ELEKTRONSKA POŠTA
Najstariji,
najrasprostranjeniji i najkorišceniji servis interneta je elektronska
pošta(e-mail). Koristi se za slanje pisanih poruka izmedu korisnika
ili grupa korisnika. Kao i kada se radi o obicnoj pošti, i elektronskoj
se pošti mogu dodati dokumenti kreirani drugim programima (tekst,
crteži, slike, zvucne datoteke, programi itd.) koji idu kao prilog
pisanoj poruci. Elektronske poruke se, opšte uzevši, šalju
i primaju preko mail servera racunara posebno namenjenih da procesiraju
i usmeravaju elektronsku poštu. Kada server primi poruku, on je upucuje
racunaru na koji je adresovana. Adresa pojedinacnog korisnika sastoji
se od njegovog korisnickog imena i simbolickke adrese njegovog prijemnog
servera(IP-„internet poštar”).
Desetak milona poruka svakog dana lete preko žica – pet milona
pojavljuje se samo iz American Online-a. Posle nedavnog anketiranja korisnika
interneta, dobijeni su rezultati da je slanje e-mail poruka glavna stvar
koju oni rade dok su na internetu. Ne uliva strah i predstavlja koncept
koji se ne razume: šalje se pismo. Jedina razlika sastoji se u tome,
da se ne nosi na poštu - što je mnogo brže.
E-mail koncepti su svuda isti, nezavisno od tipa programa koji koristite
– i onda kada su dugmad na koju se klikce razlicita.
Izgled prozora
Izgled prozora (Interfejls) veoma je slican sa ostalim Microsoft programima.
Cine ga :
1. Title Bar ( Naslovna linija)
2. Standard Toolbar (Glavni meni)
3. Advanced toolbar ( Meni sa alatkama)
4. Outlook bar – meni u kome se nalaze precice (shortcut)
Folderi za organizovanje
Folderi koji služe za organizovanje poruka u Outlook-u su:
1. Inbox – folderu kome se nalazi pošta koju je neko poslao
2. Outbox – Folder u kome se nalaze naše poruke spremne za
slanje
3. Drafts – folder u kome se nalaze nezavršene poruke
4. Sent Items – folder u kome se nalaze poruke koje smo poslali
5. Deleted Items – folder u kome se nalaze poruke koje smo obrisali
Ovaj folder predstavlja elektronski adresar u kome upisujemo i kucne i
elektronske (E-mail) adrese, brojeve telefona, rodendanske datume i uopšte
razne informacije o ljudima sa kojima smo u kontaktu.
1. Kliknuti na padajuci meni Tools.
2. Izabrati Adress Book, ovo se može brže
uraditi, pritiskom na Ctrl + Shift + B.
3. U otvorenom prozoru, kliknuti na New
4. Izabrati New Contact.
5. Kada se otvori novi prozor(kao na slici),
popuniti potrebne informacije u prazna polja.
6.Potvrditi unete podatke klikom na dugme OK.
Kreiranje i slanje poruka
Da bi formirali poruku u Outlooku potrebno je
1. U glavnom meniju kliknuti na padajuci meni File,
2. zatim na New/ Mail Message. Ovim komandama otvara se ovakav prozor
:
To: - upisuje se ime primaoca, a klikom na ovu opciju
dolazi se do adresara gde se može izabrati željena adresa.
Cc: - upisivanje imena ostalih primaoca, a klikom na
opciju se dolazi do adresara.
Bcc: - slepa kopija (sprecava da druge osobe saznaju
da je odredena osoba primila poruku)
Subject – upisivanje predmeta poruke. Send –
slanje poruke (za izvršenje ove komande potrebna je konkcija sa internetom).
Kao što je gore navedeno, poruke se primaju i šalju preko e-mail
servera, pa ujedno s tim postoji i više poštanskih sistema koji
se koriste za navedene funkcije...
Najbolji i najnapredniji programi uglavnom su napravljeni tako da se koristite
sa POP serverima. Zbog toga može da se dogodi da nije moguc prelazak
na neki novi program koji ima neku posebnu e-mail funkciju, koja je korisniku
potrebna.
POP- je Post Office Protocol koji se cesto koristi za manipulisanje Internetovim
e-mail-om. POP server prima e-mail koji je poslat primaocu i zadržava
ga sve dok primaoc ne upotrebi svoj program za elektronsku poštu
da ga preuzme. Medutim, POP nije svuda prisutan; neki online servisi i
mnoge kompanije ne koriste POP.
Postoji još jedan poštanski sistem koji se cesto koristi - IMAP(Internet
Maessage ACCess Protocol). On se uglavnom koristi u mrežama koje
su vlasništvo korporacija, a ne od strane provajdera Internet servisa.
*E-mail adresa ima tri dela:
1. Ima korisnickog racuna 2. “At„ znak @ 3. Ime korisnickog
domena
Ime racuna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala
na svoj Internet racun.
Posle imena racuna dolazi @ znak., koji oznacava gde se završava
ime racuna, a gde pocinje ime domena
Na kraju stoji ime domena – to je adresa kompanije, provajdera servisa,
ili online srevisa.
*Stavljanje željene datoteke u poruku
Slanje poruke uz neki tekst, slicicu, audio ili video file, se može
uraditi na dva nacina:
1. Izabrati spajalicu (Attach), koja se nalazi u
Standard meniju.
2. U meniju Insert kliknuti na Insert File Attachment.
Kada se otvori novi prozor – Insert Attachment, odabrati željeni
file i kliknuti na Attach.
Primanje pošte
Pristigla pošta da bi se procitala mora prvo primiti...
1. Klikom na Send/Receve, ukoliko je racunar povezan sa internetom, server
automatski traži pristiglu poštu.
2. Pristigla pošta se cuva u Inbox folderu i moguce ju je procitati
kada korisnik nije priikljucen sa internetom.
Kriptovanje
Kriptovanje: je mogucnost da se kriptuju ili skrembluju e-mail poruke
kako bi opstale necitljive za svakog, osim za primaoca. To se sada ugraduje
u e-mail programe.
Pre nego što skremblovana poruka može da se procita, ona mora
da se dekriptujue, odnosno da se konvertuje u svoj prvobitni oblik. Tada
postaje citljiva. Naravno, ako se sve odvija kako treba jedina osoba koja
može da dekriptuje poruku jeste osoba kojoj je ta poruka upucena.
Krajem 1994. i pocetkom 1995. godine postojalo je veliko interesovanje
za kriptvanje poruka. Ono je uglavnom bilo skoncentrisano na program po
imenu PGP, Pretty Good Privacy. Taj program može tako dobro da kriptuje
da ih je u osnovi nemoguce dešifrovati. I kada ova tehnologija doživi
izvestan napredak, dešifrovanje takve poruke ce verovatno i dalje
biti nezamislivo skupo.
E-mail adresa ima tri dela:
1. Ima korisnickog racuna
2. “At„ znak @
3. Ime korisnickog domena
Ime racuna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala
na svoj Internet racun.
Posle imena racuna dolazi @ znak., koji oznacava gde se završava
ime racuna, a gde pocinje ime domena
Na kraju stoji ime domena - to je adresa kompanije, provajdera servisa,
ili online srevisa.
Webmail
Webmail je e-mail aplikacija, koja omogucava citanje, slanje i organizovanje
sopstvenih e-mail-ova preko Web broser-a, što znaci da korisnik može
biti skoro bilo gde i imati pristip svojim porukama. Prednost Web mail
u odnosu na outlook je to što se može koristiti za pristup svojim
porukama kada je korisnik daleko od kuce i nije u prilici da koristi svoj
racunar, odnosno svoj mail program.
*Kakva je razlika izmedu Webmail i Microsoft Outlook (ili drugog e-mail-a)?
Vecina e-mail akaunta su namešteni u programima kao što su MS
Outlook, Netscape Mail or Outllok Express, su namešteni da pomeraju
poruke iz korisnickog servera na korisnikov racunaar kada korisnik otvori
mail softver program. Korišcenjem Webmail-a, korisnikov e-mail se
ne premešta na racinar koji je u upotrebi. Umesto toga korisnik samo
pogleda i prosledi poštu koja je na serveru. S obzirom da se pošta
ne cuva na racunaru, memorija je ogranicena-na 2MB. Webmail najcešce
koristi IMAP webmail program.
Pisanje i slanje poruka se vrši indeticno kao i u MS Outlook-u. Ali
je pregled poruka moguc samo ukoliko je uspostavljena konekcija sa internetom.
Kako doci do Webmail–a?
1. Otvoriti Internet browser(npr. Internet Explorer)
2. U adress bar-u ukucati adresu sajta koji sadrži opciju Webmail-a(Yahoo,
Hotmail...)
3. Na sajtu uzabrati opciju Sign Up
4. Popuniti formular o podacima
5. Popunjene podatke potvrditi klikom na I Agree
Ponovni pristup webmail-u
Da bi prijavljeni korisnik pristupio ponovo svojoj pošti, potrebno
je da se uloguje (Log In) i u novootvorenom prozoru ukuca pasword i korisnicko
ime. Moguce je i da se korisnicko ime zapamti, tako da ga racunar prepoznaje
i da je potrebno samo ukucati lozinku, tj. pasword da bi se pristupilo
webmail sanducetu.
Moguce poteškoce
Cesto se dešava da Webmail nije u mogucnosti da koristi attachment-e.
Ponekad nije moguce slati slike ili muziku, ali je u velikoj vecini slucajeva
moguce primiti takvu poštu. U svakom slucaju ukoliko webmail server
nije u mogucnosti da poruku otvori u potpunosti, ili je primljena slika
loše rezolucije(što je verovatno problem malog kapaciteta memorije),
ta poruka se uvek može proslediti na lokalnu mail adresu ili se snimiti
na racunar pa se tada otvoriti.
Webmail u Beogradu
Racunarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) postoji od 1991. godine,
a osnovan je u cilju pružanja racunarskih usluga akademskoj sredini.
Stalnim razvojem korisnickih servisa i povezivanjem akademskih institucija,
RCUB je vremenom izrastao u centralno komunikaciono cvorište Akademske
mreže Jugoslavije, prve i najvece racunarske mreže u Jugoslaviji.
Na dan Univerziteta, 1996 godine, RCUB je za potrebe Akademske mreže
ostvario prvu vezu sa svetskim Internetom u našoj zemlji.
Naucno-nastavno i istraživacko osoblje, kao i svi studenti Univerziteta
u Beogradu, imaju pravo besplatnog dobijanja radnog prostora na racunarskim
serverima RCUB-a i pristupa Internetu. Svim racunarskim i komunikacionim
resursima u RCUB-u, korisnici mogu da pristupe preko Akademske mreže
Jugoslavije, odnosno Interneta, preko modema iz javne PTT mreže ili
direktno sa terminala u prostorijama RCUB-a. Znacaj ove vrste usluga najbolje
ilustruje broj od preko 10.000 aktivnih korisnika RCUB-a.
Na RCUB je danas povezano preko 60 fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Univerziteta umetnosti, naucnoistraživackih ustanova, kao i univerzitetski
centri u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Podgorici. Na RCUB je povezana
i Racunarska mreža Federacije, koja trenutno ukljucuje sedam saveznih
organa i saveznih institucija.
U RCUB-u se mogu otvoriti nalozi na dva racunara sa dva slicna operativna
sistema (UNIX):
• Afrodita (Silicon Graphics-ov Power Challenge racunar sa IRIX
operativnim sistemom);
• Tesla - (racunar zasnovan na PC tehnologiji, Dual Pentium II,
pod operativnim sistemom Linux).
Na oba racunara korisniku su na raspolaganju Internet servisi (Telnet,
Ftp, Mail, WWW), kao i programski jezici: Fortran, Pascal, C. Od programskih
jezika, na Afroditi postoje još i: C++ i Java.
Racunarima je moguce indirektno pristupiti sa bilo koje tacke na akademskoj
mreži pomocu TCP/IP programa Telnet, kao i od kuce pomocu modema.
Racunarima, Afroditi i Tesli, moguce je pristupiti i direktno iz terminalske
ucionice u RCUB-u ili sa bilo kog racunara prikljucenog na Akademsku mrežu
Beograda (odnosno Jugoslavije).
Pravo na otvaranje naloga na racunarima RCUB-a imaju svi studenti Beogradskog
Univerziteta (sa overenim semestrom) i radnici Univerziteta u Beogradu.
Otvaranje naloga putem elektronske pošte nije moguce.
Da bi se otvorio nalog, potrebno je doci licno u prostorije RCUB-a (Kumanovska
bb tj. Bulevar revolucije 84 - Poslovni centar "Lola", u suterenu)
radnim danom od 10 do 15 casova sa indeksom (studenti i postdiplomci)
odnosno licnom kartom (morate znati svoj maticni broj; ima13 cifara) i
popuniti i potpisati formular za otvaranje radnog naloga. Radnici Univerziteta
cije ime ne postoji u Informatoru Univerziteta, moraju doneti potvrdu
sa svog fakulteta/instituta da su tamo zaposleni.
Nalog ce biti otvoren sledeceg radnog dana (posle 12 casova) od dana podnošenja
zahteva, sem u slucajevima da racunar iz nekog razloga nije aktivan i
sl. Po nalog se može doci od 9-15 casova svakog radnog dana, ponovo
licno sa indeksom odnosno licnom kartom.
U slucaju da kasnije u toku rada korisnik želi promenu korisnickog
imena ili lozinke (u slucaju da ju je zaboravio ili da mu je neko promenio)
potrebno je da dode licno (sa indeksom odnosno licnom kartom) u RCUB,
popuni formular, napiše šta zahteva i potpiše ga. Zahtev
ce biti obraden takode dan nakon podnošenja, sem u nekim specijalnim
slucajevima. Ukoliko se nalogu ne pristupi u roku od mesec dana od otvaranja,
isti ce biti trajno obrisan.
Literatura
1. http://www.yahoo.com novembar 2005
http://webmail.usask.ca/ novembar 2005
http://webmail.hartwick.edu novembar 2005
https://WebMail.st-andrews.ac.uk novembar 2005
http://www.wanadoo.co.uk/comunicate/email/info.html decembar 2005
http://www.geocites.com/RainForest/Andes/3775/Internet.html decembar 2005
http://www.rcub.bg.ac.yu decembar 20052. „Racunarstvo i informatika” za I razred srednje škole, Dr Nikola Klem, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 1999.
3. „Potpun brzi vodic kroz intrnet” , Peter Kent, prevod IV americkog izdanja(Danica Milosavljevic), V izdanje, 2002, Svetlost, Cacak.
„Internet i Ms Outlook”, kompjuterski centar „Master Class”, 2003
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA:
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Besplatni Seminarski Radovi