Elektronska razmena podataka EDI

Globalna informaciono-komunikaciona infrastruktura je osnova za trenutnu integraciju ekonomija, kultura i društava, koja se javlja širom sveta. Sposobnost pristupa velikoj kolicini informacija, koje su dostupne u trenutku, na bilo kom mestu, nije prošla neprimecena u razvijenim zemljama i one su uspele da iskoriste njene ekonomske kao konkurentne prednosti. Upotreba Interneta od strane preduzeca je dovela do globalne proizvodnje, potrošnje i konkurencije.

Pod elektronskim poslovanjem (Electronic Business) podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija.
Ova vrsta tehnologije omogucava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenoskom periodu. To omogucava preduzecu, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari znacajne uštede u troškovima poslovanja,
efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu. Elektronsko poslovanje se, prema aktivnostima koje se obavljaju, može razvrstati na nekoliko oblasti poslovanja, i to: elektronske usluge; elektronsku trgovinu; elektronske finansije; elektronske komunikacije; i elektronsku proizvodnju.

U trgovini razvijenih zemalja u toku je proces strukturne, organizacione i poslovne transformacije. Osnovni ton tome daje uvodenje moderne informacione tehnologije. Mehanicka sredstva u trgovini zamenjuju elektronika, a njenu tehnicko-tehnološku osnovu cine novi sistemi komuniciranja, zasnovani na elektronskoj razmeni podataka (EDI - Electronic Data Interchange). Na osnovama EDI afirmiše se koncept elektronske trgovine.

Razvoj elektronskih komunikacija pocinje sa pojavam elektronske razmene podataka šezdesetih godina prošlog veka. Pre elektronskih komunikacionih sistema u poslovnoj komunikaciji su primenjivani telekomunikacioni sistemi kao što su telegram, telefon, teleks i telefaks. Ubrzo se, zahvaljujuci dinamicnom razvoju informacionih tehnologija i njihovom primenom u telekomunikacijama, pojavljuju i drugi sistemi elektronskih komunikacija kao što su elektronska pošta, koja je bila prvo korišcena za privatno, a kasnije i za poslovno komuniciranje, i elektronske konferencije, kao noviji sistemi.

Elektronske veze se ostvaruju putem Interneta, ekstranetova, intranetova, groupware-a, elektronske razmene podataka (EDI), sistema za tok posla, mobilnih komunikacionih tehnologija i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija.

1. Pojam EDI

Ogromne kolicine pisanih dokumenata, narudžbenica, racuna, dokumentacije i sl. cirkulišu medu firmama. Ovi dokumenti najcešce su nastali na kompjuteru prve firme a destinacija im je najcešce opet kompjuter druge firme. Proces kreiranja dokumenata u papirnoj formi, zatim slanje poštom ili faksom i na kraju ponovan unos u kompjuter predstavljaju ocigledan nepotrebni utrošak vremena i novca.

EDI je skracenica od Electronic Data Interchange, bukvalan prevod bi znacio Elektronska razmena podataka. Postoji više definicija EDI-a od kojih se najcešce koristi sledeca: EDI je razmena struktuiranih poslovnih podataka izmedu racunara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente.
EDI je razmena dokumenata u standardnoj elektronskoj formi izmedu organizacija, automatski, direktno sa racunarske aplikacije jedne organizacije prema aplikaciji druge organizacije.
Electronic Data Interchange (EDI) je razmena poslovnih podataka gde se koristi razumljivi format ovih podataka. Ovaj sistem razmene podataka je prethodio pojavi Interneta i obicno se korstio u razmena podataka izmedu korisnika koji su medusobno vec bili u kontaktu (sistem 1 na 1).

Sve definicije EDI-ja sadrže sledeca cetiri elementa:
1) Strukturirani podaci-EDI transakcije se sastoje od kodova, brojeva i (ako je neophodno) kratkih delova teksta, pri cemu svaki element ima striktno definisanu namenu;
2) Dogovoreni standard poruka-EDI transakcija mora imati standardizovani format. Obicno je u pitanju standard koji nije samo ugovoren izmedu trgovinskih partnera, vec je to generalni standard,
3) Od jednog racunarskog sistema do drugog,
4) Putem elektronskih medija.

EDI jeste:
1) Direktna komunikacija izmedu dve aplikacije koje su povezane u medusobnu razmenu dokumenata (a ne izmedu racunara),
2) Upotreba elektronskih medijuma za prenos (mreže racunara) umesto magnetnih (traka, diskova, disketa) i drugih medijuma za prenos,
3) Upotreba sistema elektronskih poštanskih pregradaka za slanje i prihvat poslovnih dokumenata koji su osnova za kvalitetnu razmenu poslovne dokumentacije,
4) Upotreba precizno strukturiranih dokumenata koji su formatizovani prema sintaksnim pravilima i semantici pojedinih polja, striktno zasnovanim na medunarodno dogovorenim standardima elektronske razmene podataka.
Poslovni pratneri obicno imaju razlicite racunarske sisteme i poslovne programe, EDI okruženje standardnim formatima podataka i protokolima omogucava slanje i primanje poslovnih dokumenata. Kao i drugi modeli elektronske komunikacije, kao što su fax i E-Mail, EDI dozvaljava da se informacije šalju preko javne ili privatne komunikacione linije.
EDI koristi mogucnosti koje pruzaju postojeci kompjuteri i telekomunikaciona mreža uz istovremeno unapredenje poslovanja, sniženje troškova, poboljšanje u pružanju usluga i smanjenja grešaka do kojih se dolazi u radu na klasican nacin.
Primena interneta u obavljanju EDI transakcija ( internet EDI tj. XML/ EDI ) omogucila je mnogim srednjim i malim preduzecima da iskoriste prednosti EDI transakcija bez ulaganja znacajnijih finansijskih ulaganja. Jezik XML je podignut na nivo standarda, koji je pre nekoliko godina zdušno prihvatio Microsoft i poceo da implementira u svoje tehnologije. S obzirom na cinjenicu da je neutralan po pitanju formata, XML predstavlja standardni jezik za razmenu podataka, koji omogucava konzistentne dokumente i njihovu razmenu izmedu kompanija, bez potrebe za bilo kakvim konvertovanjem.

Dostavljanje poslovnih dokumenata se obavlja za nekoliko sekundi umesto za nekoliko dana, i smanjuje se mogucnost da se dokumenti izgube ili budu ošteceni. Za razliku od drugih modela elektronske komunikacije, EDI omogucava racunaru da obraduje informacije koje je primio i na taj nacin eliminiše zadatke prepisivanja i moguce greške prilikom prekucavanja.

U prethodnih deset godina, elektronska razmena podataka (EDI) postaje sve znacajnija za standardne poslovne komunikacije. Pojavom Interneta, EDI može da se koristi na zaista univerzalan i ekonomican nacin. Zajedno sa drugim Internet servisima kao što je distribucija informacija preko Web-a i elektronska pošta, Internet EDI predstavlja osnovu za sveobuhvatnu eletronsku komercijalnu službu. Internet sve više koriste banke i kompanije u svetu i za finansijske transakcije.

EDI je široko korišcen u industriji, brodarstvu, trgovini, uslužnim delatnostima, farmaciji, konstukcijama, naftnoj industriji, metalurgiji, prehrambenoj industriji, bankarstvu, osiguravajucim zavodima, maloprodaji, državnim ustanovama, zdravstvu, tekstilnoj i mnogim drugim industrijama. Prema nedavnim istraživanjima, predvida se da ce se broj kompanija koje koriste EDI povecati cetiri puta u narednih 6 godina.

Prilikom elektronske razmene podataka cesto se koriste mrežni provajderi koji nude komunikacijske servise specijalno dizajnirane za EDI. Takozvani prevodilacki (translation) softver stupa u interakciju sa kompjuterom kako bi podatke preveo iz formata u kome su oni uskladišteni u bazi podataka date kompanije u oblik koji je prikladan za njihov transport preko mreže. Na drugom kraju mreže, isti takav prevodilacki softver primljene informacije ponovo transformiše u oblik koji odgovara kompaniji-primaocu.
Glavna primena EDI aplikacija je u izvršavanju funkcija kao što su, kupovina i prodaja robe i servisa, ali EDI takode se može koristiti za širok spektar poslovnih aplikacija. Dobavljaci i trgovci razmenjuju narudžbenice i racune elektronskim putem od racunara do racunara.
Obicno, ovaj prenos je posredovan preko provajdera VAN servisa. Kupac šalje njegovu porudžbenicu u obliku EDI dokumenta preko VAN, koristeci odgovarajucu adresu dobavljaca (elektronsko poštansko sanduce). Prodavac se konektuje na VAN i proverava i prima narudžbine od njegovih nabavljaca/mušterija iz njegovog poštanskog sanduceta. Isti scenario se ponavlja kada trgovac pošalje EDI racun kupcu. VAN takode obezbeduje proveru i potvrdu transakcija obezbedujuci sigurnost i kvalitet kontrole obrade podataka. Elektronsko vodenje poslova ima mnogo prednosti za jednu organizaciju kao što je: smanjenje nabavne cene i troškova nabavke, bolji servis za klijente, i manje iventarske zalihe.

Specificne takticke prednosti koje se sticu pri uspešnoj implementaciji EDI-ja su:
- smanjene prodajnih troškova, nabavke i troškova inventara,
- smanjuju se troškovi obrade papirne dokumentacije (papir, osoblje i vreme),
- skraceno vreme za narucivanje eliminišuci poslove prekucavanja i moguce greške prekucavanjem,
- povecanje produktivnosti,
- dostava dokumenata u roku od par sekundi umesto par dana, bez gubljenja ili oštecenja,
- mogucnost elektronskog slanja racuna i primanje finansijskih transakcija kao na primer racuna i placanja direktno sa racuna firme,
- komunikacija preko industrijskih sektora sa slicnim standardima,
- mogucnost elektronske komunikacije sa drugim firmama bez brige o hardverskoj i softverskoj kompatibilnosti,
- prevazilaženje jezickih barijera i problema rada u razlicitim vremenskim zonama,
- smanjuje se obim ljudskih gešaka u obradi podataka,
- efikasnije upravljanje novcanim sredstvima,
- mogucnost poboljšanja upravljanja zalihama.

EDI obuhvata cetiri osnovna procesa:
- Standardizaciju procedura komunikacija,
- Formatizovanje podataka u strukture ili poruke,
- Prenos poruka,
- Prevodenje poruka u oblik za obradu prenesenih podataka.

EDI podrazumeva tri neizbežne karike:
1) Hardver,
2) Softver – znacajno utice na konacnu cenu EDI proizvoda.
Translacioni softver podatke za otpremu prevodi sa in house aplikacionog softvera u poruke u ugovorenom EDI formatu,
3) Telekomunikacije – izbor mreže – javne mreže, VAN provajderi (interfejs izmedu inace nekompatibilnih sistema).

Za EDI je neophodno :
- da se unapred zna ko je pošiljalac, a ko primalac poruke;
- da je poruka jedan od unapred dogovorenih poslovnih dokumenata;
- da se razmena poruka vrši izmedu racunara, a putem telekomunikacionih mreža;
- da je svaka poruka unpred standardizovana - sastoji se od unapred odredenih polja, a svako od njih ima svoju oznaku i sadržaj koji je formiran na osnovu unapred dogovorenih kodnih lista.

1.1. Razvoj i nove forme Edi-ja

Razvoj Edi-ja

- EDI kao deo elektronskih komunikacija,
- EDI u procesu trgovine zbog cega se Edi cesto identifikuje sa elektronskom trgovinom. EDI jeste bio prvi vid elektronske trgovine,
- Finansijski EDI * FEDI – komunikacija izmedu komitenata iz privrede i banaka i njime je prenošena samo infomacija o placanjima. Danas se on koristi i za obavljanje placanja na relaciji banke-komitenti-elektronski transfer sredstava EFT (veza banaka sa maloprodajom),
- Ispitivanje mogucnosti S.W.I.F.T. po EDI standardima; EDI/EFT –prenos informacija i vrednosti izmedu subjekata placanja po EDI standardima, Internet placanja po EDI standardima.

Nove forme EDI-ja

Interaktivni EDI – razmena podataka je u realnom vremenu u interaktivnom, konverzacionom režimu obrade. Realizacijom I-EDI-ja postiže se organizaciono, funkcionalno i tehnicki najviši i najkvalitetniji nacin obrade poslovnih transakcija.
Otvoreni (Open) EDI – je opšti koncept za sistem poslovnih komunikacija zasnovan na novoj generaciji javnih standarda, pri cemu se postiže interoperabilnost izmedu razlicitih privrednih sektora, razlicitih tehnologija informacionih sistema, razlicitih tipova podataka i u razlicitim vremenima. Open Edi treba da obuhvati uloge i ponašanja velikog broja nezavisnih partnera koji medjusobno komuniciraju. Podaci su opisani univezalnim jezikom i jednako su citljivi u svim delovima sveta.
Internet EDI –upotreba Interneta za razmenu EDI transakcija je u skladu sa rastucim interesom isporuke razlicitih proizvoda I usluga elektronski uglavnom preko web-a. Mogucnost kontaktiranja najšireg moguceg kruga tragovinskih partnera.

2. Treca strana u EDI razmeni

VAN (value edded network), davaoci usluga (servis provajderi) ili treca strana u EDI razmeni je organizacija koja pored osnovne usluge telekomunikacione mreže pruža i dodatne usluge, a sve u cilju da ukupna usluga data korisniku bude cenovno povoljnija.
VAN nam je potreban za rešavanje odredjenih problema u oblasti korišcenja telekomunikacione infrastrukture:
- efikasnost i brzina uspostavljanja veza sa razlicitim partnerima koji koriste razlicitu opremu i standarde,
- zaštita podataka u toku prenosa,
- obezbedjivanje hronoloških podataka za slucaj sporova izmedju stranaka
- razne vrste strucne pomoci potencijlanom korisniku u EDI razmeni.
Najcešce VAN provajderi su organizacije koje pripadaju ili su na odredeni nacin vezane za nacionalne, pretežno državne, telekomunikacione organizacije koje daju saglasnost za delovanje u oblasti VAN usluga i organizacije koje pored usluga koje se odnose na EDI razmenu nude i druge komplementarne usluge kao što su elektronska pošta, pristup bazama podataka i sl.
VAN poseduje fizicke resurse u smislu telekomunikacione infrastrukture, znanje i mogucnosti uspostavljanja direktnih komunikacionih veza sa svim partnerima u EDI razmeni.
VAN je prema tome u tehnickom smislu infrastruktura koja omogucava razmenu EDI poruka izmedu racunara.
Sa VAN-om se sklapa ugovor o pristupu kojim se u potpunosti predvidaju :
- uslovi koje korisnik mora da ispuni-koji se kvalitet poruka od njega traži
- opšte i posebne zadatke VAN-a ciji obim opredeljuje i cenu usluge.

Usluge VAN-a obezbedjuju verodostojnost i pravnu snagu elektronskog ugovaranja
odnosno, davalac usluge se može definisati kao administrativna, pravna i tehnicka infrastruktura koja obezbedjuje telekomunikacione i/ili racunarsko-komunikacione usluge, što omogucava verodostostojni, pravno valjani zapis elektronske poruke (dokumenta), smanjuje pravnu nesigurnost i uopšteno olakšava elektronsko poslovanje.

Glavne uloge VAN-a u EDI razmeni:
- VAN deluje kao clearing house,
- VAN obezbedjuje poštansko sanduce i upravljanje komunikacionom mrežom,
- VAN nudi usluge prevodjenja iz jednog EDI standarda u drugi,
- VAN pruža usluge 24 sata dneveno,
- Van obeznedjuje usluge na host racunara kao što je elektronska pošta, elektronski prenos finansijskih sredstava, pristup bazama podataka i sl.,
- VAN omogucava povezivanja sa drugim EDI mrežama,
- VAN pruže i druge vrste tehnickih i strucnih usluga.

Vrste VAN-ova
- Industrijski VAN-ovi-su usmereni na specificne EDI razmene u odredjenim industrijskim sektorima. Njihovi korisnici su firme iz odredjenog industrijskog sektora, pa su i usluge kojese nude takve da zadovolje potrebe ovih specificnih korisnika.
- Nacionalni VAN-ovi- pružaju EDI usluge širokom spektru korisnika u okviru nacionalnih granica.
- Globalni VAN-ovi –pružaju svoje usluge nezavisno od toga kom industrijskom sektoru pripadaju korisnici EDI razmene i da li se razmena vrši na nacionalnom ili medjunarodnom nivou

3. Kako funkcioniše EDI

Kreirani dokument se umesto na štampu, prosleduje softveru koji vrši njegovo prevodenje u unapred dogovoreni standardni format podataka nakon cega se elektronskim putem obicno koristeci mrežu dvaoca EDI usluga, šalje na adresu poslovnog partnera (u njegovo elektronsko poštansko sanduce). Kada se primalac sledeci put konektuje na mrežu, on preuzima dokument koji se sada prevodi u format pogodan za korišcenje u njegovom Informacionom sistemu i šalje ga direktno aplikaciji koja dalje obraduje podatke. Istovremeno se i pošiljaocu šalje potvrda o prijemu dokumenta. Treba napomenuti da se pored ovog modela zasnovanog na prosledivanju poruka može koristiti i razmena podataka u realnom vremenu.
Iz ovoga se može zakljuciti da su neophodni elementi za primenu EDI sistema:
- standard koji ce biti korišcen za transport poruke od pošiljaoca do primaoca, sa obzirom da razlicita preduzeca imaju razlicite racunarske sisteme i programe tako da je direktna razmena nemoguca,
- softver koji ce vršiti konverziju poruka,
- komunikacioni medij kojim ce se poruka transportovati (javna ili privatna mreža).

Na samom pocetku primene EDI najveci deo komunikacije se odvijao u direktnom kontaktu racunarskih sistema poslovnih partnera, što je zahtevalo da oba sistema koriste iste komunikacione protokole i brzinu prenosa podataka, imaju kompatibilan harver i istovremeno raspoložive telefonske linije u trenutku potrebe za komunikacijom.
Prevazilaženje ovih ogranicenja je kasnije postignuto korišcenjem VAN (Value-added network) mreža specijalizovanih firmi za pružanje podrške u implementaciji EDI sistema. To su privatne zatvorene mreže koje kao takve predstavljaju efikasan, pouzdan i siguran medij za prenos poverljivih poslovnih informacija.

Koristeci EDI u svakodnevnom poslovanju preduzece ostvaruje:
- bržu dostavu dokumenata bez gubljenja ili oštecenja,
- znacajne uštede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije – eliminisanje potrebe za ponovnim prekucavanjem dokumenata,
- povecanje produktivnosti i efikasnosti,
- znacajno smanjenje troškova obrade papirne dokumentacije,
- smanjenje obima grešaka u obradi podataka,
- poboljšano upravljanje transportom, distribucijom, zalihama ... ,
- znacajno smanjenje troškova nabavke i sl.
Pored svih ovih prednosti EDI u ovom obliku nikada nije doživeo masovnu primenu. Pre svega zbog skupe, komplikovane i dugotrajne implementacije, nedostatka fleksibilnosti u odnosu na brzinu promena u okruženju, kao i visokih troškova održavanja koje su sebi mogle da priušte samo velike kompanije.

4. VEDI - kicma elektronske trgovine

Tržište u svetu elektronskog robnog i novcanog prometa više nije onakvo kakvo je nekada bilo. Sa stanovišta razvoja poslovanja, EDI je zreo sektor, dok je elektronska razmena i dalje samo za inovatore. Hrabri novi svet elektronike je pred tržišni nastup postavio takve izazove da obicnom posmatracu možda izgleda kao da je citav jedan mikro-kosmos okrenut naopako. U stvari, upucenima je jasno da su principi ostali isti, ali je njihovo sprovodenje u praksi dobilo posve nove forme, a primena klasicnih rešenja na nove probleme se cesto pokazuje kao potpuni promašaj.

Mnogo toga se izmenilo. Od pocetka veka na ovamo, svet na koji su poslovni ljudi navikli pretrpeo je prilicne promene. Došlo je do promene modela po kome se manje-više nesvesno radi, odnosno onog modela koji definiše parametre od kojih zavise ogranicenja u bilo kojoj delatnosti. Nalazimo se u fazi prelaza iz jednog modela poslovanja u drugi, sa tim što granice novog modela još nisu poznate. Medutim, kako vreme odmice neki njegovi elementi postaju jasniji. Kao prvo, nekada dominantni rukovodioci teško drže korak sa promenama. Situacija se najbolje može opisati ako se kaže da danas deca uce roditelje kako se koriste novi alati i koja je njihova najbolja primena. Druga promena se ogleda u tome da se danas konkurencija posmatra u potpuno drugacijem svetlu. Nekada je moc ležala u kontrolisanju informacija, a danas, sa obiljem informacija dostupnim na Informacionom Autoputu njihova vrednost kao resursa opada i traže se novi oblici konkurentskog nadmetanja. Klasican kapital više nema onaj znacaj koji je nekada imao - danas govorimo o intelektualnom kapitalu.

Cinjenica je da se ne može zažmuriti pred sve vecim brojem onih koji svoje klasicne prodavnice premeštaju u sajber-prostor na Internet. Mnogi tu promenu prihvataju sa nepoverenjem, ali bez obzira na uspešnost ili neuspešnost nastupa na elektronskom tržištu, porast prometa preko Interneta je ocigledan (postoje procene da je 1997. godine iznosio oko 35 miliona dolara).
Neko ce reci da se hrabri novi svet gradi na pesku, a gradi se u stvari na silikonu, nus proizvodu peska. Pesak sam po sebi ima nacine da se menja i da svaku naizgled cvrstu konstrukciju pretvori i egipatsku grobnicu. Sam silikon, izražen u oko 6 milijardi racunarskih cipova koji se u svetu danas koriste, razvija sopstveni nus proizvod koji se ogleda u razvoju struktura koje su imitacija inteligencije. Cip kao takav ne može da se opiše drugacije nego kao "neinteligentan". Medutim, ni naš mozak se ne oslanja na jednu jedinu celiju, vec na koordinisano funkcionisanje celija. U nedostatku boljeg izraza, reci cemo da cipovi svoju inteligenciju izvlace iz medusobne saradnje. Kada jedan cip pošalje poruku, drugi je prima, treci prevodi itd., a to je pocetak inteligencije. Takav proces omogucuje neživom sistemu da, na primer, prati poštanske pošiljke, ili, omogucuje slanje, usmeravanje, prevodenje, tumacenje i izvršavanje poruka. A sve to nije veštacka inteligencija, vec jednostavno povezani cipovi.

Drugi cinilac velike promene paradigme je promena principa starog koliko i sama civilizacija. Danas obilje, a ne retkost daje kvalitet. Prvi ikada prodati faks je sam po sebi bio beskoristan jer nije imao s kim da komunicira. Njegova vrednost se pokazala onda kada je instalirana i druga mašina sa kojom je mogao da komunicira. Kada je instalirana i treca, vrednost se nije udvostrucila vec utrostrucila. Eksponencijalni rast se nastavio do toga da danas kada postoji oko 18 miliona instaliranih faksova koji svi imaju pristup jedan drugom i cija je vrednost neverovatna u poredenju sa vrednošcu onog prvog usamljenog faksa.

I odnos cena-kvalitet je promenjen. Nekada je bolji kvalitet znacio skuplji proizvod, dok danas kada je nivo kvaliteta proizvoda i usluga podignut, njihova relativna cena je niža. Ako se vratimo primeru cipa, ovaj iskaz ce biti još jasniji. Po Murovom zakonu, moc mikrocipova se udvostrucava svakih 18 meseci, ali cena ostaje ista. To u stvari znaci da se njihova relativna cena prepolovljuje svakih 18 meseci ako se meri u odnosu na njihovu moc. U odnosu na to koliko su koštali kada su prvi put uvedeni, relativna cena cipova je nula. To je zastrašujuce. Proizvodi se stalno usavršavaju, a za njih se može naplatiti sve manje. Ma koliko to paradoksalno zvucalo, tendencija cena je ka besplatnom. To je dobro za potrošace, ali je bez sumnje problem za proizvodace. Tu je i pitanje pripadnosti i lojalnosti, koje cemo objasniti na primeru informacione tehnologije. Ona je postala neverovatno incestuozna, jer lojalnost prema kompaniji brzo ustupa mesto lojalnosti prema tehnološkom napretku.

Vrednost informacione tehnologije nastala je u zajednici korisnika, agenata i proizvodaca, a ne, kao nekada, u okruženju kompanija. Mnoge kompanije su na taj nacin ostvarile korist koja daleko prelazi granice same kompanije - Microsoft je jedna takva kompanija. Princip pripadnosti se pokazuje i u sve vecem prihvatanju efikasnog odziva potrošaca (Efficient Consumer Response, ecr) ciji je cilj da se postigne ušteda bilo gde u lancu snabdevanja i donese korist svima. U ovom slucaju, velikodušnost prethodi bogatstvu. Ma koliko to cudno izgledalo, poklanjanje je postalo poprište rata izmedu kompanija. I dok ce neophodne strategije biti slicne, izgradnja marke, stalna poboljšanja kvaliteta i slicno; taktike neophodne za njihovo sprovodenje moraju se razlikovati. Jedina uteha u svemu tome jeste da dok svako od nas nastoji da pronade put kroz nepoznatu teritoriju, moramo imati na umu da to isto rade i svi drugi.

5. EDI softver u eri elektronske trgovine

Za ono vreme koliko je trebalo Internetu da se ustali, proizvodaci EDI softvera su prolazili kroz pravu krizu identiteta. Iako se cinilo da je vreme tradicionalnog EDI-ja prošlo jer Internet ima rešenja za sve probleme, izgleda da je EDI našao svoje mesto kako kicma elektronske trgovine.
Naravno, došlo je do nekih promena. Posebno je bilo teško Value Added Networks - proizvodacima sistema poštanskih sanducica koji se koriste za EDI. Oni su se prilagodili novim okolnostima i sada nude iste poštanske sanducice kao nekada ali koriste TCP/IP protokol. Cena je drasticno snižena, ali su VANS pronašli sebi mesto obezbedujuci pouzdanu infrastrukturu za neposrednu elektronsku trgovinu izmedu preduzeca, što Internet nece moci još prilicno dugo. Iako se komunikacijska infrastruktura promenila, osnivanje dobrih veza izmedu aplikacija u razlicitim kompanijama ostaje teško kao što je i bilo. Problem je više organizacione nego tehnicke prirode. Osnovni razlog zbog koga EDI ima toliko problema da stane na noge nije u cinjenici da su standardi suviše komplikovani, vec u nesposobnosti kompanija da svoje interne sisteme dovedu u red i stvore dobru integraciju sa svojim partnerima.

6. EDI u digitalnoj ekonomiji

O Internetu i elektronskoj trgovini se mnogo govori i piše. U svemu tome iznenaduje jedino što niko ne spominje EDI - elektronsku razmenu podataka - a pri tom su gotovo sve velike i srednje kompanije u Evropi i Severnoj Americi pocele da primenjuju tu tehnologiju u svojim poslovnim komunikacijama. Ove kompanije se vec godinama bave elektroskom trgovinom i elektronskim putem razmenjuju strukturirane informacije.
Uz svu halabuku oko Interneta i Informacijskog Super-autoputa, cini se da kompanije ni ne shvataju koliko je vec uloženo u EDI. Mnogi koji vec godinama žive uz EDI sada se pitaju da li je vredelo investirati u njega i treba li ga napustiti sada kada imamo Internet. Posle toliko godina borbe za ostvarivanje elektronskih veza izmedu kompanija, pred EDI svetom je misija da svima koji se danas bave Internetom i elektronskom trgovinom objasne kakva treba da bude uloga EDI-ja u svemu tome.
EDI-TIE smatra svojom dužnošcu da tržištu objasni kako da iskoristi Internet za unapredenje veza izmedu kompanija i potrošaca i kompanija. U svemu tome ce, medutim, kicma elektronske trgovine biti EDI. Prava elektronska trgovina se može postici jedino ako se postaramo da postoje veze izmedu aplikacija u kompanijama i da nam stvaranje infarastrukture velike propusne moci i dosega donese koristi. Usredsredivanje na veze izmedu ljudi koji nešto obavljaju elektronskim putem znaci dotaci samo površinu mogucnosti.

7. EDI i Internet

Dolazak Interneta stvara niz mogucnosti za velike kompanije da rade EDI sa svojim manjim snabdevacima ili korisnicima. Pre Interneta, jedini nacin na koji je to moglo da se radi bio je pomocu namenskog softvera Workstation koji radi povrh EDI mrežnog prolaza, prevodi informacije koje unose ljudi u EDI poruku i šalje ih velikim kompanijama. World Wide Web je omogucio da se Workstation instalira na Web server i tako lakše održava i modifikuje. Funkcionalnost ovakve aplikacije na Webu otud može da se proširi ugradivanjem elementima koji korisnicima mogu da olakšaju rad dodavanjem multimedijalnih elemenata cak i informacija u realnom vremenu kao što su podaci o uslovima i raspoloživim kolicinama ili vremenu isporuke. Nece dugo potrajati a kompanijama ce dosaditi da lutaju kroz 20 stranica Web prezentacije da bi porucili isti proizvod kao prošle nedelje. Tražice neki direktniji automatski proces usmeravanja poruka, a EDI je najbolji nacin da se to postigne.

8. Struktura tržišta

Tokom protekle decenije, mnoge kompanije su uspostavile elektronske veze izmedu svojih aplikacija, ali se nisu ostvarila ocekivanja u vezi sa širenjem EDI-ja, tako da je broj trgovinskih partnera sa EDI mogucnostima ogranicen. Nastojanje da se dobavljaci ubede da predu na EDI donelo je malo uspeha. S druge strane, male i srednje kompanije nisu uvele EDI jer je na tom putu za njih bilo previše prepreka. Velikom dobavljacu je bilo gotovo nemoguce da svoje klijente nagovore da uvedu EDI: oni su obicno tražili pozamašnu sumu da bi "samo unosili podatke za dobavljaca", a povrh toga ocekivali su i neki dodatni kvalitet.

Zatim je Internet postao popularan. On je pre svega mnogo više pažnje skrenuo na elektronsko poslovanje, za koje izgleda da niko ne zna kako ga sprovoditi… Ideja je mnogo, ali je još uvek pitanje koja ce prevagnuti. Vodi se velika bitka izmedu Microsofta sa jedne strane, i Netscapea, IBM-a, Oraclea i Suna sa druge. U štampi se može procitati da EDI treba odbaciti kao neuspelu zastarelu tehnologiju, a to je upravo ono u cemu greše: EDI nije tehnologija, vec nacin upostavljanja veza izmedu aplikacija u razlicitim kompanijama, ciji se pokretacki mehanizam nalazi u zahtevima poslovanja i bez obzira da li se veza fizicki uspostavlja preko Interneta ili preko VANS-a, problem usaglašavanja poslovnih procesa ostaje. To vece kompanije shvataju i ka tome teže. Njima je Internet prilicno zastrašujuci jer im nudi da posao obavljaju na nov nacin, uz korišcenje nedokazane tehnologije koja nije pouzdana i, pre svega, nije bezbedna.

Zakljucak

Svakog dana je sve veca pojedinacna i kolektivna zavisnost od medusobnog povezivanja sistema kao što su informaciono - komunikacioni sistemi, elektronsko bankarstvo, tržišta globalnih deonica, sistema medunarodnog saobracaja, proizvodnje i distribucije elektricne, gasne i nuklearne energije, i tako dalje. Sve ove infrastrukture koriste informacione sisteme da bi upravljali i distribuirali svoje servise, i oni predstavljaju osnovu za kreiranje ekonomskih efikasnost vecih razmera u modernom društvu. Kreiranjem i održavanjem pouzdanih osnovnih infrastruktura društvo može posvetiti svoju energiju višim nivoima efikasne proizvodnje, daljem razvoju inovacija i progresivnim mislima.

EDI podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. Medu firmama cirkulišu ogromne kolicine pisanih dokumenata. Ovi dokumenti najcešce su nastali na kompjuteru prve firme a destinacija im je najcešce opet kompjuter druge firme. Proces kreiranja dokumenata u papirnoj formi, zatim slanje poštom ili faksom i na kraju ponovan unos u kompjuter predstavljaju ocigledan nepotrebni utrošak vremena i novca.
EDI omogucava uštedu u troškovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakšanom cuvanju poslovnih dokumenata. EDI koristi mogucnosti koje pruzaju postojeci kompjuteri i telekomunikaciona mreža uz istovremeno unapredenje poslovanja, poboljšanje u pružanju usluga i smanjenja grešaka do kojih se dolazi u radu na klasican nacin.
EDI je razmena poslovnih podataka gde se koristi razumljivi format ovih podataka. Pojavi Interneta prethodio je ovaj sistem razmene podataka i obicno se korstio u razmeni podataka izmedu korisnika koji su medusobno vec bili u kontaktu.

Moraju se pratiti globalni trendovi u razvoju elektronskog poslovanja koji
podrazumevaju usvajanje jedinstvenih standarda elektronskog poslovanja i izbor Interneta za najznacajniji kanal savremenog poslovanja. Izrastanje složenih sistema iz jednostavnijih je prirodni zakon. Za razmenu poruka izmedu poslovnih subjekata, danas se sve više koriste Internet servisi kao što su Web, elektronska pošta, diskusione grupe, video konferenija i sl.
EDI jeste bio prvi vid elektronske trgovine, omogucio je i proširenje e-trgovine od finansijskih transakcija do drugih vidova obrade transakcija.
Obavljanje trgovine preko Interneta nije u potpunoj prednosti u odnosu na tradicionalnu EDI. Tradicionalna EDI razmena obavlja se preko bezbednijih, ali ogranicenih VAN mreža, dok Internet pruža vecu fleksibilnost u slanju poruka uz manju bezbednost. Uprkos relativno niskim cenama za neogranicen pristup Internetu u odnosu na elektronsku razmenu podataka preko VAN mreža, smatra se da je Internet inferiorniji upravo zbog nedostatka bezbednosti i pouzdanosti.

Literatura:
Internet adrese:

www.eunetcollege.com
www.ecdlcentar.com
www.bpsu.info
www.teol.net
www.tutorijali.org
www.bbs.edu.yu
www.cet.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD