i to
kao aplikacija koja je trebala poslužiti za on-line razmenu informacija
među naučnicima, tj. fizičarima. Pravo značenje WEB dobija tek 1993. godine
kad se pojavljuje MOSAIC WEB BROWSER, razvio ga je Mark Anderson, tada
student Ilinois University, a koji je kasnije i sam postao vlasnik NETSCEPE
protokola.
Kada se tokom 1994. godine pojavio prvi grafički pretraživač Mosaic, stranice
na Internetu pravili su programeri koji su dovoljno razumeli HTML
(Hyper Text Markup Language),dok grafički umetnici i eksperti za web
dizajn nisu ni postojali kao oblik zanimanja. Većina prvih web sajtova
nisu imali intuitivne interfejse i dopadljiv dizajn. Najvažnije svakom
vlasniku stranice bilo je da ona funkcioniše, odnosno da je kod dobro
urađen. Nije bilo bitno što se teže dolazi do linkova i informacija.Tokom
1996. godine druge dve struje su se izdvojile: dizajneri stranica koji
su se postarali za intuitivniji izgled i grafički dizajneri koji razumeju
moć boja na stranicama. HTML kod je proširen, tako da je dizajn stranica
postao kompatibilan s grafičkim novotarijama. Ubrzo posle toga animirani
GIF-ovi, promene boja
s prelaskom miša, trikovi sa zvukom i dodaci pretraživačima (poput Macromedia
Shockwavea) našli su svoje mesto na webu. Pored toga što se svaka stranica
duplo duže učitava i gubi na svojoj funkcionalnosti, postalo je važno
imati lepu i privlačnu stranicu. Inteligentan dizajn je zanemaren, a časopisi
su počeli da dodeljuju nagrade na osnovu izgleda stranice.
Kraj devedesetih označen je ekspanzijom elektronske trgovine. HTML nije
više dovoljan, trikovi animacijama i zvukom nisu više dovoljni. Postalo
je jasno da je potrebno spojiti web dizajn
s bazama podataka, što u početku
kada je HTML razvijan, baš i nije bilo u planu. Ovo znači da je na redu
opet programiranje i moderan web dizajner mora imati veštine u JavaScriptu,
ASP-u, Javi,
C++, Visual
Basicu ili VBScriptu.Firme više na zapošljavaju nekoliko ljudi da
bi im pravili stranicu na Mreži već jednog čoveka, programera. Ko želi
da se bavi web dizajnom i stupi na jednu od veoma profitabilnih grana
Internet privrede koja je već prenaseljena, mora imati na umu da će mu
u novom milenijum trebati znanja iz nekoliko oblasti.
JAVASCRIPT
JavaScript je kod koji
se ubacuje u HTML, uključuje se samo na kompjuteru posetioca stranice,
što znači da se ne pokreće sa servera. U suprotnosti s glasinama, JavaScript
nije uopšte lako učiti. Veoma podseća na kod C jezika. Ko razume koncepte
oko varijabli, algebarske logike (if, then, else, for), neće imati većih
problema. JavaScript ima tešku sintaksu, te nije jednostavan za rad.
VBSCRIPT
VBScript se bazira na popularnom „Microsoftovom” Visaul basicu i takode
je kod koji se unosi u drugi kod, odnosno HTML. Nažalost, radi isključivo
s Internet Explorerom jer ljudi iz Netscapea ne žele da naprave svoje
pretraživače kompatibilnim s nečim što dolazi iz konkurentske firme.
Učenje VBScripta je sveti gral i osnova za dizajn stranica za elektronsku
trgovinu i ASP.
ASP
Active Server Pages imaju drugu
ekstenziju umesto HTML-a. Za razliku od već pomenutih JavaScripta I VBScrpta,
ASP se procesira na serveru. U trenutku kada korisnik vidi stranicu, kod
je uveliko odradio svoj deo posla.
Uz to dolazi jednostavno nadgrađivanje stranice i šablonski rad bez previše
zamaranja.
Novotarija na Internetu je XML (eXtensible Markup Language) koji podržavaju
novije IE verzije pretraživača. XML je važno mesto u životima dizajnera
stranica za elektronsku trgovinu. Jednostavno rečeno, HTML određuje oblik
(layout) stranice, dok XML određuje sve komponente.
Budućnost web dizajna na mreži biće veoma trnovita. Naime, svaka nova
verzija pretraživača iz „Microsofta” ili „Netscapea” je međusobno suprotstavljena.
To znači da kod koji je napisan za jedan, može potpuno isključiti drugi
pretraživač. Oni koji žele da budu u glavnom toku, treba da se zabave
s ASP-om i VBScriptom jer industrija sve više teži ka elektronskoj trgovini
za šta su oni neizostavne komponente. Opšte stranice zahtevaju poznavanje
JavaScripta, dok se XML koji je u povoju može usput učiti. Grafički dizajner
koji želi web saznanja treba da poznaje makar jedan
od jezika.
World Wide Web ni stvar, ni mesto
Web je prvenstveno usluga metoda
za dobijanje informacija s različitih računara na Internetu. Ako zamislite
Internet kao veliki tržni centar, onda je Web samo jedna njegova radnja,
na primer prodavnica povrća. Dok ste u tržnom centru, možete da posećujete
i druge trgovine.Jeste li primetili da se čak i u prodavnici povrća mnogih
tržnih centara prodaje mnogo toga za što nije specijalizovana. Web je
po tome sličan, jer možete da pronadjete i druge vrste informacija, ne
samo one koje su načinjene isključivo za Web.
Ovo mešanje "Webskih" i "ne-Webskih" informacija nije
posledica strukture samog Weba, već pre kreativnosti onih koji pišu softver
za pristupanje Webu. Programi za Internet obično omogućuju pristup jednoj
(i samo jednoj) mrežnoj službi: uz softver za elektronsku poštu, koristite
samo nju; pomoću softvera za Usenet pristupate samo diskusionoj grupi
i sl. Veći deo programa pisanih za Web omogućuju vam, s druge strane,
da pristupite mnogim službama bez prelaženja na drugi softver.
Navedeno mešanje različitih usluga znatno pomaže korisnicima, ali ponekad
može i da zbuni, čak i one naprednije. Često ćete čuti računarskog početnika
da kaže, na primer, "Ja sam u Lotusu 1-2-3" ili "Sada sam
u WordPerfectu".
Ako koristite Web softver za pristup diskusionim grupama Useneta, da li
ste u Webu ili u Usenetu? Pravi odgovor je da nikada niste ni u jednoj
službi; vi ste u vašem softveru. Što je on fleksibilniji (a softver pisan
za Web je zasad, najfleksibilniji na Internetu), utoliko više možete s
njim da učinite.
Kako i sami možete videti, rečnik koji se koristi na Internetu, često
je prilično nejasan. Upamtite da sama činjenica sto čujete da ljudi koriste
neku frazu (npr. "na Usenetu"), ne znači da je ta fraza ispravna.
U stvari, mnoge od najčesće upotrebljavanih fraza mogu biti veoma zbunjujuće.
S druge strane, ne ustručavajte se da sačinite sopstveni rečnik termina,
ukoliko vam to pomaže da sa svom ovom zbrkom izadjete na kraj; izraz "Webski",
upotrebljen u jednom od prethodnih pasusa, primer je nečega za šta vi
možete reći da znači "ono što pripada Webu u velikoj meri.Razumevanje
World Wide Weba bez poznavanja njegovog okruženja nije moguće. Web je
deo Interneta, međunarodne mreže vezanih računara prema određenim pravilima
i uputstvima. Možete biti korisnik samo Interneta, ili se možete priključiti
na Web i Internet istovremeno; to stvarno nije važno.
WEB SE STALNO MENJA
Web se menja čak i u trenutku dok čitate ovu rečenicu.Srećom, čak i brže
promene na Webu imaju malo šanse da u ovom trenutku nešto sasvim diskvalifikuju.
Za godinu dana, na primer, našli biste tri puta više interesantnih mesta
za posećivanje i stvari za posmatranje nego što ih ima danas. Web raste
i na druge načine. Osoblje kompanije Netscape
Communications može da doda nove karakteristike programu Netscape Navigator,
tako da korisnicima budu dostupne usluge kojih pre nije bilo. Na primer,
Netscape je dodao mogućnost primanja i slanja elektronske pošte u
verziju 2 programa Netscape Navigator. (Takva promena ne utiče na način
rada dotadašnjih službi, a sigurno ih ne čini manje interesantnim.) U
verziju 3 je dodato mnogo multimedijskih karakteristika, a u verziju 4,
gomila korisnih drangulija, kao sto su učestvovanje u konferencijama i
uređivanje radne površine. Kako Web tokom vremena raste i postaje drugačiji,
sve će više biti stvari koje ovim tekstom nisu pokrivene, ali sve informacije
sadržane u njemu još uvek ce biti korisne i tačne.
Web je sasvim različit od nekog programa za obradu teksta na primer. Ako
kupite knjigu o ZowieWordu verzija 3, utvrdićete da neke komande iz knjige
više ne važe za upravo izdatu verziju 4 istog programa. Ovo, međutim,
nije
slučaj s Webom, jer Web nema "verzija". Web se menja postepeno,
i gotovo uvek se menja dodavanjem novih izvora informacija i novih usluga,
pri čemu dotadašnja svojstva ostaju sušinski neizmenjena.
Ponekad se Web lokacije opisane u ovom tekstu menjaju, na isti način kao
kad se neka kompanija odseli i promeni svoje poštanske adrese. Ako su
ljudi, odnosno organizacije, koji održavaju ovu interesantnu Web stranu
pažljivi, oni će ostaviti svoju novu adresu na staroj lokaciji, tako da
ih bez problema možete naći. Neki, medjutim, nisu tako savesni; oni jednostavno
pokupe stvari i odu, bez ikakvog traga za sobom.
Drugi način na koji se Web menja može biti značajniji od pojave novih
lokacija ili usluga:vi ćete biti tamo. Vaše prisustvo na Webu, čak i ako
samo njuškate naokolo, primetiće barem oni koji su postavili na Web svoje
lokacije. Što je više ljudi koji koriste Web, to je verovatnije da će
vlasnici lokacija uložiti više napora u njihovo opremanje.
Za samo godinu dana, na primer, broj i tipovi komercijalnih usluga na
Webu se neverovatno namnožio. Ovaj porast je, u najvećoj meri rezultat
poimanja mogućnosti, koje Web pruža kompanijama kako bi stigle do sve
većeg broja
korisnika. Izdavač koji do pre godinu dana nije mislio da se isplati postavljanje
časopisa na Web, danas grabi i nogama i rukama da ga tamo objavi, jer
se sada mnogo više korisnika kao što ste vi kreće po Webu.
Neke od lokacija na Webu su interaktivna mesta za druženje, što znači
da tamo možete nešto pročitati i zatim na to odgovoriti, znajući da ce
drugi ljudi videti vaš komentar. Možete pojmiti da se interaktivan sadržaj,
uz to bar malo interesantan, sve više razvija što je više ljudi na Webu.
Neke od službi s najbržim razvojem na Internetu, upravo su zato popularne,
jer ljudi mogu da saopšte šta žele manjem ili većem broju drugih ljudi.
Što je više ovakvih usluga obuhvaćeno Webom, sam Web postaje sve aktivniji.
U ovom smislu, Web je pomalo nalik kablovskoj televiziji: neprekidno se
pojavljuju novi kanali. Neki su stvarno interesantni, i baš kao da se
samo na njih čeka, dok su drugi vredni taman koliko i onih desetak sekundi,
dok se
ne odlučite da ih isključite. Bilo kako bilo, većina ljudi bi radije bila
priključena na kablovski sistem koji dodaje nove kanale nego na sistem
koji to ne čini (naročito ne na onaj koji stalno podiže cenu pretplate,
a prikazuje uvek iste bajate programe).
Šta je potrebno za početak na Webu?
Pre svega, morate imati računar. Zar se to ne podrazumeva? Danas je potreban
računar; za nekoliko godina, međutim, možda će vam biti potreban samo
lokalni kablovski dobavljač ili telefonska kompanija, kablovski
konvertor ( cable converter box) i televizor.
U ovom trenutku prvi sistemi tipa "Web na televiziji" su već
na tržistu. Najpoznatiji takav sistem, WebTV, pokupio je mnogo početnih
aplauza, ali se kasnije slabo prodavao. Ljudi iz Microsofta poklanjaju
mnogo vise nade u WebTV, verovatno stoga sto su upravo oni uložili stotine
miliona dolara u taj poduhvat.
Zasad je još uvek potreban računar da se stigne do Weba. Nešto konkretnije,
potreban je računar koji može da komunicira s Internetom. Danas se takva
komunikacija ostvaruje na jedan od dva načina:
1.Modemom
2.Preko LAN mreže (Lokal Area Network)
Velika većina ljudi koristi modem za pristup Internetu, jer ima malo kompanija
koje su instalirale Internet veze na svoje lokalne mreže.
Nešto o Netscape-u
Netscape Navigator (kratko nazvan Netscape) jeste program koji se vrti
na PC računaru ili Macintoshu da bi se pristupilo Webu. Netscape je jedan
od najboljih programa za pristup Webu, raspoloživ za sve vrste računara
i
veoma skromne cene. Netscape se ističe zbog njegove popularnosti i činjenice
da su mu odlike superiorne u odnosu na druge programe.
Treba naglasiti da je firma Netscape Communications izmenila naziv paketa
programa kada je pustila na tržiste verziju 4. Sada se ceo paket naziva
Netscape Communicator, a Netscape Navigator je samo jedan njegov deo.
Ostali programi u paketu su:
1. Netscape Messenger već korišćen kao poštanski deo Navigatora
2. Netscape Collabra obavlja poslove za diskusione grupe Useneta
I sl.
3. Netscape Composer omogućava stvaranje sopstvenih Web
strana
NAPREDAK NETSCAPE -a
Kompanija Netscape je dugo bila van konkurencije sa svojim odličnim web
browserom Netscape Navigator. Međutim, Microsoft je polako preuzeo primat,
a kompanija Netscape je doživela velike promene, prvo objavljivanjem sorsa
svog browsera i projektom Mozilla, a kasnije je kompaniju kupio interent
gigant AmericaOnLine.
Posle dugog iščekivanja, konačno je pred nama beta verzija Natscape 6.
Download i instalacija je u sve raširenijem stilu instalacije klijenta
koji se ponaša kao mali FTP program. Sama instalacija je velika oko 16
megabajta, a za finalnu verziju Netscape 6 se najavljuje da će biti još
i manja, što je znatan napredak u odnosu na prethodne verzije.
Prvo što primećujemo po prvom pokretanju Netscape-a 6 je neobičan korisnički
interfejs. Praktično nijedan deo interfejsa, poput dugmića, menija, dijaloga,
nije standardni Windows dijalog. To omogućuje prepravljanje Netscape-ovog
izgleda kreiranjem tema. To stvarno deluje efektno, ali primetili smo
znatno usporenje u radu. Na primer, otvaranje Prefernces panela, kao i
izmene u njemu je vrlo usporeno.
Pošto je kompanija Netscape -u vlasništvu America On Line, ne čudi što
je uz Netscape 6 pridodat i AOL Instant Messenger. Kod nas nije poznat,
ali taj program za instant messenging u svetu koristi preko 45 miliona
korisnika. Takođe, korisnicima Netscape 6 se nudi i program za internet
telefoniranje Net2Phone, koji je naravno u vlasništvu kompanije Netscape
Sve nas sigurno najviše interesuje Netscape-ov browser kao i poboljšanja
koja donosi. Prilično velik problem prethodnih verzija Netscape-ovih browsera,
uključujući tu i poslednju zvaničnu verziju 4.7, je sporo renderovanje
stranica koje sadrže velike tabele.
Netscape 6 koristi potpuno novi rendering engine koji je nastao tokom
Mozilla projekta. Rezultat je mnogo brže učitavanje stranica te jedva
čekamo finalnu verziju koja možda u brzini pretekne Internet Explorer.
Sidebar je odličan dodatak prozoru browsera. Nalazi se sa leve strane,
a preko njega imate brz pristup svim bookmarksima, kao i search enginu.
Takođe, kada se nalazite na nekom web site-u, preko Sidebara i opcije
Whats Related dobićete spisak web sajtova sa sličnom tematikom. Netscape
6 pri instalaciji uvozi sve linkove iz Internet Explorerovog Favorites
foldera.
Bookmarksima pristupate ili preko sidebar-a, tako i preko personal toolbara
i menija. Ono što nam nedostaje je nepostojanje posebnog dugmeta.
Ako imate otvoreno više Netscape prozora, u donjem desnom uglu pod opcijom
''Go to Window'' imate brz pristup svim otvorenim prozorima.Vrlo koristan
je i program za organizaciju passworda, naime, ako za pristup raznim web
mail nalozima i slično imate različite username-ove i passworde, vrlo
lako se može desiti da ih vremenom i zaboravite. Password Manager će vam
ponuditi pri unosu neke šifre da zapamti za taj sajt šifru i username,
i pri sledećem logovanju
ČETIRI BITNA PROTOKOLA WEB-A
1. TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol,)
Internet – TCP/IPprotokoli
1.Transmission Control Protocol / Internet Protocol , ili skraćeno TCP/IP
protokol je protokol na kome se zasniva Internet kao mreža, a pripada
paketno orijentisanom tipu komunikacionih protokola. Često je ovaj protokol
ugrađen u sam operativni sistem, kao kod Unix platforme. Gotovo svi drugi
Internet protokoli kao što su: terminal emulacije, FTP - prenos fajlova,
e-mail itd. zasnivaju se na TCP/IP protokolima.
TCP/IP protokoli su razvijeni sa ciljem da omoguće komunikaciju između
platformi različitih proizvođača, tj. da se omogući povezivanje računara
različitim transmisionim medijima i različitim metodama prenosa informacija.
Ova grupa protokola potpuno zadovoljava princip otvorenosti povezivanja
različitih mreža TCP/IP protokoli definišu: aplikacije, kontrolu prenosa,
usmeravanje podataka, umrežavanje itd. A poseduje slojevitu arhitekturu,
slično ISO/OSI modelu:
· Sloj pristupa fizičkom mediju prenosa (Physical Interface Layer) - je
sloj koji se bavi pristupu komunikacionom mediju ka što su Tokenring,
Ethernet, FDD, X.25 ili Frame Relay paketna mreža. TCP/IP paketi se mogu
prenositi i serijskim linijama - korišćenjem Point-to- Point protokola
(PPP), ili Serial Line Internet Protokola (SLIP).
· Mrežni sloj (Networking Layer) - je sloj koji uključuje dva osnovna
protokola:
o Internet Protocol (RFC 791) - koji kreira pakete
za prenos od
izvorišnog računara do sledećeg čvora u mreži.
o Internet Control Message Protocol (ICMP) - (RFC 792),
protokol koji generiše poruke za upravljanje mrežom.
· Transportni sloj ( Transport Layer) - poseduje dva glavna protokola:
o Transmission Control Protocol - koristi se za održavanje
pouzdane komunikacione veze otporne na greške.
o User Datagram Protocol (UDP) - koristi se za datagrame
i
poseduje manji tok podataka od TCP-a.
· Alikacioni sloj (Aplication Layer) - u okviru TCP/IP protokola definisan
je niz aplikacija koje za komunikaciju koriste baš ove protokole. Neke
od ovih aplikacija su:
o TELNET - aplikacija za pružanje usluga virtuelnog,
udaljenog
terminala, na nekom hostu u mreži.
o FTP - aplikacija za prenos fajlova od hosta do hosta.
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) - sistemi elektronske
pošte.
2. HTML (Hyper Text Markup Language)
To je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji će biti locirani
na WEBu. Bazira se na skupu tkz. ’’MARKUP’’ simbola koji se koriste u
okviru standardnog tekstualnog fajla, za definisanje onih delova teksta
koji ce biti Hiperlinkovani prilikom pojavljivanja na WEB-u. 3.URL(Uniform
Resourse Locator) predstavlja standard za adresiranje HTML na internetu.
4.HTTP(Hyper Text Trasfer Protokol) je protokol koji omogućava pojavljivanje
HTML stranica na WEB-u.Radi se o softveru koji se instalira na serveru
I u zavisnosti od platforme ima različitu izvedbu.Na Windows NT serveru
u tu svrhu se koristi Internet Information server.
OSTALI PROTOKOLI
PHP je programski jezik koji se koristi na Web serveru
da bi se kreirale dinamičke Web strane. Principi ove tehnologije su slični
ColdFusion-u, Mod_Perl-u, Sun JSP-u, ili Microsoftovom ASP-u, sa ciljem
da reše isti problem: kako Web sajtovi i Intranetovi rastu, statičke HTML
strane dostižu svoja ograničenja. Danas je Web interaktivna, transakciona
poslovna platforma sa naprednim aplikacijama kao što su E-trgovina i poslovni
informacioni sistemi. Za
razvoj ovakvih aplikacija potrebna vam je tehnologija za generisanje dinamičkog
sadržaja. Na Webu se tradicionalno koristio CGI (Common Gateway Interface)
sistem za interakciju sa korisnicima i upite u baze podataka.Ramus Lerdorf
je krajem 1994 , razvio princip za ubacivanje makroa u HTML stranice,
da bi izbegao pokretanje eksternih programa. Kada je "otvorio"
izvorni kod (Open Source Project), projekat je postao izuzetno popularan
i Zeev Suraski and Andi Gutmans su preradili srž sistema (parser) i napravili
PHP programski jezik.
MySQL je sistem za upravljanje bazama podataka. Baza
podataka je strukturirana kolekcija podataka u kojoj može biti bilo šta:
od proste narudžbine, do galerije slika, ili ogromna količina podataka
nekog poslovnog sistema. Da bi ste dodali ili pristupili podacima u bazi
podataka potreban vam je sistem za upravljanje bazom podataka (Database
Management System - DBMS). MySQL je relacioni sistem za upravljanje bazom
podataka, što znači da se podaci čuvaju u odvojenim tabelama. Tabele su
povezane relacijama koje omogućavaju kombinovanje podataka iz više tabela
u okviru jednog upita.
SQL iz MySQL znači Structured Query Language (strukturirani
jezik za upite) odnosno opšti standard za upite nad bazama podataka.
SSL
Osnovni cilj SSL protokola je da obezbedi privatnost i pouzdanost pri
radu dve mrežne apliakcije. Protokol se sastoji od dva sloja. Na nižem
nivou, koji radi pomoću nekog pouzdanog trasportnog protokola (npr. TCP/IP-ja)
nalazi se SSL Record Protocol, koji se koristi za enkapsulaciju raznih
viših protokola. Jedan od viših protokola je SSL Hendshake Protocol koji
omogućava serveru i klijentu da se međusobno autentikuju i da pregovaraju
povodom algoritma enkripcije i kriptografskih ključeva, pre nego što krene
prenos prvog bajta podataka. Jedna od predosti SSL-a je da je nezavistan
od aplikativnog protokola, te da se viši protokoli mogu transparento postaviti
preko SSL-a.
SSL protokol obezbeđuje sigurnost konekcije sa tri osnovne
osobine:
- konekcija je privatna - Posle početnog pregovaranja aktivira se
enkripcija koja definiše tajni ključ
- identitet klijenta se može autentikovati korišćenjem asimetrične kriptografije
ili javnog ključa
- konekcija je pouzdana - sa podacima se prenose i kontrolni zbirovi.
XML, Extensible Markup Language, je uprošćen ali striktan
podset SGML jezika koji podržava SGML validaciju, strukturu i proširenja.
XML je standardizovan format teksta specijalno projektovan za prenos strukturiranih
podataka do Web aplikacija.
XML specifikacija opisuje XML dokumente, klasu objekata sa podacima koji
se čuvaju u računarima, kao i delimično ponašanje
XML progrma za obradu koji čitaju XML dokumente i obezbeđuju pristup njihovom
sadržaju i strukturi.XML dokumenti se sastoje od entiteta koji sadrže
tekst i/ili binarne podatke. Tekst se sastoji od tokova znakova i dokument
Markup-a.
UML - Unified Modelling Language je brzo postao de-facto
standard za
izgradnju Objektno orijentisanog softvera. Važno je da se uoči da je UML
jezik, a ne metod ili procedura. UML se koristi pri definisanju softverskog
sistema, pri dokumentovanju i izgradnji. Pri formiranju metodologije
razvoja softverskog sistema, UML može da se koristi na više načina, ali
UML sam po sebi ne specificira takvu metodologiju ili proces.
LITERATURA:
1. http:/www.mikroknjiga.co.yu
2. http:/www.yuonline.net
3. http:/www.sk.co.yu
4. http:/www.krstarica.com
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi