Kanban sistem

Operativni menadžment se bavi iskorišcavanjem trenutne strategijske pozicije za ostvarenje operativnih ciljeva organizacije, odnosno usmeren je na pretvaranje inputa u outpute u organizaciji. Brine se kako da pretvori potencijal u stvarni profit. Strategiska aktivnost koristi resurse i na taj nacin,gledano na kratki rok,umanjuje kratkorocnu profitabilnost.Na dugi rok,gledano,efektivan strategijski menadžment (“raditi prave stvari”) onda stvara predpostavke za efikasnost operativnog meadžmenta (“stvari raditi na pravi nacin”).Pristupanje planiranju ima za pretpostavku postojanje odgovarajuceg cilja.Delatnost menadžmenta na duži rok i operativno gubi svaki smisao , ako nisu jasni ciljevi, koje treba ostvariti.Polazeci od definicije cilja, koji prdstavlja ocekivano,željeno stanje u kome treba da se nade poslovni sistem, na primer:po isteku nekog unapred definisanog vremenskog perioda, osnovana je predpostavka da do tog cilja postoji više “puteva” kako bi se pocetno, zateceno stanje transformisalo u ocekivano, željeno stanje. Prema tome, planiranje bi se moglo definisati kao izbor jednog od mogucih skupova aktivnosti, za ostvarenje ocekivanog željenog stanja. Planiranje predstavlja poznavanje stanja poslovnog sistema prema obeležjima, parametrima koji su:

• Kompatibilni sa karakteristikama ciljeva,
• Saglasni sa velicinama relevantnim za skup aktivnosti i potrebama u resursima za sprovodenje poslovnog sistema.

Operacionalizacija strategije u svakodnevni život organizacije se sprovodi operativnim planovima. Najpopularniji nacin podele planova organizacijeje sa stanovišta njihove:

• Širine (strategijski i operativni)
• Vremenskog okvira-obuhvatnosti(dugorocni i kratkorocni)
• Specificiranosti (usmeravajuci i specificni)
• Frekvenciji korišcenja (jednokratni i trajni-permanentni)

Planiranje proizvodnje na operativnom nivou u velikoj meri zavisi od poznavanja stanja. Operativno planiranje se zasniva na informacijama i podacima o:

• Izvršenju u proizvodnji u proteklom periodu, sa procenom obima i strukture nedovršene proizvodnje po proizvodima,komponentama, koja se prenosi u naredni period;
• Raspoloživim proizvodnim kapacitetima za naredni planski period;
• Sranju zaliha materijala i kolicinama, koje se ocekuju da ce blgovremeno postici po vrstama;
• Stanju alata ipribora za proizvodnju u narednom periodu;
• Stanju radne snage, po broju i strukturi.

Za svaku poslovno-proizvodnu situaciju treba izabrati odgovarajucu metodu za operativno planiranje terminiranje sa pracenjem i regulisanjem:

1. Raspodela poslova,
2. Gantt-ove-karte,
3. Višedimenzionalni model,
4. MRP –i MRP II,
5. KANBAN – sistem,
6. Sistem “push – pull”,
7. Metoda trenutnog zapažanja (MTZ),
8. VIDENTO – sistem (sa visecom mapom IMAX),
9. Centroplan,
10. Planiranje I pracenje sa procesnim racunarom.

KANBAN sistem

KANBAN je rucni informacioni sistem koji omogucava signaliziranje “snabdevacu” da pošalje oredenu kolicinu robe, kao i narucivanje iste tolike kolicine za izradu. “Snabdevac” je svako radno mesto ili cak proizvodac, koje predhodi redosledu prerade materijala. Kanban je japanska rec koja znaci “karta” ili “znak”.Osnovna ideja KANBAN – sistema je oponašanje samoposluge.Kupci uzimaju robu sa polica , a osoblje popunjava nastalu razliku zaliha na skladištu.
U KANBAN sistemu su dve karte, koje imaju sledece uloge:
• T-karta predstavlja KANBAN-trebovanje,
• P-karta predstavlja KANBAN-nalog za proizvodnju.

Slika 1

Sa T-kartom ( slika 1 ) se izuzima materijal, delovi iz meduskladišta kod “isporucioca”, I prenosi na radno mesto – “potrošaca”.

Dostavljanje P-karte (sl.2.) se istovremeno narucuje izrada odgovarajuce kolicine materijala, radi popunjavanja izuzete kolicine sa zaliha na meduskladištu. Uskladeno funkcionisanje, ovako zamišljene razmene izmedu porocioca i isporucioca, pociva na pretpostavci da ce dok se na montaži montira istrebovana kolicina proizvoda, za isto ili manje vreme biti izradena sledeca, narucena ista kolicina proizvoda.
KANBAN sistem je vrlo jednostavan i funkcioniše bez preteranih zaliha izmedu zavisnih radnih mesta. Ali, izvesne pocetne zalihe su neophodne za uspostavljanje opisanih odnosa. Obrada i interpretacija kao i tacnost podataka su na zadovoljavajucoj visini.
KANBAN je važan deo “vizuelnog planiranja poslovanja” (visuel control), pomocno sredsvo koje omogucava da proizvodni timovi jednim pogledom steknu uvid u poslovanje. Proizvodni timovi uz pomoc Kanbana sticu mogucnosti da bolje planiraju i da imaju bolji uvid u stanje proizvodnih tokova daleko i od sopstvene fabrike. Kanban sistem danas je potpuno elektronski. U suštini, KANBAN-sistem predstavlja identifikacioni karton za svaki deo (podsklop, sklop) sa specifikovanom kolicinom stvarnih potreba proizvodne celine u odnosu na predhodnu u tehnološkom sledu.Recju, svaka izmena, povecanje ili smanjenje predhodno planiranih kolicina je povod za uspostavljanje funkcionisanja KANBAN-sistema.

KANBAN –sistem, neka druga tumacenja objašnjavaju na sledeci nacin:

Radni nalog se dostavlja izvršiocu koji obavlja završnu operaciju a ovaj preuzima predmet obrade od izvršioca prethodne operacije, ovaj od izvršioca prethodne operacije itd.

Pretpostavlja kratka protocna vremena kako bi baferi bili mali.

Kroz uvodenje Kanban-a moguce je sistematski postici poboljšanje u prouzvodnji na sledecim punktovima:
• Na osnovu prakticnog iskustva postepeno se može dostici razuman nivo zaliha robe,
• Uska grla u procesu se mogu brzo, jednostavno i sigurno lokalizovati,
• Može se obezbediti brza i vizuelna kontrolna proizvodnog sistema,
• Prisilno se postiže odgovarajuce struktuiranje sopstvenog proizvodnog sistema,
• Dolazi do povecanog zahteva za rešavanje latentnih problema, npr. zakašnjenja u isporuci, lošeg kvaliteta, lošeg planiranja, nezadovoljavajuceg polaznog materijala i dr.
• Stice se povecana fleksibilnost za suocavanje sa varirajucom tražnjom,
• Ostvaruje se pouzdanost otpreme

Smisao Kanban-sistema

Kanban predstvalja deo japanske proizvodne filozofije. Zato je od posebnog znacaja da se, pre nego što se prede na detalje Kanban-sistema, ukratko izlože njeni osnovni principi. To su:
• Utvrdivanje pretpostavki za uvodenje Kanban-sistema koje se sastoje u kontinuiranom poboljšanju produktivnosti rada, kvaliteta proizvoda, efikasnosti promena alata i dr.
• Efikasne i jednostavne metode za sigurno postizanje visokog, ujednacenog kvaliteta. Rad na unapredenju kvaliteta je usmeren, i pre svega, na Identifikaciju uzroka grešaka, a ne prvenstveno na pronalaženje proizvoda s greškama.
• Nastojanje da se iz procesa proizvodnje eliminišu oni njegovi delovi koji ne doprinose povecanju vrednosti proizvoda. Poslove na izmeni alata, poslove transporta, administracije, i sl. treba smanjiti, a po mogucnosti i eliminisati.
• Brze i jednostavne metode upravljaju proizvodnjom. Filozofija je jednostavna, što je cini razumljivom, tako da celokupno osoblje može da saraduje na njenoj realizaciji. Operativno planiranje u njegovom klasicnom znacenju ne egzistira, vec se ono obavlja u proizvodnim pogonima sa vrlo kratkim horizontom planiranja. Inicijativa se prihvata sa onog mesta na kome je pokrenuta i to u obliku informacije o merama koje se ticu same proizvodnje. Ovom ,,funkcijom planiranja’’ se rukuje uz pomoc Kaban-sistema.

Vredno zabeležiti o Kanban-u

Uvodenje Kanban-sistema ne znaci momentalno smanjenje nedovršene proizvodnje. Medutim, ovo predstavlja snažan i efikasan Instrument za sistematsko usmeravanje ka njenom smanjenju.

Sistem PUSH-PULL(SPP)

SISEM “Push-Pull” namenjen je za rasporedivanje operacija – radnih zadataka po radnim mestima. Svojevrsna protivurecnost opterecuje planiranje proizvodnje u okviru vremenskog intervala od mesec dana,koji je najcešci period za operativno planiranje. Istovremeno, period od mesec dana je suviše dug period za detaljno planiranje – terminiranje pojedinih operacija – radnih zadataka po radnim mestima (prostorno odredenje). Na drugoj strani, u kracim vremenskim intervalima (sedmica, dan) stanje i obaveze su poznate u pogledu kolicina i rokova, pa je neadekvatno planirati unapred prema tehnološkom smenjivanju operacija, vec je prikladnije, u nekim slucajevima, odredivati termine unatrag. Pored toga, u takvim kracim vremenskim intervalima mnogo je izvesnija situacija sa potrebama u kapacitetima, pa u slucaju da aktuelne kombinacije proizvoda, odnosno njihovih komponenata uzrokuju neravnomernosti u opterecenju pojedinih mašina, odnosno komponenti kapaciteta, moguce je primeniti adekvatan pristup u rasporedivanju operacija – radnih zadataka po radnim mestima.Isto tako, stanje obezbedenosti svih potrebnih resursa, za tako kratak vremenski interval, bliže je izvesnosti na osnovu raspoloživih podataka o:
• radnicima,
• zalihama repro-materijala,
• nedovršenim operacijama,
• upotrebljivosti mašina,
• alatima I priborima,I
• drugim resursima.

To ukazuje da su obaveze odredenog proizvodnog podsistema, u kratkom vremenskom intervalu, moraju biti utanacene “nizvodno”, sa preciziranjem:
• kolicina proizvoda, odnosno komponenata koje treba isporuciti i kome, i
• vremenskih rokova za svaku od utvrdenih kolicina po vrstama proizvoda, odnosno komponenata.

Ovo je u stvari parcijalni proizvodni program za proizvodni podsistem, koji predstavlja proizvodno–tehnološku celinu u okviru fabrike.U okviru operativnog planiranja sistem “Push-Pull” obezbeduje rasporedivanje operacija – radnih zadataka po radnim mestima u kratkom vremenskom intervalu prema obavezama proizvodnog sistema, prema “naruciocima”, respektujuci ogranicenja u resursima prema stanju uz primenu planiranja unapred, odnosno unazad (pocev od “ivicnog” proizvidnog podsistema).
U navedenoj strukturi podsistema,najcešci je slucaj da montaža vrši isporuku finalnih proizvoda naruciocima.Prema tome, parcijalni proizvodni program za montažu, kao ivicni proizvodni podsistem, treba saciniti u nacelu na osnovu:
• narudžbine kupaca, kolicine pojedinih vrsta proizvoda sa rokovima isporuke,
• potreba za popunjavanje zaliha gotovoh proizvoda, prema stanju, predvidenom odlivu i planiranoj dinamici popunjavanja.

Ovo je neophodno obaviti, jer operativno planiranje obezbeduje kontinuitet prioizvodnje.Pri tom se uvažavaju specificnosti, kao što su, pored ostalog:
• dužina proizvodnih ciklusa za pojedine proizvode,
• prioritet po usvojenim kategorijama,
• specificna ogranicenja u pogledu resursa, i drugo.

U suštini,ostvarivanje rasporedenih zadataka pomocu SPP uslovljeno je obezbedenjem svih potrebnih resursa u predvidenim kolicinama u pravo vreme i na pravom mestu (primena JIT). U SPP je ugradena pretpostavka da je za sve mašine i uredaje, a posebno na uskom grlu, obezbedeno kontinuirano prisustvo radnika – operatera. Za usko grlo je neophodno obezbediti opsluživanje za vreme: odmora,kafe pauze i drugih potreba radnika, tako da se rad ne obustavlja tokom radne smene.

Metoda trenutnih zapažanja –MTZ

Osnovna karakteristika Metode trenutnih zapažanja je u tome što se na osnovu odredenog broja kracih posmatranja bilo kakve pojave, koje se vrši u slucajno odabranim momentima,zakljucuje o njenim karakteristikama, kao na primer, o vremenu trajanja odredene pojave. Ovu mogucnost je, u stvari, pružila teorija uzoraka koja se primenjena u oblasti organizacije rada srece pod nazivom Metoda trenutnih zapažanja – MTZ. MTZ se može koristiti u najrazlicitije svrhe, jer su i same teoretske osnove najopštiji modeli matemticke statistike, ali se ipak najcešce koristi za:
• utvrdivanje procentualnog ucešca raznih onlika rada,I
• pri utvrdivanju stepena korišcenja kapaciteta.

Sama metoda se sastoji od trenutnih zapažanja odredenih elemenata rada ili neke druge aktivnosti. Odredeni elementi se stavljaju u matematicki model koji daje rezultate sa odredenom tacnošcu.
Postoje razne metode za merenje iskorišcenja proizvodnih kapaciteta. Tako, u preciznoj industriji koristimo metode oscilacije, integralnog matematickog modela i komparativnu analizu. Za uslove metalopreradivacke industrije najcešce se koristi MTZ. Vecina metoda se zasniva na proracunskom postupku i snimanju preko pogonske evidencije. Pogonska evidencija dalje služi kao podloga za pracenje kapaciteta od strane zaduženih službi na višim nivoima. Tako se podaci uopštavaju sa vecom ili manjom greškom po odeljenjima, pogonima, itd.

Planiranje je jako širok pojam, da bi do odredenih podataka došli na neki vrlo jednostavan nacin, tj. rezultate planiranja odreduje dugi niz raznih komponenti, parametara i mnogo razlicitih nacina posmatranja toka lancane proizvodnje proizvoda. Da bi svi ti podaci bili što precizniji i sa više pojedinosti, koriste se razne metode i tehnike operativnog planiranja, kao što su u gore navedenom tekstu neke vec pomenute. Uz njihovu pomoc moguce je precizno planiranje proizvodnje, razvoja u industrijskim granama, odrediti potreban broj radnika za odredene poslove, odrediti vremenski period proizvodnje i period za koje ce se proizvedeno potrošiti i dr.
S toga dolazimo do zakljucka da bez ovih pomoci operativno planiranje ne bi bilo lako ostvarivo.

Kanban sistem, sistem “Push-Pull”, metoda trenutnog zapažanja

Smisao Kanban-sistema

Vredno zabeležiti o Kanban-u

Sistem PUSH-PULL(SPP)

Metoda trenutnih zapažanja –MTZ

Kanban sistem, sistem “Push-Pull”,
metoda trenutnog zapažanja