OSTALI SEMINARSKI RADOVI - FINANSIJE - |
|||||||||||
|
|||||||||||
Kratkorocni izvori finansiranja
Upravljanje novcanim sredstvima u preduzecu pociva na nacelu rentabilnosti
i na nacelu likvidnosti preduzeca. S obzirom na znacaj i jednog i drugog
nacela, preduzece treba da pronade najpovoljniju kombinaciju za održavanje
svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju
i za ostvarenje oba nacela preduzece ima podjednak interes jer oba mogu
stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeca.
Do sadašnja prakticna iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim
i najrentabilnijim preduzecima cesto nedostajunovcana sredstva. U takvim
slucajevima menadžment preduzeca je u obavezi da pronade nove izvore
novcanih sredstava, u što kracem roku, uz što povoljniju cenu
kapitala (kamatu)
2. KRATKOROCNI IZVORI FINANSIRANJA
2.1. UKALKULISANE OBAVEZE
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeca
koji se jedan vremenski period ne placaju. Najveci deo tih akumuliranih
troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i placenih poreza
i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplacuju (u dužem vremenskom
intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkorocnog finansiranja preduzeca.
Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski
zavod’’ iz Subotice isplacuje zarade dvonedeljno u približno
istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i
50.000 iznos doprinosa) uz pomoc poslovne banke ’’Vojvodanska
banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu
od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghucnost da isplatu
izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se
pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzece povoljnije.
Pri dvonedeljnom nacinu isplata zarada preduzece ’’Veterinarski
zavod’’ iz Subotice, imace likvidni odliv putem ukalkulisanih
obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava
od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta
preduzecca, da se zarade isplacuju jednom mesecnom stvorice se besplatni
kratkorocni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje.
Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom
umesto dva puta mesecno) iznosice 200.000 din (za pola meseca jer se na
kraju meseca svakako isplacuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede
15- esto dnevne, nužno je doticni iznos pomnožiti sa 6 meseci
(kao da je pun mesecni iznos uštega) što godišnje iznosi
1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa)
na isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza
1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slucaju) godišnje
uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je doticno preduzece upravo ovaj iznos neto zarada
i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbedivalo po godišnjoj stopi
od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000
din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne
uštede za doticno preduzece iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade
i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada
posebno ce se akumulirati (povecati) ukoliko se od strane fiskalne –
poreske politike poveca procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment
preduzeca istovremeno treba da vodi racuna o optimalnom roku odlaganja
isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske
efekte preduzeca) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih.
Placanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza)
u dužem vremenu takode može imati pozitivnih finansijskih efekata
na rezultat preduzeca. Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzece
treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja,
uz što manje kreditno zaduživanje i moguce produženje roka
njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama
tržišnog tipa privredivanja imaju posebnu stimulaciju za onj
menadžment preduzeca koji doticne obaveze uspe svesti na zakonski
minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske
obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog placanja.
2.2. BANKARSKI KREDITI
2.2.1. Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkorocnog karaktera koje odobravaju poslovne
banke svojim komitentima, ciji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi
se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzecima kojima su finansijska
sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u ’’špicevima’’
finansijskog ulaganja radi obezbedenja neophodnih zaliha materijala, odnosno
održavanja tekuce likvidnosti.
Primera radi, preduzece ’’Fidelinka’’ a.d. iz
Subotice (žitomlinska organizacija) otkupljuje godišnji rod
merkantilne pšenice u kolicini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk
u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeca kredita na
90 dana. Kreditom se otkupljuje kolicina pšenice potrebne za godišnju
proizvodnju doticnog preduzeca i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne
proizvodnje, kao i obezzbedenja tržišta sa prehrambenim proizvodima.
Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju
avalira poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzece i prodaje
nekom drugom preduzecu – dobavljacu sirovina. Menicnom
obavezom definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita
i visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije
za rizik kreditiranja je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog
poslovnog i finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni
kredit se ne može produžavati o roku svog dospeca, te stoga
upravo i imaju karakter specijalnog aranžmana.
U prezentiranom hipotetickom primeru, preduzece ’’Fidelinka’’
a.d. Subotica je avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvodanske
banke’’ a.d. Novi Sad, Filijala Subotica, izvršilo placanja
pšenice poljoprivrednom preduzecu Z.Z. ’’Nova Brazda’’
Ðurdin, koje je indosiralo menice na preduzece ’’Azotara’’
a.d. Subotica radi kupovine veštackog dubriva. Preduzece ’’Azotara’’
podnelo je menice na eskont kod ’’Vojvodanske banke’’
u Subotici, koja je eskontovala menice (uz eskontnu proviziju) i likvidno
pustila u tecaj novcana sredstva na tekuci racun preduzeca ’’Fidelinka’’
a.d. Subotica. Po dospecu avaliranih menica, žitomlinsko preduzece
’’Fidelinka’’ a.d. Subotica pbezbedilo je likvidna
sredstva za iskup menica, te na taj nacin izvršilo povrat novccanih
sredstava ’’Vojvodanskoj banci’’ a.d. u Subotici,
koja su bila angažovana po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguce i druge varijante kreditiranja, pocev od
klasicnog odobravanja kredita žitomlinskom preduzecu ’’Fidelinka’’
a.d., pa preko robno-komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka,
radi otkupa ponudenog
roda pšenice.
2.2.2. Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja ugovor izmedu poslovne
banke i privrednog subjekta (preduzeca), kojim se utvrduje iznos neosiguranih
kratkorocnih finansijskih sredstava, koja ce biti stavljena jedan vremenski
period na raspolaganje komitentu (preduzecu) poslovne banke. Ugovor
o kreditnoj linije ne garantuje kredit buducem dužniku, vec nagoveštava
da ce poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogucnosti, odobriti kredit
komitentu (preduzecu) kako bi doticni koristio kredit do odredenog limita.
Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najcešce na period od godinu
dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem
kreditne linije poslovne banke eliminišu potrebu da ispituju svaki
put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži kredit. Pre otvaranja
kreditne linije komitent je dužan podneti poslovnoj banci zahtev
za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta (plan novcanih sredstava,
plan bilansa stanja i uspeha, poslednji finansijski izveštaj o poslovanju
i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata, poslovna banka izvodi
ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i njegovom sposobnošcu
da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne
stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje
(rast stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se
može naplatiti od strane poslovne banke po dospecu kredita ili unapred
(avansno). Ukoliko se kamata placa po dospecu kredita, tada je efektivna
(stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se
kamata plpaca unapred, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa veca
od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se placa unapred nazivaju
se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzece ’’Sever – Holding’’
a.d. Subotica (elektromotorni kompleks) koristio je kreditnu liniju u
iznosu od 10.000.000 dinara, na godinu dana kod ’’Zepter’’
banke a.d. Beograd, filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem
nivou. S obzirom da je kamata placena na dan dospeca kredita, preduzece
’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj
banci iznos kamate od 1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je
identicna ugovorenoj kamatnoj stopi.
Medjutim, da je preduzece ’’Sever – Holding’’
a.d. imalo obavezu da plati kamatu unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji
troškovi kamata ostali bi indenticni kao u prethodnom slucaju (1.000.000
din). Promena bi nastala kod efektivne kamatne stope, iz razloga što
bi ista porasla s obzirom da bi predzuece koristilo ne 10.000.000 din,
vec samo 9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi iznosila:
1.000.000 din / 9.000.000 din =11.1 %
Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša
od ugovorene kamatne stope (11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka odreduje maksimalni iznos kredita, koji
komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnicki posmatrano,
moguce je da ukupna zaduženost preduzeca bude veca od maksimalnog
iznosa odobrenog kredita, medjutim, saldo korišcenog kredita ne bi
smeo biti veci od velicine kreditne linije.
Na hipotetickom primeru preduzeca ’’Sever – Holding’’
a.d., kreditna linija u
periodu od 6 meseci izgleda:
KREDITNA LINIJA
Kumulativna zaduženost preduzeca ’’Sever – Holding’’
a.d. iz Subotice, u periodu od šest meseci iznosila je 12.000.000
din, i ako je ugovoreni maksimalni iznos kreditne linije iznosio 10.000.000
din. Medjutim, prosecan saldo kredita nije ni u jednom mesecu dostigao
iznos koji je veci od ugovorenog iznosa kreditne linije.
Ugovorom o kreditnoj linije izmedu poslovne banke i komitenta (preduzeca)
treba predvideti odredbe kojih se mora pridržavati komitent dok traje
doticni
ugovor. Nejznacajnije odredbe su:
1. zadržavanje postojece poslovne orijentacije preduzeca;
2. držanje kompenzacionog salda gotovine;
3. povremena otplata ukupnog duga;
4. zadržavanje (nemenjanje) menadžerske strukture korisnika
kreditne
linije;
5. namensko trošenje sredstava kreditne linije.
Poslovna banka ima pravo da opozove ugovor o kreditnoj liniji ukoliko
dode do promena u poslovnoj orijentaciji korisnika kredita, promena u
njegovom rukovodecem (menadžment) timu, promena u poslovnoj aktivnosti
za cije je finansiranje kreditna linija namenjena.
Da bi se poslovna banka zaštitila od mogucih finansijskih promena
kod korisnika kredita, ona u vecini slucajeva uslovljava preduzece da
drži kompenzacioni saldo gotovine (novcanih sredstava) na racunu
depozita po videnju u utvrdenu procenu od ukupnog iznosa kredita. Prakticna
iskustva ukazuju da se kompenzacioni saldo krece od 10 do 20% od iznosa
kredita. Cinjenica je da kompenzacioni saldo poskupljuje kreditnu liniju,
ali se tako u odredenim slucajevima cini najefikasnijim sredstvom korišcenja,
i to u slucajevima nedostatka kratkorocnih izvora finansijskih preduzeca.
Primera radi, trgovinsko preduzece ’’Contakt impex’’
iz Subotice sklopilo je ugovor sa poslovnom bankom ’’Continental’’,
filijala u Subotici, o korišcenju kreditne linije u iznosu od 1.000.000
din uz kamatnu stopu od 8% na godišnjem nivou i kompenzacioni saldo
gotovine od 20% od iznosa kredita. Na osnovu napred navedenih uslova preduzece
’’Contakt impex’’ može efektivno koristiti
godišnje samo 800.000 din kredita, jer je razlika od 200.000 din
zadržana kao kompenzacioni saldo, kod gotovine na cekovnom racunu.
S obzirom da ce se koristiti (biti u funkciji) 800.000 din, preduzece
’’Contakt impex’’ je dužno platiti poslovnoj
banci (’’Continental’’ banci) kamatu u iznosu
od 80.000 dinara (1.000.000 x 0,08) što ce efektivnu (stvarnu) kamatnu
stopu podici sa 8% na 10% (80.000 : 800.000 din) odnosno, za 2 poena više
od utvrdene kamatne stope.
Da bi poslovna banka bila sigurna da ce njen komitent odobrenu kreditnu
liniju nmamenski koristiti za finansiranje kratkorocnih ili sezonskih
potreba, banka zahteva od korisnika kredita da u celini izmiri kredit
jednokratno u toku godine. Tada je, saldo kredita kod njenog komitenta
jednak nuli u toku odredenog broja dana u poslovnoj godini. Prakticna
iskustva su pokazala da je izuzetno korisno za poslovnu banku da zahteva
od korisnika kredita da kvartalno analizira saldo kredita i obuzda finansijske
’’strasti’’ komitenta u vezi transformisanja kratkorocnog
izvora u dugorocni izvor finansiranja.
Obustavljanje kreditne linije vrši se nakon toga što poslovna
banka analizira godišnji izvešta o poslovanju dužnika.
Visina odobrene kreditne linije zavisi od procene kredibiliteta dužnika
i kreditnih potreba dužnika. Kreditna linija obicno ima tretman sezonskog,
odnosno privremenog finansiranja. Banka kreditor može postaviti kao
uslov svom komitentu da se u odredenom vremenskom periodu, u toku godine,
zadužuje dva meseca, a tek potom može da vrši otplatu kredita.
Ukoliko se odobrena kreditna linija produžava, tada se komitent –
dužnik
obaveštava pismeno.
2.2.3. Revolving krediti
Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka
potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da
ce svom komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava,
bez obzira na trenutni nedostatak novcanih sredstava i njenu nelikvidnost.
Prakticna iskustva ukazuju da se revolving krediti, u odredenim slucajevima,
odobravaju i na duži period od godinu dana. Revolving (obnavljajuci)
kredit predstavlja zakonsku obavezu banke da produži kredit do maksimalnog
iznosa. Sve dok je ugovor o revolving kreditu na snazi, poslovna banka
je u obavezi da produži kredit kad to od nje traži kreditirano
preduzece. Ukupan iznos kredita ne može biti viši od maksimalno
odredenog revolving kredita. Za revolving kredit je karakteristicno da
se cesto odobrava na rok, na godinu, pa do tri godine. S obzirom da na
ovaj nacin kratkorocni kredit prelazi u srednjorocni kredit, obracunava
se viša kamatna stopa od 25 do 50% u odnosu na kratkorocni kredit
u okviru kreditne linije. Revolving kredit se odobrava preduzecu kada
isto nije sigurno kolika ce biti njegova potreba za novcanim sredstvima
u buducem periodu. Koristeci sporazum o revolving kreditu, potencijalni
korisnik kredita može koristiti kredit kada produ odredene neizvesnosti
oko poslovnih aranžmana. Sadržina ugovora o revolving kreditu
može biti takva, da se po dospecu kredita preostali deo kreditnih
obaveza pretvori u srednjorocni kredit. Revolving kredit obezbeduje lorisniku
kredita maksimalnu
finansijsku fleksibilnost.
Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predvida i posebnu
proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita.
Posebna provizija najcešce iznosi od 1 do 5 % i obracunava se na
prosecan godišnji saldo neiskorišcenog kredita. Smisao ugovaranja
posebne provizije i njenog obracunavanja jeste da se stimuliše komitent
(preduzece) da pažljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima.
Na taj nacin stvara se i mogucnost u poslovnoj banci, da svoj kreditni
potencijal rasporedi što je moguce ravnomernije i racionalnije.
Primera radi, preduzece ’’Kvit-podium’’ iz Beograda
sklopilo je ugovor o revolving kreditu sa ’’Vojvodanskom bankom’’
a.d. Novi Sad, Glavna filijala Subotica, na iznos od 2.000.000 din, uz
godišnju kamatnu stopu od 10% i proviziju na prosecno neiskorišcen
saldo kredita od 5%. Ukoliko preduzece ’’Kvit-podium’’
iz Beograda u celini iskoristi raspoloživi kredit, troškovi
finansiranja (kamata) iznosice 200.000 din (2.000.000 x 0,10) godišnje.
Ukoliko prosecno iskorišcenje kredita od preduzeca ’’Kvit-podium’’
bude 150.000 din, troškovi finansiranja iznosice 150.000 din (1.500.000
x 0,10) + provizija na prosecni neiskorišceni saldo kredita od 25.000
din (500.000 x 0,05). Dakle, troškovi finansiranja revolving kredita
opteretice preduzece ’’Kvit-podium’’ iz Beograda
za iznos od 175.000 dinara. Na ovaj nacin poslovna banka je stavila komitentu
likvidni iznos moguceg revolving kredita, a za svaki neiskorišceni
dinar obracunala je posebnu proviziju i u odredenom iznosu nadoknadila
svoj napor vezan za permanentno držanje tekuce likvidnosti.
Prakticna iskustva ukazuju da je revolving kredit skuplji izvor od kreditne
linije. Revolving kredit je daleko manje rizican izvor finansiranja za
preduzece s obzirom da njegovu tekucu raspoloživost garantuje poslovna
banka.
Posebno pravo nad sredstvima daje pravo poveriocu da raspolaže sa
sredstvima koja se mogu identifikovati pomocu serijskih brojeva ili tekuceg
racuna. Kod ovog oblika kreditnog aranžmana poverilac mora imati
poverenje u dužnika, što znaci da je dužnik u obavezi da
svaku promenu oko sredstava prijavi poveriocu na vreme. Ukoliko dužnik
proda takvo sredstvo (koje je pod zalogom) automatski stice obavezu da
iz tog novcanog priliva otplati srazmeran deo kratkorocnog kredita sa
pripadajucom kamatom. Dužnik ima pravo da umesto polaganja novcanog
priliva položi novu zalogu u nekim drugim sredstvima iste vrednosti.
U cilju kontrole ponašanja dužnika, poverilac može da izvrši
proveru sredstava koja su ugovorena kao zaloga.
Kratkorocni kredit koji se odobrava na bazi skladišnice predstavlja
zalihu sirovine ili robe kao kolateralnog obezbedenja poverioca. Za ovu
vrstu kredita je karakteristicno da omogucava poveriocu držanje potpune
kontrole nad zalogom za odobreni kredit. Izmedu poverioca i dužnika
uspostavlja se cvrst pravno- ekonomski odnos tako da dužnik ne može
prodati uskladištenu robu bez pismene saglasnosti poverioca. Poverilac
može dati pismenu saglasnost dužniku da proda robu (zalihu)
ako je ovaj delom ili u celini otplatio kredit.
S obzirom da se skladišnicom obezbeduje sigurnija zaloga, poverilac
je spreman odobriti dužniku veci iznos kratkorocnog kredita nego
što je to slucaj kod ostalih oblika kratkorocnog obezbedenja.
S obzirom da je interes poverioca da u roku naplati dati kratkorocni kredit,
njegovo opredeljenje je na relaciji obezbedenja zaloge sredstava cija
se konvertibilnost u gotovinu u najvecoj meri poklapa sa rokom dospeca
kredita. U praksi su stoga najviše primenjiva kao kolateralno obezbedenje
sledeca obrtna
sredstva: 1. potraživanja od kupaca, 2. zalihe, 3. kratkorocne hartije
od vrednosti.
Primera radi, ako su potraživanja od kupaca naplativa za 90 dana,
a kratkorocni kredit odobren na vremenski rok od 60 dana, ista se ne mogu
prihvatiti kao adekvatan oblik zaloge poveriocu i obrnuto.
Cinjenica je, da poverilac ne odobrava kratkorocni kredit u punom iznosu
u vrednosti zaloge. Po pravilu, kratkorocni kredit se odobrava procentualno
od vrednosti zaloge i krece se od 30 do 90% i to u zavisnosti od vrste
ugovorenog prava raspolaganja ponudenom zalogom dužnika. Iz toga
proizilazi da je zaloga skoro dva puta veca od odobrenog kredita.
Što se tice poslovnih banaka, važi pravilo da ce iste pre odobriti
neosigurani kratkorocni kredit dobrim dužnicima, nego osigurani kratkorocni
kredit lošijim dužnicima.
2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROCNIM IZVORIMA FINANSIRANJA
Kratkorocni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca
i na osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su: akcije,
obveznice i avali nekog treceg pravnog ili fizickog lica. Za poverioca
su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na donosioca, kao
i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom tržištu
kapitala. U takvim slucajevima poslovne banke odobravaju kratkorocne kredite
i do 90% od tekuce tržišne vrednosti akcije ili obveznice.
Kratkorocni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 –
5% vecu kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkorocni krediti odobreni
dužniku po osnovu avala treceg lica u direktnoj su zavisnosti od
boniteta avaliste i moguceg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko
dužnik postane kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima
njegov avalista.
Prakticna iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljac
ili veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne važnosti
opstanak i prosperitet preduzeca dužnika. Cena kredita odobrenog
po osnovu avala veca je od 2 – 5% u odnosu na primarnu kamatnu stopu.
Primera radi, gradevinsko preduzece ’’Razvoj-Janic’’
iz Subotice podnelo je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo
Alpe Adria’’ a.d. Beograd, Filijala Subnotica na iznos kratkorocnog
kredita od 10.000.000 din, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou
i rok povratak kredita za 60 dana. Pretpostavimo, da je preduzece ’’Razvoj-Janic’’
iz Subotice trenutno kreditno nesposobno (zbog nelikvidnosti svojih kupaca
i tekucih obaveza prema banci), tada se doticnom preduzecu ne može
odobriti kratkorocni kredit bez zaloge dugorocnih hartija od vrednosti,
ili avala nekog treceg lica.
S obzirom da su akcija preduzeca’’Razvoj-Janic’’
po vrednosti nedovoljne (iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkorocnog
kredita, preduzece se obraca svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog
prostora – trgovinsko preduzece ’’Star’’
iz Subotice koje je spremno dati aval i prihvatiti kredit ukoliko ne bude
u preduzece ’’Razvo-Janic’’ da izmiri obavezu
po dospecu.
Odobravanjem avala od strane preduzeca ’’Star’’
iz Subotice, dužniku
preduzecu ’’Razvoj-Janic’’, poslovna banka odobrava
preduzecu ’’Razvoj-Janic” na poslovni-racun kratkorocni
kredit. Vršeci procenu buducih poslovnih aktivnosti preduzeca ’’Razvoj-Janic’’,
poslovna banka se opredeljuje da odobri maksimalno moguci kredit u iznosu
od 9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran kredit veca je za 5%
iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi 15% na godišnjem
nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvecana, i bez obzira što je
stvorena obaveza prema preduzecu ’’Star’’, da
se proda poslovni prostor (po povoljnim uslovima), preduzece ’’Razvoj-Janic’’,
dobijanjem kratkorocnog kredita isti izuzetno upošljava putem nabavke
repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u celini posmatrano pozitivan
finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim poslovnim odnosima sa
preduzecem ’’Star’’ preduzece ’’Razvoj-Janic’’
uspešno rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara
mogucnost da preduzece ’’Star’’ dode do povoljnog
poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe Adria’’ u Subotici
da naplati kamate u vecem iznosu nego što je primarna kamatna stopa.
Ukoliko bi preduzece ’’Razvoj-Janic’’ bilo u nemogucnosti
da za 60 dana izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada
bi poslovna banka dospele obaveze u roku naplatila od preduzeca ’’Star’’
iz Subotice.
2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI
Komercijalni papiri predstavljaju kratkorocne hartije od vrednosti, kao
što su neosigurane menice koje emituju preduzeca sa visokim kreditnim
bonitetom. Pored toga njih emituju najcešce velika preduzeca sa visokom
finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju
na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci. Menice
mogu kupovati druga preduzeca, poslovne banke, kompanije za osiguranje,
sa ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’
finansijska sredstva u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što
vecih prinosa. Za komercijalne papire se može reci da spadaju u hartije
od vrednosti visokog rejtinga, jer ih izdaju preduzeca koja imaju finansijsku
snagu. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont (popust) koji umanjuje
njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine komercijalnog papira zavisi
od preduzeca koje ih emituje, odnosno prodaje. Stoga se troškovi
finansiranja ne mogu standardizovati, vec su fluktirajuci (promenljivi)
od slucaja da slucaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope
po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obracunava na
kratkorocne kredite). Upravo iz tih razloga preduzeca koje emituju komercijalne
papire može da pribavi kratkorocne izvore finansiranja po nižoj
ceni nego što bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka.
Prinos od prodaje komercijalnih papira zaracunava se i placa u procentu
od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeca, bez obzira da
li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzecu.
Kamata na kratkorocne kredite (koje odobrava poslovna banka) placa se
na ostatak duga, te tako bankarski kredit manje opterecuje dužnika
nego što to vremenski posmatrano cini komercijalni papir. Razlog
zašto komercijalni papiri nisu dominantan izvor finansiranja leži
u cinjenici da preduzeca (potencijalni njihovi kupci) cesto kalkulišu
sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan poslovni odnos (dugorocno
posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzece proizvodac veštackog dubriva treba da emituje
komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa rokom
dospeca od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000
din. Po isteku 90 dana (roka njihovog dospeca) donosilac komercijalnih
papira naplacuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 milion dinara.
Trošak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku izmedu
nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti (1.000.000 – 980.000
= 20.000 din) To znaci, da troškovi finansiranja preduzeca iz doticnog
izvora iznose 8,16% na godišnjem nivou (20.000 : 980.000) x (360
: 90 dana).
Dakle, komercijalni papiri cesto mogu zameniti žiralni novac kod
preduzeca i mogu biti u funkciji placanja obaveza doticnog preduzeca,
pod uslovom da su isti prihvaceni od strane partnera u poslovnom odnosu,
da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom tržištu.
2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO OBEZBEÐENJE
Potraživanja od kupaca se mogu založiti prodati radi obezbedenja
kratkorocnih izvora finansiranja preduzeca. Kod zaloge potraživanja
od kupca, poverilac ima pravo odobriti (selekriati) potraživanja
i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkorocni kredit.
U takvim slucajevima poverioci izostavljaju potraživanja cije su
mogucnosti naplate neizvesne. S obzirom da poverila sam vrši proveru
boniteta buduceg dužnika, on u zavisnosti od boniteta odreduje i
iznos kredita (od 70 do 90% od realne vrednosti založenog potraživanja).
U praksi postoje slucajevi, u kojima buduci dužnik raspolaže
vecim brojem racuna kupaca sa relativno malim prosecnim iznosom novcanih
sredstava. U takvim slucajevima poverilac se ne opredeljuje na selekciju
potraživanja jer bi ista bila i suviše skupa uz postojanje mogucnosti
pogrešnog izbora potraživanja. Umesto toga, poverilac se opredeljuje
da od buduceg dužnika preuzme sva potrživanja od kupaca sa pravom
opšteg raspolaganja nad istima. Prakticna iskustva ukazuju da uz
takav oblik zaloge poverilac odobrava buducem dužniku manje iznose
kratkorocnog kredita. Visina odobrenog kredita krece se do 50% u odnosu
na knjigovodstvenu vrednost ukupnih potraživanja.
Ako se preduzece obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri
kratkorocni kredit nudeci pri tom potraživanja od kupca kao zalogu,
banka je u obavezi da utvrdi da li pojedinacni iznosi na racunima kupaca
založno pokrivaju iznos traženog kratkorocnog kredita. Banka
je takode dužna da proveri kreditni bonitet (pomocu kreditnih standarda)
svakog kupca. Kod provere boniteta kupaca, prvo se proverava prosecan
period naplate potraživanja u odnosu na kreditne uslove koji se nude
kupcima. Ako se preduzece obrati poslovnoh banci za kratkorocni kredit
u fiksnom iznosu, tada ce poslovna banka izvršiti selekciju potraživanja
od kupaca i odobriti ono potraživanje koje može poslužiti
kao najbolja zaloga za traženi fiksni iznos kredita.
Primera radi, preduzece ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice,
podnosi kreditni zahtev
poslovnoj banci (‘‘Pro credit’’ banci) da odobri
kratkorocni kredit na rok od 60 dana
u iznosu od 200.000 din, sa kamatom od 15% na godišnjem nivou. Kao
zalogu
nudi 9 racuna od svojih kupaca u iznosu od 220.000 dinara.
Potraživanja od kupaca imaju sledece karakteristike:
POTRAŽIVANJA OD KUPACA
Ukoliko je doticno preduzece ’’Star’’ d.o.o. iz
Subotice odobrilo kreditne uslove svojim kupcima od 2% kasa-skonto, naplativost
za 10 dana, sa konacnim dospecem obaveze neto 30 dana od dana fakturisanja,
poslovna banka izuzima iz kolateralnog obezbedenja potraživanje kupca
pod rednim brojem II (cija je prosecna naplata 60 dana) zatim, rednim
brojem III, rednim brojem V, i rednim brojem IX. Ostala potraživanja
od kupaca su interesantna za poslovnu banku i iznose 180.000 din. S obzirom
da kupci preduzeca ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice
mogu izvršiti povrat dela prodate robe (zbog reklamacije) ostvariti
kasa-skonto (zbog gotovinskog popusta), poslovna banka je u obavezi da
napravi valjanu procenu ocekivanog smanjenja novcanog priliva od naplate
potraživanja od kupca.
Poslovna banka ce tu procenu izvršiti na osnovu iskustva iz ranijeg
perioda poslovanja sa preduzecem ’’Star’’ d.o.o.
iz Subotice. Procena se vrši u fiksnom procentu i to u vrednosti
selektirane kolateralne zaloge. Ako pretpostavimo da iskustvena procena
iznosi 3% to znaco da ce se kolateralna zaloga izvršiti ne na 180.000
dinara nego na 174.600 dinara (180.000 x 3% = 5400 din). S obzirom da
poslovna banka može odobriti kratkorocni kredit u procenu od 50 do
90% od kolateralne zaloge, opredeljenje je ‘‘Pro credit’’
banke iz Subotice da taj procenat iznosi 86%. To znaci da ce poslovna
banka preduzecu ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobriti
kratkorocni kredit u iznosu od 150.156 dinara (174.600 x 86%).
Tok naplate potraživanja od kupaca preduzeca ’’Star’’
d.o.o. iz Subotice, poslovna banka može regulisati tako da se njegovi
kupci ne obaveštavaju o kolateralnoj zalozi, te da se naplata potraživanja
i dalje vrši ko doticnog preduzeca uz njegovu obavezu da istu o naplati
prenese na racun svoje poslovne banke. Poslovna banka se može dogovoriti
sa preduzecem ’’Star’’ do.o.o iz Subotice da se
njegovi kupci obaveste o kolateralnoj zalozi, što podrazumeva da
kupci svoje uplate na ime izmirenja obaveza prema dobavljacu, vrše
direktno na racun poslovne banke.
Ugovorena kamata izmedu preduzeca ’’Star’’ d.o.o.
iz Subotice i poslovne banke ’’Pro credit’’ veca
po iznosu od primarne kamate i to za 3% (12% + 3% = 15%). Kamata se ne
naplacuje fiksno na iznos odobrenog kratkorocnog kredita do roka njegovog
dospeca, vec na deo umanjene glavnice onako kako se založeno potraživanje
smanjuje otplatom kredita. Dakle, preduzece ’’Star’’
d.o.o. iz Subotice ce svojoj poslovnoj banci platiti u masi manju kamatu
nego pto bi to bio slucaj da nije osiguran kratkorocni kredit. Pored kamate
poslovna banka ce naplatiti od doticnog preduzeca bankarsku proviziju
(naknadu) u procentu od 1% i to od iznosa odobrenog kredita.
2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEÐENJE
Zalihe kao instrument obezbedenja u uslovima kratkorocnog finansiranja
preduzeca široko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost pociva
u cinjenici, da im je tržišna vrednost veoma cesto veca od knjigovodstvene
vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti,
one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. Naime, njihovom
prodajom se u celini mogu izmiriti sve obaveze dužnika nastale po
kratkorocnom kreditu. Treba istaci, da nisu sve zalihe podjednako prihvatljive
kao instrument osiguranja kredita. Razlika izmedu zaliha prisutna je zbog
njihovih fizickih karakteristika i njihove potencijalne realizacije.
Preduzece koje uzima kratkorocni kredit ponudi ce kreditoru (poslovnoj
banci) sve vrste zaliha, dok se kreditor (poslovna banka) opredeljuje
za one zalihe koje su najbrže naplative, a to su zalihe gotovih proizvoda
i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavace zalihe lako pokvarljive
robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladišcenja. Za kreditora su
interesantne zalihe kao instrument osiguranja kredita, koje ne izazivaju
velike troškove, odnosno koje se mogu relativno brzo pretvoriti iz
robnog u novcani oblik. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama može
biti po pojedinacnim ili ukupnim zalihama.
Pojedinacne zalihe kao kolateralna zaliha sastoje se od skupocenih predmeta
koji ostaju na raspolaganju preduzecu radi obavljanja njihove redovne
poslovne aktivnosti (to mogu biti npr. dijhamantsku noževi za brušenje
kamena ili secenje gvožda i sl.). U praksi ove zalihe kupuje preduzece
dužnik, lageruje u skladište, a poverilac (poslovna banka) vrši
njihovo placanje dobavljacu i svojim dužnikom (kupcem zaliha) potpisuje
ugovor o kreditu i osiguranju kredita.
Neophodno je pojedinacno evidentirati založene primerke zaliha sa
njihovim opisom i serijskim brojevima. Preduzece – dužnik,
može pre povrata kratkorocnog kredita takve zalihe prodati uz obavezu
da poslovnoj banci otplati dug i kamatu srazmerno vrednosti prodatih zaliha.
Za iznos otplate duga skida se od strane poverioca (poslovne banke) pravo
raspolaganja sa doticnim zalihama.
Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada
preduzece kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, ciji pojedinacni
primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ogranicene realne mogucnosti
provere svih zaliha od strane poverioca (davaoca kredita) visina kratkorocnog
kredita se odobrava do 50% od knjigovodstvene vrednosti prosecnih godišnjih
zaliha. Kamata kao cena kapitala na takve kratkorocne kredite krece se
od 1-5% iznad primarne kamatne stope.
Kratkorocni kredit na osnovu potvrde o uskladištenju zaliha (skladišnice)
pružaju poveriocu (poslovnoj banci) maksimalnu sigurnost u vezi obezbedenja
povrata kreditnih sredstava. Poverilac je dužan selektirati zalihe,
izdvojiti zalihe i iste poveriti na cuvanje javnom skladištu u mestu
ili van mesta dužnika. Izdvojene zalihe mogu se skladištiti
i u posebnom magacinu dužnika, pri cemu su zalihe pod kontrolom (kljucem)
poverioca. Obaveza skladištara jeste, da ne dozvoli otudivanje zaliha
koje su predmet kolateralne zaloge, odnosno koje su zapisane u skladišnici
i to bez pismene saglasnosti poverioca. Na takve zalihe poverilac može
odobriti dužniku kratkorocni kredit do 90% od knjigovodstvene vrednosti
zaliha evidentiranih u skladišnici. Po otplati dela kredita poverilac
je dužan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha
i omoguci dužniku da te zalihe otudi ili koristi u svoje redovne
poslovne aktivnosti. Karakteristika takvih zaliha jeste da su prenosive.
U praksi se poslovne banke cesto služe sa navedenom klauzulom i uskladištene
zalihe prodaju trecem licu, tako da to lice postaje novi poverilac u odnosu
na kreditnog dužnika. Na taj nacin poslovne banke veoma cesto održavaju
svoju tekucu i perspektivnu likvidnost. Visina kamatne stope se krece
od 3-5% iznad primarne kamatne stope. Obaveza dužnika jeste, da izmiri
troškove uskladištenja zaliha, koje se krecu od 1-3% od iznosa
osiguranog kredita. Obaveza dužnika jeste, da plati premiju osiguranja
kako bi se obezbedila naknada u slucaju oštecenja ili uništenja
zaliha.
Tipican primer ovakvog oblika kolateralne zaloge jeste odobravanje kratkorocnog
kredita preduzecu ’’Buducnost’’ a.d. iz Subotice
od strane ’’Meridian bank’’ a.d. Novi Sad, filijala
Subotica, u iznosu od 200.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 12%,
i rok dospeca kredita na naplatu od 90 dana. Preduzece ’’Buducnost’’
a.d. (fabrika nameštaja) pre povlacenja kratkorocnog kredita izdaje
potvrdu (skladišnicu) poslovnoj banci (’’Meridian bank’’
u Subotici) o stavljanju na raspolaganje gotovih proizvoda (radnih stolova
i stolica) ukoliko doticno preduzece na vreme ne izmiri svoj dug prema
banci. Poslovna banka vrši izbor ponudene zalihe i opredeljuje se
za tri vrste radnih stolova i stolica: ’’A’’,
’’B’’, ’’C’’. S obzirom
da poslovna banka ne poseduje adekvatan skladišni prostor, opredeljuje
se, da zalogu robe iznese u poseban skladišni prostor (odvojen od
druge robe) koji je stavljen pod njenu kontrolu sistemom kljuca. Istovremeno
pravnu aktivnost upisa zaloge poslovna banka sprovodi u Opštinskom
sudu u Subotici.
Nakon ovakvog obezbedivanja poslovna banka odobrava preduzecu ’’Buducnost’’
a.d. Subotica iznos kredita u procentu od 90%, što konkretno iznosi
180.000 dinara. Po isteku 30-og dana od odobravanja kratkorocnog kredita,
preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica otplacuje
’’Meridian banci’’ u Subotici 50.000 din kredita,
da bi poslovna banka za taj iznos oslobodila preduzece od svog prava na
raspolaganje sa delom proizvoda koji se nalazi u zalozi.
Po isteku 90-og dana (preiod dospeca kredita), preduzece ’’Buducnost’’
a.d. Subotica vrši povrat preostalog kratkorocnog kredita poslovnoj
banci i stice uslov brisanja zaloge iz sudskih akata. Ako se preduzece
’’Buducnost’’ a.d. odluci da zalogu proda po povoljnoj
ceni pre vremena dospeca kredita, tada ono o istoj traži saglasnost
poverioca, koji donosi uslovnu odluku nakon uverenja da je na tržištu
postignuta povoljna cena i da se iz naplacenog potraživanja može
izmiriti celokupni dug i pripadajuca kamata na doticni dug. Viškom
slobodnih novcanih sredstava (po povratu duga i isplati kamate) preduzece
’’Buducnost’’ a.d. Subotica samostalno raspolaže.
Ukoliko preduzece ’’Buducnost’’ a.d. Subotica
ne može izmiriti dug prema poslovnoj banci u momentu njegovog dospeca,
tada se od strane ’’Meridian banke’’ pristupa
javnoj licitaciji, odnosno prodaji gotovih proizvoda koji su pod zalogom
(cesto po nižoj ceni) radi namirivanja potraživanja poverioca.
Preduzece ’’Buducnost’’ a.d. u toku korišcenja
kratkorocnog kredita ima obavezu da redovno izmiruje kamatu poslovnoj
banci u iznosu od 15% (12% primarna kamatna stopa + 3% uvecana kamatna
stopa) na godišnjem nivou, da snosi troškove uskladišcenja
zaliha gotove vode od 2% i troškove premije osiguranja u iznosu od
1%, što ukupno iznosi 18% (12% + 3% + 2% + 1%).
2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM
Dobavljackim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljacu kao kratkorocni
izvor finasiranja. Ovaj kredit se može nazvati I trgovackim ili komercijalnim
kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje robe na kredit koji kupac
mora vratiti u odredenom roku.
Kreditne uslove odreduje dobavljac. Uslovi placanja razlikuju se s obzirom
da li se radi o ponudenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto predstavlja
popust koji prodavac daje kupcu u slucaju placanja odmah pri preuzimanju
robe ili pre ugovorenog roka placanja. Kada dobavljac kupcu ne odobrava
kasa-skonto kupac ima interesa da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog
perioda.
Kada dobavljac nudi kasa skonto za prevremeno placanje tada kupac može
da bira da iskoristi kasa-skonto placanjem u diskontnom roku ili da plati
poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finasiranja ovim kreditom
jer je u pitanju oportuitetni trošak koji je nastao zbog toga što
kupac nije iskoristio mogucnost placanja manje cene za kupljenu robu.
ZAKLJUCAK
Teorijska i prakticna iskustva ukazuju da je moguce definisati rešenje
likvidnosti koje nece ugroziti rentabilnost preduzeca, uz uslov da se
radi o stabilnim partnerima (preduzecu i banci) koje ce se medusobno finansijski
ispomagati. Dakle, uslov je da preduzece vodi zdravu finansijsku politiku,
da ima dobru finansijsku situaciju i finansijski posmatrano stabilnu poslovnu
banku.
U uslovima kada je priliv manji od odliva novcanih sredstava, razlika
bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. U uslovima kada
je priliv veci od odliva novcanih sredstava, razliku bi preduzece uplacivalo
na racun kod poslovne banke. Za ekonomiju zaliha se cesto kaže da
je direktno zavisna od poslovnih poteza koje povlaci menadžment preduzeca.
Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utice na smanjenje ciklusa gotovine
i smanjenje troškova preduzeca. Kratkorocni izvori finansiranja neophodni
su za pribavljanje obrtnih sredstava u vidu gotovine, kratkorocnih hartija
od vrednosti, potraživanja od kupaca i zaliha u svim njihovim pojavnim
oblicima. U toku redovnog poslovanja najveci deo nastaje spontano.
LITERATURA
1. dr Vunjak, Nenad, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2005.
2. dr Krasulja, Dragan; dr Ivaniševic, Milorad, Poslovne Finansije,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
3. dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica,
1991.
4. dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi