E trgovina

Znacajnu ulogu u danas sve uocljivijem procesu globalizacije ima i razvoj savremenih sredstava komunikacije, narocito elektronskih, koja iz temelja menjaju postojece odnose i snage na svetskom tržištu. Velicina uticaja razvoja komunikacionih i informatickih sredstava na svetsku privredu se može naslutiti i po tome što zalazi u tradicionalno radno intezivne delatnosti, tj. delatnosti kod kojih ranije nije bilo puno mogucnosti za primenu novih tehnologija. Trgovina je jedna od takvih delatnosti. U savremenom poslovanju dolazi do prelaska iz mehanicke u elektronsku fazu poslovanja, što dovodi i do bržeg prodiranja tehnickog progresa u trgovinu. Dolazi do razvoja elektronskih prodavnica, koje imaju znacajnih prednosti za krajnje potrošace, ali se javljaju i novi problemi, vezani za placanje i sigurnost transakcija koje se obavljaju na taj nacin. I pored toga, obim maloprodajnih transakcija koje se obavljaju preko Interneta je u stalnom porastu, dok bi u našoj zemlji trebalo obezbediti odredene pretpostavke, pre svega vezane za elektronski transfer finansijskih sredstava, da bi se ovaj oblik maloprodaje razvio u znacajnijem obimu. Razvoj racunarske tehnologije omogucio je automatizaciju prodaje u klasicnim objektima maloprodaje, kao što su prodavnice, saloni, robne kuce i sl.primenom elektronskog mesta prodaje (Electronic Point of Sale – EPOS) ili elektronskih kasa. Ukljucivanjem ovih tehnološki naprednih mašina u informacioni sistem maloprodajnih preduzeca stvoreni su preduslovi za centralizovano upravljanje nabavkom, proizvodnjom, cenama, zalihama, distribucijom i prodajom robe, a time i za efikasnije, brže i profitabilnije poslovanje klasicne maloprodaje.

Definisanje elektronske trgovine

Po pitanju definisanja elektronske trgovine se danas iznose mnogobrojna mišljenja, a cak se i mnogi eksperti medusobno ne slažu oko tacnog znacenja ovog pojma. Po najjednostavnijoj definiciji, elektronska trgovina predstavlja proces u kome dva ili više preduzeca sklapaju posao putem racunara ili neke vrste mreže. Ovako definisani pojam ukljucuje:
- transakcije medu preduzecima (elektronsku velikoprodaju),
- elektronsku maloprodaju i
- digitalizaciju finansijskih tokova.

Ovoj definiciji bi se mogle dodati i druge aktivnosti koje zaokružuju poslovni ciklus, kao što su na primer postavljanje reklama, izdavanje racuna i obezbedivanje podrške kupcima. Elektronska maloprodaja kao deo, ili uži pojam od elektronske trgovine, se odnosi na prodaju dobara, usluga i informacija putem Interneta. Smatra se da je ovakav nacin poslovanja poceo da se razvija sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, i da su glavnu zaslugu za njegov razvoj imale firme koje se u to vreme nisu (a neke se još uvek ne bave) bavile tradicionalnom maloprodajom, vec su želele da celokupno svoje poslovanje obavljaju preko Interneta, firme poput Amazon.com i CDNow. Posle njih su se druge, vec poznate maloprodajne firme, kao što su Barnes and Noble, the Gap i WalMart, ukljucile u ovakav oblik maloprodaje i otvorile svoje elektronske prodavnice. Smatra se da ce one, kao i druge trgovinske firme sa prepoznatljivim imenima, moci da obezbede dugorocno prisustvo i uspeh u poslovanju na Internetu. Elektronska trgovina je pocela da se razvija sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada su velike korporacije pocele da razvijaju privatne mreže kako bi omogucile i svojim poslovnim partnerima i dobavljacima da koriste odredene informacije. Taj proces, nazvan elektronska razmena podataka,je obezbedivao prenos standardazovanih podataka izmedu razlicitih preduzeca, tako da je bilo omoguceno da se razmena papirnih dokumenata i ljudski rad skoro eliminišu. Elektronska razmena podataka (EDI) je još uvek aktuelna, i ima veliki uticaj na smanjivanje troškova i povecanje efikasnosti poslovanja. Smatra se da je ona bila i još uvek je osnova elektronske trgovine.

Osnove elektronske trgovine – Standardi

EDI, EDIFACT, EFT

Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem racunarskih sistema i mreža. EDI tehnologija se može posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcioniše na nivou država ili asocijacija država, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija. Kljucni segment funkcionisanja elektronske trgovine jesu standardi prihvaceni za medusobne komunikacije. To je EDIFACT, koji je još 1986.godine prihvacen kao medunarodni EDI standard. Danas postoji "Interagencijski sporazum o kooperaciji u oblasti EDI" izmedu ISO, IEC, Medunarodne telekomunikacione unije (ITU) i UN/ECE. Sporazum predvida da sve navedene organizacije saraduju u razvoju svih aspekata EDI tehnologije prema open EDI1 principu.

Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske institucije naziva se elektronski transfer sredstava (EFT - Electronic Fund Transfer). Elektronski transfer sredstava ima višestruke koristi za firme koje ga praktikuju:
- uštede na administrativnim troškovima i troškovima fakturisanja
- smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i troškove obaveštavanja dužnika
- eliminiše troškove poštarine i neisporucenih pošiljki (racuna)
- eliminiše troškove kupaca prilikom prosledivanja cekova, poštarinu i ostale troškove
- unapreduje odnose sa kupcima, omogucavajuci im udobnost i jednostavnost transakcija (ne moraju da pišu cekove i slicno)
- obezbeduje priliv sredstava na dan naplate, bez kašnjenja i odlaganja u naplati
- omogucava vecu satisfakciju kupaca
- obezbeduje imidž moderne i inovativne kompanije

U našoj zemlji zvanicno telo koje radi na širenju i promovisanju elektronske trgovine je YUEDI asocijacija, osnovana 1993. godine u cilju podsticanja i koordiniranja aktivnosti svojih clanica i drugih subjekata zainteresovanih za razvoj, uvodenje i primenu elektronske razmene podataka na bazi usvojenih medunarodnih standarda kod nas, radi postizanja efikasnijeg poslovanja clanica i uskladivanja sa Ustavom i zakonom.
1 Open EDI ide dalje od standardizacije poruka i nastoji da definiše pravila i standarde koji obraduju kompletnu problematiku o tome kako se elektronske veze uspostavljaju i kako funkcionišu.

Maloprodaja

Maloprodaja ukljucuje sve aktivnosti prodaje robe i usluga direktno krajnjim potrošacima za njihove potrebe. Maloprodaja predstavlja poslednji korak u lancu distribucije. Upravljanje maloprodajnom mrežom predstavlja jedan od preduslova za uspešno funkcionisanje kanala marketinga.
Iako se maloprodajni sektor decentralizovao, centar je ostao najvredniji gradski prostor. Zbog visokih renti prodavnice robe nižeg kvaliteta primorane su da napuste centar grada i na njihovo mesto dolazi poslovni prostor i specijalizovane prodavice. Na delu je proces društvene i prostorne preraspodele, centar koji je tradicionalno mesto za svakodnevnu kupovinu, odjednom je postao mesto za visokospecijalizovane usluge. Takva promena je negativno uticala na stanovnike gradskog centra i na domacinstva sa niskim prihodima. Dolazak multinacionalnih maloprodajnih objekata pojacao je ovaj trend. Povecane su cene i promenjen je društveni položaj potrošaca koji kupuju u centru – potrošaci sa višim dohotkom i turisti zamenili su lokalno stanovništvo.Razvoj velikih trgovackih centara može radikalno da promeni potrošacke navike u veoma kratkom vremenu. Stavovi stanovnika o novom razvoju grada zavise od njihovog obrazovanja i starosti. Stariji i penzioneri su manje privrženi novom razvoju. Hipermarketi koje ljudi najviše posecuju su bliži centru, sa dobrim saobracajnim vezama, privatnim i javnim. Njihovoj popularnosti doprineo je publicitet koji je pratio njihovu izgradnju. Hipermarkete van grada više posecuju mobilnije društvene grupe, pripadnici srednjeg i višeg sloja, koji jednom nedeljno idu u kupovinu kolima. Stariji i društvene grupe sa nižim dohotkom ne podržavaju nove pogodnosti. Oni imaju kriticke stavove prema povecanom izboru robe, novim uslugama i estetskim vrednostima novog razvoja. Veliki broj njih žali se na povecan saobracaj u gradu. Deo stanovništva sa nižim prihodima zadržao je stare navike u kupovini, i retko posecuje nove shopping objekte, i ne koristi prednosti velikog izbora roba. Ljudi koji žive na periferiji i moraju da putuju do supermarketa zavise od malih prodavnica, cija je buducnost neizvesna u suocavanju sa velikom konkurencijom. Za siromašnije stanovnike glavno mesto kupovine je pijaca. Centar je glavna destinacija javnog saobracaja, od kojeg zavisi manje mobilno stanovništvo. Postsocijalisticko društvo strogo je diferencirano u pogledu pristupa prodajnim objektima i drugim novim pogodnostima kupovine (kucna dostava, razni servisi), i u pogledu potrošackih navika. Povecanu prostornu diferencijaciju lokalna i centralna vlast ne pokušavaju da ublaže, dopuštaju liberalnu ekonomsku politiku i nizak prioritet daju socijalnoj politici.

Barkod oznacavanje artikala

Usled sve vece i raznovrsnije ponude artikala i proizvoda na svetskom tržištu javila se sve veca potreba da se artikli oznace kako bi se lakše prepoznali. U samom pocetku, artiklima su davani opšti nazivi ali se javila potreba da se potrošacima, ali i prodavcima ustupi više informacija o artiklu. Elektronizacija poslovanja nametnula je potrebu da se roba oznacava i simbiloma koji su prepoznatljivi mašinama. Bar kodiranje je jedan od nacina prikazivanja podataka koji se mogu automatski ocitavati. To je nacin da se brzo, tacno, jeftinije i efikasnije obuhvate podaci i prenesu do racunara.
Bar kod oznacavanje poniklo je u Americi sredinom 70-tih godina iz preke potrebe standardizacije obeležavanja artikala i smanjenja troškova trgovinskog prometa. U Evropi je ova novotarija uvedena sa zakašnjenjem, a obeležavanje je implementirala Medunarodna asocijacija za numericko oznacavanje artikala (IANA - International Article Numbering Association).
Implementacija je izvršena na bazi americkog UPC-A standarda, na osnovu koga je (proširenjem) usvojen široko rasprostranjeni EAN-13 standard za obeležavanje artikala. Ovo proširenje je usledilo zbog toga što UPC-A standard i nije dizajniran za internacionalnu upotrebu. Pošto EAN-13 predstavlja nadgradnju UPC-A stadarda, bilo koji softver ili hardver koji je sposoban da "cita" EAN-13 simbole, bice sposoban da ocitava u UPC-A simbole. I sami amerikanci su primorani da prihvate EAN oznacavanje, tako su sada u procesu prelaska na novi UPC-13 standard.

Struktura EAN-13 oznacavanja je sledeca:
• oznaka zemlje porekla – jedinstveni broj koji oznacava zemlju porekla proizvoda. Oznaka artikala iz naše zemlje je 860.
• oznaka proizvodaca – jedinstvena oznaka proizvodaca artikla koju svakom privrednom subjektu dodeljuje nacionalna ustanova ovlašcena za upravljanje oznacavanjem. Kod nas je to, koliko mi je je poznato, Savezni zavod za standardizaciju. Ova oznaka je varijabilne dužine, ali je uglavnom 5-ocifrena.
• oznaka proizvoda – jedinstven oznaka artikla koju formira sam proizvodac za svaki svoj proizvod. Ovu oznaku proizvoda slobodno formira sam proizvodac bez potrebe za kosultovanjem bilo koje ustanove.
• kontrolna cifra – da bi se izbegla pogrešna ocitavanja šifre artikla, dodata je kontrolna cifra koja proverava da li je ostatak EAN šifre korektan.
Pored EAN-13 oznacavanja, u praksi se može sresti i EAN-8 sistem oznaka koji je kompatibilan sa EAN-13, a namenjen je za oznacavanje artikala malih dimenzija. U praksi sam se susreo sa par artikala EAN-8 i to su uglavnom bile žvakace gume ili male cokoladice. Prilikom unosa artikala oznacenih barkodom tokom fiskalizacije, susreli smo se sa dosta problema, uglavnom zbog nedoslednosti samih proizvodaca. Ti problemu se mogu svesti na sledece:
• barkod simbol isti za više razlicitih proizvoda. I ovo je moguce, bar kod nas. Proizvodac alkoholnih pica "Suza" obeležio je istom oznakom desetak svojih proizvoda vocnih rakija, koji se po svojoj prirodi (i cenama) drasticno razlikuju
• loša štampa barkod simbola,
• pozadinska boja barkoda previše tamna ili previše reflektujuca,
• barkod oznaka na flašama u vodoravnom položaju, što zbog zaobljenosti ambalaže otežava ocitavanje
• barkod oznaka na pozicionirana na delu ambalaže koji je deformisan u procesu proizvodnje
• barkod oznaka na pozicionirana na poziciji koja se nalazi zapakovan unutar unutrašnjosti spoljnjeg dela ambalaže
Barkod predstavlja drugaciji nacin kodiranja brojeva i slova koristeci kombinaciju tankih linija razlicitih širina i razmaka izmedu njih. Ovo je samo drugaciji nacin za unošenje podataka u kompjuter. Barkod ne sadrži opisne podatke. On je referentni broj koji kompjuter koristi da bi našao njemu dodeljeni zapis koji sadrži opisne podatke i ostale važne informacije. Na primer, barkod koji se nalazi na sodi ne može sadržati ime proizvoda, tip sode, ili cenu, umesto toga on sadrži dvanaestocifreni broj proizvoda. Kada kasir taj barkod skenira, on se prenosi u kompjuter koji zatim pronalazi zapis dodeljen tom broju artikla u bazi podataka. Pronadeni zapis sadrži opis proizvoda, ime proizvodaca, cenu, kolicinu, itd. Kompjuter trenutno radi upit cene za taj barkod i prikazuje cenu na kasi. On takode oduzima kupljenu kolicinu od kolicine koja se nalazi na zalihama. Citava transakcija je završena trenutno. Ukratko receno, barkod predstavlja identifikacioni broj (ID) artikla, taj ID je kodiran u barkodu i taj podatak kompjuter koristi da pronade specificnu informaciju dodeljenu tom ID-u. 2)
Jedan od simbola potrošackog društva su i bar-kodovi. Iscrtani na svakom proizvodu masovne potrošnje, oni ga identifikuju po poreklu, vrsti, tipu, ceni i drugim parametrima, što upravljanje njima cini znatno lakšim. Svako ko je ikada placao robu kupljenu u supermarketu bio je u prilici da cuje “vesele bipove” bar-kod citaca, koji prethode cinu naplate. Iako sveprisutni, bar-kodovi su ipak relativno nova pojava. Patent za bar-kod registrovan je 1952. godine, ali je bilo potrebno punih 20 godina da za njih budu doneti odgovarajuci standardi. Kljucna godina za njihov definitivni ulazak u domen maloprodaje bila je 1984. Te godine je najveci lanac prodavnica na svetu, americki Wal-Mart, izneo izricit zahtev dobavljacima da svi njihovi proizvodi moraju na sebi nositi bar-kod, a sve u cilju lakšeg održavanja inventara. Nepune dve decenije kasnije, izgledi da Wal-Mart još jednom izvrši odlucujuci uticaj na uvodenje nove tehnologije su ogromni. Rec je o nasledniku bar-koda, identifikatoru na osnovu radio frekvencije, RFID (Radio Frequency Identification).

Radio frekfentna identifikacija – RFID

Ovaj oblik obeležavanja predstavlja metodu automatske identifikacije koja je zasnovana na prijemu udaljenih podataka pomocu uredaja koji se nazivaju RFID etikete ili responderi. RFID etiketa je “deo” koji može biti ugraden u proizvod, životinju ili osobu radi identifikacije pomocu radio talasa. Osnovni delovi ovih etiketa su silikonski cip i antena. Sam ovaj sistem funkcioniše tako što ove etikete emituju signal koji poseduje jedinstvenu oznaku tog uredaja, a preko antene koja sadrži transmiter i dekoder za prijemni signal.
Primena ovog sistema je sve veca u poslovanju. Najviše i najcešce se primenjuje u toku transporta robe, u skladištima robe, na carini ali i na drugim mestima.

Štampa bar kod etiketa

Bar kod tehnologija vec godinama širom Sveta donosi vecu produktivnost, efikasnost i preciznost. LS Data nudi sledeca rešenja zasnovana na bar kod tehnologiji:
- Oznacavanje u proizvodnji: Prakticno svi artikli koji se nalaze u maloprodaji obavezno se obeležavaju svetski jedinstvenim bar kodom. Medutim, oznacavanje paletnih i transportnih pakovanja, donosi znacajne rezultate, jer proizvodacima i distributerima omogucavaju sledljivost artikala po seriji/lotu/šarži, datumu, roku trajanja i to od proizvodnje, pa do krajnjeg kupca. Takode je moguce produžiti sledljivost unazad do poluproizvoda, sirovina, ambalaže... Ovakva oznacavanja, po EAN128 standardu i SSCC kodu (Standard shipping container code), donose i znacajne uštede kompletnom logistickom procesu u lancu snabdevanja. Osim bar kodom artikli mogu da se oznacavaju i RFID oznakama.
- Oznacavanje inventara: Više o oznacavanju osnovnih sredstava ili drugog inventara, na strani: Popis osnovnih sredstava.
- Oznacavanje dokumenata: Kod štampanja dokumenata kao što su kartice, ulaznice, racuni, potvrde... uvodenje bar koda znatno olakšava kasniju identifikaciju. Kasnijim skeniranjem bar koda vrši se veoma efikasna i pouzdana kontrola tih dokumenata.
- 2D bar kod: 2D bar kod je znatno složeniji od klasicnog 1D, i razlikuje se to tome što na mali prostor oznake može da stane mnogo više informacija. Svi štampaci i mobilnih racunari imaju mogucnost štampe i skeniranja tih bar kodova.

Barkod oznacavanje predstavlja veliku prednost i olakšanje, samo je potrebno da i proizvodaci i trgovci dosledno sprovedu propisane zahteve standarda, i usaglase sopstvene poslovne proceses.

Organizacija za numeraciju artikala EAN – European Article Numbering
Organizacija EAN osnovana je 1977.godine , kao neprofitna medunarodna asocijacija sa sedištem u Briselu. Cilj ove asocijacije je razvoj seta standarda koji ce omoguciti efikasan menadžment u globalnim multiindustrijskim lancima snabdevanja , upotrebom jedinstvenog sistema identifikacije proizvoda, jedinica isporuke, lokacija i usluga. Stvaranjem standardnog identifikacionog sistema za artikle bavile su se državna agencija UCC – Uniform Code Council, za podrucje SAD, i Kanade i EAN International za Evropu, a sada su se udružili i može se govoriti o jedinstvoenom EAN.UCC identifikacionom sistemu.. Cilj EAN Internationala je razvoj globalnog multisektorskog standarda za identifikaciju proizvoda, usluga i lokacija zarad obezbedjenja zajednickog jezika u medjunorodnoj trgovini. EAN International i UCC clanice su proširene asocijacije EAN International i cine dobre organizacije za standardizaciju zadužene da zajednicki upravljaju EAN.UCC sistemom i procesom upravljanja globalnim standardima. (GSMP). Oni aktivno rade na projektovanju, izradi, razvoju, održavanju i promociji standarda i specifikacija za:
- identifikaciju (predmeti, usluge, lokacije),
- predstavljanje dodatnih informacija (datumi, mere, varjante proizvoda i slicno),
- bar kod simbole.
Da bi podržali aktivnost razvoja standarda za EAN.UCC sistem identifikacija oni su kreirali proces upravljanja globalnim standardima (GSMP) koji je razvijen da bi se održavala rešenja za globalnu trgovinu, zasnovana na standardima upotrebom tehnologija EAN.UCC sistema. Cilj GSMP-a jeste okupljanje poslovnih korisnika iz celog sveta, iz svih industrijskih grana, radi razvijanja uniformnog pristupa i metodologije za upravljanjem globalnim standardima.
EAN.UCC jeste medjunarodni sistem numerickog oznacavanja artikala, ljudi, lokacija, dokumenata i drugih predmeta i simbolickog predstavljanja brojeva citljivih coveku u mašinski citljive simbole – bar kodove. Osnovni princip sistema je dodeljivanje predmetu jedinstvenog imena na osnovu jedinstvenih medjunarodnih standarda pomocu kojeg ce se razluikovati od bilo kog drugog predmeta u okolini. Ovaj sistem pojednostavljuje i unifikuje šifriranje predmeta za automatsku identifikaciju i elektronsku obradu. Predmet koji neka Kompanija oznaci EAN.UCC šifrom može da se identifikuje na EPOS terminalima bilo gde u svetu, nakon cega se trenutno pristupa svim podacima o tom predmetu koji su, kao neophodni, uneseni u kompjuter. Na taj nacin ovaj sistem omogucava efikasno i racionalno upravljanje i rukovodjenje radi ostvarivanja vece efikasnosti i racionalnosti poslovanja. Efekti i koristi od ovog sistema su višestruki, a izmedju njih to su i:
- povecava se brzina i tacnost u prenosu informacija,
- informacije su ažurne, tacne i dostupne u pravo vreme,
- bolja kontrola toka informacija,
- bolja kontrola distribucije robe,
- brza isporuka artikla,
- smanjenje troškova administracije,
- niže cene kroz povecanje efikasnosti,
- povecanje prodaje uz smanjivanje zaliha,
- prevazilaženje izvoznih bariera,
- podrška EDI sistemu i slicno.

Od ovog sistema i potrošaci, a ne samo proizvodjaci i distributeri imaju koristi:
- brže kupuju,
- dobijaju jasan i pregledan racun,
- cene proizvoda su niže,
- poverenje u tacnost racuna je veca.

Numerisanje u okviru EAN.UCC sistema

Ovaj sistem numerisanja ima svoja tri glavna elementa. To su globalni broj, trgovinske jedinice SSCC i globalni lokacijiski broj.
Globalni broj trgovinske jedinice koristi se za jedinstvenu identifikaciju trgovinskih jedinica širom sveta. Trgovinska jedinica je bilo koja jedinica za koju postoji potreba za korišcenjem vec definisanih informacija i kojoj se može odrediti cena, ili koja može da se naruci ili fakturiše u bilo kojem delu, bilo kojeg lanca snabdevanja.
Serijski kod kontejnera za otpremu SSCC cine broj ili struktura podataka koji se koriste za jednoznacnu identifikaciju logistickih jedinica, a to je jedinica bilo kojeg sastava sacinjena za transport ili skladištenje kojom treba upravljati u lancu snabdevanja.

Globalni lokacijski broj koristi se za identifikaciju kompanije ili organizacije kao pravne celine. Korišcenje ovih brojeva je osnovni preduslov za efikasan EDI.
EAN.UCC brojevi i bar kodovi se koriste za oznacavanje i identifikaciju potrošackih jedinica, jedinica isporuke, transportnih jedinica i lokacije.
Potrošacka jedinica jeste jedinica namenjena za prodaju krajnjim potrošacima preko maloprodajne mreže. To je artikal u pakovanju namenjen krajnjem potrošacu. Svaka razlicita potrošacka jedinica mora da ima svoj poseban EAN.UCC broj.
Svako standardno i nepromenljivo grupisanje nekoliko potrošackih jedinica radi olakšanja operacija rukovanja, skladištenja, špedicije i isporuke naziva se jedinica ispuruke. Nju mogu da cine razliciti oblici, kao što su: kartonska kutija, sanduk, paleta obmotana trakom, kontejner i slicno.
Namena EAN.UCC logistickih etiketa jeste pružanje jasne i sažete informacije o jedinici na kojoj je nalepljena. Ona jedinstveno identifikuje logisticku jedinicu za administrativnu i logisticku namenu i omogucava identifikaciju artikala u jedinici ili njen sadržaj, zajedno sa dodatnim informacijama proizvodjaca i kupca u mašinski citljivoj formi.

Etiketa EAN.UCC sastoji se iz tri dela. Gornji deo etikete sadrži informacije u slobodnom formatu. Srednji deo sadrži tekstualne informaciju i coveku citljivu informaciju bar koda, a najniži deo ukljucuje bar kodove i njihovu pridruženu interpretaciju. Naravno SSCC mora da bude poslednji.

Velicina bar koda

U cilju smanjenja površine koje zauzimaju EAN/UPC simboli, moguca je specifikacija smanjenja visine simbola. Ovaj proces, nazvan odsecanje nije dozvoljen u specifikacijama EAN/UPC simbologije i treba ga izbegavati. Razlog je negativan uticaj na brzinu skeniranja skenerima iz više pravaca na maloprodajnim naplatnim mestima.

Minimalna (80%) Normalna (100%) Maximalna (200%)

Prilikom primene EAN/UPC simbola u logistici (prevoz i distribucija), kao i na maloprodajnim mestima, raspon dozvoljenog uvecanja ogranicen je izmedu 150% i 200%. Simbol na kutiji za veci aparat (TV ili mikrotalasna pecnica) je pogodan primer za ovakav slucaj.

L I T E R A T U R A

• Vidas – Bubanja Marijana, “E-poslovanje: menadžment, tehnologije, aplikacije”, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2007.godine
• Grupa autora , “Mala enciklopedija”, Prosveta, Beograd, 1984.godine
• http://www.gs1yu.org
• http://www.emagazin.co.yu
• http://www.serviceplus.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD