POCETNA STRANA

SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJA

OSTALI SEMINARSKI RADOVI - FINANSIJE -

Bilans uspeha-seminarski rad Country risk-seminarski rad Efekti poreza-seminarski rad Javne finansije-seminarski rad Kratkoročni izvori finansiranja-seminarski rad Finansije i finansijsko pravo-seminarski rad Finansijaska revizija-seminarski rad Finansiranje preduzeća kapitalom od emisije običnih akcija-seminarski rad Zdravstvo-seminarski rad Još...

Finansijski rizik

Finansijski rizik predstavlja ostvarenja bruto finansijskog rezultata(razlika izmedju poslovnog rezultata i rashoda finansiranja) kao bruto prinosa na sopstveni kapital.

Vrste finansijskih rizika

Regulisanje rizika, kao krajnji cilj celog procesa proučavanja rizika, nužno zahteva poznavanje faktora koji opredeljuju visinu i prirodu rizika sa kojim se u poslovanju sreću finansijske organizacije.

Prema tzv. tradicionalnoj klasifikaciji postoji pet osnovnih vrsta rizika, i to:

RIZIK ZEMLJE

Rizik zemlje predstavlja migućnost da dužnik ne može izmiriti svoju obavezu prema inostranom kreditoru zbog političkih, socijalnih, pravnih i ekonomskih poremećaja koji se dešavaju u njegovoj zemlji.

Drugacije receno, rizik zemlje za strana ulaganja ili country risk predstavlja rizik ulaganja stranog kapitala u određenu zemlju.
Izazvan je političkim (neizvesnost vraćanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost vraćanja zajma) događajima u određenoj zemlji.

Izrazava se verovatnoćom da zemlja dužnik ili dužnik iz neke zemlje ne može ili nije voljan da izmiri svoje obaveze zbog postojanja razloga koji nisu uključeni u okviru uobičajenog kreditnog rizika.

Osnovne determinante koje izazivaju i utiču na nivo rizika zemlje su:

Političke - značajne političke promene u okviru neke zemlje, zbog kojih je određeni dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze (promene vlade i vladine politike, politički neredi, ratovi, i sl.).

Ekonomske - razlozi nastajanja rizika zemlje nastaju u uslovima izrazito nepovoljnih privrednih kretanja u okviru neke zemlje (veliki deficit platnog bilansa), zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.

80-tih godina banke i drugi investitori nisu bili u stanju da limite vezane za kreditiranje zemalja postave na adekvatan način, već su ih postavljali na previsokom ili na preniskom nivou.
Posledice postavljanja neadekvatnih limita vezani za kreditiranje zemalja ogledaju se u sledećem:

Ukoliko su limiti previsoki banke mogu pretrpeti teške gubitke, što ne samo da izaziva trajnu štetu njenoj reputaciji, nego može ugroziti nastavak njenog daljeg poslovanja.
Ukoliko su limiti preniski, šanse za profitabilno poslovanje su izgubljene, veze sa korespondentima su, zbog odbijanja odobrenja kredita, narušene, prihodi iz poslovanja sa korespondentnim bankama se značajno smanjuju, nagrade za pojedine zaposlene se smanjuju zbog niske profitabilnosti.
Analiza country risk-a uglavnom se sastoji od procene političkih i ekonomskih faktora zemlje korisnika kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice i kamate.

Country risk treba tretirati kao poseban rizik, različit od kreditnog rizika individualnih korisnika kredita, zbog toga što korisnici kredita nemaju ni kakvu kontrolu nad ovim faktorima.

Osnovni oblici ispoljavanja rizika zemlje su:

Rizik neplaćanja - obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u mogudnosti da uredno izvršava svoje obaveze (domaća finansijska organizacija nije u mogućnosti da naplati svoja potraživanja od dužnika iz neke zemlje), što znači da dužnik nije solventan;

Rizik transfera - predstavija verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti da dug otplati u ugovorenoj valuti usled određenih poremećaja u njegovoj zemlji;

Rizik garancija - rizik koji je karakterističan za finansijske organizacije koje izdaju garancije dužnicima iz inostranstva za plaćanje u trećoj zemlji. Gubitak nastao usled aktiviranja garancije za dužnika iz zemlje iz koje dugovi ne mogu biti normalno servisirani za finansijsku organizaciju isti je kao nenaplativo potraživanje.

NAJZNAČAJNIJE INSTITUCIJE ZA PROCENU RIZIKA ZEMLJE

Metodologija "EUROMONEY-a"

Prema metodologiji časopisa Euromoney su dva faktora i to politicki i ekonomski.

U procenu političkog rizika uključeni su:

U procenu ekonomskog rizika uključeni su:

Sistem ocenjivanja Euromoney-a je po principu bodovanja svake zemlje od 0 do 100 poena.
Zemlje sa 100 poena spadaju u najbolje a one sa 0 poena u najgore.

Sve zemlje su svrstane u četiri grupe (A,B,C i D) po indeksu predviđenog političkog rasta za petogodišnji period i to izgleda ovako:

Indeks se donosi u zavisnosti od:

Metodologija „BERI-INDEKSA"

Kao najkvalitetnija metodologija se navodi metodologija BERI-INDEKSA.

On u svoju strukturu uključuje sledeće elemente :

Kod BERI-INDEKSA je zastupljen sistem bodovanja svake zemlje a maksimalan broj bodova iznosi 100 bodova.

Za svaku od ove četiri grupe elemenata propisan je maksimalan broj bodova koji iznosi 25 bodova tako da bodovi svake grupe elemenata objedinjeni čine maksimum od 100 bodova.
Na osnovu broja bodova koji postigne određena zemlja određuje se visina rizika za inostrana ulaganja u tu zemlju.

METODOLOGIJE "MOODY's" I "STANDARD & POOR's"

Najstarija i najpoznatija rejting organizacija je Moody's koja je osnovana 1909. godine iz potrebe da se zaštite učesnici na finansijskom tržištu, pružanjem informacija investitorima, o kvalitetu izdatih hartija od vrednosti.
Moody's raspolaže vremenskim serijama o pojedinim firmama u veoma dugom vremenskom intervalu, što pruža dodatnu sigurnost pri predviđanju budućih kretanja u poslovanju.

S&P'sobezbeđuju kratkoročne i dugoročne rejtinge, kao i kvalitativnipogled na domaće i strane valutne rezerve države.

Obezbeđeni su rejtinzi izsledećih oblasti:

Utvrđivanje kreditnog rizika uključuje:

Kvalitativne ocene se daju i to od C koje su najniže do AAA koje su najviše.
Ovako se procenjuje potencijalni trend dugoročnog kreditnog rejtinga pri čemu se uzimaju u obzir bilo kakve ekonomske promene i promene u osnovnim uslovima poslovanja.

Moody obezbeđuje analizu kreditnih rizika za više od sto zemalja i to za sve one koji učestvuju u svetskom tržištu kapitala.

Za svaku je obezbeđeno više vrsta rejtinga kako bi se obuhvatile sve divergencije rizika, uključujući i rejtinge zemalja i to i za kratkoročne i za dugoročne obveznice stranih valuta.

Upostavljanju rizika zemlje analitičari Moody'-ja procenjuju i političke i ekonomske varijable.

INSTITUTIONAL INVESTOR

"Institutional Investor" je američki časopis koji se bavi kreditnim rejtingom.
Taj časopis objavljuje izveštaje koji se baziraju na procenama vodećih internacionalnih bankara.

Svakih šest meseci, bankari iz celog sveta, ocenjuju preko 135 zemalja po sistemu od 0 do 100.

Ocena 0 predstavlja minimum kreditne sposobno-
sti a ocena 100 maksimum kreditne sposobnosti.

ICRG - INTERNATIONAL COUNTRY RISK GUIDE

Počev od januara 1984. godine ICRG izdaje ekonomske, finansijske, političke i kompozitne rejtinge rizika za devedeset zemalja i to na mesečnom nivou.

Svako izdanje ICRG-a obuhvata:
objašnjenje ICRG-ovog visoko cenjenog sistema za ocenjivanje,

regionalne delove sa analizom događaja u svakoj zemlji i mogućnost ataka na poslovanje i investicije organizacija,

50 strana priznatih (od strane "BarronV'-a, "The Economist"-a, The Wall
Street Journal"-a...) statistika rizika koje upućuju na to gde postoje povoljne šanse za poslovanje a gde leže eventualni promašaji.

METODOLOGIJA "BUSINESS INTERNATIONAL-a"

Business International vrši rangiran je oko 70 zemalja. Izveštaje izdaje u posebnom biltenu kome je naziv "country Assessment Service".
Za "country AssessmentService" je od važnosti 56 faktora na osnovu kojih se dobijaju informacije bitne za poslovanje određenih korporacija koje se nalaze u razvijenim zemljama.

ONDD (THE BELGIAN EXPORT CREDIT AGENCY)

ONDD je osnovan 1921. godine i bio je druga agencija za osiguranje kredita u svetu.
ONDD je autonomno javno telo čija misija je da unapređuje internacionalne ekonomske odnose putem pokrivanja rizika vezanih za izvoz robe i usluga, uvoz, direktne investiciju inostranstvu i kratkoročne, srednjoročne i dugoročne kredite.

 

RIZIK ULAGANJA U SRBIJU

Na svim rang listama naša zemlja se nalazi među poslednjim pozicijama što je veoma nepovoljno i ukazuje na to da su rizici ulaganja u našu zemlju veoma visoki.

Jedna od vodećih svetskih kompanija za procenu rizika je Džardin Lojd Tompson. Njen glavni ekonomista Majkl Lenard je u avgustu 2006-e boravio u Beogradu.

Tokom posete sastao se sa više od dvadeset vladinih službenika i predstavnika najvećih domaćih i stranih kompanija iz oblasti procene rizika, osiguranja i reosiguranja.

Džardin Lojd Tompson je procenio da se smanjio rizik za ulaganje u Srbiju, na osnovu reformi koje su poboljšale investicionu klimu u Srbiji.

Ipak, ta strana kompanija je upozorila da bi glavni faktor za moguće povećanje rizika za ulaganje u Srbiju u naredne dve godine moglo biti rešenje pregovora oko statusa Kosova, politika stranih investicija i sposobnost Narodne banke Srbije da održi rast deviznih rezervi.

Rizik za strane investitore u Srbiji, prema proceni te kompanije, smanjen na srednji nivo, u oblasti pravne sigurnosti, propisa i dozvola, ispunjenja ugovornih obaveza, socijalnih nemira i kreditnog rizika.

Ovakva odluka znači da će cena koju investitori plaćaju osiguravajućem društvu kako bi osigurali svoje investicije u Srbiji ubuduće biti niža, što će automatski učiniti investiciju jeftinijom.

Džardin Lojd Tompson procenjuje da se smanjio rizik za ulaganje u Srbiju i zbog, rasta stranih direktnih investicija i deviznih rezervi Srbije, a značajan faktor bila je i brza normalizacija odnosa sa susedima i mirno razdruživanje sa Crnom Gorom.

Srbija je sada zemlja sa srednjim nivoom rizika za strane investitore, kaže stručnjak za procenu rizika.

Medjutim, rizik ulaganja u Srbiju je i dalje ogroman.

Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga (Standard and Poors) iz Londona potvrdila je krajem aprila 2007. godine da je kreditni rejting Republike Srbije „BB-" za dugoročne i „B" za kratkoročne obaveze.
Rejting BB- spada u kategoriju ispod investicionog statusa, što znači upozorenje investitorima na visok rizik ulaganjau Srbiju.
U poredenju sa zemljama regiona, rejting Srbije slabiji je od Hrvatske (ocena BBB) i od Makedonije (BB plus).

Prošlo je dosta godina od demokratskih promena, a mi i dalje molimo za pomoć iz inostranstva.

Prema svim pokazateljima ekonomska situacija u Srbiji nije dobra, a kako tvrde privrednici situacija se komplikuje. Problem je u tome što nema posla, proizvodnja nije pokrenuta, a ne može se živeti samo od trgovine ili "buvlje pijace".

Ozbiljniju proizvodnju mogu da pokrenu samo mala i srednja preduzeća, ali njima fali poslovni kiseonik, odnosno krediti. To je začarani krug iz kojeg se ne može izaći, jer su za dobijanje kapitala neophodni odgovarajući uslovi.

Mi čitamo u štampi da dolaze razne kompanije, koje učestvuju u privatizaciji, investiraju u našu privredu, ali to su samo posebni slučajevi, a ne opšti pokret ili veliki talas koji bi povukao sve lađe i čamce na gore.

Treba da dodje do ozbiljne analize o tome šta je pogrešno učinjeno, i da se naglasak stavi ne na politiku, nego na proizvodnju. Političari treba da pronađu način da se Srbija obogati, a bogata Srbija ne može bez bogatih Srba.

Postoje samo dva načina da se stvori bogatstvo, a to je da se zaradi teškom mukom, ili da se ukrade od onoga koji je teško zaradio.
U Srbiji je ova prva definicija popustila pred drugom.

Ipak, srpska dijaspora bi mogla da bude ogroman pokretač privrednog oporavka Srbije.

Zamislite situaciju u kojoj bi u Beograd došlo samo hiljadu Srba iz inostranstva i ovde potrošilo, na primer, sto hiljada dolara za apartmane. Iznos od milijardu dolara nije nikakva cifra, a naši političari idu u Brisel da bi na kolenima molili za 20 ili 30 miliona dolara. Nešto tu nije u redu.

Već četiri godine čekamo da prestane neprijateljstvo matice prema srpskoj dijaspori.
Nisu promenjeni zakoni iz Titovog vremena, nisu vraćena državljanstva, mnogoj deci nije omogućeno da postanu srpski državljani, nije izvršena denacionalizacija opkljačkanih i nelegalno oduzetih imovina.

Srpskoj srednjoj klasi iz inostranstva nije stalo da im se nešto vrati, već hoće da vide jedan moralan čin.
Moramo da budemo moralni, ako hoćemo da živimo u normalnoj zemlji.

Skandalozno je da srpski konzuli, ambasadori i diplomatski servis ne mogu da ostvare svoje glasačko pravo.
Iako smo mala zemlja, koja demografski umire, ipak otpisujemo više od trećine stanovništva u inostranstvu.

Uslovi koje je potrebno stvoriti da bi se postiglo privlačenje stranog kapitala u našu zemlju su:

Prednosti ulaganja u Srbiju:

Jednostavnije procedure za proizvodnju i osnivanje preduzeća, uključujući režim boravka stranaca, registraciju preduzeća i carine.

NOVI POGLEDI NA RIZIK ZEMLJE

U pogledu mogućnosti da se objasni rejting države, ovde su izneti dokazi koji podržavaju polazne teze o postojanju sistemske i valutne neusklađenosti, kao i dužničke netolerancije. Međutim, snaga ovih dokaza je neujednačena.
Prvo, tradicionalne ekonomske i strukturne determinante još uvek imaju ogroman udeo u varijacijama rizika zemlje, mereno preko kreditnog rejtinga države. To se posebno odnosi na per capita GDP, pokazatelje korupcije i političkog rizika, kao i supstitute za istoriju razvoja inflacije.
Drugo, ima dokaza o postojanju dužničke netolerancije, mada to zavisi od precizne interpretacije hipoteze. Spoljni dug je važniji za rangiranje zemalja sa tržištem u nastajanju nego za razvijene zemlje.
Istorija ekonomskih poremećaja koja je predstavljena ranijim neizvršavanjem obaveza prema inostranstvu i epizodama veoma visoke inflacije, značajno utice na rejting.
U celini posmatrano, zemlje sa tržištem u nastajanju pokazuju manji dužnicki kapacitet. Medutim, istorija ekonomskih poremećaja ne pokazuje sistematski uticaj na osetljivost pokazatelja rizika zemlje na nivo zaduženosti.
Treće, supstituti za sistemsku neusklađenost pokazuju uticaj na rizik zemlje, mada je njihov značaj uočljivo manji nego u ranijim ekonometrijskim istraživanjima.
Sem toga, ima dokaza da je mogućnost pribavljanja deviznih sredstava za domaću valutu pod značajnim uticajem istorije ekonomskih poremećaja i socio-ekonomskih strukturnih slabosti, kao što je to dokazano u ranijim epizodama visoke inflacije i političkog rizika.
Ovo čisto statističko zapažanje u skladu je sa gledištem da je sistemska neusklađenost pod uticajem dobre domace politike. Ono se takode slaže sa napretkom pojedinih zemalja u izgradnji domaćeg tržišta obveznica i mogućnosti hedžinga, posredstvom kombinovane čvrste makroekonomske i strukturne politike.
Četvrto, eksplicitni supstituti valutne neusklađenosti su značajni jer pokazuju tendenciju smanjivanja objašnjavajuće moci suspstituta sistemske neusklađenosti. U isto vreme, promenljive konstruisane da obuhvate hedžing mogućnosti imaju zanemarivu ulogu.
Ovi rezultati ostavljaju neka otvorena pitanja. Ako je, na primer, glavni kanal uticaja sistemske neusklađenosti na osetljivost zemlje posredstvom nesklada u bilansu stanja, zašto su supstituti valutne neusklađenosti često značajniji i od samih neusklađenosti koje su uvedene u analizu?
Na ovo pitanje se mogu sresti različiti odgovori. Međutim, malo je verovatno da teškoce u korektnom merenju neusklađenosti koje potiču iz ograničenja podataka, mogu imati značajniju ulogu.
Ovi rezultati nameću ocenu da su potrebna dalja istraživanja. Ona se posebno odnose na domet faktora koji utiču na očigledne razlike reziduala ocene rizika zemlje između slobodno grupisanih industrijskih zemalja i zemalja sa tržištem u nastajanju, i determinanti koje utiču na obim spoljnog finansiranja u domaćoj valuti. Međutim, dok se ne razvije bolja statistika praćenja devizne izloženosti, neće moći da se odgovori na neka od ovih pitanja.
Dalji važan izazov ove analize je u tome što se ona primenjuje na ocenu rizika pre nego na njegovo ex post merenje, kao što je kriza.
Promenljive koje se koriste u objašnjenju kreditnog rejtinga ne moraju da budu ex ante dobri predznaci krize. Ustvari, u određenoj meri, finansijske krize su verovatnije kada tržišni monitori kao što su rejting agencije pogrešno procene faktore za koje se ex post ispostavi da su bili važni.
Na primer, može se desiti da kreditne agencije pogrešno ocene značaj valutne neusklađenosti ili iznesu neodgovarajuću ocenu valutne neusklađenosti pre finansijske krize tokom istog perioda u uzorku.

Literatura: