FIZICKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Fizicka aktivnost i zdravlje Redovna fizička aktivnost odgovarajuće vrste, intenziteta, trajanja i učestalosti važan je faktor u prevenciji koronarne srčane bolesti i u odgađanju i usporavanju smanjenja radne sposobnosti do kojeg dolazi sa starenjem. Treba imati na umu da vežbanja manjeg intenziteta nisu delotvorna u podizanju funkcionalne sposobnosti organizma, vežbe srednjeg intenziteta su delotvorne, a one prevelikog intenziteta u odnosu na pripremljenost organizma su štetne.
Fizička aktivnost deluje i u smislu poboljšanja ventilacijske funkcije pluća tokom opterećenja, očuvanja mišićne mase, održavanja optimalne telesne težine, odgađanja početka i stope gubitka kortikalne kosti koje se događa tokom involutivnog perioda. Od posebne je važnosti fizička aktivnost u prevenciji pojave nekih faktora rizika za razvoj koronarne bolesti. Rezultati niza novijih istraživanja upozoravaju na važnost fizičke aktivnosti u prevenciji razvoja nekih oblika karcinoma. Kod fizičko aktivnih žena ređe se pojavljuju karcinomi dojke i reproduktivnog sistema, a mogućim mehanizmom smatra se promena u nivou polnih hormona pod uticajem fizičke aktivnosti.
Pri izboru aktivnosti kod starijih osoba treba uzeti u obzir dob, pol, zdravstveni status i funkcionalnu kondiciju. Prednost treba dati aktivnostima koje stimuliraju rad srca, krvotoka i disanja. Starijim osobama se preporučuju sledeće aktivnosti: šetanje, trčanje, vožnje biciklom, lagana gimnastika i plivanje.
Dinamičko vežbanje dovoljnog trajanja, intenziteta i učestalosti povećava nivo lipoproteina visoke gustoće, snižava sistolički i dijastolički krvni pritisak kod osoba sa blagom hipertenzijom, povećava toleranciju glukoze, povećava fibrinolitičku aktivnost krvi, smanjuje agregaciju trombocita, redukuje telesnu težinu i smanjuje udeo masne komponente u ukupnom sastavu tela, posebno kod osoba sa prekomernom telesnom težinom.
Vežbanja ne trebaju praktikovati bolesnici kod kojih postoji kongestivna bolest srca, nestabilna angina, aritmije uzrokovane naporom, smetnje provođenja drugog i trećeg stepena i slično.
Svakom vežbanju treba prethoditi od 5 do 10 minutno zagrejavanje vežbama istezanja ili hodanja, a isto treba ponoviti i posle vežbanja.

2 FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

2.1 Uticaji na koštano-mišićni sistem

Zdrave kosti nastaju u detinjstvu i do 20. godine. Devedeset odsto koštanog rasta se dešava između 10.-20. godine, pa je detinjstvo i mladost kritičan period za izgradnju kostiju. Najveća gustina koštane mase postiže se krajem 20-tih i početkom 30-tih. Posle toga žene gube oko 0.5% koštane mase godišnje, u narednih 10-15 godina ili do menopauze, posle čega se gubitak koštane mase ubrzava. I muškarci gube koštani sadržaj, ali sporije nego žene. Dakle, važno je izgraditi čvrste kosti u detinjstvu da bi se smanjio gubitak koštane mase kasnije.
Uticaj vežbi pod povećanim opterećenjem za vreme rane izgradnje kostiju Pojačana fizička aktivnost povećava izgradnju koštane mase, naročito pod povećanim opterećenjem oko 2-5 puta težina tela. To znači da za izgradnju koštane mase, treba povećati opterećenje kod fizičkih aktivnosti u odnosu na ono koje se koristi kod svakodnevnih aktivnosti. Na primer, hodanjem se ne opterećuje telo dodatno, tj. nosi samo svoju težinu, što ne stimuliše izgradnju kostiju. Fizičke aktivnosti pod opterećenjem su trčanje, skakanje, preskakanje konopca...
Fizička aktivnost pomaže izgradnju kostiju i sprečava gubitak kalcijuma. Kalcijum se stalno gubi, a čak i tokom detinjstva, naročito ljudi koji najveći deo vremena provode sedeći imaju povećan rizik za gubitak kalcijuma. Fizička aktivnost pod opterećenjem kao što je hodanje, džogiranje, dizanje tegova, igranje, grupni sportovi itd.
Što se tiče mišića u trajanju fizičke kativnosti, pod uticajem mišićnih kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih osetno raste, što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića, koji se vežbanjem razvijaju postaju gipkiji i snažniji.Unutrašnja temperatura raste dok mišići rade.Posle sportskih napora može se izmeriti rektalna temperatura od 38-40 C stepeni.
MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama, a zatim na manjim: povećanjem obimamišićnih vlakana, time i obima mišića, čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad.
KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom, postaju jače, ali i elastičnije.
ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu, al i ielastičnost, što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem.

2.2 Uticaj na kardio-vaskularni sistem

Za vreme fizičke aktivnosti kardio vaskularni sistem prolazi kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića, što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima za vreme fizičke aktivnosti. Osim ovog osnovnog odnosa u vezi sa metaboličkim zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije. Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava se u razumnim granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.
Srce deluje kao efikasna pumpa za snabdevanje, projektovana da izbaci bilo koji volumen krvi koji primi i sposobno da odgovori zahtevima za kiseonikom pri povećanom radu ili u damom volumenu . Pri prelasku sa odmora na rad, brzina rada srca se odmah povećava, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje. Pri lakom ili umerenom radu za to je potrebno oko dva minuta, pri teškom oko osam do deset minuta, a pri veoma teškom radu brzina pulsa prema Astrandu ne može da postigne ravnotežu.
Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika. Minutni volumen srca se takođe povećava kao linearna funkcija potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja. Povećanje minutnog volumena srca za vreme vežbi u ležećem položaju posledica je uglavnom ubrzanja srčane frekvencije. Udarni volumen se povećava samo za 10-20% od vrednosti koja postoji u odmoru. Sa povećanjem fizičkog opterećenja sistolni i srednji pritisak u brahijalnoj arteriji postepeno rastu. Ponekad se zapaža prolazno smanjenje sistemskog arterijskog pritiska na početku vežbi.
Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova i u ekstremitetima koji vežbaju, i u onima koji ne vežbaju, što traje tokom cele vežbe i proporcionalno je težini vežbe. Interesantno je to da se ova pojava javlja u udovima koji vežbaju, nasuprot moćnom lokalnom mehanizmu koji prouzrokuje dilataciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim mišićima. Ta konstrikcija venskog sistema, u kombinaciji sa mišićnom pumpom donjih ekstremiteta i abdominotorakalnom pumpom pomaže povratak venske krvi i održava ili povećava pritisak punjenja desne komore, povećava pulmonaini volumen krvi i doprinosi pritisku punjenja leve komore.
Tokom opterećenja povećava se i kontraktilnost srčanog mišića, koja se ispoljava bržim porastom i bržim smanjenjem pritiska u srcu, brzim promenama u dimenzijama srca. Ubrzano je istiskivanje krvi iz srca. Ukupni efekat tih promena je to da se izbaci skoro isti udarni volumen u kraćem sistolnom intervalu, dozvoljavajući porast srčane frekvencije i minutnog volumena. U izvesnim okolnostima i promene u udarnom volumenu predstavljaju veliki doprinos, što je slučaj pri prelazu sa odmora na rad u uspravnom stavu.

2.3 Uticaj na respiratorni sistem

Fizičke aktivnosti povećavaju potrošnju kiseonika (O2) i stvaranje ugljen dioksida ( CO2).Prenošen krvlju, ugljen dioksid nadražuje bulbarni disajni centar što izaziva ubrzanje i pojačanje disajnih pokreta. Pod uticajem vežbanja-trening amplituda pokreta grudnog koša se povećava i vitalni kapacitet raste. Mnogobrojni plućni kapilari se otvaraju za protok krvi što znatno proširuje površinu kontakta između udahnutog vazduha i krvi. Kako plućno tkivo ima moć da uništi izvesnu količinu masti koja se prenosi krvotokom,eliminiše je utoliko više ukoliko je u njemu krvotok aktivniji.

Pozitivni uticaji na respiratorni sistem:
- prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom;
- mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade, što dovodi do njihovog jačanja;
- jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako povećava njegova elastičnost;
- povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava plućni kapacitet, a disanje postaje elastičnije;
- nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha;
- dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obimdisajnih pokreta mali,a potreba za kiseonikom veći;

2.4 Uticaj na nervni sistem

Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat fizičkog treninga. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama. Fizički utrenirane osobe bolje se osećaju. Postoji želja za radom i životom. Smanjenje broj bolovanja i hospitalizacija kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca. Smanjen je broj pušača.

- Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem.
- Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem.
- Poznato je da je CNS komandni centar–vrlo osetljiv organ.
- Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih.
- Postepenim usvajanjem sve većeg obima vežbi (pokreta), opada i pritisak na centralni nervni sistem.

Fizička aktivnost je najlakši i najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha. Prednosti fizičke aktivnosti su u tome što ceo organizam bolje funkcioniše, efektivnije obavlja svoje funkcije, relaksira se i pored fizičkog opterećenja tela, a omogućuje i da se fizička snaga brže povrati kada je telo u kondiciji.
Fizička aktivnost ne deluje pozitivno samo na fizičko, već i na psihičko stanje organizma. Otklanja stres, ublažava depresiju, pomaže nervnom sistemu da se smiri.

2.5 Uticaj na degistivni sistem

Pojave asimilacije i dezasimilacije organizma su utoliko intenzivnije i njegove potrebe veće ukoliko mu je aktivnost jača.Dnevni obrok hrane treba da sadrži oko 1500 Cal. za čoveka u potpunom mirovanju, 2600 Cal. za čoveka koji pretežno sedi a oko 4000 Cal. za sportistu ili fizičkog radnika koji vrši težak fizički rad.Zahvaljujući fizičkim vežbama, žlezde za varenje bolje se napajaju zbog pojačanog krvotoka luče više fermenata za varenje i tako je varenje olakšano.Znojne žlezde,bubrezi, pluća, funkcionišu takođe intenzivnije.
Mokraćna kiselina,holesterol, ureja u krvi odstranjuju se u znatno većoj količini.Takođe je stvaranja hormona endokrinih žlezda povećano.

- Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca, odnosno organe za varenje.
- Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.

ZAKLJUČAK

Fizička aktivnost i fizičko vežbanje su pojmovi kojim se označavaju sve aktivnosti, koji zahrevaju rad mišića izazivaju pojačani rad krvotoka i disanja, što znači i metabolizma.Te aktivnosti se prirodno vrše pod kontrolom nervnog sistema, ali njegova uloga nije odlučujuća, kao kod intelektualnih aktivnosti.Fizičke aktivnosti, sportske i druge snažno deluju na razne funkcije organizma.
Uprkos dokazima iz epidemioloških i kliničkih studija o povoljnim efektima fizičke aktivnosti u kardiovaskularnim bolestima, ograničena su saznanja o molekularnim efektima fizičke aktivnosti. Pokazano je da fizička aktivnost smanjuje vaskularni oksidativni stres preko povećane aktivnosti endotelne azotoksid sintetaze i ekstracelularne superoksid dismutaze, koji ispoljavaju povoljne vaskularne efekte. Oslobađaju se važne vazodilatatorne supstance kao što su prostaciklin (PGI2), endotelijum hiperpolarizacioni faktor (EDHF) i azotoksid.
Pored ovih vazodilatatornih efekata fizičke aktivnosti, prvenstveno u mikrocirkulaciji aktivnih mišića i miokardu, popravlja se funkcija endotela i u očuvanju permabilnosti krvnog suda, hemostazi, atheziji leukocita i antiinflamatornim reakcijama. Ovim vaskularnim efektima fizičke aktivnosti više nego uticajem na faktore rizika objašnjavaju se povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem ali i u opšte na ceo organizam.
Nedavna istraživanja su pokazala da vaskularna funkcija ne zavisi samo od ćelija u zidu krvnog suda već je značajno modulirana cirkulišućim ćelijama iz koštne srži. Specifične grupe ovih ćelija nazvane endotelne matične ćelije kostne srži ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda. Studija je pokazala da fizički trening kod životinja (miševi) i ljudi povećava broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini. Ovo je rezultat bar delom povećanog stvaranja azot oksida i receptora endotelijalnog faktora rasta. Fizička aktivnost smanjuje i apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava neoangiogenezu.

LITERATURA