STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZECA | SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE EKONOMIJE

Kada govorimo o razvoju preduzeca .onda najcešce mislimo o razvoju kapaciteta.U tom slucaju je rec o investiranju ,u kojoj je tržište na finansijskoj strani razvoja.To je jedna orijentacija u razvoju preduzeca.
Pored nje postoje druge orijentacije u razvoju.

Rec investicija potice od latinske reci investire što znaci ulaganje novcanih sredstava.

Tehnicki razvoj može biti orijentisan:
-Za uvodenje novih sredstava za rad,novih mašina, uredaja isl.
-Na uvoddenje novog tehnološkog procesa,
-Na nove vrste materijala, na nove karakteristike –tehnološke i funkcionalne.

Tehnicki razvoj na drugoj strani može biti orijentisan na :
-dovršavanja i doterivanja postojecih sredstava za rad
- postojecih vrsta materijala za preradu
- postojecih tehnoloških procesa isl.

Tehnicki razvoj mora biti ekonomski efikasan,što znaci da rezultati nove tehnike moraju imati kosekventivno sprovodenje osnovnog principa reprodukcije.
Moramo raspolagati investicijama jer su one uslov posojanja i razvoja preduzeca.

I Investicije prema nameni delimo na:
1.privredne (sredstva za rad ,transportna sredstva,gradevinski objekti...)
2.ne privredne (stanovi,škole,razliciti komunalni objekti...)
II Prema tehnickoj strukturi
III Sa aspekta uloženih finansija ivesticije mogu biti:
Bruto i neto
IV Investicije u procesu reprodukcije delimo na prostu i proširenu reprodukciju.

Ono preduzece koje se odluci za investiranje nekog projekta mora da obezbedi finansijska sredstva,plan i program i strucne kadrove.
Investitor je glavni faktor po cijem ce se nalogu i za ciji se racun izvode radovi.

Bitan faktor u razvoju preduzeca je razvojna politika preduzeca.

Njena glavna svrha je da doprinese ostvarenju ciljeva poslovanja preduzeca.
Ciljevi su ono što preduzece namerava da postigne.
Cilj preduzeca je kvantitativno dat i dato je vreme u kome treba da se ostvari.
Najpre je preduzece definisalo cilj a zatim treba da definiše politiku ,koja ce najefikasnije dovesti da se taj cilj ostvari.
Najpre se formuliše politika,pa se onda pristupa preuzimanju postupka,pošto je postupak instrument koji treba da omoguci efikasnije sprovodjenje politike u život.
Razvojna politika ne doprinosi samo ostvarenju tekucih i
perspektivnih ciljeva,vec sprecava odstupanja od planirane delatnosti i unosi elemente stabilnosti i poslopvanja preduzeca.
Ako polazimo od proizvodnje, rast preduzeca ce se kretati u cetiri pravca:
1.povecanje prodaje dosadašnjih proizvoda na postojecem tržištu.

Ako odaberemo brži put razvoja odabrali smo eksterni,a on se svodi na spajanje preduzeca sa drugim preduzecima koja raspolažu odredenim kapacitetima.
Kombinovani metod je najefikasniji jer on obezbeduje da se optimizira velicina i struktura preduzeca.
Svaki organ upravljanja treba da formira generalnu politiku preduzeca,koja istovremeno služi kao osnova za kordiniranje rasta i razvoja preduzeca u celini.

Kapital (fragmenti)

Proces proizvodnje kapitala
Roba i novac
1.Dva cinioca robe:upotrebna vrednost i vrednost
2.Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

1.Opšta formula
Proizvodnje relativnog viška vrednosti
Podela rada i manufaktura
Dvojako poreklo manufakture:
Proces akumulacije kapitala
Takozvana prvobitna akumulacija
Dva cinioca robe:upotrebna vrednost i vrednost(supstancija vrednosti i velicina vrednosti)
Roba je pre svega spoljašnji predmet,stvar koja svojstvima zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste.
Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili trošenjem.Upotrebne vrednosti cine materijalnu sadržinu bogastva ma kakav mu bio društveni oblik.
Pošto kolicina rada utrošenog za vreme proizvodjenja neke robe odreduje njenu vrednost,mogli bi izgledati da roba nekog proizvodjaca ima utoliko vecu vrednost ukoliko je on lenji i neumesniji,jer mu je zbog toga potrebno više vremena za njenu izradu.Ali rad koji sacinjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad,utošak je iste ljudske radne snage.

Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama

U samom pocetku roba nam se pokazala kao nešto dvoradno,kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost.Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izražen vrednošcu ne poseduje više ona ista obeležja koja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebne vrednosti.
Veca kolicina upotrebne vrednosti sacinjava sama po sebi i vece materijalno bogatstvo,dva kaputa vece no jedan.S dva kaputa mogu se odenuti dva coveka ,jednim samo jedan,itd.Ipak može rastucoj masi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad velicine njegove vrednosti.

Opšta formula

( Pretvaranje novca u kapital )

Robni promet je polazna tacka kapitala. Proizvodnja roba,njihov promet i naj razvijeni oblik njihovog prometa koji se zove trgovina sacinjavaju istorijsku osnovicu iz koje on izrasta.Svetska trgovina i svetsko tržište otvaraju u 16 stolecu monetarnu istoriju kapitala.
Izuzmemo li materijalnu sadržinu robnog prometa ,tj.razmenu razlicitih upotrebnih vrednosti,i pogledamo li jednako ekonomske oblike koje taj proces rada,nacicemo da je novac njegov poslednji proizvod.Ovaj poslednji proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital.
Novac kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo razlicitim oblikom svog prometa.

Neposredni oblik robnog prometa jeste R-N-R,pretvaranje robe u novac i ponovno pretvaranje novca u robu,prodavanje radi kupovanja.Ali pored ovog oblika nalazimo i drugi ,specificno razlicit oblik N-R-N,pretvaranje novca u robu i ponovno pretvaranje robe u novac,kupovanje radi prodavanja.Novac,koji u svom kretanju opisuje ovaj poslednji krug,pretvara se u kapital,postaje kapital,pa je vec i po svojoj odredbi kapital.

Dvojako poreklo manufakture

Kooperacija joja pociva na podeli rada dobija klasican oblik u manufakturi.Kao karakteristican oblik kapitalistickog procesa proizvodnje,ona preovladuje za vreme pravog manufakturnog perioda,koji traje od sredine 16. do poslednje trecine 18.veka.
Manufaktura nastaje na dva nacina:
1.Radnici raznovrsnih,samostalnih zanata,kroz cije ruke neki proizvod mora da prode dok potpuno ne bude zreo,bivaju okupljeni u jednoj radionici ,pod komandom istog kapitaliste.Na primer ,kocije su bile zajednicki proizvod kolara,sedlara,krojaca,bravara,remenara,širitara,staklara,farbara,pozlataraitd.Ali ako se u isto vreme pravi mnogo kocija,onda se neke mogu stalno pozlacavati,dok druge prolaze kroz koju raniju fazu proizvodnje.
2.Ali manufaktura postaje i obrtnim putem.Jedan isti kapital zaposli jednovremeno u istoj radionici mnogo zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao,npr.prave hartiju,slova,ili igle.To je kooperacija u najprostijem obliku.Svaki od ovih zanatlija izraduje citavurobu vršeci po redu razne operacije koje njena izrada zahteva.
Dakle,nacin postanka manufakture , njeno izrastanje iz zanata je dvojako.S jedne strane,ona proizilazi iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata,koji gube samostalnost i postaju u tolikoj meri jednostrani da u procesu proizvodnje jedne iste robe sacinjavaju još samo delimicne operacije koje se medusobno dopunjuju.S druge strane,ona proizilazi iz kooperacije zanatlija istog zanata ,razvija isti individulni zanat na razlicite njegove posebne operacije,izoluje i osamostaljuje te operacije u tolikoj meri da svaka postaje iskljucivom funkcijom posebnog radnika.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI: