BLUETOOTH

Bluetooth je tehnologija pomocu koje se vrsi bezicni prenos podataka izmedju uredjaja koji posjeduju istu tehnologiju. Bluetooth je tehnologija koja omogucava komunikaciju između PDA (personal digital assistent) uređaja, mobilnih telefona, lap-top računara, PC računara, digitalnih foto aparata i kamera itd. BlueTooth uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog BlueTooth uređaja i tako se odvija komunikacija koja je izvodljiva na dva načina, chat i WiFi.
BlueTooth uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog BlueTooth uređaja i tako se odvija komunikacija koja je izvodljiva na dva načina, chat i WiFi.
BlueTooth je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim uređajima, sa kratkim dometom (od 10cm - a do 100m - a) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik.
BlueTooth omogućava komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je 100m-a), čak iako nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada.
Danas kad je Bluetooth već postao standard za umrežavanje na malim daljenostima,
mogućnosti Bluetooth tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje bežične slušalice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i razmena podataka između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (toothing), kontrole zamrzivača i mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja sa Bluetooth olovkom.

1. Istorijat razvoja bluetooth-a

Bluetooth je tehnologija koja je dobila ime po Danskom kralju, Harold-u Bluetooth Gormson-u., Harold Plavozubi ujedinio je zaraćena plemena Švedske, Norveške i Danske, pa je zato i odlučeno da tehnologija dobije i ime po njemu – tehnologija koja će ljude i razne uređaje ujediniti u jedinstvenu mrežu. Logo Bluetooth tehnologije sastoji se od kombinacije slova „H“ i „B“ runskog alfabeta (početna slova imena i prezimena danskog kralja).
Ideja iz koje je potekao Bluetooth, rođena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile Communications odlučio da ispita mogućnosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio veze sa malom potrošnjom struje. Ideja je bila da se u svaki uredjaj ugradi mali radio i na taj način iz upotrebe izbace kablovi.
Ovaj standard je prvo razvijan od strane firme Ericsson a kasnije je završen i izdat od strane Bluetooth Special Interest Group (SIG). Ona je formirana od vise firmi : Sony Ericsson, IBM, Intel, Toshiba i Nokia, mada su se kasnije priključile i druge kompanije.IEEE 802.15 je radna grupa koja pripada IEEE 802(specijalizovana za razvoj bežičnih PAN mreža) koja se deli u 4 grupe i grupa jedan(IEEE 802.15.1) je odgovorna za BlueTooth stadard.
Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je počeo da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana su u Ericsson-ovim laboratorijama u Lundu, Švedska od strane dr Sven Mattissona i dr Jaap Haartsena, koji se danas i smatraju za „roditelje“ Bluetooth tehnologije. Ericsson je pre usvajanja imena Bluetooth tehnologiju nazivao „Multi-Communicator Link“ (MC Link). Originalna zamisao bila je da se poveže bežična slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na isti način mogu da povežu većinu elektronskih uređaja, bila je, po njihovim rečima – srećna slučajnost.
Početkom 1997. godine Ericsson uradio je nešto sasvim neočekivano – odlučio je da
tehnologiju ne naplaćauju, i svim zaintresovanim kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji način da tehnologija postane globalni standard. Ericsson je započeo razgovore sa kompanijama iz različitih sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia – mobilni telefoni, IBM i Toshiba – prenosni kompjuteri i Intel – čipovi za digitalnu obradu signala) sa ciljem da se osnuje konzorcijum koji će dalje razvijati i promovisati tehnologiju.
Bluetooth tehnologija javnosti je zvanično predstavljena 20. maja 1998. godine kada
je pet kompanija, Ericsson, IBM, Intel, Nokia i Toshiba, održalo simultanu konferenciju za štampu u Londonu, Tokiju i San Hozeu, na kojoj je objavljeno da su se pet kompanija udružile ne bi li razvile besplatnu tehnologiju, otvorene specifikacije za bežično umrežavanje, i da se organizacija koja stoji iza toga, zove Special Intrests Group.

2. Osnove bluetooth tehnologije

Bluetooth je tehnologija koja koristi radio talase za uspostavljanje point-to-point i point-to-multipoint transfere glasa i podataka u radijusu od 10 metara. Kada se dva ili više Bluetooth uređaja spoje, kreira se tzv. piconet. Svaki piconet može da sadrži do 8 različitih uređaja (jedan master i sedam slave uređaja), a više piconeta (najviše 10, odnosno ukupno 80 uređaja) može biti spojeno u scatternet.

Slika br. 1 Topologija piconet-a. Jedan master i do sedam slave uređaja, ali samo tri u isto vreme mogu raditi u fullduplex režimu

Slika br. 2 Topologija scatternet-a. Svaki master uređaj piconet-a služi kao most između više piconet-a

Radio talasi koriste se za prenos mnogobrojnih informacija – od AM radija do glasovne komunikacije kod bežičnih telefona, pa zato i Bluetooth koristi radio talase, jer je to jednostavna i pouzdana tehnologija. Radio talasi nisu ništa drugo nego impuls elektromagnetne energije, i generišu se kada odašiljač oscilira na određenoj frekvenciji – veća oscilacija, veća frekvencija, a emituju se u velikom spektru frekvencija.

Da bi se izbegla interferencija Bluetooh uređaja sa drugim uređajima iz ISM opsega (a i da bi se povećala sigurnost), koristi se spread spectrum frequency hopping tehnika, gde se signal prebacuje sa jedne na drugu frekvenciju nakon svake transmisije. U svetu Bluetooth-a ovo znači da Bluetooth radio konstantno menja frekvencije unutra ISM opsega nakon slanja ili primanja svakog paketa podataka. Rezultat toga je da Bluetooth transmisija ne ostaje dovoljno dugo na jednoj frekvenciji da bi moglo da dođe do interferencije sa drugim uređajima. Prema Bluetooth specifikaciji, Bluetooth radio može 1600 puta u sekundi da promeni frekvenciju u opsegu od 2.402GHz do 2.480GHz u rasponu od po 1 MHz, sa izlaznom jačinom signala od samo 1mW.

Podaci (bitovi i bajtovi) prenose se korišćenjem tehnologije packet switching. Sa ovom tehnologijom podaci se dele u male grupe, odnosno pakete pre nego što se vrši prenos. Jedna celina podataka, podeljena u više paketa može se preneti preko različitih frekvencija, i u različitom redosledu. Kada se svi paketi prime, celina se ponovo kreira na uređaju primaoca. Glas se prenosi korišćenjem tehnologije circuit switching i za razliku od prenosa podataka, ne deli se na pakete, već se uspostavlja poseban kanal za vreme trajanja transmisije. Bluetooth uređaji mogu simultano da koriste packet switching i circuit switching, tako da u isto vreme mogu da prenose i glas i podatke.
Bluetooth je dizajniran je tako da su mu cene niske. Najveća mana Bluetooth tehnologije su ograničene distance, ali još veća mana je mali maksimalan protok. Podržava protoke od 700 kb/s i tako da podržava 721 kb/s u jednom pravcu, a u suprotnom pravcu 57,6 kb/s ili 432,6 kb/su oba pravca simetrično. Glavna snaga Bluetooth tehnologije leži u mogućnosti da prenosi i podatke i govor. Sposoban je da podrži jedan asinhroni kanal podataka i do tri sinhrona govorna kanala ili jedan kanal koji bi podržao i govor i podatke. Ove sposobnosti zajedno sa mogućnostima za ad hoc topologiju, čine Bluetooth veoma dobrim rešenjem za mobilne uređaje i Internet primene.

Slika br. 3 . Bluetooth arhitektura

Generalno su organizovani u grupe od dva do osam uređaja koje se zovu piconet-ovi i koji se sastoje od jednog master uređaja i jednog ili više slave uređaja. Uređaj može pripadati jednom ili više piconetova, ili kao slave ili u jednom piconetu kao master, a u drugome kao slave. Dva ili više povezanih piconetova čine scatternet. Vezu između dva piconeta predstavlja Bluetooth uređaj koji je član oba piconeta. Bluetooth uređaj može primati i slati podatke u samo jednom opsegu, svaki piconet je sinhronizovan u jedinsven obrazac na frekvencijskim skakanjem koji se kreće kroz 1600 različitih frekvencija u sekundi. Jednom kada se priključi u neki piconet, slave će se sinhronizovati sa masterskim taktom da bi se prilagodio tom orascu frekvencijskog skakanja.

3. Vrste i specifikacije BlueTooth-a

3.1. BlueTooth 1.0 i 1.0B

Verzije 1.0 i 1.0B su imale mnogo problema u razvoju i mnogi proizvođači su imali poteškoća u tome da uređaji budu kompatibilni.Ova verzija je takođe imala i obaveznu “Bluetooth Hardware Device Address (BD_ADDR)” u procesu koji se zove “handshaking”, što je onemogućilo anonimnost, iako je planirano da to bude primarna namena ove tehnologije.

3.2 BlueTooth 1.1

Mnoge nepravilnosti u radu su ispravljene i ubačena je podrška za nekriptovani prenos podataka.

3.3 BlueTooth 1.2

Ova verzija je kompatibilna sa prethodnim standardom i glavne promene su:
• Adaptive Frequency Hopping (AFH) – omogućava veću otpornost na mesanje sa radijskim signalom tako sto izbegava zakrčene frekvencije
• Povećana je brzina transmisije
• extended Synchronous Connections (eSCO) – povećava kvalitet zvuka tako sto omogućava ponovno emitovanje paketa koji su oštećeni
• Received Signal Strength Indicator (RSSI) – indikator jačine signala

3.4 BlueTooth 2.0

Ova verzija je takođe kompatibilna sa prethodnim verzijama i glavne promene su u brzini prenosa do 2.1 Mbit/s.
• 3 puta brzi prenos (u nekim slučajevima čak do 10 puta brži)
• Smanjena potrosnja električne energije
• Olakšana je multi – link komunikacija što je omogućio veći protok

4. Tehničke karakteristike BlueTooth-a

4.1 Komunikacija i povezivanje

Uređaj koji je okarakterisan kao “Master” omogućava komunikaciju sa 7 drugih uređaja koji su rangirani kao „slave”.Ovakva mreža, od ukupno 8 uređaja, se naziva “piconet” - pikomreža.

U bilo kom trnutku omogućena je komunikacija između master i jednog slave uređaja, ali se master brzo premešta sa jednog slave-a na drugi(Simultani prenos sa master-a na vise slave-a je moguć ali retko se koristi). Svaki uređaj može postati master u bilo kom trenutku-

BlueTooth specifikacija omogućava i spajanje dve ili više pikomreža u jednu koja se zove “scatternet”.Tako sto jedan uređaj igra ulogu slave-a u jednoj mreži a u drugoj master-a. Ovakvi uređaji još nisu napravljeni ali se planiraju za 2007 godinu.

Bluetooth uređaji se u svakom trenutku nalaze u neka od dva glavna stanja: stanje
uspostavljene konekcije (Connection) i stanje pripravnosti (Standby). Uređaj je u stanju connection ako ima uspostavljenu vezu sa drugim uređajem (ili uređajima) i ako obavlja neku aktivnost (primanje/slanje). U slučaju da nema uspostavljene veze niti aktivnosti, uređaj se automatski prebacuje u standby stanje radi ekonomičnijeg trošenja energije. Kada je uređaj u stanju standby, on na svakih 1.28 sekunde „osluškuje“ poruke od drugih uređaja. Svako „osluškivanje“ se obavlja na 32 različite frekvencije (frequency hopping).

Kada uređaj pređe iz stanja standby u stanje connection, može biti u jednom od četiri podstanja:

• Active – uređaj je u stanju active ako obavlja neku aktivnost bilo primanje ili slanje unutar pikoneta.

• Sniff – kada je uređaj u sniff stanju on „osluškuje“ pikonet na sporijem nivou i tako smanjuje potrošnju energije.

• Hold – unutar pikoneta master uređaj može staviti slave uređaj u stanje hold.
Ovo stanje se koristi kada nema nikakve aktivnosti, i tada jedino interni tajmer slave uređaja na hold-u ostaje aktivan.

• Park – koristi se kada uređaj treba da ostane u vezi sa pikonetom ali ne treba da učestvuje u primanju/slanju. U park modu uređaj ostaje sinhronizovan sa pikonetom ali bez MAC adrese. Parkiranjem neaktivnih uređaja, pikonet se može proširiti sa početnih sedam uređaja, do teoretskih 255.

4.2 Uspostavljanje konekcije

Svi nepovezani Bluetooth uređaji startuju u standby stanju. Kada jedan uređaj detektuje drugog, počinje procedura uspostavljanja konekcije. Prvi uređaj (koji je našao drugog) se postavlja za master uređaj u budućem pikonetu. Bluetooth uređaj šalje jednu od dve moguće komande. Prva je inquiry komanda i koristi se kada identifikacioni broj (adresa) drugog uređaja nije poznat. Kada prvi uređaj sazna adresu, šalje komandu page koja služi da drugi uređaj “probudi”, odnosno da ga iz stanja standby prebaci u neko od connection stanja.

Svaki uređaj će emitovati sledeće informacije kada se to od njega zahteva:
• Ime uređaja
• Klasa uređaja
• Lista usluga
• Tehničke specifikacije

Svaki uređaj moze postaviti pitanje – “inquiry”, radi pronalaženja drugih uređaja, i svaki mođe biti podešen da odgovara na te upite.Ako uređaj zna, tj. Ima memorisanu adresu uređaja koji ga kontaktira, automatski će odgovoriti na zahteve koji su gorepomenuti.Neki uređaji mogu biti konektovani samo sa jednim uređajem dok će svi ostali koji zahtevaju komunikaciju biti odbijeni.

Svaki uređaj ima jedinstvenu 48 – bitnu adresu koja se ne vidi u komunikaciji nego se koristi ime koje je korisnik sam uneo.Većina mobilnih telefona i lap – top računara ima podešeno ime po imenu modela tog uređaja,što može biti jako konfuzno ako u komunikaciji postoji više istih modela. Retko koji model podržava promenu imena, Zato postoje posebni programi koji omogućavaju promenu imena.

Svaki uređaj pored imena poseduje i 24 – bitni identifikator klase. On sluzi da bi se mogao prepoznati tip uređaja(lap – top, PDA, mobilni telefon itd.).

Takođe će se emitovati spisak usluga ako to drugi uređaj zatraži, ovde je ukljuceno takođe i ime usluge i koji kanal koristi. Ovi kanali su virtuelni i nemaju veze sa frekvencijom nego predstavljaju nesto kao sto je TCP port.

Slika br. 4 Procedura uspostavljanja konekcije

4.3 Uparivanje

Upareni uređaji mogu da ostvare pouzdanu konekciju koja se omogućava, zajedničkom šifrom, koju znaju (uneta od strane korisnika) oba uređaja. Korisnici koji žele da ostvare komunikaciju samo sa unapred poznatim uređajima, mogu da omoguće kriptovanje identifikacije drugog uređaja. Uparivanje će biti moguće čak iako se uređaju preomeni ime, zato sto je adresa BlueTooth uređaja nepromenljiva. Parovi mogu biti obrisani u bilo kom trenutku i od strane bilo kog uređaja.

4.4 Air interface

Protokol radi u ISM(industrial, scientific, and medical) opsegu na frekvenciji od 2.45 GHz.Da bi se izbeglo mešanje sa drugim protokolima koji koriste 2.45 GHz opseg, BlueTooth protokol deli opseg na 79 kanala(svaki ima širinu od 1MHz - a) i menja ih do 1600 puta u sekundi.Verzije 1.1 i 1.2 imaju maksimalan protok od 723.1 Kbit/s, dok 2.0 imaju transfer od 2.1 Mbit/s.Tehnički uređaji koji su 2.0 imaju veću potrošnju el. energije od svojih prethodnika, ali 3 puta veći protok omogućava bržu komunikaciju što dovodi do 2 puta manje potrošnje ako, se uzme u obzir količina prenetih podataka od je dnog uređaja do drugog i obrnuto.

5. BlueTooth Profili

Da bi se kotistio BlueTooth uređaj mora imati podršku za određene profile, koji određuju koje su aplikacije moguće za korišćenje.Navedeni profili su definisani i prilagođeni od strane SIG-a :

5.1 Advanced Audio Distribution Profile (A2DP)

Takođe popularan kao AV profil, koristi se za prenos adio signala od MP3 plejera do slušalica ili radia u automobilu.Ima podršku za SBC kodek i opcionalnu podršku za MPEG-1 , MPEG – 2, MPEG – 4, AAC i ALTRAC. Bluetake I-Phono Hi-Fi Sport Headphones su jedne takve slušalice.

Slika br. 5 Bluetake I-Phono Hi-Fi Sport Headphones

5.2 Audio/Video Remote Control Profile (AVRCP)

Ovaj profil daje standardan itnerfejs za kontrolu TV-a, HiFi opreme itd. on omogućuje baratanje, svim A/V(audio video) uređajima, preko samo jednog daljinskog upravljača.Može se koristiti u kombinaciji sa A2DP ili VDP.

5.3 Basic Imaging Profile (BIP)

Profil koji služi za prenos slika i koji ima mogućnost promene veličine slika i njihovo konvertovanje radi boljegprenosa podataka.Može se podeliti na više delova:

• Image Push
Omogućava slanje slika

• Image Pull
Omogućava pregled i skladištenje slika sa udaljenog uređaja

• Advanced Image Printing
Štampanje slika sa naprednim opcijama korišćenjem DPOF standarda koji je razvijen od strane firmi Canon, Kodak, Fuji i Matsushita.

• Automatic Archive
Automatsi bekap svih slika sa drugog u ređaja.Primer je čuvanje svih novih slika, sa digitalnog foto aparata ili mobilnog telefona, na lap – top, kad god uređaji budu u dometu za komunikaciju.

• Remote Camera
Omogućava daljinsku kontrolu kamere.

• Remote Display
Slanje slika na druge uređaje, npr.Slanje slajdova sa digitalnog fotoaparata na projektor koji zatim prikazuje te iste slajdove.

• Basic Printing Profile (BPP)
Koristi se za stampanje na daljinu i razlikuje se od HCRP – a po tome što mu nisu potrebni drajveri.

• Common ISDN Access Profile (CIP)
Ovo omogućava neograničen pristup podacima koji koriste ISDN.

• Dial-up Networking Profile (DUN)
Upotrebljava se za pristup internetu i drugim dial – up uslugama preko BlueTooth-a .

• Fax Profile (FAX)
Profil je predviđen za komunikaciju između mobilnog i fiksnog telefona kao i pc ili lap – top računara koji ima instaliran softver za faks.

• File Transfer Profile (FTP)
Omogućava pristup datotekama na u daljenim uređajima kao i manipulaciju i brisanje datoteka.

• General Audio/Video Distribution Profile (GAVDP)
Obezbeđuje bazu za A2DP i VDP profile.

• Generic Access Profile (GAP)
Obezbeđuje bazu za druge profile koji se koriste za transfer podataka.

• Hands Free Profile (HFP)
Omogućava upotrebu handsfree uređaja, najviše korišćen u kolima zato što mnoge vlade nameravaju da zakonski zabrane upotrebu mobilnih telefona u kolima.

• Hard Copy Cable Replacement Profile (HCRP)
Jednostavna bežična aplikacija koja omogućava daljinsko štampanje ali su drajveri obavezni.

• Headset Profile (HSP)
Ovo je najpopularniji profil za bežične slušalice koje koriste BlueTooth.

• Human Interface Device Profile (HID)
Namenjen za bežične miševe, tastature, dzojpedove, dzojstike itd.Omoguđava komunikaciju sa veoma malim kašnjenjem i niskom potrošnjom el. energije.

• Intercom Profile (ICP)
Često nazivan voki – toki profiljer se koristi za komunikaciju BlueTooth slušalicama.

• Object Push Profile (OPP)
Bazni profil koji se koristi za slanje objekata kao što su slike, elektronske vizit karte itd.Reč push u imenu oznacava da je transfer uvek iniciran od strane pošiljaoca.

• Serial Port Profile (SPP)
Predstavlja bazu za DUN, FAX, HSP i LAN profile i koristi se za bežičnu komunikaciju sa aplikacijama koji su predviđeni za serijski vid komunikacije.

• Service Discovery Application Profile (SDAP)
Ovo je obvezan profil i koristi se za spoznaju podržanih profila koje nudi uređaj ,koji ima ulogu servera.

• SIM Access Profile (SAP)
Omogućava bežicnu komunikaciju između telefona u kolima i sim kartice na mobilnom telefonu.

• Video Distribution Profile (VDP)
Ovo je profil koji omogućava prenos video signala.Podrška za H.263 i MPEG – 4 je obavezma.Može se koristit za prenos video signala sa pc – računara na digitalnu kameru ili sa kamere na TV.

ZAKLJUČAK

Bluetooth će, bez sumnje, biti sve bolji komplement drugim sličnim tehnologijama nudeći pristup mrežnim resursima. U bluetooth tehnologiji prenos govornog signala obično se realizuje u kombinaciji sa nekim drugim tehnologijama, od kojih je najčešća DSL (Digital Subscriber Line). Predviđeno je da se u početku highspeed data servis takođe kombinuje sa GPRS mrežom. Došlo se do zaključka da je međusobna saradnja bluetooth i drugih tehnologija mnogo bolja nego njihova konkurencija, tako da će bluetooth operaterima pružati podršku i u drugim pristupnim tehnologijama.

Nema sumnje da se bluetooth polako ali sigurno pojavljuje na tržištu sa razumnom predostrožnošću s obzirom na trenutni pad na tržištu i razočarenja kod drugih sličnih tehnologija kao što je WAP. Sledećih 12 meseci, po mišljenju mnogih stručnjaka, će biti presudni za proboj bluetooth tehnologije. Veliki proizvođači opreme već nestrpljivo čekaju rasplet oko WAP tehnologije pa da krenu u masovnu proizvodnju bluetooth uređaja. A na nama ostaje da i dalje pratimo razvoj ove tehnologije i da vidimo da li će se ove nove, daleko skromnije od prošlogodišnjih, prognoze ispuniti.

Teško je reću koje su sve mogućnosti BlueTooth tehnologije jer je fleksibilna, konstantno u razvoju i kompatibilnost je moguća sa velikim brojem uređaja, tako da joj je jedino ograničenje ljudska mašta i domišljatost.

U današnje vreme većina uređaja dolazi sa ugrađenom podrškom za Bluetooth(mobilni telefoni, laptop i palmtop kompjuteri), ali je naravno moguće kupiti i posebne Bluetooth adaptere za većinu elektronskih uređaja.

Jedan od planiranih načina upotrebe je u VOIP tehnologiji (telefoniranje preko IP protokola).Kada VOIP postane popularniji BlueTooth se može iskoristit kao posrednik u komunikaciji između telegonskog aparata i računara koji na sebi ima instaliran softver za VOIP.

U maju 2005 god. SIG je najavio da namerava da počne saradnju sa UWB (ultrawideband) proizvođačima i da razvije sledeću generaciju BlueTooth standarda,ovaj standard će imati podršku za mnogo veće brzine prenosa.Time će biti omogućen nesmetani rad VOIP tehnologije, prenos kvalitetnijeg audio i video signala.

Moguća je i upotreba i u tehnologiji daljinske prodaje, omogućavajući bežični pristup mašinama koje nude određene usluge.

LITERATURA

1. http://en.wikipedia.org/wiki/Bluetooth
2. http://www.supermediastore.com/
3. http://www.bluetooth.com/
4. http://www.google.com/
5. http://www.tutorial-reports.com/wireless/bluetooth/
6. David Meyer (2009-04-22). "Bluetooth 3.0 released without ultrawideband
7. Guy Kewney (2004-11-16). "High speed Bluetooth comes a step closer: enhanced data rate approved
8. Andreas Becker (2007-08-16) (PDF). Bluetooth Security & Hacks
9. Stallings, William. (2005). Wireless communications & networks.
10. Newton, Harold. (2007). Newton’s telecom dictionary. New York: Flatiron Publishing.

preuzmi seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD