OSTALI SEMINARSKI RADOVI
NA TEMU SPORT -
MENADŽMENT U SPORTU:
|
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
SPORT I MEDIJI
Uvodna razmatranja o sportu
Problematika sporta i sportske prakse je dugo vremena bila zanemarivana u naučnim krugovima. Nisu bili jasno određeni kriterijumi prilikom definisanja sporta – tako da je veliki broj kriterijuma činio polaznu osnovu definisanja ovog pojma. Sport je određivan kao šala, vrsta igre, zabave, kultura intenzivnog mišićnog napora, kao vid vaspitne ili takmičarske delatnosti, itd. To je išlo do shvatanja sporta kao institucionalnog oblika fizičke aktivnosti, koje se uobličilo sa nastankom industrijsko – urbanističke civilizacije (prema Koković, D. & Kuljić, R., 2009).
Postoje mnogobrojne definicije sporta, koje su veoma često kontradiktorne i paradoksalne.
Tako, neki autori naglašavaju da je sport borba čoveka sa samim sobom, drugim čovekom i prirodnim preprekama. Drugi, pak ističu da je sport zapravo vaspitna društvena institucija prožeta igrom, a da je cilj toga fizičko i duhovno usavršavanje ličnosti. Treći ističu da je sport racionalna delatnost, sveukupnost dostignuća u određenom području društvenog života i sl. (prema Koković, D. & Kuljić, R., 2009).
Postavlja se pitanje da li je opravdano svrstati sport u oblik igre. Igra se shvata kao delatnost koja podrazumeva zadovoljstvo i ostvarivanje suštine čoveka. Ako se sport odredi pomoću igre, onda se uzima u obzir subjektivni momenat povezan sa sportom, a ne i činjenica da je sport postojeća i objektivna društvena delatnost. Jer, danas vrhunski sport nije igra, to je drama, stres, pa i proizvodna delatnost. Generalno, definisanje sporta pomoću igre nije sveobuhvatno i ne vodi pravom sagledavanju njegove suštine.
Teoretičari koji svrstavaju sport u fizičke aktivnosti takođe razmatraju jednu "stranu medalje". Zato što fizički napor i vežbanje u definisanju sporta ne mogu biti značajne determinante za njegovu tipološku specificnost, jer i druge delatnosti (privredne, vojne) pretpostavljaju navedene karakteristike.
Neki pokušavaju da definišu sport kao vaspitnu delatnost. Iako su vaspitne mogućnosti sporta neosporne, kriterijum vaspitanja se ne može uzeti kao temelj, jer se vaspitanje (u tom smislu fizičko) može naći i izvan sporta, kao što se može naći i sport bez vaspitanja.
Najkarakterističnija odlika savremenog sporta je takmičenje. Na takmičarski karakter sporta ukazuju mnogi istraživači. Ukoliko bi izgubio takmičarski smisao, sport bi negirao svoju temeljnu karakteristiku. Vrednost sportskog takmičenja se meri dostignutim rezultatima (prema Koković, D. & Kuljić, R., 2009).
Pored takmičenja, područje sporta obuhvata društvene, psihološke, ekonomske, naučne, političke, medicinske i druge aspekte.
Sport je pre svega društveni fenomen. Društvo je u uskoj vezi sa svim manifestacionim oblicima sporta, ono obezbeđuje podelu uloga, između ostalog i sportskih, pruža mogućnost interakcije među ljudima, obezbeđuje saznanja i vrednosne orijentacije na području sporta, a takođe, sport je i važan agens socijalizacije.Masovni mediji i sport
Masovni mediji su proizvod savremenog načina života i masovne kulture. Usled krupnih kulturnih, političkih i ideoloških promena, način života se izmetnuo od tradicionalnog i poprimio je nov kvalitet. Neposredni ljudski kontakt i kontakt sa prirodom su izgubili na značaju, primarne zajednice su razgrađene i obezvređene, socijalna mobilnost se povećala, a društvo se ubrzano raslojava. U duhu tih promena sve veći zamah su uzela i sredstva masovnih komunikacija. Može se reći da je masovna komunikacija, kao poseban vid ljudske komunikacije određena tehnološkom komponentom, tehničkom podlogom masovne difuzije, kao što su tehnologija štampe, radio, tv kanali, a u poslednje vreme i drugo – video igre, filmovi, kompakt diskovi, itd.
Poznato je da mediji utiču na sport i da sport utiče na posredno oblikovanje medija.
Mnogo pre razvoja masovnih medija, sport je već bio sastavni deo života ljudi i društvenih grupa širom sveta, što su mediji znalački iskoristili i idalje iskorišćavaju. Sport putem sportskog sadržaja omogućava medijima da dopru do željenih, a inače teško dostupnih korisnika (publike), dok sa druge strane mediji omogućavaju sportu da poveća svoju popularnost ali i da se finansijski obezbedi i postane profitabilniji.
Teško je sagledati ogroman doprinos koji sport donosi medijima. U pogledu sadržaja, postoje stotine televizijskih i radio programa, novina, časopisa, video igara, i na stotine hiljada internet sajtova koji se bave tematikom sporta. Davno je uočen ogroman potencijal koji donosi sportski sadržaj, kao i nezasit apetit korisnika (čitalaca, slušalaca, gledalaca) za sportskim informacijama.
Sportsko izveštavanje je sve više zastupljeno u svim medijima, kako u onima koji se bave samo sportom, tako i u onima gde su sportski izveštaji postali sastavni deo svakodnevnog programa. Mediji posvećuju sve više prostora sportskim i zabavnim informacijama, koje su prepoznate kao ključni način za privlačenje publike. Sportski mediji se prosto takmiče ko će obuhvatiti veći broj sportskih događaja i pružiti više sportskih informacija kako bi privukli pažnju što većeg broja korisnika.
Marko Skorić ističe da se "funkcija medija ogleda u informisanju ali i ispunjavanju slobodnog vremena, u okviru koga sport zauzima značajno mesto. Savremeni život se doživljava kao podela vremena na radno vreme i vreme za razonodu. Od svih "zabava za mase" čini se da je sport najprivlačniji. Sport, a naročito sportski prenosi služe da se prekrati vreme, da se ljudi razonode i da zaborave dosadu."
Sredstva masovne komunikacije su važna za prenošenje poruka (npr. prenos neke utakmice, takmičenja, sportskih komentara i s.), a pritom se moraju uzeti u obzir i sadržaj poruke, kao i njen primalac (publika).
Prema većini autora postoje tri uobičajena vida poruke u okviru masovne kulture, koja su specifična za sport kao njen oblik (poređani su hronološki, a ne nužno po zastupljenosti):
Prvi vid poruke, koji dopire do auditorijuma jeste štampa. Novine predstavljaju značajno otkriće u razvoju savremenih medija, jer na malom i lako umnoživom formatu pružaju obilje različitih informacija. U svom modernom obliku, novine vode poreklo od letaka i pamfleta koji su štampani i deljeni u 18. veku. Tek krajem 19. veka novine su postale "dnevne" i privukle ogroman broj čitalaca.
Informacije koje se primaju putem štampe predstavljaju ujedno i najstariji oblik obaveštavanja o sportskim događajima. Kasnije su se pojavili radio i televizija i mnogi su mislili da će ova vrsta medija potisnuti štampu. Međutim, štampa je sačuvala određeni značaj i uticaj, potencijalni krug primalaca ove vrste poruke je veoma širok, a posebno kada su u pitanju sportski događaji.
Veliki broj listova i časopisa sadrži "sportske rubrike". Analiza sadržaja je pokazala da te rubrike obuhvataju i do 20% štampane površine. Pored toga, postoje i specijalizovani sportski ilustrovani časopisi. Na osnovu svega toga, može se zaključiti da je i danas štampa ozbiljan konkurent radiju i televiziji.
Specifičnost poruke koja se prenosi pomoću štampe je u tome da ona stiže do primalaca nakon događaja o kojima govori. Čitalac prima posebnu informaciju, mada tu postoji mogućnost da je i ranije mogao da primi neposrednu informaciju putem nekog drugog medija. Još jedna važna osobina štampanog medija je u tome što objavljena, tj. pisana reč ima veću vrednost od izgovorene, odnosno zapamćene, tako da to omogućuje čitaocima da pročitaju neki članak nanovo posle izvesnog vremena (prema Isaković, Z., 1991).
U okviru poruke koja se pojavljuje u štampanim medijima, moguće je izdvojiti dve varijante:
1) Poruke informativnog tipa, date u vidu kratkih informacija, karakteristične za dnevnu sportsku štampu. Sledi primer:
FMP treći na turniru u Moskvi
U borbi za treće mesto na turniru u Moskvi, mlada ekipa FMP-a je savladala ekipu Asvela rezultatom 76:69 (13:18, 16:22, 27:13, 20:16). Utakmica je imala čudan tok, Asvel Basket je od samog starta kontrolisao meč i na poluvreme otišao sa 11 poena prednosti. U nastavku meča desio se totalni preokret, FMP je preokrenuo rezultat uz pomoć raspoloženog Ivana Daskalovića. Do kraja meča ekipa trenera Milovana Bulatovića je sačuvala stečenu prednost i zasluženo osvojila treće mesto. U finalu se sastaju moskovski CSKA i Marčjulenis iz Litvanije (članak preuzet sa sajta www.b92.net).
2) Sportska publicistika, gde sportski događaj često služi samo kao podsticaj za razmatranje širih problema, koji su često i izvan okvira sporta. Često se piše o nacionalizmu na sportskim priredbama, o ponašanju publike i sl. Primer:
"Grupa navijača fudbalskog kluba Tuluz iz Francuske, koji su u Beogradu boravili povodom utakmice svoga tima sa beogradskim fudbalskim klubom Partizan u Ligi Evrope, pretučena je 17. septembra 2009, neposredno pred početak fudbalske utakmice Partizan–Tuluz, dok su sedeli u bašti kafea „Ajriš pab“ na Obilićevom vencu, u centru Beograda.Prema izveštavanju B92, koji se pozivao na očevice, grupa od 15 navijača Tuluza je sedela u bašti kafića i na njih je nasrnula grupa od oko 30 huligana. Nekoliko gostujućih navijača je brutalno pretučeno. Takođe prema očevicima, do tuče je došlo nakon verbalnog prepucavanja navijača Partizana i Tuluza.Prema pisanju francuskog dnevnika „Depeš“, francuski navijači su sedeli mirno, bez obeležja svog kluba, a napadnuti jer su pričali francuskim jezikom.
Jedan od povređenih bio je i 28-godišnji Bris Taton. Njemu su nanete teške povrede glave, dok je od udaraca šipkom po grudima imao povrede aorte i krvarenje u grudnom košu. Huligani su Tatona bacili u Kosmajski prolaz, između Obilićevog venca i Ulice maršala Tolbuhina.
Taton je preminuo 29. septembra 2009. u 10 časova na Klinici za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra u Beogradu. U saopštenju iz Kliničkog centra je navedeno da je Taton preminuo kada je zbog teškog moždanog oštećenja došlo do popuštanja vitalnih funkcija.
Sahranjen je 6. oktobra 2009. u Tuluzu. Ceremoniji u katedrali Sent Etjen prisustvovalo je oko hiljadu osoba. Sahrani su prisustvovali članovi porodice, igrači i navijači FK Tuluza, kao i gradonačelnik Tuluza Pjer Koen i ambasador Srbije u Francuskoj Dušan Bataković.
Ministarstvo spoljnih poslova Francuske je zatražilo od srpskih vlasti da brzo rasvetle slučaj i izvedu pred sud odgovorne za ovo nasilje. U danima nakon napada, slučaj napada na francuske navijače nije bio među vodećim vestima francuskih medija, i vest je uglavnom obrađivana kroz depeše.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je povodom Tatonove smrti proglasio 30. septembar 2009. za dan žalosti u Beogradu.
Saučešće su uputili: predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, ministar omladine i sporta Snežana Samardžić Marković, gradonačelink Beograda Dragan Đilas, mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve Amfilohije, predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić, predsednik UEFA Mišel Platini, kao i ministar sporta Francuske Rama Jad. Ogorčenje je izrazio i FK Partizan.
Ministarstvo spoljnih poslova Francuske je izrazilo žaljenje zbog smrti i ponovo zatražilo izvođenje odgovornih pred lice pravde, te zahvalilo srpskim vlastima i građanima na izrazima saosećanja i podrške, kao i Kliničkom centru Srbije na požrtvovanosti lekarskih ekipa koje su brinule o Tatonu. Francuski ministar sporta Jad je pozvala na najstrožije kazne za počinioce i najavila da će sa čelnicima UEFA razgovarati o zaštiti fudbala od nasilja navijača.
Ministarstvo za ljudska prava je pozvalo građane da se okupe 30. septembra 2009. u 11:30 na Trgu Republike u Beogradu i upale sveću u znak sećanja na Tatona. Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić je najavio da će 1. oktobra 2009. u 17:00 na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu biti organizovan skup protiv nasilja. Prisustvo na ovom skupu su najavili i pripadnici organizacije "1389", čiju je zabranu zbog promocije nasilja tražio republički javni tužilac. Inicijativa mladih za ljudska prava je saopštila da će sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju i još dve organizacije održati skup na svetski Dan nenasilja, 2. oktobra 2009. u 16:00 u Pionirskom parku u Beogradu." (tekst preuzet sa sajta www.wikipedia.com).
Štampa ima još jednu prednost, a to je mogućnost vizuelne ilustracije (najčešće fotografijom). Ilustracija može ili samo da dopunjuje tekst, ili čak da postane sastavni deo informacije. Ponekad se informacija prenosi samo pomoću ilustracije (npr.foto reportaža). Fotografije omogućavaju da se sačuvaju ljudska vizuelna opažanja, a u novije vreme i prizori koji su ispod praga osetljivosti ljudskog čula vida. One su se u štampi pojavile kao dopune i potvrde tekstova, a te prve fotografije su bile i vesnici novih masovnih medija – televizije i filma.
Drugi vid poruke je onaj koji primamo preko radija. Kao poseban oblik javnog komuniciranja, radio se pojavio dvadesetih godina XX veka i vrlo brzo je osvojio svet i u komunikološku teoriju i praksu uneo brojne novine. On je bio i ostao najjeftinije sredstvo masovnog komuniciranja, najbrže sredstvo za slanje informacija javnosti a, zbog tehničkih sposobnosti i mogućnosti da se radio prijemnik nađe na svakom mestu gde se čovek nalazi - radio je postao najkorišćeniji medij.
Sa pojavom radija afirmisao se auditivni kanal za masovno posredovanje informacija. Na taj način dolazi do globalizacije univerzalnih kulturoloških vrednosti, a mogućnost simultanog prisustva u svim delovima sveta otvara vrata ostvarivanju ideje “planeta - globalno selo”.
Radio je postao osnovni informator i prezentant svih zbivanja. Zbog toga je široko prisutan, a po analizama stručnjaka, radio je i narasprostranjeniji savremeni medij. Zato je razumljivo da svaki narod razvija radijsku mrežu i međunarodne radijske organizacije koje imaju za cilj bolju koordinaciju i saradnju nacionalnih medija. Obzirom da radio maksimalno omogućava da građani budu brzo i efikasno obavešteni o svim zbivanjima u društvu, potrebna je brza reorganizacija u model savremenog radija. Ta se transformacija moze vrlo lako izvesti jer vec postoje tehničke mogućnost za to, a postoji i jaka društvena potreba za preobražaj radija.
Radio može da prenosi i obaveštava o aktuelnim sportskim događajima. Ljudski glas spikera mora biti modifikovan tako da izazove afektaciju kod slušaoca (prema Isaković, Z., 1991). Prilikom radio prenosa se koriste još brojni efekti, kao što su različita sredstva scenografije, ili zvučni efekti (glasovi publike, zvuci sa igrališta i sl.), a sve to radi što vernijeg prezentovanja informacije. Radio je snažno ekspresivno sredstvo javnog komuniciranja, jer može sa lica mesta preneti dramatičnost, katastrofe užasa, radosti, straha i slično.
"Velika opasnost, koja postoji od kada je ovaj medij stvoren, je tzv. telehipnoza koja postoji zahvaljujucći saznanju o vrednosti i mogućnosti jednodimenzionalnog auditivnog percipiranja. Kada su naučnici uspeli hipnotisati ljude pomoću auditivne komunikacije hipnotizera i pacijenta postalo je jasno da je tajna hipnotičke moći u strukturi ljudskog govora, ritmu, intenzitetu, melodičnosti i drugim vrednostima govora. O tome govori primer Hitlera za kojeg je McLuhan rekao da bi “ostao nemoćan sapunski opsenar i pivnički demagog da nije bilo radija”. Zahvaljujući ovom mediju Hitler je uspeo fanatizovati čitavu naciju i ostvariti,u ideološkom i nacionalnom smislu, ono što nije uspeo do tada ni jedan političar, orator, naučnik. Zato radio mora koristiti sve da bi informisao slušaoce ali jedino profesionalizam i objektivnost (koja je osnovna pretpostavka profesionalizma) je jedina brana protiv zloupotrebe radija". (prema Pavlović, V., 2007).
Prednost radija je u tome što se sportski program može relativno lako pratiti. Radio je trajno mesto informisanja i širenja kulture, zabave, edukacije i sporta, zato što se program emituje 24 časa. Praćenje programa iziskuje manju pažnju, odnosno koncentraciju slušalaca, manje zamara slušaoca. Takođe, usled auditivnog karaktera poruke, omogućeno je da sportski program prate i ljudi sa oštećenim vidom, polupismeni i nepismeni.
Treći vid poruke je karakterističan za televiziju. Takva poruka se prenosi u toku trajanja sportskog susreta. Događaj se prvo registruje, pa tek onda prenosi. Odlika televizijske poruke, po kojoj se ona razlikuje od poruka datih putem radija ili štampe, je ta što je moguće praćenje uživo i neposredno. Neposrednost je veća nego na radiju (gde nema slike).
T. Đjorđević ističe da "u uslovima oblikovanja televizijskih prezentacija, tj. TV spektakla, organizovanog u direktnoj vezi simboličke predstave sa empirijskom stvarnošću, ljudi se dovode u vezu sa živom socijalnom akcijom koja ima svoju konfiguraciju i aktere, ljude koji stvarno, a ne teatarski nose određene uloge u praksi koja se odvija upravo dok traje i projekcija TV spektakla."
Gledaoci televizije nisu prepušteni samo spikeru, već mogu i svojim očima da se uvere, gotovo u istom trenutku šta se zbiva. Zahvaljujući televiziji, ljudi su u mogućnosti da "učestvuju" u najraznovrsnijim sportskim dogadajima, da prate rezultate, da slušaju komentare i izveštaje sa utakmica. Neposredna i posredna informacija, način i forma njihovog doživljavanja, čine dva zasebna područja. Poznato je da dva gledaoca, od kojih jedan prati utakmicu sa tribina stadiona, a drugi putem televizijskog prenosa, imaju sasvim različit odnos i doživljaj spektakla. Prateći utakmicu sa tribina, gledalac može da vidi događaj iz jedne perspektive. S druge strane, ukoliko je prenos dobro oblikovan, gledalac se može osećati kao da neposredno "prisustvuje" određenom dogadaju.
Televizija ima i nedostatke, a oni se ogledaju u sledećem (prema Koković, D., 2004):
1) Televizija ne može imati dovoljno diferenciran program, pa mora zadovoljiti ukus prosečnog gledaoca,
2) Televizijski program emituje se pretežno u večernjim česovima, što znači da informacije kasne,
3) Za gledanje televizije potrebno je odvojiti posebno vreme,
4) Televizija širi sedelački način života, izaziva pasiviziranje. Neki istraživači smatraju da je čovek pasivan prvih nekoliko meseci nakon nabavke televizora, a da posle toga gledalac se postepeno i pomalo oslobađa njegove kontrole i vrši selekciju određenih emisija.
5) Televizija gledaocu pruža iskrivljenu sliku stvarnosti. Ona često ulepšava stvarnost, kamera bira slike koje će se gledaocima prezentovati. Na gledaoca potpuno drugačiji utisak ostavlja doživljeni događaj, nego reportaža o tom događaju.
U jednom istraživanju beogradskog javnog mnjenja (prema Koković, D., 2004) utvrđeno je da radio prenose redovno sluša 24% ispitanika, TV prenose 39%, sportske strane u dnevnim i večernjim novinama redovno čita 31%, a sportsku štampu čita 17% ispitanika. O sportu redovno razgovara 25%, dok se 8% ispitanika izjasnilo kao redovni posetioci sportskih priredbi. Ni u jednom od ovih oblika sportske komunikacije ne učestvuje 13% ispitanika – što znači da u sportsku publiku se može svrstati gotovo devet desetina Beograđana.
Pored štampe, radija i televizije, koji su važni transmiteri poruka u oblasti sporta, neosporan je i značaj filma i interneta.
Filmska umetnost je jedna od najmlađih umetnosti uopšte. Film treba posmatrati i kao upotrebnu, a i kao kulturnu vrednost. Na samom početku, kinematografija nije posmatrala film kao sredstvo za umetničko izražavanje, nego kao kao robu, koja bi se prodavala (počev od scenarija, pa sve do prodaje gotovih kopija vlasnicima bioskopskih dvorana).
Za razliku od štampe, koja je pretežno informativni medij, film je danas uglavnom umetnički i zabavni medij. Film deluje vizuelnim putem i zbog toga je univerzalniji medij od štampe i radija, a i delotvorniji je od njih u emocionalnom angažovanju gledalaca. Za razliku od štampe i radija, film ne zahteva ni veći napor ni veštinu imaginacije za dopunjavanje predstava života od strane gledalaca. Sa druge strane, tehnologija proizvodnje filma je složenija i zahteva upošljavanje većeg broja ljudi različitih stručnosti. Takođe se može i reći da većem komunikativnom značenju filma često odgovaraju intenzivniji napori država i nekih političkih organizacija radi kontrole njegove proizvodnje i distribucije (prema Isaković, Z., 1991).
Delotvornost filma se ogleda u identifikaciji gledalaca sa junacima, načinom njihovog delovanja, ponašanja, mišljenja i rasuđivanja, sa prilikama presudnim za poziciju junaka u datoj životnoj situaciji.
Sport i sportska događanja su čest predmet filmske obrade. U svetu se godišnje zarađuju milioni dolara od prodaje filmova čija je tematika povezana sa sportom, ili u kojima igraju neki od poznatih sportista. Takođe, pravi se i veliki broj dokumentarnih i igranih filmova o sportskim zvezdama.
Računarska tehnologija je imala izuzetan udeo u razvoju društvenog sistema. Internet je ostavio dubok trag na društvo, a samim tim i na sport. Internet predstavlja potpuno novi način pristupa informacijama i njihovog prenošenja, pruža mnoge prednosti za organizacione funkcije, uključujući i odnose sa javnošću. Zahvaljujući njemu omogućen je jedan potpuno nov vid alternativne komunikacije, a pored toga zaslužan je i za dramatično ubrzavanje komunikacijskog procesa.
Internet pruža drugačiji način da se sagleda sport. U sportu se najčešće koristi za praćenje novosti (vesti, rezultata), za pregled ili preslušavanje prenosa utakmice (već odigranih ali i prenosa uživo), za edukaciju (sportski blogovi, edukativni sajtovi itd), za sportsko klađenje (online kladionice), razmenu podataka, komunikaciju itd. On omogućava ljubiteljima sporta virtuelni pristup sportu u realnom vremenu, kao i specifičan način interakcije sa samom sportskom organizacijom, stručnjacima, analitičarima, a takođe i sa ostalim ljubiteljima sporta.Istraživanja pokazuju da korisnici upotrebljavaju nove tehnologije (internet) da zadovolje svoje emocijalne i kognitivne potrebe. Rast i Varki (Rust, R.& Varki, S., 1996.) su kategorizovali ove potrebe kao: potreba za informacijama, potreba za zabavom, potreba za socijalizacijom. Interaktivni medij kao što je internet pruža pojedincima pristup ogromnoj količini lako dostupnih informacija (rezultati, statistike, komentari, igrice, forumi, četovanje, grupe obožavalaca, itd.). Njihovo praćenje ali i mogućnost aktivnog učestvovanja pruža pojedincu određeni vid socijalizacije.
Internet pruža posetiocima veću slobodu od štampanih medija ili televizije, da sami pronađu informaciju koja ih zanima. Sa mogućnošću pojedinaca da na lak i jednostavan način pristupi internetu i zadovolji svoje potrebe za informacijama, razonodom i socijalizacijom, postavlja se ključno pitanje: "Kako sportske organizacije (savezi, društva, klubovi, itd. ) mogu da iskoriste ovaj fenomen da ojačaju vezu sa svojim korisnicima (potrošačima) i dugoročno povećaju profitabilnost?".
Internet pruža mogućnost sportskim organizacijama da na efikasan način stupe u interakciju sa svojim klijentima i korisnicima njihovih proizvoda i usluga. Mnoge sportske organizacije su već prisutne na internetu iz različitih razloga, uglavnom preko svojih internet sajtova. Internet sajt može poslužiti kao moćan alat za komunikaciju, pronalaženje klijenata, pa tako i za ostvarivanje profita.Internet sajtovi između ostalog omogućuju distribuciju kontrolisanih poruka i informacija, ove poruke možda nemaju toliku snagu kao one koje se prenose lično (face to face). Ipak, mogućnost da isporuči kontrolisanu poruku masovnoj publici i da prikuplja povratne informacije od velikog broja ljudi (posetilaca), čini internet sajt veoma vrednim alatom za odnosne sa javnošću.
Prednost korišćenja interneta leži u tome što internet omogućava sportskim organizacijama da ostvare dvosmernu komunikaciju sa svojim korisnicima, odnosno dobiju povratnu informaciju od strane svojih korisnika. Uspešne sportske organizacije sve više na svoje fanove gledaju kao na svoje saradnike, sa kojima ostvaruju izvesni dijalog i od kojih dobijaju potrebne informacije, koje uključuju primedbe, pohvale, sugestije, komentare, a ponekad i gotova rešenja i alternative.
Ukoliko sportska organizacija želi da bude i ostane uspešna u budućnosti, mora stalno da osluškuje potrebe, želje, pohvale i primedbe svojih fanova, da potstiče otvoreni dijalog između svojih fanova, da komuniciraju sa njima i da prikupljaju i analiziraju prikupljene podatke.
Mediji, sport i manipulacija
Ekspanzija televizije i pojava ogromnog broja TV stanica uvela je veću konkurenciju i mogućnost za veću varijabilnost dostupnih podataka. TV stanice se utrkuju koja će imati veću gledanost, koja će uspeti da otkupi ekskluzivna prava za prikazivanje nekog sportskog spektakla i koja će uspeti određeni sportski događaj što podrobnije da predstavi. U moru informacija dostupnih gledaocima, uvećana je i mogućnost zloupotrebe kada je reč o istinitosti podataka.
Vešto služenje slikom i tonom snimljenim na različite načine, na različitim mestima i u različitim trenucima može proizvesti delimične ili potpune komunikativne falsifikate, kojim se gledaoci dovode u zabludu iz propagandnih ili srodnih izvora (prema Isaković, Z., 1991).
Ni sport nije pošteđen zloupotreba, koje se kreiraju medijski i politički. Sportski događaji, koji privlače veliki broj gledalaca, idealna su prilika za reprezentovanje različitih reklama i propagandu. Velike kompanije za vreme sportskih prenosa reklamiraju svoje proizvode na TV-u, nude svoje usluge i pokušavaju da sugestijom i persuazijom deluju na gledaoce programa.
Takođe, mogu se tako i gledaocima prezentovati i drugi sadržaji, koji mogu da utiču na menjanje ideja, stavova i mišljenja – a sve to putem sugestije. Manipulacija je danas u medijima dosta razgranata.
Šušnjić manipulaciju defniše kao smišljen sistematski i kontrolisan postupak ili skup postupaka pomoću kojih manipulator, koristeći simbolička sredstva, u za njega pogodnim psiho-socijalnim uslovima odašilje u masu, preko sredstava komunikacije, odredene poruke, sa namerom da utiče na uverenja, stavove i ponašanje velikog broja ljudi, tako da bi se oni u stvarima o kojima ne postoji opšta saglasnost, a za koje su životno zainteresovani, usmerili prema ubeđenju, stavovima i vrednostima manipulatora a da toga nisu svesni (prema Koković, D., 2004).
Manipulacijom se želi na silu prodrteti u nečiji duh da bi se tamo usadilo neko mišljenje ili ponašanje, a da čovek nije svestan prisile.
Smatra se da javnost kojom se pokušava manipulisati može u velikoj meri da takve obrasce odmah dekodirai. Mediji nisu postali oruđe prikupljanja i širenja informacija koje proizvodi neko drugi, već su oni proizvodač, kontrolor i vlasnik informacija. Oni imaju svoje moćne i profesionalno obučen kadrove za to. Njima su na raspolaganju gotovo sve raspoložive snage koje su na bilo koji način povezane sa informacijama. Mediji formiraju informaciju po svojim pravilima, dajući joj oblik koji odgovara njihovim interesima. Informacioni tok koji ih zaobilazi neznatan je u poređenju sa onim koji prolazi kroz njih, a njegova uloga još beznačajnija.
Poznato je dejstvo subliminalnih poruka, tj. poruka koje su eksponirane u deliću sekunde, tako da ostaju ispod praga svesti, jer čovekov perceptivni aparat nije u stanju da ih registruje. Iako ne prelaze prag podražljivosti čulnih aparata, ove poruke mogu podsvesno da deluju i da utiču na čovekove stavove, razmišljanja i ponašanje.
U jednom eksperimentu u SAD dvema grupama ispitanika su u dve zasebne prostorije prikazivane dve iste košarkaške utakmice. Na izlazima iz prostorija postavljeni su hladnjaci sa nekoliko vrsta osvežavajućih pića i pošto su se gledaoci razišli, utvrđeno je da su gledaoci iz prostorije A popili osetno veće količine pića X, dok se struktura potrošnje pred prostorijom B kretala u okvirima uobičajene. Ova pojava postaje jasnija, ako se zna da je snimak utakmice koji se prikazivao u prostoriji A pripremljen tako da su se s vremena na vreme tokom utakmice pojavljivale u deliću sekunde, reklame za piće X, dok je snimak prikazivan u prostoriji B nije sadržavao takve reklame (prema Isaković, Z., 1991).
Gledaoci nisu zapazili ubačene reklame, tačnije one nisu dostigle prag podražljivosti ( nisu doprle do praga svesti), ali su se u većem broju ponašali u skladu sa porukom, tj. datom sugestijom.
Ovaj, kao i niz drugih eksperimenata pokazuju da su gledaoci te "nevidljive" slike ipak nesvesno percipirali, kao i da su te percepcije izvršile određene uticaje na njihova ponašanja. Na slične načine mogu se ubacivati i reklame za političke i druge slogane, kao i simboli, zastave, grbovi i slično – a sve to radi ostvarivanja nečijih interesa.
Mediji, sport i reklame
Reklama je svaki oblik plaćene promocije, proces ubedljivog saopštavanja informacija odgovarajućem tržištu u vezi sa nekim proizvodom ili uslugom. Ona je danas nezaobilazni pratilac sporta. U suštini svake reklame je informativni lanac, a njena uloga se zasniva na kontroli koja teče od pošiljioca ka primaocu reklame. Da bi se ta kontrola postigla, pošiljilac poruke kupuje prostor u javnosti, tj. postavlja reklamne panoe na ulici, oglašava se u novinama na radiju ili televiziji, pa i putem interneta. Reklama se sastoji u stvaranju medijskog prostora koji pošiljalac može potpuno da kontroliše. To je svojevrsni oblik slanja poruka potrošačima-kupcima i ostaloj javnosti preko medija za masovno komuniciranje.
Najvažnija obeležja reklama su: visok stepen izloženosti poruka javnosti, uverljivost koja se postiže ponavljanjem poruka, mogućnost stvaranja atmosfere, "dramatizacija proizvoda". Reklamom se stvara i održava pozitivna predstava o robi, ili se može zainteresovati potrošač za kupovinu.Televizijska reklama je delotvorna za robu krajnje potrošnje jer dopire do velikog broja kupaca. Istovremeno, ona je najskuplji oblik promocije. U početku reklama se svodila na uzvikivanje (vikanje). Kada je štampana reč postala dostupnija, počeli su se koristiti plakati, leci i oglasi u mnogobrojnim listovima. Danas, reklama se proizvodi oglasima u štampi, televizijskim i radio spotovima, kinematografijama, katalozima, plakatima i ostalim reklamnim sredstvima. Zahvaljujući novinama, radiju i televiziji, reklama je postala deo naše svakodnevice.
Reklama ima odlučujuću ulogu ne samo u sferi masovnih komunikacija, gde vrši nezamenljivu fiinkciju ekonomske podloge i kulturnog orijentira, već i u sferi potrošačkog sistema.Sport je izvanredan posrednik preko koga mogu mnogobrojne poruke da dopru do potrošača. Reklama se ne bavi samo oglašavanjem, ona "poziva", treba da nas ubedi kako je važan način života koji vodimo, a zatim da je posedovanje određenog predmeta potvrda tog načina življenja. Mnoge reklame se zadržavaju upravo na tome: one ne preporučuju direktno proizvod, već samo uspostavljaju vezu između datog proizvoda i jednog stila života, društvenog položaja koji nastojimo da dobijemo. Primer sporta je najbolji dokaz za ovu tvrdnju; njegova suštinska karakteristika (određen zdrav način života i izgled na primer) koristi se u savremenoj reklami.
Kako Isaković ističe "propagandisti su odavno shvatili da pomenuti magnetizam sporta i popularnost sportista mogu biti korišćeni radi ubedivanja njihovih poklonika. Nije reč samo o već stereotipnim reklamama za pene za brijanje ili losione koji se koriste posle brijanja već i o (daleko) suptilnijim poduhvatima. Kad je na lopti kojom se igra utakmica (upadljivo) ispisano ime i oznaka proizvodača ili reklama za neki proizvod (koji ne mora imati veze sa sportom), propagandisti pokušavaju da koriste činjenicu da je lopta veći deo trajanja utakmice u središnju pažnje prisutnih (a eventualno i televizijskih gledalaca). U žiži interesovanja su igrači, koji često na odeći nose slične poruke (reklame), osvežavaju se iz boca na kojima su ispisana imena napitaka njihovih proizvođača. Na terenu i/ili oko njega i na drugim delovima stadiona su rasporedeni reklamni panoi firmi koje žele da i na taj način popularišu svoja imena, proizvode, simbole. Propaganda koristi srazmerno široku privlačnost, univerzalnu rasprostranjenost, dinamiku i dramaturgiju sportskih nadmetanja i stavlja ih u funkciju postavljanja ciljeva drugih delatnosti, u prvom redu ekonomije, ideologije i politike. S druge strane sport, odnosno pojedine sportske discipline ubedivanjem prošire skupine učesnika i poklonika, kako bi odnosna takmičenja postala još privlačnija, univerzalnija, rasprostranjenija, dinamičnija i dramatičnija. (Isaković, Z., 1991).
Prilikom reklamiranja koriste se različiti argumenti, kao što su originalnost, samopotvrđivanje ličnosti, sigurnost, prestiž, zdravlje, komfor i udobnost, dobar stil i ukus, muževnost, ženstvenost, zabava...Reklama i propaganda svojim pozivima nameravaju da oblikuju čoveka kao potrošača sporta.
Televizija prodaje reklamno vreme. Najčešće nekoliko firmi ili korporacija kupuju celokupni program za reklamiranje samo svojih proizvoda. One se nazivaju sponzorima određenog programa ili sportskog prenosa. Sponzori jače naglašavaju i privlače pažnju TV gledališta za svoje proizvode. Reklama nastupa sistematski; nju ne interesuje samo masovnost, već i uzrast, pol, interes, a pre svega nivo prihoda i mogućnost kupovine gledalaca. Sport je izvanredan skoro idealan posrednik za kontakt sa masovnim auditorijumom, za dopiranje reklame do njih.
Kad je u pitanju reklamiranje sporta, često se javlja i snobizam. Pojedinci ponekad nisu svesni da kupuju simbol društvenog položaja i simbol prestiža, a ne proizvode koji bi funkcionalno zadovoljili njihove stvarne potrebe. Doduše, u pitanju su potrebe, ali veštačke.Snobovski odnos ogleda se u ponašanju "elitnih", tj. skupih sportova. To su sportovi kao što su golf, tenis, jahanje, veslanje. Neki autori tvrde da je sport, kada je u pitanju snobizam, postao autonoman, jer poznaje, formira i kultiviše svoje sopstvene snobizme. To su snobizmi koji uključuju odevanje (odela biciklista i nekih trkača), snobizam klubova, raznih takmičenja, itd. On zadobija terene koji još nisu potčinjeni akumulaciji kapitala. To se posebno odnosi na zemlje u razvoju. Kroz sportske proizvode i opremu izvozi se određena ideologija, način i stil života. To doprinosi da se "eksploatisani identifikuju sa svojim tlačiteljima". Sociološki posmatrano, dešavaju se ozbiljne promene, jer nastaje homogenizacija načina življenja" (prema Koković, D., 2004).
Zahvaljujući reklami, sport je ušao u novi obrazac. Dobar primer takvog postupka je takozvani televizijski "time-out". Prošla su vremena kad su se reklame emitovale tokom pauza koje nalaže prirod utakmice, kao što je pravi Time-out ili poluvreme. Takvom praksom propagandne poruke su bile isprekidane i nedovoljno učestale, što nije donosilo veliku dobit. Zato je u košarci i fudbalu uveden redovni televizijski time-out ili pauza u utakmici kako bi se prikazale reklame. lako se na taj način zarađuje više novca, narušava se kvalitet utakmica. Tako bi se zbog prekida za reklame, moglo dogoditi da jedna ekipa izgubi dobru priliku, a možda i utakmicu.
Savremena svetska trgovina potvrđuje značaj reklame i njenu povezanost sa sportom, zato što želi da uključi sport kao kategoriju usluga i jedan od mnogobrojnih nusproizvoda koje multinaconalne kompanije predlažu potrošačima (igre, filmovi, kompakt diskovi, putovanja). Stručnjaci za reklamu tvrde da više nisu tu samo da bi prodavali proizvode nego da bi smislili nove obrasce ponašanja i služili kao neka vrsta protivteže industrijskom pritisku.
Danas se reklama najčešće realizuje putem medija. Postoje različite vrste reklama koje savremeni mediji koriste i uobličavaju (prema Koković, D., 2004).
• Reklame za novine i časopise - pogodne su zato što novine najčešće imaju velike tiraže i stižu u najudaljenije krajeve neke zemlje, dok je negativno to što se poruka mora ponavljati da bi postigla efekat. Pogodnost je i to što postoji veliki broj specijalizovanih časopisa i novina koje se obraćaju tačno definisanoj čitalačkoj publici.
• Reklame na radiju i televiziji - radio je specifičan medij koji može biti izrazito efikasan ukoliko se pogodi prava radio stanica i tekst koji je namenjen ciljanom auditorijumu. Televizija je najpogodnije sredstvo kojim se može poruka preneti, jer pored zvuka koristi i vizuelne efekte, ali problem je u vremenskoj ograničenosti.
• Reklame na internetu - trenutno su u centru pažnje; njihova osnovna prednost je u permanentnosti emitovanja na mreži. Ono što je od izuzetne važnosti je da se razume kome je namenjena web prezentacija, zna se ko je ciljna grupa.
• Out-door reklame - to su spoljne reklame koje obuhvataju bilborde i druga sredstva spoljnog obeležavanja objekata (zidovi zgrada, tende i dr.), kao i reklamiranje na drugim posebno uređenim površinama i objektima.Simbioza između sporta i reklame je već uveliko potvrđena i afirmisana i u budućnosti će se ova veza još više učvršćivati i razgranavati, zarad profita kako jedne, tako i druge strane.
Novi mediji i sport
Zahvaljujući razvoju tehnologije, pojavili su se uslovi za nove momente na medijskoj sceni. Digitalna televizija, internet, mobilni telefoni, Ipod i drugi noviteti postaju deo svakodnevice i suštinski menjaju način na koji čovek doživljava medije i odnos prema medijskom sadržaju. Novi mediji utiču na ekonomsku, socijalnu i političku osnovu medijske industrije. Njihov uticaj podjednako snažno deluje i na područje sporta.
Na globalnom nivou beleži se:
1) porast vrednosti medijskog i telekomunikacionog tržišta, ukrupnjavanje i sve veća medijska koncentracija i uticaj ekonomskih faktora na programske sadržaje.
2) dolazi do fragmentacije publike i gubljenja zajedničke osnove informisanja, dok auditorijum dobija sve veću slobodu u načinu dobijanja informacija.
3) legitimitet javnih servisa doveden je u pitanje i ovi mediji polako gube publiku
4) tradicionalna regulativa postaje neadekvatna i traže se nova, inventivna rešenja.
Imajući u vidu ove promene i njihovu neminovnu implikaciju na sve društvene sfere, može se zaključiti da sport nije više samo stvar zajednice i društva, nego da je postao biznis koji može da stoji rame uz rame sa svim drugim društvenim delatnostima.
Sport, iako ima naizgled slobodan, dobrovoljni i neobavezni karakter, predstavlja domen delatnosti od velikog interesa i značaja za moderno društvo. Mediji su doprineli i doprinosiće ubuduće da se sport razvija još više u pravcu aktivnog masovnog pokreta.
LITERATURA
1) Đorđević, T., Teorija informacija – teorija masovnih komunikacija. Partizanska knjiga, Beograd: 1979.2) Isaković, Z., Uvod u propagandu. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd: 1991.
3) Krstić, D., Psihološki rečnik. Savremena administracija, Beograd: 1991.
4) Koković, D., Sport i mediji. Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad: 2004.
5) Koković, D. & Kuljić, R., Društvo i sport. Old Commerce, Novi Sad: 2009.
6) Pavlović, V., Komunikacije i novi mediji. Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzitet, Beograd: 2007.
7) Rust, R., & Varki, S., Rising from the Ashes of Advertising. Journal of Business Research, 37(3), Harper Collins, New York: 1996.
8) Vujaklija, M., Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd: 2004.
Korišćeni sajtovi:
9) www.b92.net
10) www.savremenisport.com
11) www.wikipedia.com
preuzmi seminarski
rad u wordu » » » 
Besplatni Seminarski Radovi