PLIVANJE

Psiholoska,pedagoska i sociološka ispitivanja sve cesce skrecu na znacaj osobina ličnosti i porodice za ponasanje dece i omladine.U porodicu se sticu prva znanja,vestine i navike.Tu se formiraju temelji pogleda na svet i osnovnih zivotnih usmerenja.
Bavljanje sportom je danas vec prilicno demokratizovano, t.j. svi ljudi imaju izjednacino pravo da se bave sportom bez obzira na rasu,ideologiju, i.t.d.Znamo za pozitivan uticaj bavljenja sportom na formiranjem licnosti.Bavljenjem plivanjem je ssamo jedna nova potvrda ove cinjenice,sa isticanjem nekih specificnosti ove sportske grane.

Istorija sporta

Jos su starogrcki mislioci ukazivali na funkcionalno jedinstvo pojedinaca-jedintsvo duha i tela (u zdravom telu zdrav duh).Tokom istorije ova ideja se u zavisnosti od drustvenih specificnosti menjala,uglavnom gubila svoj prvobitni smisao, npr. u feudalnom drustvu sportska aktivnost se svela na ocuvanje ratnicke forme u periodima mira(veliki viteski turniri).Tokom srednjeg veka crkva je dominirala drustvenim zivotom ,te su svatanja koja je ona diktirala zabranjivala i osudivala sva telesna zadovoljstva u koje se ubrajao i sport.U vreme stvararanja velikih nacinalnih pokreta u evropi (pocetak XIX. veka) Javljaju se pokusalji da se sport iz kasarni prenese u drustvo medu mlade,te da oni budu „branioci domovine". U narodu su se ljudi takmicili u sasvim drugim sportskim granama, i to:borba na balvanima,bacanje kamena sa ramena,trcanju,jahanju,penjanju uy drvo i dr.Tako su se okupljali i zadrzavali pozitivan i kolektivni duh i jedinstvo.U burzuaskom drustvu sport je postao ogledalo drustvenih odnosa.Sport postaje sredstvo povezivanja klasnih struktura,politicke emancipacije,zarade.
Sport u demokratskom drustvu se uklapa u humanitarne principe.Sport danas trebe da doprinese razvijanju mladog coveka.Da bi sport bio jedan od vidova covekove kreativnosti,da bi kroz njega mogla izrazavati zdrava potreba za takmicenjem,za igrom,za ostvaranjem onog istinskog,ljudskog,moraju biti resena osnovna egzistancijalna pitanja:materijalna,moralna,psiholoska.

SPORT KAO DRUSTVENA I LICNA VREDNOST

Sport je veoma slozena drustvena pojava.Njegovo mesto i uloga u zivotu drustvene zajednice zavise od stepena materialnog drustvenog razvoja,kao i od karaktera drustvenih odnosa.Planiranje i razvoj sporta je izraz vrednosti,ideja i drustvenih stavova.Sport je drustvena ali i autenticna vrednost.
Razlikujemo sledece glavne vrste sportskog angazovanja:

a)RAZVOJNI SPORT
(Uvodenje obaveznog fizickog vaspitanja u nastavi).Cilj je individualno napredovanje,a ne ukljucivanje u takmicenje.

b)REKREATIVNI SPORT
Ima za cilj da otkoloni nepovoljne posledice radne delatnosti,uslove zivota,raznih obolenja ili ostecenja organizma.To je prirodan nastavak fizickog vaspitanja u skoli.

c)STANDARDNI SPORT
Ima za cilj ne samo postizanje i odrzavanje zeljenog nivoa psihofizicke kompetentnosti,nego i postizanje visokih sporstkih resultata.On je oslonac vrhunskog sporta.

d)VRHUNSKI SPORT
Njegovo je obelezje da pruza dokaze o relativnosti gornje granice psihofickih mogucnosti ljudske vrste.

Bavljenje sportom je motivisana aktivnost.Individualno sportsko angazovanje uslovljeno je unutrasnjim motivima koji su efekat razvoja i socializacije licnosti i spoljasnjim podsticajima okoline.

POSMATRANI ASPEKTI NA CIJE FORMIRANJE UTICE PLIVANJE

Za plivanje se cesto kaze da je to sport mladih.Ovaj epitet je plivanje dobilo zbog veoma povoljnog uticaja na organizam mladih,ali i velikog interesa roditelja da im se deca bave „zdravim sportom".
Smatra se,da dete vec u najranioj mladosti treba da uspostavi pozitivan kontakt sa vodom,da je zavoli ida nauci da savlada nekom od tehnika kracu relaciju.Ciljeve programa treninga mladih opredeljuje sam uzrast sportista.Oni su sledeci: -pruziti priliku za drustveni i emotivni razvoj mladih
-pruziti zdrav i svsishodan cilj fizickog razvoja
-pruziti priliku za ucenje sportskog ponasanja i timske saradnje
-pruziti mogucnost sticanja dobrih zdravstvenih navika
-pruziti mogucnost za trenig i takmicenje
-doprinositi razvoju baze plivackog sporta

1. PODIZANJE TELESNE OTPORNOSTI

U podizanju zdravlja i telesne otpornosti velike mogucnosti pruzaju prirodni faktori (voda i vazduh).Vrlo koristan uticaj plivanja potvrdjuju razna ispitivanja koja dokazuju da boravak u vodi i plivanje doprinose telesnom razvoju i podizu funkcionalne sposobnosti srca,pluca,nervnog sistema i metabolizma.Dakle plivanje,kao svstrana telesna aktivnost,cije vrednosti potvrduju mnoge cinjenice,moralo bi imati stalno mesto u sistemu fizickog vaspitanja skolske omladine.

2. PEDAGOSKI ASPEKTI

U obradi ovog pitanja treba istaci vrednosti plivanja u vaspitanju svih uzrasnih generacija.Fizicka kultura je integralni deo kulture,a fizicko vaspitanje je integralni deo celokupno procesa vaspitanja, i zato ono sa intelektualnim,radnim,moralnim i estetskim sluzi svestrano vasptianju dece i omladine.osnovne pedagoske vrednosti treba gledati kroz cilj,zadatke i sadrzalj fizickog vaspitanja.Njih ocrtavaju vaspitni obrazovni i zdrastveno-higijenski zadaci u sirini i bogatsvu sredstava telesnog vezbanja.Sve te vrednosti odnose se i na plivanje i plivacki sport ali je ipak potrebno naglasiti neke speciicnosti.U zivotu savremene omladine,pored fizickog vaspitanja i sport (posebno plivacki) ima odredenu ulogu u njenom pripremanju za zivot.Telesno vezbanje i sport pomazu harmonicnom telesnom razvoju i sticanju psiholoskih osobina licnosti.

3. HARMONIČAN TELESNI RAZVOJ

Polazeci od pedagoskih aspekata,u plivanju i plivackom sportu je znacajno sagledati doprinost plivanja harmonicnom telesnom razvoju.Citav proces rasta i razvoja jos od predskolskog uzrasta,prati proces vaspitanja i obrazovanja u koji je ukljuceno i fizicko vaspitanje.Biolosko higijenske prednosti i rani pocetak bavljanjem plivanjem su vrlo ozbiljan i koristan razlog,da,uz pomoc roditelja,veliki broj dece propliva vec u 3-4 godini zivota.Sa organizovanim obucavanjem plivanja zapocinjemo u starijem predskolskom uzrastu vec od pete godine.Danas vec postoje mogucnosti da veliki broj dece jos u predskolskom uzrastu uci,nauci i bavi se plivanjem, i na taj nacin koristi pozitivne uticaje plivanja u ranom procesu rasta i razvoja.Dobro osmisljenim programom mozemo plivanjem uticati na harmonican razvoj predskolskog i mladeg skolskog uzrasta.

4. OBRAZOVANJE NEOPHODNIH NAVIKA

Prema savremenim teoretskim koncepcijama plivanje se smatra priridnim oblikom kretanja,cija osnova lezi u prvim pocecima zivota na zemlji.Pracovek je gradeci naselja uz vodu,bio prisiljen da se odrzava i krece po vodi,pa ve tako ovladao plivanje.Najveci broj dece pluta i krece se na vodi iako ih niko nije ucio plivanju.Plivanje treba prihvatiti kao neophodan nacin kretanja u specificnim uslovima vodene sredine,pa stoga ono ima i ovu posebnu vrednost u savremenom fizickomvasoitanju.
Sustinu i predmet vaspitno-obrazovnih vrednosti plivanja tretitao je veliki broj pedagoskih i zdravstvenih radnika.Ovu telesno aktivnost izdasno su obradivali i
psiholozi,biomehanicari,sportski strucnjaci.Bilo je veliko pitanje „znati ili ne znati plivati" .Doslo se do jedinstvenog stava,da obrazovanje mora obezbediti uceniku znanje plivanja.Znati plivati znaci moci sigurno i smelo ostati i kretati se na povrsini vode svojim sopstvenim znanjem i telesnim kretanjem.bez tih sposobnosti covecji zivot u vodi je ugroze.Pored mnogih nasih i svetskih teoreticara i metodicara fizickog vaspitanja i M.Mejovsek (1964) naglasava da „gde god postoje mogucnosti treba ucenike upoznati sa elementima plivanja smucanja i klizanja" jer kako kaze Marklen: „plivanje nije samo sport u smislu usavrsavanja sposobnosti radi pobojsavanja rezultata vec je to vezba i sredstvo odgoja za razvijanje opstekorisnih,za zivot vrednih sposobnosti.

5. RANO OBRAZOVANJE - OBUCAVANJE PLIVANJA

„Plivanje je sport najmladih zato sa plivanjem nikada ne pociemo dovoljno rano" (D.Prvan,1950).Medutim obucavanje i upraznjavanje plivanja mozemo zapoceti i u poznim godinama zivota.Znaci,nije rec samo o sportu,nego o plivanju kakvo je potrebno svakom mladom i odraslom coveku bilo da se radi o zivotnoj potrebi,sportu ili razonodu.Zbog tih potreba i iznetih vrednosti plivanja se naslo u programima predskolskih i osnovnoskolskih ustanova mnogih zemalja.Na taj nacin plivanje je poceo da oblikuje svoje vrednosti i mesto u najmladem uzrasto bilo da su one zdravstvene,obrazovne ili vaspitne.Sam proces vaspitanja zapocinje od najranijeg decijeg doba.Mnogo pedagozi zagovaraju sistem fizickog vaspitanja u ranom detinjstvu jer ga ono oboruzava korisnim sposobnostima za celi zivot.E.A.Arkina kaze da je kretanje detetu (i ne samo njemu) potrebno kao vazduh,sunce i voda.Ona zastupa misljenje da vec u najranijem uzrastu uz kupanje treba obezbediti i kretanje u vodi.Sa pokusaljima obucavanja plivanja moza se zapoceti vrlo ran jer je ono najpogodniji sadrzaj fizickog vaspitanja u svim uzarastima.
Nije dokazano ali ima osnovanih predpostavki da sklonost dece prema vodi vec u prvim danima zivota potice iz doba njihovog ontogenetskog razvoja.Dete koje dozivi i najmanji neprijatnost u vodi pri prvim kupanjima(sapun,temperatura vode i sl.), ne raduje se boravku u vodi.Sva ostala deca rado se kupaju i brckaju u vodi tu sklonost prema vodi deca ispoljavaju i kasnije i rado se igraju i zadrzavaju u vodi.Upravo to treba iskoristiti za rano navikavanje na novo specificnu sredinu.Decije telo,specificno lakse, lako se odrzava i pluta na vodi sto znatno olaksava proces obocavanja plivanja:Manifestacija radosti i zadovoljstva koje dete dozivljava u vodi zancajan su stimulator za ranno obucavanje i upraznjavanje plvanja.u radu sa decom izvanradno je znacajno preduzimanje svih mera predostroznosti protiv neprijatnosti koje bi se mogle dsiti u vodi.Decu ne treba plasiti vodom.Kroz sistematski nastavni proces deca se lako prilagodavaju i bez teskoca usvajaju motoriku plivanja.Francuska prvkinja i ucesnica Olimpijskih igara u Meksiku Katrin Grezdan iznosi svoja iskustva iz specialne plivacke skole sportskog centra u Ruanu.Radeci sa grupom dece razlicitog uzrasta od deset meseci do pet godina (najstarije),dokazala je da se dete i sa deset meseci lako prilagodava na razlicite okolnosti u vodi.I desetomesecno novorodence uspesno oponasa svoju uciteljicu,udise i sa njom gnjura ispod nivoa vode.Ono zna da stavi glavu pod vodu i zadrzi disanje.U radu sa takom malom decom pomazu joj i majke.kako kaze katrin sva deca zavole vodu.U vodi,u skoro "bestezinskom" stanju novorodencad se osecaju slobodna,jer mogu da izvode pokrete koje ne mogu da izvode na suvom.deca izvode (oponasaljuci) plivacke pokrete "plivajuci" u pocetko pod vodom.Taj period metodskog rada je najtezi posto se kontakt izmedu "ucenika" i uciteljice i sva obljasnjenja provode gestikuliranjem i mimikom.Ako zelimo da dete duze pliva,Tada treba dsa zna da izdise u vodu.Pri plivanju na duzoj razdalini deca se vise naoprezu od odraslog coveka,pa se zato i brze zamaruju "Kada dete nece u vodu,to je uvek skoro greska majke,koji se boji za dete i taj strah svesno ili nesvesno prenosi na dete"
U telesnom vezbanju dece predskolskog uzrasta treba biti izvanredno oprezan.Savrad treba vrlo savesno programirati i dozirati zbog toga je razumljivo sto se organozovan pedagoski rad u plivanju programira i preporucuje tek za stariji predskolski uzrast.Iznoseci znacaj ranog obucavanja plivanja strucnjaci preporucuju i iznose program obucavanja plivanja u decijem vrticu.Deca u tom uzrastu lako nauce plivati,a pravilno organizovanim radom se pospesuje reazvoj grudnog kosa i celokupne muskulature.I nasi istaknuti pedagoski radnice preporucuju "na prikladan nacin upraznjavanje sportskih disciplina a ponajvise plivanja,klizanja,sankanja i skijanja ".I oni zbog senzibilnosti ovog uzrasta sposebno skrecu paznju na izbor telesnih vezbi,pravilno doziranje i primenu adekvatnih metoda u radu sa tako mladim uzrastom.

6. VASPITANJE

Svaki obrazovni proces poseduje vaspitnu osnovu a u sustini nema vaspitanja bez obrazovanja.Na tim osnovama zasniva se celokupni proces fizickog vaspitanja a prema tome nastave i ostalih oblika rada u plivanju .U svim tim oblicima ,celi vaspitno-obrazovni rad trzi primenu i uvazavanje didaktickih principa o naucnosti,sistematicnosti u nastavi,svesnom i aktivnom ucescu ucenika ,trajnosti znanja ,misljenja i sl.
U svom razvoju mladi covek je plastican "materijal" koji se moze modelirati,ali treba imati u vidu da njegov organizam u razvoju treba da zadovolji i prirodne psiho-fizioloske i fizicke potrebe.Fizicko vaspitanje i sport doprinose aktiviranju spoznajnih procesa sposobnosti i interesovanja koji u toku telesnog vezbanja uticu na formiranje keraktera mladih.Posebne mogucnosti otkrivaju se u emocionalnim i voljnim sferama ,gde se po pravilu i ispoljavaju karakterne osobine coveka.Govoreci o uticaji sporta na psihicki razvoj,moguce je pozvati se na mnogobrojna istrazivanja u ovoj oblasti,Medutim od prvenstvenog je znacaja od prenosenje psiholoskih osobina stecenih u spportskoj delatnosti na druge oblasti zivota.
Telesno vezbanje a prema tome i plivanje,je takva delatnost koja sa jedne strane zadovoljava potrebe mladog coveka i podstice njegov razvoj,a sa druge veze njegovo interesivanje pretvarajuci ga u radost i zadovoljstvo.Ono takode moze biti iskorisceno kao prirodna platforma za formiranje moralnih i estetskih svojstava vaspitanja.Iz toga logicno sledi da ozivljavanje vaspitnih potreba moze da zavisi od razlicitih faktora.Medju njima,kao primer,mozemo navesti licnost nastavnika,odnos izmadu vaspitaca i vaspitanika,drugarstvo u sportskom kollektivu nacin rukovodenja i sastav ljudi koji se vaspitava i obrazuje u sportskoj sredini.
U vaspitanju dece i omladine snazan uticaj ima i porodica.Prema tome i nivo vaspitanja i obrazovanja roditelja cesto je presudan u ostvarivanju vaspitnih rezultata,jer moze nositi obelezje tradicionalizma.U svetlu ovih cinjenica ceni se i odnos prema ucenju plivanja.Ne znanje plivanja nije samo sramota (kako navodi vecina ucenika) nego i merilo neukosti i zaostalosti,Sto potvrduje stara latinska izreka "Nec natare,nec litteras didicit"

7. NASTAVNO - TRENAZNI RAD

Mnogobrojna iskustva i istrazivanja pokazuju da je moguce ne zamorano obucavanje nego i sistematsko upraznjavanje plivanja bez opasnosti po zdravlje i telesni razvoj decaka i devojcica.Rano usmeravanje ne protivreci svestranom i stvaralackom osposobljavanju covek,jer se pravilnom usmerenim nastavno trenaznim radom moze obezbediti skladan fizicki i duhovni razvoj slobodne licnosti.Zbog toga su moguca tolika vrhunska ostvarenja decaka i devojcica do 14 godina u postizanju svetskih,olimpijskih i kontinentalnih rekorda.Takva ostvarenja u sportu,za takav mladi uzrast,jedino su moguca u plivanju sportu najmladih.Rano indicirano upraznjavanje plivackog sporta dovelo je i do ranog sportskog usmeravanja kojim se razvijaju svestrane sposobnosti.I ne samo to.Malisani i devojcice koji se bave ovim sportom su,prema izjavih njihovih trenera i plivackih strucjaka primerni u izvrsavanju skolskih i drugih obaveza.U prilog ovim navodima idu i istrazivanj prof. P.Ostranda (1965) koji je sa ekipomlekara fiziologa,psihologa i sportskih strucnjaka pratio treniranje postignute rezultate i posledice intenzivnog sportskog rada mladih plivacica Svedske.Za taj eksperiment odabrano je 30 plivacica iz cetiri plivacka kollektiva u uzrastu od 12-16 god.Sve one su naucile plivati izmedu 5-8 god. a vecina je pocela da sistematski trenira plivanje izmedu 10-13 god.(najkasnije sa 15 god.).Intenzivan svakodnevni rad i treniranje ciji je obim leti prelazio i preko 10 km. dao je pet rekorderskih rezultata Svedske,tri evropska i tri svetska rekorda.Samo istrazivanje je pokazalo:

-da takav sistematski trenazni rad sa mladim plivacicama nije stetan po zdravlje devojaka;
-nisu zapazena nikakva pogorsanja u statusu zdravlja i menstrualnog ciklusa;
-u skoli su sve plivacice bile primerne ucenice,a medu njima je bilo i 13 odlicnih;
-ispitivanja su pokazala visok nivo funkcionalnih sposobnosti organizma plivacica i
-nakon pestanka treniranja (i postepenog "izvodenja" iz rezima treninga),takode nisu registrovane nikakve stetne posledice po zdravlje devojaka.

8. SOCIOLOSKI ASPEKTI

U evolucionom razvoju,uslovi zivota su primoravali coveka da resava teskoce u kojima se nalazilo i kojim se sretao da bi stobolje i duze ziveo.U takvim uslovima od njega se trazila-a za zivot bila i neuphodna-aktivnost u prirodi koja je dovela njegovom menjanju i prilagodavanju.Plasticnost organizma mu je to omogucavala pa je na taj nacin regulisao odnose sa prirodom doprinoseci i sam menjanju zivotnih uslova.Sustina zivota,pored bioloskih potreba i jeste neprekidno stvaranje i prevazilazenje ravnoteze sa prirodom. Na taj odnos covek je upucen od prvih pocetaka zivota na Zemlji do danasnjih dana.Odatle i njegov interest da neprekidno usavrsava materialne uslove zivota da bi bio u povoljnijem odnosu sa prirodom oko sebe.Nravno u tome je bila bitna i njegova kretna aktivnost odnosno potreba za kretanjem.
Ta potreba nista nije manja ni danas,kada smo razvili nauku i tehniku i stvorili neuporedljivo povoljnije uslove zivota. Naprotiv , uvodenje savremenih tehnoloskih ostvarenja u proizvodni rad saobracaj i ostale drustvene delatnosti covek se oslobada napornog fizickog rada ali ga ,sa druge strane,zbog njegove nedovoljne telesne aktivnosti, sve vise ugrozavaju upravo te blagodeti i pogodnosti koje je sam stvorio. Koliko je to danas ozbiljan drustveni problem pokazuje broj razlicitih obolenja i slaba telesna otpornost savremenog coveka.Zato covek zamenjuje telesne aktivnosti i naprezanja u proizvodnom radu telesnim aktivnostima u vezbanju i sportu.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD