Dopingovanje ljudi i životinja u cilju nadmetanja nije nova pojava. Prema nekim podacima može se reći da je dopingovanje staro koliko i čovecanstvo. Kroz istoriju takmičari su najčešće koristili specijalnu ishranu i razne napitke za sebe ili životinje kako bi povećali fizičku snagu i izdržljivost. Prvi nagoveštaj primene stimulativnih sredstava pominje se u Bibliji, kada je Eva dala Adamu zabranjeno voće - jabuku, kako bi on imao moć bogova.

Prikaz biblijske scene u kojoj Eva nudi Adamu jabuku

Slika 1. Prikaz biblijske scene u kojoj Eva nudi Adamu jabuku.

U antickoj mitologiji nalazimo čitav niz veoma zanimljivih primera primene stimulativnih sredstava , kako radi pobede tako i radi poraza. Diomed, heroj iz grcke mitologije, koji je poznat po svom učešcu u trojanskom ratu, svoje konje je hranio ljudskim mesom, da bi bili divlji i nepobedivi. Medeja je, opet, koristila biljke sa uspavljujućim dejstvom kako bi omamila zmaja koji je čuvao zlatno runo i na taj nacin omogućila Jasonu da uspešno završi svoj poduhvat.
Kada su konji u pitanju, posebno su interesantni podaci o Skitima, čuvenim ratnicima na konjima. Skiti, koji su uglavnom živeli nomadskim životom na prostoru istočne Evrope, između Dunava, Crnog mora i Kaspijskog jezera,smatrani su najboljim strelcima na svetu, pri čemu je njihov nacin ratovanja zabeležen u vojnoj nauci kao skitska taktika. Prema Herodotu Skiti su veoma dobro poznavali konje. U cilju dobijanja vece kolicine mleka kobila koristili su duge cevaste kosti, koje su stavljali u vaginu kobile, a zatim duvanjem kroz kostizazivali širenje zida vagine i time postizali efekat oksitocinskog refleksa, sa posledicnim lučenjem mleka. Ratnim konjima su davali stimulativna sredstva, kako bi bili izdržljiviji i agresivnije jurišali na neprijatelja. Medjutim, konje su rado prinosili i kao žrtve bogovima.

Ko sprovodi antidoping kontrolu konja na globalnom nivou?

Za antidoping kontrolu je u svetskim okvirima zadužena Svetska antidoping agencija (World anti-doping agency - WADA) koja svoje delovanje zasniva na osnovu Svetskog antidoping kodeksa (World anti-doping code). Clanom 16 ovog kodeksa propisano je da je u sportu u kojima se takmice životinje međunarodna federacija nadležna za taj sport dužna da utvrdi antidoping pravila koja su generalno u skladu sa najvažnijim odredbama kodeksa. U svetskim okvirima Međunarodna konjicka federacija - Federation Equestre Internationale (FEI) kao federacija nadležna za FEI i olimpijske discipline je potpisnica Svetskog antidoping kodeksa, medjutim Medunarodna trkacka federacija - International Federation of HorseracingAuthorities (IFHA) i Evropska unija kasača - Union Europeenne du Trot (UET), kao federacije nadležne za trke konja nisu potpisnice Kodeksa i svoja antidoping pravilaureduju nezavisno od odredbi Kodeksa.

Ko sprovodi antidoping kontrolu konja u Republici Srbiji?

Na teritoriji Republike Srbije od 2005. godine za doping kontrolu sportista, a od 2008.godine i za doping kontrolu konja zadužena je Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS), koja je pod patronatom Ministarstva omladine i sporta. Doping kontrola konja odvija se u FEI i olimpijskim disciplinama konjickog spota, zatim u galopskim i kasackim trkama i obuhvata planiranje, izbor grla za testiranje, uzimanje uzoraka za doping kontrolu i postupak sa uzorcima, pakovanje i slanje uzoraka u laboratoriju,kao i laboratorijsku analizu, zatim cuvanje rezultata, pretrese i žalbe, do sticanja pravosnažnosti za njihovo objavljivanje. Uzorkovanje za doping kontrolu vrše doping kontrolori koje je ovlastila Antidoping agencija Republike Srbije, a sam proces uzimanja uzoraka za doping kontrolu, postupak sa uzorcima i njihova analiza sprovode se po unapred utvrdenoj proceduri koja iskljucuje svaku mogucnost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste. Doping kontrola može se organizovati na takmicenjima i izvan takmicenja, najavljeno i nenajavljeno. Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i/ili krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda. Prema clanu 24 Pravilnika o sprovodenju doping kontrole na takmicenju i izvan takmicenja (Sl. glasnik RS, br. 32/2007 i 88/2008) doping kontrolu na takmičenjima, u skladu sa prethodno utvrđenim planom i odlukama, ADAS vrši na jedan od 6 predviđenih načina: metodom slučajnog odabira, na osnovu postignutih rezultata, po sopstvenom izboru doping kontrolora ADAS-a, prema zahtevu sportskog inspektora, na predlog nadležne nacionalne sportske asocijacije i na predlog organizatora sportskog takmicenja. Pored navedenih poslova sprovođenja doping kontrole na takmicenjima koje vrši. Antidoping agencija Republike Srbije, od velikog znacaja je i edukacija koju Agencija permanentno sprovodi u vidu organizacije seminara i predavanja vezanih za problem dopinga u sportu. Ova edukacija je u okviru konjickog sporta namenjena prvenstveno veterinarima i trenerima sportskih konja, jahacima i vozacima. Smatramo da je edukacija svih ucesnika u konjickom sportu posebno važna u doping kontroli konja, s obzirom da je procenat pozitivnih konja u Srbiji znatno veci u odnosu na druge zemlje.

Zakon o sprecavanju dopinga u sportu ustanovljava 8 povreda antidoping pravila ,
i to:
1) prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste;
2) korišćenje ili pokušaj korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda;
3) odbijanje ili nepristupanje davanju uzorka posle obaveštenja o doping kontroli bez ubedljivog opravdanja, ili izbegavanje davanja uzorka na drugi nacin;
4) neispunjavanje obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping organizacije upogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i nepružanje podataka o boravištu i propuštanje objavljenih testiranja izvan takmicenja;
5) neovlašceno ometanje ili pokušaj ometanja bilo kojeg dela doping kontrole;
6) nedozvoljeno posedovanje doping sredstava;
7) neovlašcena prodaja, transport, slanje, isporuka ili distribucija doping sredstavasportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica;
8) davanje ili pokušaj davanja doping sredstava sportisti, ili propisivanje,izdavanje, pomaganje, podsticanje, prikrivanje, navodenje, nalaganje, stvaranje uslova ili bilo koji drugi vida ucestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila.

Koje mere se izricu u slučaju povrede antidoping pravila?
Mere koje se izricu zbog povreda antidoping pravila su:
1) diskvalifikacija sportskih rezultata;
2) privremena suspenzija;
3) opomena ili zabrana ucešca na takmicenjima u vremenskom periodu odredenom
clanovima 17 do 22 Zakona;

Ko u Republici Srbiji propisuje kaznene mere za doping konja?

U Republici Srbiji tri razlicite nacionalne asocijacije regulišu takmicenja u kojima se pojavljuju konji i propisuju kaznene mere za doping konja i to: Savez za konjicki sport Srbije za olimpijske i FEI discipline konjickog sporta – koji reguliše olimpijske iFEI discipline, Konjicki savez Srbije (KSS) - koji reguliše galopske trke i Udruženjeza kasacki sport Srbije (UKSS) – koji reguliše kasacke trke.

DEFINICIJA DOPINGA

Doping se definiše kao povreda jednog ili više antidoping pravila, a kao doping sredstva i metode se zabranjuju one supstance ili metode koje štete zdravlju sportista I ugrožavaju ga, poboljšavaju sportski učinak i performanse i narušavaju etiku sporta i ferplej.
Problem dopinga konja se može razmatrati sa: sportskog, etičkog, zdravstvenog, uzgojnog, čak i filozofskog aspekta.

DOPINGOVANJE KONJA

Na osnovu relevantnih istorijskih podataka može se reci da je dopingovanje konja staro prakticno koliko i njihovo druženje sa čovekom. Iako često primenjivan, na doping se nikada nije gledalo blagonaklono. Sa razvojem konjickog sporta i uvođenjem organizovanih takmicenja i dodele nagrada, razvijala se i primena razlicitih hemijskih supstanci u cilju poboljšanja takmicarskih
performansi konja. Ovakva praksa je posledicno dovela do potrebe da se pronađu i odgovarajući načini za otkrivanje prevarnih radnji i njihovo suzbijanje. Karlo Ruini (1530-1598), jedan od najpoznatijih italijanskih anatoma konja XVI veka, u svom radu štampanom u Frankfurtu 1603. godine istice kako je dopingovanje konja veoma veliki problem, da bi 14. juna 1666. godine, prilikom održavanja konjickih trka u Worksopu, bila objavljena prva štampana zabrana dopingovanja trkackih konja, koju mnogi smatraju prvim zakonom o zabrani dopinga kod konja (5). Pravo dopingovanje konja pocinje krajem XIX i pocetkom XX veka. Od 1896. godine za dopingovanje konja sve više se koriste alkaloidi sa izraženim dejstvom na radnu sposobnost. Ova pojava toliko uzima maha, prvo u Evropi, a potom i u Americi da se zbog toga na mnogim hipodromima uvodi organizovana antidoping kontrola. Na beckom hipodromu 1910. godine organizatori pozivaju ruskog hemicara Bukovskog, koji uvodi „saliva“ test. Kako Bukovski nije hteoda otkrije metod detekcije alkaloida, austrijski profesor Frenkl pronalazi svoj metod ispitivanja pljuvacke, kojim je 1910. godine ispitao 50, i naredne 1911. godine 168 konja. Evropska iskustva u kontroli dopinga koriste i druge zemlje. Tako su Amerikanci 1935. godine poslali dvojicu strucnjaka u Francusku kako bi usavršili postupak doping kontrole konja i na zahtev Federalnog biroa za narkotike uveli doping kontrolu na hipodrome širom SAD. Alkaloide nešto kasnije zamenjuju simpatikomimetici, azatim i analgetici,lokalni anestetici, kortikosteroidi, anabolici i vitamini, za čije dokazivanje „saliva“ test više nije bio efikasan. To je ubrzo dovelo do uvodenja savremenijih metoda, kao što su kolorimetrijske analize, mikrokristalni test, radioimunološki testovi, gasna hromatografija i masena spektrometrija. Sa uvođenjem novih metoda napušta se pljuvacka kao uzorak za ispitivanje prisustva zabranjenih sredstava i prelazi na krv i urin, koji se danas smatra najpogodnijim uzorkom za dokazivanje većine zabranjenih stimulativnih sredstava. Naravno, sa razvojem metodologije za dokazivanje doping sredstava razvijaju se i nove metode dopingovanja. Tako se u poslednje vreme sve više govori o genetskom dopingu, koji se definiše kao neterapeutska primena ćelija, gena, genetskih elemenata ili modulacije ekspresije gena, koji imaju za cilj povećanje performansi.

PODELA DOPINGA KONJA

1. Doping radi pobedeili „pravi“ doping koji takode može da se podeli unekoliko kategorija:
· Stimulativni dopingkada se konju daju stimulativna sredstva neposredno pred trku;
· Tonicni doping kada se dužem vremenskom periodu, za vreme treninga, konjima daju visoke doze jedinjenja poput vitamina i hormona, sa ciljem da se dobije snažnija životinja;
· Terapijski dopingkod kojeg se povredenim i bolesnim jedinkama daju odgovarajuci lekovi da bi se što pre oporavile i ponovo trčale.
2. Doping radi porazaili „paradoping“ sastoji se u davanju narkotika, sedativa ili drugih štetnih supstanci, sa namerom da se negativno utice na rezultat. Ovo je inace najcešca vrsta dopinga u zemljama sa razvijenim sistemom kladenja na trkama.
3. Slucajni doping podrazumeva nenamerno davanje hrane u cijem se sastavu nalaze materije koje bi date namerno bile okarakterisane kao doping, kao što je, na primer, prisustvo ljuske kakaoa. Rezultati antidoping kontrole razlikuju se u pojedinim zemljama. U pocetku uvodenja kontrole u većini zemalja je utvrđen visok procenat dopingovanih grla. Rekord je zabeležen na Cejlonu, gde su jedno vreme svi konji na svim trkama bili pod dejstvom nekog stimulativnog sredstva. U Teheranu je od 1978. do 1980. od svih pregledanih konja zabeleženo 20% dopingovanih. U SAD je, procentualno gledano, broj dopingovanih konja daleko manji: na 2200 ispitanih uzoraka u proseku po 1 pozitivan. Opšte je pravilo da se broj dopingovanih konja smanjuje se intenziviranjem doping kontrole i da je najmanji u zemljama gde je kontrola najbolje organizovana. U vecini zemalja sa redovnom doping kontrorlom broj pozitivnih uzoraka ne prelazi 1%.

Najčešće su to booster preparati sa kratkim dejstvom za: povećanje brzine, olakšanje disanja, protiv krvarenja iz pluća, za smirenje nervoznih konja.

Slika 2. Slika preparata za doping sportskih konja.

Lista zabranjenih sredstava za konje

Listu zabranjenih sredstava za konje utvrduje ADAS Pravilnikom o listi zabranjenih doping sredstava za konje, koji se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije. Zabranjena doping sredstva se odreduju prema listama zabranjenih doping sredstava vec pomenutih medunarodnih federacija - FEI, IFHA, UET, te Medunarodna asocijacije trkackih kontrolora - Association of Racing Commissioners International (ARCI).
Ovu listu sacinjavaju sledece grupe lekova:

1. Lekovi koji deluju na nervni sistem;
2. Lekovi koji deluju na kardiovaskularni sistem;
4. Lekovi koji deluju na respiratorni sistem;
5. Lekovi koji deluju na gastrointestinalni sistem;
6. Lekovi koji deluju na urinarni sistem;
7. Lekovi koji deluju na reproduktivni sistem;
8. Lekovi koji deluju na mišićno-skeletni sistem;
9. Lekovi koji deluju na imunski sistem, izuzev licenciranih vakcina;
10. Lekovi koji deluju na krv;
11. Lekovi koji deluju na endokrini sistem;
12. Endokrini sekreti i njihovi sintetski analozi;
13. Maskirajuća sredstva;
14. Sva druga sredstva koja nisu normalni sastojak uobicajene hrane, a mogu da uticu na ponašanje konja.

Liste zabranjenih sredstava kod konja razlikuju u zavisnosti od discipline konjickog sporta. U trkačkim disciplinama su propisi nešto strožiji nego u turnirskim – rezultati na trkama imaju veliki značaj u odabiru priplodnih životinja i selekciji, pri cemu se zbog kladenja na konjskim trkama doping smatra teškom prevarom koja pogada i konje i ljude. Međunarodna konjička federacija nudi nešto liberalniju listu zabranjenih sredstsva za turnirske konje koja obuhvata tri kategorije doping sredstava.

· Prava doping sredstva
· Medikamenti klase A i
· Medikamenti klase B.

Dok se supstance iz prve kategorije koriste smišljeno i sa određenom namerom, supstance klase A i B se mogu naci kod grla koja su lečena zbog nekog zdravstvenog problema, bez namere da se deluje na njihov potencijal.

Pravi doping podrazumeva korišcenje supstanci koje direktno uticu na performanse grla. Osim čistih supstanci mogu se koristiti kokteli ili mešavine supstanci, maskirajuće supstance, supstance koje se generalno ne koriste kod sportskih konja, supstance namenjene upotrebi u humanoj medicini ili kod drugih životinjskih vrsta, supstance koje smanjuju ili povecavaju osetljivost ekstremiteta ili drugih delova tela. Lista ukljucuje sledece supstance ili njihove kombinacije:
· Dve ili više anti inflamatornih supstanci (steroidne ili nesteroidne) ukombinaciji;
· Antipsihotične, antiepileptične i antihipertenzivne lekove;
· Antidepresive;
· Trankilajzere, sedative namenjeni ljudima uključujući i benzodiazepine,barbiturate i azaperon;
· Narkotike i opoidne analgetike (endorfini);
· Amfetamine i druge stimulatore CNS-a ukljucujuci kokain i drugepsihotike;
· Beta blokatore, uključujući propanolol, timolol i atenolol;
· Diuretike;
· Anabolike i promotore rasta;
· Peptide i genetski modifikovane supstance kao što su eritropoetin,insulinski faktori i hormoni rasta;
· Hormonske preparate (prirodni ili sintetski) ukljucujuci ACTH i kortizon
· Supstance sintetisane i namenjene za upotrebu kod ljudi ili životinja, a za koje postoje alternativni preparati namenjeni za upotrebu kod konja;
· Supstance koje izazivaju hipersenzitivnost;
· Nosioce kiseonika.

Medikamenti klase A obuhvataju supstance koje bi mogle da uticu na performanse grla tako što umanjuju bol, smiruju životinje, stimulišu ili modifikuju fiziološke supstance. U lista A su ukljuceni:
· Lokalni anestetici;
· Simpatikomimetici sa stimulatornim dejstvom na srce;
· Respiratorni stimulatori i stimulatori CNS;
· Klenbuterol i drugi bronhodilatatori;
· Pojedinacni nesteroidni antiinflamatorni lekovi;
· Kortikosteroidi;
· Sedativi i trankilajzeri namenjeni upotrebi kod konja, kao i histamini, tiamini, valerijana i drugi biljni produkti osim onih sa liste dopinga;
· Miorelaksanti;
· Antikoagulanti ukljucujuci heparin i varfarin.

Medikamenti klase B obuhvataju supstance ciji je uticaj na povecanje performansi ogranicen ili kojima konji mogu slucajno biti izloženi, ukljucujuci i neke sastojke hrane. Lista B ukljucuje:
· Izoksipurin;
· Dimetilsulfoksid;
· Mukolitike i supresore kašlja;
· Butil skopolamin; atropin i druge antiholinergike slične strukture i efekata;
· Biljne ili animalne derivate: bufotenin, hordenin, tirozin, g-orizanol i druge supstance slicne hemijske strukture i delovanja;
· Terpene i neorganske kontaminente;
· Magnezijum sulfat i druge supstane slične hemijske strukture i delovanja.

Grla se mogu takmičiti ukoliko se u njihovim tkivima, telesnim tečnostima ili ekskretima dole navedene supstace nalaze u dozvoljenim količinama. Dozvoljeni nivo utvrđen je i za endogene supstance koje se normalno nalaze u organizmu, supstance koje su prirodni sastojak biljaka koje se tradicionalno koriste u ishrani konja i supstance koje su u hranu dospele tokom uzgajanja
biljaka, njihove obrade, skladištenja ili transporta.

Svaka terapijska primena medikamenata u toku sezone takmicenja, naročito pre same trke, može biti okarakterisan kao doping ako se primenjeni lek ili njegov metabolit nadu u uzorcima za doping kontrolu. Zato je FEI objavila listu najčešce detektovanih zabranjenih supstanci sa potrebnim vremenom za njihovu eliminaciju iz organizma, koja može poslužiti veterinarima kao orijentir za odredivanje vremena u kome konj ne sme da nastupi. Vreme detekcije nije isto kao u preskripciji i samo je odrednica, pri cemu veterinari klinicari u zavisnosti od njihove strucne procene treba da odrede koliko će ono biti, a na osnovu individualnih karakteristika samog grla: veličine, metabolizma, stepena utreniranosti, skorašnjh oboljenja itd.

DOZVOLJENE SUPSTANCE

Propisima pojedinih konjickih asocijacija dozvoljava se primena pojedinih lekova i dodataka hrane. Pojedine konjicke asocijacije mogu da odobre korišćenje pojedinih lekova uz obavezu njihovog prijavljivanja, pri čemu se to često reguliše u formi tolerisanja nalaza odredenog leka do odredene koncentracije u uzorcima za doping kontrolu. Na takav način mnoge asocijacije tolerišu nalaz fenilbutazona u uzorcima za doping kontrolu turnirskih i ponegde trkačkih konja. U konjickom sportu se cešce toleriše nalaz razlicitih suplemenata – dodataka hrane, medu kojima se nalazi više multivitaminskih, mineralnih, energetskih i antioksidativnih dodataka, zatim više kompleksnih preparata biljnog porekla. U humanoj medicini se u poslednje vreme sve više koriste kolostrum, antioksidativna sredstva i dr. Kolostrum može biti značajan i u konjičkom sportu, prvenstveno zbog njegove nutritivne vrednosti, ali i zbog toga što sadrži mnoge bioaktivne supstance (imunski faktori, faktori rasta i antioksidansi). Bio aktivne supstance kolostruma doprinose boljem opštem zdravstvenom statusu jedinke i pokazale su se kao uspešne u prevenciji nekih oboljenjanja. Za trenere konja upotreba kolostruma kao suplementa u ishrani može biti interesantna ukoliko žele efikasno povecanje mišicne mase i snage mišića,povećanje izdržljivosti i kapaciteta konja za fizicki rad i u isto vreme brži oporavak. Dokazano je i da je kolostrum znacajan izvor antioksidantnih materija, a istraživanja su pokazala da odgovarajuci trening koji ukljucuje suplementaciju sa antioksidativnim koktelima može da modulira posledice oksidativnog stresa koje se javlja posle napornog treninga.

PROCEDURA DOPING KONTROLE KONJA

OBAVEŠTENJE
Vlasniku konja ili odgovornom licu se nakon zavrsene trke uručuje pismeni poziv da dovede izabrano grlo u stanicu za doping kontrolu. Galoperi se rasedlavaju i odmah dovode u stanicu za doping kontrolu, a kasači u pratnji zaduženog lica mogu otići do štale gde im se skidaju sulke a zatim se dovode na kontrolu. Ukoliko se radi o pobednickom grlu ono se dovodi odmah nakon pobedničke ceremonije.
STANICA ZA DOPING KONTROLU
Stanica za doping kontrolu se sastoji od odgovarajuće štale I spoljašnjeg prostora koji služi da se konj prošeta, ohladi i primiri nakon trke. Neophodno je obezbediti kofu sa svežom vodom a po mogućnosti crevo sa vodom da se konj opere, u cilju otklanjanja zalepljenog znoja i prasine. Nakon izvesnog vremena konj se uvodi u stalu, gde ovlašćeni kontrolor uzima uzorak krvi ili urina.
ODABIR KITOVA ZA UZORKE
Odgovorno lice bira zatvorenu kutiju, koja se pred njim otvara, proverava njen sadržaj i upoređuje brojeve A i B sa brojem na kutiji. Svi brojevi moraju biti isti. Urin se prvo sipa u bocu A (minimum 70 mil), a zatim u bocu B (minimum 30 milboce se zatim zatvaraju, pakuju u plastične kese a zatim u kartonsku kutiju. Krv se vadi odgovarajućom iglom u vakutajnere od 10 ml koji se zatim smeštaju u plastične boce za urin (3 vakutajnera u A bocu и 3 u B bocu), koje se zatvaraju i pakuju.
POPUNJAVANJE FORMULARA
Doping kontrolor popunjava formular u kome navodi osnovne podatke koji se odnose na konja, vlasnika naziv trke kao I brojeve uzoraka. Jedan deo formulara ide u laboratoriju, drugi Antidoping agenciji Srbije, a treći ovlašćenom licu. Svaki deo formulara potpisuje ovlašćeno lice i članovi antidoping komisije.

ZAKLJUČAK

Osnov etike sportskog nadmetanja je takmičenje između dobro istreniranih takmicara koji su stekli odgovarajuću formu na osnovu prirodnih predispozicija i napornog rada treninga. Mnogi na žalost sumnjaju u apsolutno fer nadmetanja. U antičko vreme se pojavljuju prvi kritički osvrti u kojima se skreće pažnja na svrsi shodnost ukazivanja velikih počasti pobednicima i način njihovog života, ishranu, trening itd. Plutarh u vezi s tim istice da su telo i način života jednog atletičara u svemu različiti od onih kod jednoga vojnika, po najpre u tomešto imaju drugačiju ishranu i trening. U savremenom sportu koji je na mnogo načina isprepleten sa aktivnošću različitih visoko profitnih organizacija i tokovima novca, primena stimulativnih sredstava u različtim sportovima, pa i konjičkom, postala je sredstvo za postizanje sasvim konkretnih materijalnih dobiti. Medjutim, pored unapređivanja sistema kontrole i suzbijanja primene zabranjenih supstanci uporedo se definiše i razvija svest o zašititi i dobrobiti životinja koje se koriste u razlicitim takmičenjima. Zaštita dobrobiti konja regulisana je odgovarajućim, medunarodno priznatim standardima, što je po pravilu uklopljeno u sadržaj razlicitih propisa i pravilnika kojima se regulišu pojedini segmenti konjarstva (uzgoj, selekcija, nacin držanja, nege i ishrane) i konjičkog sporta (trening, takmicenja, transport). Posebna pažnja u postupanju sa sportskim konjima posvećuje se njihovoj zdravstvenoj zaštiti. Svaki postupak koji prouzrokuje fizičku ili mentalnu patnju, bilo u štali, treningu ili takmicenju, strogo je zabranjen i podleže odgovarajucoj kontroli i sankcionisanju. Nacin treninga ne sme da izazove strah kod životinja koji će ih onemogućiti da se normalno ponašaju. Sportski konji pred takmičenje podležu obaveznom veterinarskom pregledu i svim grlima kod kojih se ustanove odstupanja od normalnog stanja ne dozvoljava se učestvovanje na takmicenju. Konji kod kojih je izvršena sanacija povrede ili primenjen tretman medikamentima na zahtev veterinara isključuju se iz daljeg takmicenja ili se predlaže trajno isključenje iz treninga. Kod teških povreda koje se ne mogu izleciti predlaže se bezbolna eutanazija. Uloga veterinarske struke i etike u ovom poslu uskladena je sa nekoliko glavnih odrednica i nacela o dobrobiti sportskih konja:
· Odrednice koje se odnose na zaštitu integriteta sporta,
· Osnovna nacela zaštite dobrobiti jahaca ili vozaca i
· Osnovna nacela zaštite dobrobiti konja.
Za sada kada su u pitanju konjske trke pozitivnim na doping se smatraju samo konji kod kojih je u uzorcima krvi ili mokraće uzetim pre ili neposredno posle trke otkriveno prisustvo zabranjenih supstanci koristeći laboratorijske analize.

LITERATURA:

http://www.zivotinjsko-carstvo.com/konji/doping.php
http://nikolicjelena.wordpress.com/
Horsvil zbornik 2012.
,, Ponasanje dobrobit i zastita životinja,, dr Marijana Vučinić.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi