Just in time (JIT) filozofija proizvodnje

„Trebali bi smo biti oprezni da iz iskustva izvucemo samo mudrost koja je u njemu i tu se zaustavimo; inace cemo biti poput macke koja je sela na vrucu pec. Ona više nikad nece ponovo sesti na vrucu pec – i to je dobro, ali ona takode više nikad nece sesti ni na hladnu pec.“
Mark Twain

U covekovoj prirodi je da konstantno istražuje i nalazi nacine da poboljša svoj nacin života. Prvenstveno da obezbedi što bolju materijalnu osnovu. Tokom vremena dešavale su se revolucije u oblasti privrede i nacina ostvarivanja što veceg tržišnog udela u odnosu na konkurenciju, sa novim dostignucima i primenom istih. Zadnjih decenija dvadesetog veka na površinu je izbacen jedan novi princip u proizvodnji. Taj princip je svojom primenom i širenjem na nivou države, potom i kontinenta stvorio velikog konkurenta na svetskom nivou koji dobija naziv „azijski tigar“.
Princip proizvodnje „Just-in-time“ ili proizvodnja tacno na vreme dovodi do novina u proizvodnji koje donose odlicne rezultate i sam proizvodjac postaje konkurentan u svojoj branši. Sam pocetak primene tacno na vreme bio je odraz malog broja firmi a ostale su radile na principu „Just-in-case“. Princip je potekao iz Azije, tacnije iz Japana iz firme Toyota Motor Company.
Japanski menandžment je orjentisan na proizvod i proizvodnju a ostali na finansije i profit.
Za japanske menadžere važnija su ocekivanja nego pravila.
Širok protok informacija je u japanskom nacinu donošenja odluka suštinski važan.
Veliki napredak japanske industrije i proizvodnje, nazvan „privredno cudo“ rezultat je pre svega jasno utvrdjenih ciljeva proizvodnje i maksimalnog korišcenja sopstvenog i tudjeg znanja. Japansko upravljanje i moderna proizvodnja se prepoznaju po tome što se u toj proizvodnji koriste moderne metode, primenjuju novi principi upravljanja, koriste nove tehnike, što su tu rodjeni novi termini i pojmovi koji personifikuju modernu fleksibilnu proizvodnju.

1. „Just-in-time“ proizvodnja

1.2. Osnovne karakteristike „Just-in-time“ proizvodnje

Razvoj savremene i moderne privrede polazi od znacaja industrijske proizvodnje i cinjenice da je upravo proizvodnja taj osnovni sektor gde treba da se usmere sva istraživanja novih metoda proizvodnje, tehnologije i upravljanja. Proizvod je samo ono što zadovoljava potrebe na tržištu. Proizvodnja razvijena na ovim osnovama predstavlja danas autenticnu proizvodnju sa vrhunskim rezultatima u organizaciji,poslovanja i ekonomicnosti, što je dovelo japanska preduzeca do vrhunskih rezultata – kod povecanja produktivnosti, smanjenja vremena ciklusa i pripreme, smanjenja troškova, škarta, ukidanja skladišta, zaliha, kontrole i dr.

Termin „Just-in-time“ se prevodi kao „vremenski dobro planirano“, „tacno u pravo vreme“, „proizvodnja bez skladišta“, „proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda)“. Svaki proces treba snabdevati pravim elementima u pravoj kolicini i u tacno vreme.

Zahvaljujuci nedostatku prostora i nedostatku prirodnih resursa, japanci su razvili averziju prema rasipanju. Oni na škart i ponavljanje procesa gledaju kao na rasipanje, pa zato nastoje neracionalnu upotrebu prostora i vremena da smanje odnosno izbegnu. Na sve što ne doprinosi vrednosti proizvoda gledaju kao na rasipanje. Suprotno tome, ostali u svetu nisu na to gledali na isti nacin. Rezultati primene „Just-in-time“ filozofije su veoma izražene. U automobilskoj industriji moguci su koeficijenti obrta zaliha od 50 do 100, u poredjenju sa onima od 10 do 20 kod tradicionalnog pristupa. U proizvodnji motocikala, „Just-in-time“ sistem omogucuje koeficijent obrta zaliha od oko 20, a u poredjenju sa onim od 3 do 5 obrtnog koeficijenta kod tradicionalnog nacina proizvonje.

Sistem „Just-in-time“ je vrlo efikasan sistem upravljanja u industriji. „Just-in-time“ proizvodnja je krajnji cilj nove proizvodnje, a ne sredstvo za postizanje cilja. Proizvodnja „Just-in-time“ znaci da se proizvodi samo ono što se traži od strane tržišta i to u najmanjim mogucim serijama, sa „0“ greškom i u tacno predvidjenom vremenskom roku.

Proizvodnja „Just-in-time“ ima sledece karakteristike:
- proizvodnja po narudžbini,
- proizvodnja u malim serijama,
- proizvodnja sa „nula greškom",
- proivodnja sa najkracim ciklusom izrade,
- proizvodnja bez skladišta,
- proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda),
- nizak nivo angažovanog kapitala,
- niži troškovi,
- veliko iskorišcenje kapaciteta itd.

Za ostvarenje proizvodnje „Just-in-time“ odnosno proizvodnje u pravo vreme potrebno je:
- znati šta tržište traži (pomocu istraživanja tržišta),
- precizno planiranje proizvodnje,
- usavršiti procese proizvodnje (pomocu Zero QC, ostalih metoda i tehnika).

Cilj „Just-in-time“ proizvodnje je da postigne rentabilnost. Karakterisitke rentabilne proizvodnje su:
- niži nivo angažovanog kapitala,
- niski troškovi,
- veliko iskorišcenje kapaciteta.

Primenom „Just-in-time“ u proizvodnji postiže se:
- visok kvalitet proizvoda – proizvodnja bez greške,
- proizvodnja prema potrebama tržišta, fleksibilnog kapaciteta,
- kratak ciklus proizvodnje,
- efikasna izmena alata,
- „PULL SISTEM“, tj. odgovarajuca tehnika planiranja,
- saradnja i poverenje kupca i prodavca,
- saradnja i poverenje proizvodjaca i dobavljaca,
- angažovan odnos svih zaposlenih,
- efikasno upravljanje materijalom,
- smanjenje zaliha robe,
- pouzdanost isporuke.

„Just-in-time“ proizvodnja stvara danas dodatne cinjenice konkurentnost i preduzeca na tržištu kroz:
- efikasno uprevljanje materijalom,
- smanjenje zaliha robe,
- pouzdanost isporuke,
- poboljšanje kvaliteta proizvoda,
- smanjenje troškova (posebno u administraciji).

„Just-in-time“ proizvodnjom proizvodi se samo ono što je neophodno, i na taj nacin sticu se uslovi za bezskladišnu proizvodnju. Sistem bezskladišne proizvodnje podrazumeva proizvodnju bez zaliha, a na velicinu zaliha najviše uticu:
- sistem upravljanja materijalom i sirovinama u skladištu,
- nacin obrade podataka,
- nacin izveštavanja o stanju zaliha, o nekurentnosti zaliha itd.
- struktura tehnološke operacije i organizacije procesa proizvodnje,
- nacin evidencije troškova, primenjene metode kalkulacije itd.

1.2.Planiranje JIT proizvodnje.

Postupak planiranja proizvodnje pocinje s dugorocnim planom proiizvodnje, koji se zatim rastavlja na godišnje, mesecne i dnevna planove. Na svakom stepenu procesa razmatra se prodaja, planira se profit, kao i kapacitet. Taj postupak planiranja pocinje sa agregatnim planom proizvodnje, uspešno ga zatim doterujuci u odredene modele i proizvode.
Da bi se postiglo ujednaceno opterecenjeglavni terminski plan se pravi mesecno , nedeljno a može i dnevno. U zavisnosti od vremena trajanja proizvodnje, nabavke i promene kapaciteta poželjno je da plan bude napravljen minimum jednu sedmicu u napred a po mogucstvu i jedan do dva meseca unapred. Glavni terminski plan ima prednost da se podudari sa potražnjom potrošaca na dnevnoj osnovi. Kada uzmemo da se izlazna proizvodnja u potpunosti poklapa sa potražnjom to dovodi da su i zalihe gotovih proizvoda svedene na minimum. Kao što cemo videti, ova vrsta glavnog terminskog plana, takode, pomaže u smanjenju zaliha u toku procesa proizvodnje i zaliha sirovina. Stabilizacija glavnog terminskog plana je kljucni faktor za stabilizaciju svih proizvodnih procesa i zahteva dobavljaca.

1.3.Skracenje ciklusa proizvodnje.

Principom „Just-in-time“proizvodnje podrazumeva se da se u proizvodnji postiže minimalno vreme ciklusa (Te) proizvodnjekoje kao rezultat ima skracenje vremena cekanja, skracenje protocnog vremena i ubrzanje celog administraativnog posla u pripremi proizvodnje. Briga svih zaposlenih na svojim radnim mestima dovodi da su svi usmereni na skracenje obvljanja potrebnog posla gledano u vremenskom smislu a samim tim i povecanjem produktivnosti.
Glavne prednosti smanjenja vremena ciklusa su sledece:
- minimalna nedovršena proizvodnja,
- postiže se veca fleksibilnost,
- brzo eliminisanje uzroka greške,
- manje potrebe za sigurnosnim zalihama,
- jednostavnije planiranjezahvaljujuci redukciji nedovršene proizvodnje,
- više tzv.“rada i razumevanja“, zahvaljujuci redukciji nedovršene proizvodnje.

Skracivanje i smanjivanje protocnih vremena radnih naloga i operacija postiže se sledecim merama:
- Orjentacija linije prema tokovima proizvodnje – znacajno se smanjuje i racionalizuje transport, redovi cekanja i rad na izmeni alata. Skupe mašine u proizvodnji su uvek dobro iskorišcene, što se ne može reci za jednostavnije mašine i uredaje.
- Balansiranje i sinhronizovanje proizvodnih procesa – doprinosi smanjenju meduskladišta u proizvodnom pogonu.
- Kombinovanje procesa i operacija – doprinosi smanjenju broja redova cekanja.
- Broj komada u opticaju – dovodi do toga da meduskladišta u liniji proizvodnje budu mala.
- Male serije – kratko vreme cekanja. Velike serije su retko isplative, pošto su u uslovima velikoseriske proizvodnjegubi mnogo na troškove skladištenja zbog cekanja na kompletiranje celih isporuka. Kod velikih serija redukcija prodajnih cena je najcešce fiktivna i nije realna. Male serije omogucuju ujedinjenje i stalan izlaz proizvoda, te na taj nacin olakšavaju tržišnu orjentaciju proizvodnje.
Male serije omogucuju minimiziranje transporta i njegovu eliminaciju, jer se proizvodna oprema obicno postavi u liniju prema redosledu operacija. Kratko protocno vreme i fleksibilna proizvodnja obezbeduju sigurnost isporuke na vreme i pospešuje poverenje izmedu proizvodnje i tražnje. Japan na polju smanjenja protocnog vremena ima i svoju metodu tzv. „napad“ na nepotrebne operacije rada. Metod sam po sebi je usmeren da kriticki posmatra analizu svih operacija u proizvodnji jednog proizvoda. Ona postavlja pitanje dali ovo što se dešava u proizvodnji uopšte povecava vrednost proizvoda. U slucaju da se ispostavi da je odgovor negativan, ta se pojava, po mogucnosti briše.

1.4. Kanban sistem

Klasicna metoda proizvodnje je osmišljena da terminski plan radne naloge usmerava napred i ova metoda se naziva metoda „guranja“. Savremene metode upravljanja primenjuju sistem usisavanja „Pull-sistem“. Radni nalog sa specifikacijompotrebnih delova dostavlja se završnoj montaži koja ove delove ugraduje, a montaža kao naredni sledeci proces vuce delove samo onda kada se vrši montzaža konkretnog proizvoda. U osnovi mogu postojatimali meduskladišni prostori u kojim a se nalaze delovi i podsklopovi. U ovom sistemu proizvodnje delova i podsklopova može se upravljati i pomocu Kanbana.
Kanban je metod odobravanja iproizvodnje i kretanja materijala u „Just-in-time“ sistemu. Kanban je u jedno i kontrola a sama svrha je da signalizirapotrebu za dodatnim delovima i da osigura da se ti delovi proizvode na vreme i tako podrže sled proizvodnje ili montaže.
Kanban je sistem fizicke kontrole koji se sastiji od kartica i kontejnera. Zavisno od potrebe postavlja se odreden broj kontejnera praceni svaki svojom karticom i u svakom momentu se ima pregled nad potrebnim kolicinama. Za kontrolu premeštanja kontejnera postoje dve glavne vrste kanban kartica, kartice za proizvodnju i kartice za povlacenje.
Znacajna cinjenica kanbana je u tome što je on vidljiv. Svi su delovi uredno smešteni u kontejnere fiksne velicine. Kako se prazni kontejneri gomilaju, jasni je da prethodna operacija kasni. S druge strane, kad su svi kontejneri puni, naredna operacija stagnira. Proizvodna velicina serije tacno je jednaka jednom kontejneru.
Kanban povezuje sve radne centre u proizvodnom pogonu, a takode i dobavljace. Sav se materijal povlaci kroz proces u skladu sa terminskim planom završne montaže, na osnovu lako uocljivog sistema radnicke kontrole i kontrole dobavljaca.

1.5. Uticaj JIT sistema na prostorni raspored sredstasva za rad.

Uvodenje „Just-in-time“sistema ima prirodan ucinak na prostorni raspored sredstava za rad. Razvoj fabrike ide ka lakšem i bržem toku procesa rada i njenoj automatizaciji u što vecoj meri a raspored sredstava se vrši prema grupnoj tehnologiji. Novi sistem razvijas masu pogodnosti tako je i eliminisana potreba za lagerom jer delovi teku od jednog procesa ka drugom.
Netreba posebno objašnjavati cinjenicu da sam princip zahteva izvanredno održavanje mašina iz proizvodnog procesa. Prednost se ogleda i u tome što sami radnici preuzimaju vecinu održavanja, pa im daje vecu kontrolu nad proizvodnjom. Izmedu smena osigurano je vreme za održavanje i to kako za rutinsko, tako i preventivno.

1.6.Radnici u JIT proizvodnji.

U „Just-in-time“sistemu nema karike koja je nebitna, tako da i radnici su resurs koji mora da prihvati više obaveza i poslova . U sistemu radnik funkcioniše tako što je potrebno da upravlja na nekoliko mašina u grupi. Potrebno je i da zna da ih održava pripremi i prilagodi mašine za sledece operacije. U svim tim momentima i sistem nagradivanja se menja. Obicno je radnik placen onoliko za koliko je mašina i sposoban da opslužuje. „Just-in-time“ sistem nije samo neki drugi program, vec i potpuno novi pristup proizvodnji.

1.7. Dobavljaci u JIT sistemu

U sklopu „Just-in-time“ sistema proizvodnje dobavljaci se tretiraju kao interni radnici centra. Dobavljaci dobijaju kanban karticu i specijalne kontejnere i od njih se ocekuje blagovremena isporuka za nastavak sledece operacije u proizvodnji. U praksi se prednost daje lokalnim dobasvljacima iz razloga da u danu može da bude i po tri cetiri isporuke. Dobavljac u osnovi doprema kontejnere na montažnu traku, bez formalnog preuzimanja i kontrole. Evidentno da to podrazumeva potpuno poverenje u kvalitet dobavljaca. Korist je obostrana u više segmenata. U slucaju vecih isporuka i vezivanja procesa proizvodnje na jednog dobavljaca zahteva potpuno drugaci odnos izmedu dobavljaca i potrošaca u odnosu na neko prošlo vreme.

1.8. Uvodjenje „Just-in-time“

Gde prvo poceti sa uvodenjem „Just-in-time“ u poslovanju i proizvodnji preduzeca:
- poceti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa naruciocem,
- poceti sa primenom Just-in-time interno u samom preduzecu,
- poceti sa primenom Just-in-time u oblasti odnosa sa isporuciocem,
- poceti sa primenom Just-in-time tamo gde u proizvodnji i poslovanjupostoje najvece skrivene rezerve,
- poceti sa ostvarivanjempojedinacnih predpostavki za Just-in-time proizvodnju, npr. unapredenje kvaliteta proizvoda ili efikasnosti izmene alata.
- Za uvodenje i primenu Just-in-time koncepcije proizvodnje skoro da je najvažnije kako se zaposleni u tome angažuju i kako sredina prima te nove ideje o organizaciji i unapredenju proizvodnje. Daju se, cak, i odredene preporuke za uvodenje za Just-in-time proizvodnje, kao što su:
- Poceti sa aktivnostima koje dobro funkcionišu. Ne preporucuje se da se pocne sa uvodenjem Just-in-time proizvodnje tamo gde trenutno postoje ozbiljni problemi,
- Poceti sa uvodenjem Just-in-time proizvodnje u pojedinim oblastima poslovanja. Tu je moguce meriti ostvarene efekte,
- Ne treba verovati da se Just-in-time može uvesti preko jedne noci. Uvodenje Just-in-time proizvodnje je dug proces i zahteva neprekidno angažovanje svih zaposlenih.
Generalan je pristup stavu da su osnovni preduslovi za primenu Just-in-time proizvodnje sledeci:
- kvalitet proizvoda
- fleksibilnost poslovanja putem visoke efikasnosti promena postojecih metoda rada u svim delovima preduzeca

Zakljucak

Danasnje vreme, odnosno XXI vek, je doba u kome ljudi, firme i svi segmenti života su ubrzani. Vratimo se u nazad samo par decenija i videcemo sasvim drugaciju sliku svega u odnosu na današnjicu. Savremeno doba, era informatike, uzima svoj danak.
Novo vreme traži od svih nas da se kontinuirano unapredujemo, ucimo, usavršavamo da bi blagodeti savremenog vremena mogle da nam koriste. Tako je bilo od postana sveta pa do danas. Razlika je samo u tome što se danas mnogo brže inovira i dolaze novi momenti a da mi nismo stigli da svatimo ni one pre njih.
Moj rad imao je zadatak da nam objasni nacin proizvodnje koji se na dalekom istoku primenjuje u nazad vec tri decenije i donosi fantasticne rezultate a mi se nismo potrudili ni da ga svatimo a kamo li primenimo. Nebi trebalo da nam bude uteha ni što veliki deo svetske populacije nije prihvatio takav koncept proizvodnje i ako je se dokazao kao uspešan.

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD