Stvaranje i poništavanje novca u bankarskom sistemu

Cilj svake drustvene zajednice je stvaranje ambijenta za prosperitet u svim sferama drustvenog zivota.Osnovni preduslov je skladno funkcionisanje ekonomije.Pod skladnim funkcionisanjem podrazumeva se ostvarivanje ravnoteze u realnom sektoru.Sagledavanja uticaja novca na realni sektor ekonomije jedno je od kljucnih pitanja kojima se bavi monetarna teorija.
U cilju razumevanja sustine funkcije novca i mogucnosti i nacina odredjivanja potrebne kolicine novca u nacionalnoj ekonomiji,neophodno je izvrsiti kracu analizu istorijskog razvoja novca i dati njegovu savremenu definiciju.
Retrospektiva razvoja novca kroz istoriju je putokaz za razumevanje sadasnje definicije novca i evoluciju monetarnog sistema.Funkciju novca imale su razlicite vrste roba,da bi kasnije nju preuzeli plemeniti metali kao sto su zlato i srebro.

Definicija novca kroz istoriju

U najranijim oblicima robne razmene ,funkcije novca kao sto smo rekli imale su razlicite vrste roba. Izbor su vrsile vlade zemalja.U drevnoj Atini Bile su u opticaju kovane srebrne drahme.U monarhijama kao sto je bila Engleska kovao se novac od zlata,zlatna funta u Engleskoj imala je naziv “suveren”.Sistem placanja koji je koristio zlato kao sredstvo placanja poznat je kao zlatni standard.
Sledeci korak u evolucionom procesu nastanka novca bilo je kreiranje papirne valute, koriscene uporedo sa kovanim novcem.Zbog toga sto je vecu kolicinu kovanog novcabilo tesko nositi, vlada je emitovala papirni novac ili menace koje su se mogle zameniti za zlatni kovani novac.
Kasnije je poceo da se stampa “delimicno zamenljiv”papirni novac.U to vreme emisiju papirnih novcanica vrsili su vlasnici poverljivih firmi kao sto su zlatari sa kojima je drzava imala ugovor o deponovanju zlatnog kovanog novca.Depodenti zlatnog kovanog novca,dobijali su priznanice ili menace uz obecznje zlatara d ace na njihov zahtev izvrsiti isplatu u zlatnim kovanicama.
Na taj nacin,iduci ka modernom bankarskom poslovanju,radnje koje su emitovale menice drzale su samo deo zlatnog novca u svojim sefovima, a ostatak su pozajmljivali stanovnistvu i preduzecima kojima su sredstva bila potrebna.
Tako su depozitne radnje predstavljale pretece danasnjih depozitnih institucija ukljucujuci banke i stedionice,stedne i kreditne institucije,kreditna udruzenja I sl.ciji je zadatak da primaju depozite i emituju kredite posredujuci u razmeni.

Razvoj novca i njegov pojam

Prvi vazan korak u razvoju savremenog novca:

-banke su definisale odredjen postupak kojim deponenti dobijaju vlastite menace.Ti papiri se zovu cekovi.Njihovi vlasnici mogli su jednostavnim popunjavanjem dati nalog banci da isplati odredjen iznosdonosiocu ceka.Cekovi su bili bezbednijiza koriscenjeu transakcijamanego valuta.

Drugi vazan korak u razvoju savremenog novca:

-kidanje veze izmedju novca I zlata.Vlade su pocele da emituju menace koje nisu bile zamenljive za zlatoi.To je znacilo pojavu drzavnog papirnog novca.Papirne menace su prihvatane u placanjima zbog togasto je primalac obavezivan zakonom da ih primi.Zbog ove karakteristike menace su postale zakonsko sredstvoplacanja.

Faze razvoja novca su:

-kovani zlatni novac

-papirni novac

-cekovi

Novac i funkcije novca

Novac je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje.Znaci,novac nije nastao slucajno nitikaorezultat nekakvog dogovora ucesnika u robnom prometu.Nije sporna ni cinjenica da drzava ima znacajne ingerencije u regulisanju novcanog prometa,ali je isto tacno da sam nastanak novca izvorno I sustinski nije vezan za postojanje drzave.Njegov nastanak je jednostavno “ izveden”iz razvoj arobne proizvodnje.
Novac,kao I svaka druga roba ima upotrebnu vrednost I vrednost.Razlika postoji jedino u tome sto ova roba ima I jednu posebnu,drustvenu upotrebnu vrednost.To posebno upotrebno svojstvo ova roba je stekla monopolisanjem funkcije opsteg ekvivalenta.Novac je roba koja vrsi funkciju opsteg ekvivalenta.
Pored upotrebne vrednosti koju im aodredjena vrsta robe(zlato,recimo,sluzi u medicini,u indrustiju za izrafu nakita),novac vrsi I odredjene drustvene funkcije u robnom prometu.
Osnovna funkcija novca sastoji se u tome da svojom upotrebnom vrednoscuizrazava vrednost svih drugih roba.To je funkcija mere vrednosti.Novac vrsi tu funkciju tako sto se manjom ili vecom kolicinom njene upotrebne vrednosti moze izraziti vrednost bilo koje vrste druge robe.Da bi se izrazila vrednost neke robe nije potrbno imati novac bas tu, na licu mesta,odnosno nije potrebno fizicko prisustvo novca.Naravno,zbog toga se nista ne menja u ranije izrecenom zakljucku da se velicina vrednosti robe izrazava u manjoj ili vecoj kolicini novca.Tako izrazena vrednost robe(u novcu)predstavlja njenu cenu.Cena robe je njena vrednost izrazena u novcu.
Javlja se potreba da se kupovina I placanje robe u medjunarodnom prometu regulisu na jedinstven nacin,postojanjem univerzalne monete.Nacionalne monete mogu da funkcionisu samo u unutrasnjem robnom prometu.Mogu da funkcionisu I monete nepune vrednosti,pa cak I papirni novac sa tkz.prirodnim kursom,koji odredjuje drzava svojim zakonskim propisom.
Funkcije svetskog novca u sustini su iste kao I funkcije novca u unutrasnjem robno-novcanom.U medjunarodnom robno-novcanom prometu novca ima funkciju merenja vrednosti.

Svetski novac se pretezno upotrebljava kao platezno sredstvo,tj.za placanje razlike izmedju uvoza I izvoza koje nastaju u medjusobnoj
trgovinskoj razmeni zemalja.

Monetarni multiplikator

Ponuda novca,odnosno novcana masa je proizvod primarnog novca I monetarnog multiplikatora koji uvecava efekat ekspanzije depozita.Ovaj odnos izrazen je simbolima:

M=B-m ili m=M/B

U navedenoj jednakosti,(M)predstavlja ponudu novca,dok (B) I (m) oznacavaju primarni novac I monetarni multiplikator,respektivno.Prema prvoj jednakosti,bilo koja promena u ponudi novca-novcanoj masi,mora biti uslovljena promenama u primarnom novcu.
Druga jednakost definise monetarni multiplikator kao odnos novcane mase I primarnog novca.
S obzirom da smo zaljucili da centralna banka ima veliki stepen kontrole nad primarnim novcem,jednakost (M=B-m) stoga pokazuje da ako je m stabilan, predvidive varijable,koje u velikom stepenu uticu na (B),omogucavaju centralnoj banci da vrsi preciznu kontrolu nacionalne ponude novca,(M).
Na drugoj strain,ako monetarni multiplikator (m) fluktuira,nestabilan je I nepredvidiv I to moze biti otezavajuce za centralnu banku da vrsi kontrolu ponude novca.Izvori promena u ponudi novca mogu biti faktori koji uticu na monetarni multiplikator.Ti faktori su daleko izvan uticaja centralne banke.Monetarni multiplikator odrazava odluke nebankarskog sistema ,vezane za strukturu finansijske arhive u kojoj ce drzati svoje bogatstvo.Monetarni multilikator je znacajan parameter ponasanja u makroekonomiji.

Monetarni multiplikator:izvodjenje I aplikacija

Izvodjenje monetarnog multiplikatora izrazicemo preko specificiranja varijabli koje determenisu velicinu multiplikatora.Pocicemo od najuze definicije novcane mase:

M=D+G

Ova jednakost se sastoji od najuze definicije(M),koju cine depoziti po vidjenju I drugi ograniceni depoziti udepozitnim institucijama plus gotov novac u posedu nebankarskog sektora.Zbog toga sto se navedeni agregati najcesce koriste u robno-novcanim transakcijama,ova definicija novca ponekad se zove transakciona definicija novcane mase.

Ranije smo definisali novcanu bazu ili primarni novac kao:

B=R+G

Iz relacije se vidi da je primarni novac (B) jednak zbiru rezervi banaka (R) I gotovog novca (G),koji drzi nebankarski sektor.Podsetimo da rezerve (R) uljucuju gotovinu depozintnih institucija I druge depozite kod centralne banke.Takodje, (G) se sastoji iz ukupne valute I kovanica koje se drze u bankama I centralnoj banci.

Rezerve banaka (R) mogu se razdvojiti na dve komponente:

-obavezne rezerve -Rr

-slobodne reserve-Rs

Obavezne rezerve- Rr

Obavezne rezerve su one koje banke moraju da drze u obliku potrebnih rezervi ciju visinu odredjuje centrlna banka.

Slobodne rezerve-Rs

Slobodne reserve su one reserve koje banke drze procenjujuci sadasnje I ocekivane buduce uslove privredjivanja, stoga je:

R=Rr+Rs

Uticaj centralne banke na monetarni multiplikator

S obzirom na osnovno pitanje kakve su mogucnosti centralne banke u ponudi novca,logicno se namece potreba analize koja ce pokazati uticaj centralne banke na svaku od tri varijable kojima je determinisan monetarni multiplikator:G,Rr,Rs.

-Uticaj centralne banke na visinu koeficijenta gotovine -G

Centralna banka nema direktan uticaj na koeficijent gotovog novca(G).Ova varijabla zavisi direktno od traznje nebankarskog sektora za gotovim novcem I depozitima po vidjenju.
Nebankarski sektor dolazi do gotovine povlacenjem sredstava sa cekovnih I stednih racuna.Centralna banka dobija gotovinu stampanjem novcanica,a potreban iznos kovanog novca dobija iz centralnog trezora.Iz navedenog se moze zakljuciti da ne postoji uticaj centralne banke na visinu gotovog novca.

-Uticaj centralne banke na visinu stope obavezne reserve-Rr

Visina stope obavezne reserve (Rr) koja se obracunava na depozite po vidjenju,dominantno je odredjena odlukom centralne banke.Svaka banka npr.mora izdvojiti 3% na ime obavezne reserve obracunate na ukupno raspolozive depozite po vidjenju I 10% na orocene depozite.Povremeno centralna banka menja stopu obaveznih rezervi.

-Uticaj centralne banke na visinu stope slobodnih rezervi likvidnosti_Rs

Zeljeni iznos slobodnih rezervi (Rs) se odredjuje odlukama banaka I one su pod neznatnim uticajem centralne banke.Visina slobodnih rezervi zavisi od procena bankarskog menadzmenta koji pazljivo samerava troskove I dobitke od njihovog drzanja.Njihova visina odredjena je I nivoom kamatne stope oceklivanja buduce politike centralne banke I drugih ekonomskih parametara.

ZAKLJUCAK

Treba imati u vidu da je istorija nastajanja novca veoma duga.Prvi oblici novca postojali su nekoliko vekova pre nase ere.Novac je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje.Nastankom novca stvorena je mogucnost da se prodaja I kupovina robe obavljaju kao dva odvojena I samostalna akta.Tako se na neki nacin menja I I nacin funkcionisanja robnog prometa.Novac pored svih ostalih pomenutih funkcija postaje I sredstvo za zgrtanje blaga.

Kod multiplikacije I njenog uticaja na bankarski sistem mozemo konstatovati njenu veliku ulogu I znacaj.Takodje mozemo zakljuciti da nebankarski sector sustini determinise,banke odredjuju visinu,I centralna banka dominantno definise visinu I primarni novac.Stoga mozemo reci da u datom periodu vremenaponuda novca je odredjena zajednickim odlukama nebankarskog sektora,sektora I centralne banke.

LITERATURA

1.”Mnetarne I javne finansije”,VPS 2005.
Prof.dr Dragoljub Vukosavljevic

2.”Monetarne I javne finansije”,Ekonomski fkultet,2001.Kragujevac
Prof.dr Dragana Markovic

3.”Onovi politicke ekonomije”,Ekonomski fakultet,1993.Podgorica
Prof.Dragoljub Dragisic

4.”Monetarne finansije”,Ekonomski fakultet,2003.Kragujevac
Prof.dr Dragana Markovic

5.www.carnet.hr(www.google.com)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD