OSTALI SEMINARSKI RADOVI - INFORMATIKA - |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM
1.1 DEFINICIJA I ELEMENTI INFORMACIONOG SISTEMA
Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji po odredenoj
organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos,
obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.
Elementi informacionog sistema su:
- hardver,
- softver,
- kadrovi,
- organizacija.
Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo:
elektronski racunar, ulazno - izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka
na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.
Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe,
rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbedenje informacija.
Kadrovi – to su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade
podataka, sistem analiticara, programera, operatora i korisnika informacionog
sistema.
Organizacija obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine
povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.
1.2 INFORMACIJA
Informacija je jedan od elemenata koji sacinjavaju ulazne velicine u
bilo koji sistem, od kojih zavisi funkcionisanje sistema.
Mera za informaciju je Bit, koji predstavlja neko stanje (u digitalnom
obliku stanje 01).
Karakteristike informacija:
- relevantnost pojave,
- reprezentativnost podataka,
- potpunost informacija,
- preciznost formulacije,
- razumljivost registrovanja,
- blagovremenost dostavljanja.
1.3 OPŠTA ŠEMA INFORMACIONOG SISTEMA
Opšta šema informacionog sistema definiše put kojim prolazi
informacija od njenog nastanka do mesta prijema i njenog korišcenja.
Informacija može biti preneta samo ako postoje izvor – predajnik
i korisnik – prijemnik, koji:
- imaju prethodno utvrdeni zajednicki repertoar znakova, tacno odredene
apstraktne azbuke;
- da dogovorenim jezikom govore o znacenju svakog znaka.
Izvor informacije je mesto na kome nastaje i on može biti covek,
sistem ili pojava.
Koder (pretvarac) treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom
kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.
Nosac informacija treba da obezbedi prenose informacija od izvora do prijemnika.
Postoje materijalni nosaci (publikacija, izveštaji, bušene trake,
diskete i dr.) i energetski nosaci u koje spadaju signali koji mogu biti
elektricni talasi, struja, napon, svetlosni zraci itd.
Informacioni kanal ostvaruje vezu izmedu izvora i prijemnika povezivanjem
elemenata informacionog sistema.
Dekoder je prenosni element koji se nalazi izmedu informacionog kanala
i prijemnika i služi za pretvaranje azbuke informacionog sistema
u azbuku prijemnika.
Prijemnik je mesto kome su informacije namenjene, a to je covek ili neki
deo sistema.
1.4 KARAKTERISTIKE INFORMACIONOG SISTEMA
• Pravovremenost i relevantnost
• Modularnost i kompatibilnost
• Jednostavnost
• Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog
sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene
i odgovarajuce odluke.
• Modularnost predstavlja mogucnost izrade informacionog sistema
u obliku veceg broja zasebnih zaokruženih celina izmedu kojih postoji
takva mogucnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven
sistem.
• Kompatibilnost (hardverska) – u podrucju obrade podataka
kompatibilnim se smatraju uredaji koji se mogu uzajamno prepricavati i
funkcionisati.
• Kompatibilnost (softverska) odnosno mogucnost izvodenja odredenih
aplikativnih rešenja na razlicitim tipovima racunara ili operativnih
sistema.
• Jednostavnost odnosno mogucnost da korisnici brzo ovladaju njegovim
mogucnostima i da ga kao takvog prihvate.
1.5 VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA
Informacioni sistemi mogu biti:
1. prirodni i veštacki
2. jednostavni i kompleksni informacioni sistemi
3. na osnovu primene informacione tehnologije:
- centralizovani informacioni sistem
- autonomni
- distribuirani
4. na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvoreni
- zatvoreni
5. na osnovu ciljeva sistema:
- sistemi sa fiksnim ciljevima
- sistemi sa promenljivim ciljevima
6. na osnovu postojanja povratne sprege:
- sa jakom unutrašnjom kontrolom
- sa slabom unutrašnjom kontrolom
Na osnovu poslednja tri kriterijuma mogu se definisati sledece cetiri
vrste sistema:
- staticki
- dinamicki
- homeostaticki
- kibernetski.
Staticki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu
i zatvoren je (primer je sat).
Dinamicki informacioni sistem ima fiksni cilj, slabu unutrašnju kontrolu
i podložan je uticaju okruženja (primer je termometar).
Homeostaticki informacioni sistem ima fiksni cilj, ima unutrašnju
kontrolu i podložan je uticaju okruženja (primer je bojler).
Kibernetski informacioni sistem ima promenjiv cilj, jaku unutrašnju
kontrolu i podložan je okruženju.
1.6 STRUKTURA KOMUNIKACIONIH VEZA U INFORMACIONIM SISTEMIMA
Sve veze elemenata unutar informacionog sistema se mogu prikazati graficki
tako što se organizacione jedinice ili elementi informacionog sistema
obeleže tackama, a komunikacioni putevi izmedu njih linijama, pri
cemu treba obratiti pažnju na smer kretanja informacija (u oba smera
ili samo u jednom).
Struktura može biti:
- puna – u kojima sve organizacione jedinice imaju neposredna veze
i mogu da neposredno izmenjuju informacije.
- zvezdasta - direktna razmena informacija se vrši izmedu jedne organizacione
jedinice i svih ostalih, a ostale jedinice medusobno stupaju u vezu posredno
preko jedne.
- lancana - sistem kompetencija je izražen u više nivoa. I ona
može biti: hijerarhijska i kružna.
2. CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE INFORMACIONIH
SISTEMA I
PODSISTEMA U PROIZVODNIM SISTEMIMA
2.1 CILJEVI I ZADACI
Informacioni sistem zahvaljujuci organizaciji unutrašnje sredine
obavlja funkcije prikupljanja, prenosa, memorisanja i obrade informacija,
prema ciljevima, zadacima i iz njih izvedenim eksternim osobinama, koji
se postavljaju u njegovoj spoljašnjoj sredini. Ciljevi razvoja informacionog
sistema formulišu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje
produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe od trenutka dobijanja
narudzbine, povecanje iskorišcenja kapaciteta, poboljšanje operativnog
plana, smanjenje obrtnih sredstava snižavanjem zaliha, ...
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u svojoj spoljašnjoj
sredini su: u proizvodnoj funkciji da omoguci dobijanje informacija o
potrebnom materijalu, radu i vremenu za realizaciju zadatog proizvodnog
programa, u planskoj funkciji informacije o realizaciji planova i odstupanjima,
u racunovodstvenoj funkciji, obracunu proizvodnje, informaciji o stanju
zaliha, ...
Zadaci informacionog sistema su odredeni:
- organizacionom funkcijom (proizvodnja, finansijska, racunovodstvena,
planska, ...)
- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje
periodicnog obracuna)
- aktivnošcu u radnom procesu.
Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u unutrašnjoj sredini
su: generisanje, izbor strukture sistema za obradu podataka, generisanje
alternativa i izbora racunarskog sistema, generisanje i izbor fizicke
organizacije podataka, programa i procedura funkcionisanja informacionog
sistema.
2.2 METODOLOGIJA I MODEL METODOLOGIJE
Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i nacina istraživanja pomocu kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naucnog znanja.
3. PRINCIPIJELNA ŠEMATSKA STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
Informacioni sistem predstavlja model realnog sistema. Realni sistem
je dinamicki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski
sistem i poslovno – proizvodni sistem.
Struktura informacionog sistema:
Ulaz u sistem – skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem.
Stanje sistema je skup informacija o prošlosti i sadašnjosti
sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti buduci izlazi
sistema.
Izlazna transformacija – predstavlja proces merenja (posmatranja)
stanja sistema, preko kojih se dolazi do informacija.
Programi za ažuriranje – služe za prihvatanje ulaznih
podataka u informacijskom sistemu.
Baza podataka sadrži opis sistema.
Programi za izveštavanje – generišu izlaze iz baze podataka.
4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA ZA CEO SISTEM
4.1 ŠEMA DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA
A – tok podataka
I – izvorište podataka
B – tok podataka
S – skladište podataka
Tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema, kao i kretanje datog skupa podataka kroz sistem.
4.2 TIPOVI TOKOVA PODATAKA
1. PLAN ANALIZE
Tok podataka ''plan analize'' je formalno oblikovan dokument u organizacijskom
sistemu. Njega proizvodi zasebna služba ''tehnicka priprema'' i šalje
ga u proces ''analiza rada'', koji analizira potrebne radove po pojedinimnacrtima.
Nacrt je ulazni tok podataka koji povezuje interfejs i proces.
2. ANALITICKI LIST
Posle analize rada kreira se analiticki list. Analiticki list je popis
aktivnosti koje treba izvršiti po jednom nacrtu. Cim je analiticki
list upisan na ekran terminala zapocinje proces ''upis radnih listova''.
Ovaj proces utice na tok podataka svojim dolaskom.
5. DEFINICIJA I VRSTE SASTAVNICA
Sastavnice proizvoda predstavljaju osnovnu informaciju o strukturi proizvoda
u smislu utvrdivanja položaja delova, podsklopova i sklopova u strukturi
i intenziteta (kolicine) drugih veza.
U zavisnosti od potreba procesa, struktura proizvoda može biti predstavljena:
1. strukturnom sastavnicom
2. kolicinskom sastavnicom
3. modularnom sastavnicom
5.1 STRUKTURNA SASTAVNICA
Ovom sastavnicom je skup sklopova, podsklopova, delova i materijala
ureden u strukturu na osnovu koje se na jednoznacan nacin utvrduju veze
podredenih i nadredenih elemenata strukture i intenziteta datih veza.
Strukturna sastavnica se oblikuje za jedinicu proizvoda i na dati nacin
sa informacijom sa crteža i tehnoloških postupaka predstavlja
podlogu za izradu normativa materijala.
STRUKTURNA SASTAVNICA
Oznaka Klasifikator Jedinica mere Veza sa prethodnim Veza sa narednim
Kolicina
A prenosnik komada / B i C 1
B vreteno - // - A D i E 2
C kucište - // - A / 1
D ležaj - // - B / 4
E zupcanik - // - B F 10
F uskocnik - // - E / 3
5.2 KOLICINSKA SASTAVNICA
Njom se utvrduje bilans potreba u sklopovima, podsklopovima, delovima i materijalima za odredenu kolicinu proizvoda, vezanu za dati vremenski period (period operativnog plana, jednogodišnji period i sl.).
Oznaka Klasifikator Jedinica mere Kolicina
A prenosnik komada 1 1=1B vreteno - // - 2 1=2C kucište - // - 1
1=1D ležaj - // - 4 2 1=8E zupcanik - // - 10 2 1=20F uskocnik -
// - 10 3 2 1=60
5.3 MODULARNA SASTAVNICA
Modularnom sastavnicom se utvrduje struktura podsklopova i sklopova. Ona je osnova za oblikovanje ostalih vrsta sastavnica, jer se oblikuje za deo strukture proizvoda koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na više nivoa strukture ili u više razlicitih proizvoda.
4. Razrada informacionog sistema za tehnoloski sistem Alat za obradu rupe (AOR), koji se odnosi na proizvod zavojni upustac iz proizvodnog programa proizvodnog sistema Fabrika reznog alata (FRA).
Proizvodni sistem FRA, sastoji se od vise tehnoloskih sistema, od kojih
je i Alat za obradu rupe (AOR). Svi delovi su povezani u jedinstveni informacioni
sistem.
4.1. Cilj, zadatak i metodologija projektovanja
informacionog sistema, odnosno
podsistema
Prema rezultatima dosadasnjih istrazivanja na podrucju razvoja informacionih
sistema iz teorijskih i eksperimentalnih istrazivanja i prakticnih potvrda
sve ukupna metodologija projektovanja i razvoja informacionih sistema
obuhvata nekoliko koraka.
Da bi se neki sistem izgradio u informacioni sistem, neophodno je modelovati
procese, podatke i resurse, sto metodologija ukljucuje.
Metodologija proizvodnih informacionih sistema obuhvata metode koje u
sebi imaju ugra|enu organizaciju posmatranja, eksperimentisanja, tacnog
merenja (sto osiguravaju optimalni uslovi, pod kojima se moze do}i do
upotrebljivih podataka), naucne obrade podataka i izvo|enje zakljucaka
i gra|enje teorije sistema.
Analiziraju}i sta je sve obuhva}eno metodologijom proizvodnog informacionog
sistema sledi:
• Razvoj informacionog sistema naziva se stratesko planiranje. To
je sveobuhvatno analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema, do kojih
se doslo empirijski i deduktivno u cilju gra|enja modela sistema i plana
razvoja informacionog sistema.
• Modelovanje procesa vrsi se metodom SSA, modelovanjem podataka
metodom MOV, a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga
metoda.
• Model procesa budu}eg stanja i model podataka rade se nakon grubog
sagledavanja korisnickih zahteva i analize sistema.
• Postoje dve odvojene grupe modelovanja i to sa aspekta procesa
i podataka.
• Semanticki model podataka treba da sadrzi podatke i njihovu interpretaciju
i da se sto je mogu}e vise znanja iz realnog sistema ugradi u model.
• U klasicnim informacionim sistemima podaci se prate nezavisno
od njihove interpretacije, a pojedinacni programi interpretiraju znacenje
podataka.
4.2 Principijelna sematska struktura informacionog sistema odnosno
podsistema datog proizvodnog sistema
Da bi se izgradio jedan informacioni sistem potrebno je napraviti dijagram
toka podataka i opisati osnovne procese koji ucestvuju u izradi datog
proizvoda.
Osnovni procesi su:
• Prodaja;
• Proizvodnja;
• Nabavka.
Mora postojati veza izme|u ovih procesa da bi sistem bio zatvoren i mogao da funkcionise. Ta veza predstavlja strukturnu sistem analizu.
Prodaja komunicira sa proizvodnjom preko zahteva za proizvodnju. Mora da postoji povratna informacija tj. veza izme|u njih, inace ovaj proces ne bi imao smisla. Kada se zavrsi proces proizvodnje salje se obavestenje (predajnica) o zavrsetku proizvoda. Proizvodnja komunicira sa nabavkom kroz zahtev za nabavku i obavestenje o prispe}u. Po datoj sastavnici za potreban materijal na osnovu potrebnog stanja proizvodnja ispostavlja zahtev za nabavku, a kao odgovor (povratna veza) dobija obavestenje o prispe}u .
4.3. Dijagram toka informacija
Proces proizvodnje, slika 6., sastoji se iz:
• Konstrukciono-tehnoloske grupe;
• Planske sluzbe;
• Proizvodnje;
• Sluzbe odrzavanja.
Zahtev za proizvodnju ide planskoj sluzbi koja preko zahteva za izdavanje tehnicke dokumentacije komunicira sa konstrukciono-tehnoloskom grupom. Konstrukciono-tehnoloska grupa pravi tehnicku dokumentaciju koju salje planskoj sluzbi. Na na osnovu lansiranja, trebovanja radnog naloga, radne liste, komunicira sa nabavkom i obavestenje o prispe}u. U proizvodnji se vrsi finalna kontrola i alje obavestenje planskoj sluzbi da je zavrsen proizvod tj. salje se predajnica. Veza izme|u proizvodnje i skladistenja je kroz trebovanje i predajnicu (skladistenje materijala i skladistenje gotovih proizvoda). Kada dobije obavestenje o zavrsetku proizvodnje planska sluzba obavestava prodaju da je proizvod zavrsen
Sastavnica sadrzi:
• sifru proizvoda;
• redni broj;
• sifru materijala;
• kolicinu.
Radni nalog podrazumeva:
• sifru proizvoda;
• lansiranu kolicinu;
• ura|enu kolicinu;
• datum otvaranja radnog naloga.
- 12 -
Predajnica sadrzi:
• broj predajnice;
• sifru proizvoda;
• broj radnog naloga na koji se odnosi predajnica;
• predata kolicina i datum predajnice.
Trebovanje se sastoji iz:
• broja trebovanja;
• broja radnog naloga;
• sifre materijala koji se trebuje;
• kolicina i datum trebovanja.
Zahtev za nabavku podrazumeva:
• broj zahteva za nabavku;
• datum zahteva;
• datum roka;
• sifra materijala koji se trebuje;
• kolicina.
sifarnik materijala proizvoda sastoji se od:
• broja;
• naziva i
• jedinice mere.
Zahtev za proizvodnju sadrzi:
• sifru proizvoda;
• kolicinu koja se zahteva;
• rok izrade;
• datum zahteva.
Zahtev za izdavanje tehnicke dokumentacije je usko povezan sa zahtevom
za proizvodnju i sastoji se iz:
• sifre proizvoda;
• opisa operacije;
• sifre masine na kojoj se radi;
• vreme trajanja operacija.
4.4. Sastavnice
Tehnoloska sastavnica definise racunaru materijal i sastoji se iz:
• sifre materijala;
• kolicine;
• jedinice mere;
• dimenzije;
• materijala.
Na prvom mestu za odre|ivanje pripadnosti materijala (K1) uvek se upisuje
1.
Oznaka za stepen prera|enosti materijala (K2) moze uzeti broj od 0-9 i
to:
0- liveni;
1- kovani;
2- valjani;
3- ljusteni;
4- svetlovuceni;
5- vuceni;
6- bruseni;
7- sinterovani;
8-
9- ostalo.
Za oznacavanje vrste materijala (K3) koriste se brojevi od 0-9 koji oznacavaju:
0-konstruktivni;
1-alatni;
2-brzorezni;
3-liv;
4-obojeni metali;
5-legure;
6-nemetalni materijali;
7-tvrdi metali;
8-
9-ostalo.
Vrednosti za definisanje oznake materijala po JUS-u(K4,K5) date su tabelarno.
Za oznacavanje oblika preseka materijala (K6,K7) koriste se oznake 00-99,
a za nas su najbitniji:
00-okrugli ;
01-kvadratni .
Poslednja oznaka (K8) definise brojnu oznaku dimenzije materijala.
4.5. Zakljucna razmatranja
Stratesko planiranje razvoja informacionog sistema preduze}a se mora
zasnivati na inovativnom koris}enju informacionih tehnologija i njihovo
prozimanje sa biznis strategijama. Savremeni pristup podrazumeva primenu
CASE alata (transformacija iz specifikacije baze podataka u logicku strukturu).
Razvoj informacionog sistema u Fabrici reznog alata evoluirao je u skladu
sa razvojem informacione tehnologije. Informacioni sistem je podrzan mrezom
PC racunara.
Osnovni nedostatak koji sam uocio je i dalja izrada crteza van racunara.
LITERATURA
1. Skripta sa predavanja Proizvodni i informacioni sistemi , 2001/2002
2. " Informacioni sistemi " , Zora Arsovski , 2000 god.
3. Informacioni sistem firme '' Fabrika Reznog Alata " Cacak
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi