CENTRALNA BANKA I NJENE FUNKCIJE - SEMINARSKI RAD IZ JAVNIH FINANSIJA

Banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite), odobrava kreditte i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Banka se profesionalno bavi pribavljanjem kapitala u vidu emisije sopstvenih akcija, emisije sopstvenih dugorocnih obveznica, uzimanjem dugorocnih kredita i Centralna banka

primanjem u deposit uloga na dugi rok, pri cemu se javlja i u ulozi trazioca kapitala. Tako pribavljen kapital, uvecan za sopstveni kapital formiran iz akomuliranja neto dobitaka i za transformisani novac u kapital predstavlja ponudu kapitala od strane banke koja se realizuje ili putem odobravanja dugorocnog kredita ili kupovinom dugorocnih hartija od vrednosti. Banka nije obican posrednik na finansijskim trzistima. Ona je agent preduzetnika u prikupljanju i koriscenju informacija.
Centralna banka je takodje banaka, koja spada u najznacajnije finanasijske institucije. Ona nije ibican ucesnik na finansijskim trzistima, vec ima i regulativnu ulogu. Njena uloga je znacajna na svim segmentima finansijskih trzista, a narocito na segmentu trzista novca, gde odredjuje nivo novcane mase i visinu kratkorocnih kamatnih stopa. Znacajna uloga Centralne banke je u zastiti ostalih ucesnika na finansijskim trzistima. Emisijom kvalitetnih hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu centralana banka doprinosi razvoju finansijskih trzista.
Centralna banka definisana je kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetanu politiku, za stabilnost valute, i finansisku disciplinu i za obavljanje drugih polova odredjenih zakonom.

Centralna ili narodna banka, je banka nad bankama. Njen osnovni cilj nije maximizacija profita, vec odrzavanje likvidnosti ekonomskog sistema, sprecavanje masovnog bankrotstva banaka, visoke nezaposlenosti i sl. Njeno poslovanje regulino je zakonom i ona jedina ima funkciju emisije novca. Funkcije Centralne banke, u monetarno-kreditnoj politici su sledece:

- Funkcije koje se odnose na regulisanje novca u opticaju tj. platnog prometa i njegove likvidnosti. Sve subjekte koji ucestvuju u novcanom prometu Centralna banka snadbeva novcem i preko toga obezbedjuje njihovu likvidnost.

- Druga funkcija se odnosi na regulisanje poslovanja celine kreditnog sistema ciji su subjekti poslovne banke. Centralna banka kontrolise volumen kreditnog novca, sprecavajuci njegovu eventualnu ekspanziju ili oskudicu.

- Treca funkcija podrazumeva ocuvanje stabilnosti nacionalne valute I likvidnost platnog bilansa.

1. Centralna banka ima funkciju emisije novca, tj. Ima ekskluzivno pravo da emituje stampa novcanice u datoj zemlji.

2. Centralna banka vrsi razne usluge poslovnim bankama, kao sto je drzanje rezervi poslovnih banaka.

3. Centralna banka cini razne usluge drzavi. Drzava ima svoj racun kod Centralne banke, te po njenom nalogu Centralna banka vrsi sva placanja za racun drzave. Drzava svoje hartije od vrednosti najcesce prodaje preko centralne banke, drzava koristi kratkorocne pozajmice kod centralne banke i sl.

Osnovni instrumenti za ostvarivanje ciljeva kreditno-monetarne politike centralne banke su :

- operacije na otvorenom trzistu – se sastoji u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti, cime se ostvaruju odredjeni ciljevi kreditno – monetarne politike.Centralna banka vrsi kupovinu hartija od vrednosti, kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se desava u slucaju realizacije ekspanzivne kreditno – monetarne politike, kada je cilj da se poveca nivo novcane mase. U slucaju restriktivne kreditno monetarne politike, centralna banka vrsi prodaju hartija od vrednosti cime smanjuje kolicinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka.

- politika obaveznih rezervi poslovnih banaka – kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno – monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znacajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odrzavanje likvidnosti banaka. Sustina ove mere sastoji se u utvrdjivanju osnovice i stope izdvajanja banaka, i svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod Centralne banke. U slucaju restriktivne kreditno monetarne politike povecava se stopa obaveznih rezervi, cime se povlaci deo novca i smanjuje kreditni potencijal banke. U slucaju ekspanzivne kreditno monetarne politike smanjuje se stopa obaveznih rezervi cime se povecava kreditni potencijal banaka.

- politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita – cime se , takodje, regulise nivo novcane mase. Aktiviranje depozita znaci ukidanje ogranicenja za njihovo slobodno koriscenje.

Obrnuto , dezaktiviranje depozita znaci njihovo povlacenje u smislu uvodjenja razlicitih ogranicenja u koriscenju slobodnih sredstava.

2. pruzanje pomoci pri odrzavanju likvidnosti ostalih ucesnika na finansijskim trzistima

3. Vodjenje politike selektivnog kreditiranja odredjenih segmenata privredne aktivnosti.

4. Vodjenje takozvane zlatne politike, odnosno vodjenja poslova odrzavanja i kontrole rezervi plemenitog metala, itd.

Operacija na otvorenom trzistu odnosi se na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti od strane Centralne banke. Time se obezbedjuje :

Prodajom drzavnih hartija od vrednosti centralna banka povlaci deo novca iz opticaja, cime smanjuje kolicinu novca u opticaju I time smanjuje mogucnosti kreditiranja od strane poslovnih banaka. Centralana banka u stvari plasira dodatnu kolicinu novca u opticaj, cime povecava kreditni potencijal poslovnih banka. Ovo smanjenje ili povecanje novca u opticaju je znatno vece zbog dejstva novcanog multiplikatora, sto predstavlja promenu novcane mase na svaku novcanu jedinicu ( dinar, evro, funta, dolar…) usled izvrsene operacije na otvorenom trzistu.

Povecanje stope obaveznih rezervi poslovnih banaka dovodi I do povecanja kamatne stope, sto utice na smanjenje investicija, proizvodnje I zaposlenosti. Zbog toga povoljniji efekat na privredu imaju operacije na otvorenom trzistu ( kupoprodaja drzavnih hartija od vrednosti), jer ne dovode do lomova u privredi kao sto je slucaj kod promene stope obaveznih rezervi.
Centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama radi obezbedjenja njihove likvidnosti na odredjenom nivou, odnosno radi regulisanja dnevnih rezervi poslovnih banaka. Ti krediti se daju po odredjenoj eskontnoj stopi. Eskontna stopa je stopa (cena) po kojoj Centralana banka odobrava kredite poslovnim bankama. Izmedju trzisne kamatne stope I eskontne stope ne bi trebalo da bude znacajnije razlike, jer bi tada poslovne banke na toj razlici neopravdano ostvarivale dobitnu profit. Zbog toga eskontna stopa treba da prati kretanje trzisne kamatne stope. Tako se politikom eskotne stope
Centralne banke I politikom kamatne stope u zacajnoj meri utice na privredni razvoj (investicije, zaposlenost inflaciju I sl.)

Centralna banka odredjuje kolicinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka. Koristeci novcane reserve kao imput, bankovni sistem ih transformise u mnogo vecu kolicinu bankovnog novca. Gotovina plus ovaj bankovni novac cine ponudu novca pod nazivom visestruka ekspanzija bankovnih depozita
Centralna banka takodje emituje I gotov novac (novcanice I kovani novac). Pocetna masa novca koji emituje Centralna banka, naziva se primarni novac. Najveci deo primarnog novca se sastoji iz gotovog novca. Primarni novac pokrece ceo proces umnozavanja ili multiplikacije novcane mase koji se odvija kroz vec objasnjene depozitno kreditne operacije poslovnih banaka. Zbog toga se primarni novac naziva I monetarnom osnovom ili novcanom bazom na kojoj sse gradi celokupna novcana masa jedne zemlje.
Najvazniji su kreditni poslovi, te se Centralana banaka javlja u funkciji banke poslovnih banaka, I banke drzave. Poslednji oblik emitovanja primarnog novca predstavlja odkup deviza koji se vodi pod stavkom “ NETO DEVIZNE TRANSAKCIJE”. Kada Centralana banka odkupi jedan evro, ona mora da emituje 86 dinara novog novca (tj. Po tadasnjem kursu). Kada pak prodaje tu istu valutu iz svojih deviznih rezervi Centralna banka povlaci 86 dinara iz novcanog opticaja. Posto su u zbiru devizne reserve vise porasle nego opale u kalendarskoj godini, to je po ovom osnovu izvrsena emisija novca.
Centralana banaka takodje vrsi I umnozavanje ili multiplikaciju novca kao osnove novcanog sistema. To se odvijaa kroz kreditne I depozitne operacije poslovnih banaka u kojima su kljucne dve velicine za konacan efekat formiranja ukupne ponude novca. Jedna velicina je odnos rezervi banaka prema njenim depozitima, a druga odnos gotovine koju zele da drze privredni subjekti prema bancinim depozitima. To se zove monetarni mulitiplikator.

1. MAKROEKONOMIJA - PROF.DR. BOGAN ILIC
2. EKONOMSKA POLITIKA - EMILIJA VUKADIN
3. EKONOMIJA - DR. JOVO JEDNAK I DR. CEDO NOJKOVIC
4. FINANSIJSKA TRZISTA - PROF.DR. MIRKO KULIC
5. MONETARNE I JAV. FINANSIJE - PROF. DR. ZARKO RISTIC I PROF, DR. SLOBODAN KOMAZEC

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI: