POSLOVNA SREDSTVA
( osnovna i obrtna )

SREDSTVA U PREDUZECU

Pri poslovanju,preduzece mora raspolagati odredjenim sredstvima,tj.imovinom,jer je to uslov u procesu rada da bi se dobio odredjeni proizvod u procesu reprodukcije.Sredstva moraju i kvantitativno i kvalitativno da odgovaraju zadatku preduzeca.To znaci da ce jedno proizvodno preduzece,na primer,za proizvodnju konfekcije imati drugacija sredstva od trgovinskog preduzeca koje prodaje konfekciju.Svako preduzece da bi moglo da posluje mora da raspolaze takvim konkretnim oblicima poslovnih sredstava koji su prilagodjeni njegovom poslovnom zadatku. Prema ekonomskom definisanju imovine preduzeca,s’jedne strane,je skup razlicitih sredstava koja se koriste i koja su u funkciji obavljanja poslovnih zadataka preduzeca,a s’druge strane,to je imovina prema svom poreklu,tj.cije je vlasnistvo ta imovina,kome pripada i kome ce pripadati u slucaju prestanka rada preduzeca.
Celokupna imovina,tj.sva sredstva preduzeca imaju svoje izvore kojima se odredjuje poreklo ili nacin njihovog pribavljanja vlasnistva.Sredstva ulozena pri osnivanju preduzeca,ili koja su rezultat poslovanja preduzeca,predstavljaju sopstvana sredstva,tzv.sopstveni ili trajni kapital.Sredstva pribavljena putem kredita imaju izvor u obavezama (dugovanjima) preduzeca.Obaveze mogu biti dugorocne i kratkorocne,bilo da se radi o obavezi prema kreditorima ili ostalim poveriocima (dobavljacima).Sva sredstva preduzeca predstavljaju njegovu bruto imovinu i knjigovodstvenim imenom se nazivaju-aktiva.Izvori sredstava nazivaju se zajednickim imenom-pasiva.
Ta sredstva mogu biti u obliku stvari,prava i novca.Sredstva se prvobitno nalaze u novcanom obliku,kao slobodna sredstva,a menjaju svoj oblik kada prelaze u robnu i tehnolosku fazu poslovanja,odnosno kada se novcana sredstva upotrebe za nabavku i kupovinu zgrada,masina,uredjaja,opreme,zemljista,sirovina…,cime menjaju oblik i postaju sredstva u procesu proizvodnje.Ona time menjaju svoj upotrebni kvalitet;od univerzalnog u namenski.
Prema svojoj ulozi i funkciji sredstva se javljaju u obliku sredstava za rad i predmeta rada;dok pomocu radne snage menjaju oblik tokom reprodukcije.Menjanje oblika sredstava predstavlja kruzenje sredstava.
Na ovom kruzenju prolaze kroz nekoliko metamorfoza, tacnije kroz tri:
1)pretvaranje novcanog oblika sredstava u pocetni robni oblik na pocetku njihovog kruzenja (koji je uslov za proces reprodukcije)
2)pretvaranje pocetnog robnog oblika u zavrsni robni oblik,tj. gotov proizvod
3)pretvaranje zavrsenog robnog oblika u zavrsni novcani oblik (pretvarajuci se u vrednost,odnosno finansijski rezultat poslovanja preduzeca u vidu gubitka ili dobitka),da bi se ovaj poslednji ponovo vratio u reprodukciju pretvaranjem u pocetni robni oblik
Prva i treca metamorfoza imaju prometni karakter i obezbedjuju osnovicu za izvrsenje drustvene razmene proizvoda u robno-novcanoj privredi,odnosno na trzistu.Druga metamorfoza je tehnoloske prirode,proizvodne,i ona omogucuje da se od robnih oblika,ciji upotrebni kvaliteti ne odgovaraju potrebama zainteresovanih kupaca,dobiju novi robni oblici koji odgovaraju potrebama tih kupaca.
Proces poslovanja preduzeca se izrazava kao proces trosenja energije i rada zaposlenih radnika pomocu sredstava za rad i osnovnog i pomocnog (proizvodni i rezijski) materijala.
Osnovni materijal menja svoja fizicka ili hemijska svojstva da bi proizvod dobio nove upotrebne kvalitete,pri cemu on svojom supstancom ulazi u sastav novog proizvoda.To mogu biti predmeti koji se uzimaju direktno iz prirode,kao i oni koji su bili u procesu proizvodnje.On je u stvari novi proizvod,samo je pretrpeo dvostruku metamorfozu:
1)tehnolosku-izmenivsi izvesna fizicka i hemijska svojstva
2)ekonomsku-zbog izmene upotrebnog kvaliteta, koja je nastala kao rezultat tehnoloskog procesa
Ova vrsta materijala se naziva materijalom za izradu.Na primer:za proizvodnju hleba osnovni materijal je brasno.
Pomocni materijal se cesto trosi u tehnoloskoj fazi procesa rada pored materijala za izradu.Karakteristike ovog materijala u odnosu na nov proizvod je u tome da on ili uopste supstancom ne ulazi u nov proizvod ili ulazi sa hemijski izmenjenim svojstvima (proizvodni-kvasac i so u hlebu).Uloga ovog materijala u tehnoloskom procesu je da omoguciili da potpomogne tok toga procesa (voda pri proizvodnji hartije i proizvodnji secera omogucuje razlaganje materijala za izradu;razlaganje celuloznih vlakana u industriji hartije,odnosno razlaganje supstance secera iz repe u tanki sok).Sav ostali pomocni materijal koji s u preduzecu trosi da bi se normalno obavljalo poslovanje,bez obzira da li se radi o proizvodnoj,trgovinskoj ili usluznoj organizaciji,naziva se pomocni neproizvodni ili rezijski materijal (npr.materijal za odrzavanje cistoce).
Podela materijala na osnovni i pomocni ne proizilazi iz nekih prirodnih osobina materijala,vec iz nacela njegove upotrebe.Na primer,zica je osnovni materijal ako se upotrebljava za proizvodnju eksera,a pomocni ako se koristi za pakovanje.
Sredstva za rad su instrumenti ili orudja kojima proizvodjac obavlja procese rada.
Postoje razliciti kriterijumi za njihovu klasifikaciju.Ako je to inventarsko knjigovodstvo,klasifikuju se po odeljenjima;ako je nabavna sluzba,mozda ce kategorije musterija biti jedan od kriterijuma za klasifikaciju sredstava za rad;ako se ona posmatraju sa stanovista rukovodilaca proizvodnje,tada ce njihove funkcionalne karakteristike izbiti kao kriterijum u prvi plan.Najcesce se klasifikuju na funkcionalni nacin na:
1)opremu (masine,postrojenja,uredjaji),
2)alate(sredstva za rucno ili masinsko manipulisanje pri obavljanju radnih i kontrolnih operacija)
3)gradjevinske objekte i instalacije
Sredstva za rad se fizicki trose kako kad se upotrebljavaju i koriste u procesima rada tako i kada se ne koriste.Pojavni oblici tih trosenja su:habanja,lom i kvar,kao i fizicko starenje sredstava.
S’obzirom na koeficjent reprodukovanja sredstava u tehnoloskoj fazi ciklusa reprodukcije,sva sredstva angazovana u reprodukciji mogu se podeliti u dve osnovne kategorije:
1)osnovna sredstva ciji je koeficjent reprodukovanja manji od 1
2)obrtna sredstva ciji je koeficjent reprodukovanja veci od 1,ili je u najnepovoljnijem slucaju jednak 1

OSNOVNA SREDSTVA

Osnovna ili stalna sredstva su trajni,materijalni oblik sredstava preduzeca koja u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimicno prenose svoju vrednost,zadrzavajuc
upotrebne karakteristike do kraja svog radnog vremena.Upotrebom i koriscenjem u procesu rada osnovna sredstva ne menjaju svoj materijalni oblik.
Najveci deo osnovnih sredstava preduzeca cine sredstva za rad,odnosno oprema.Ali nisu sva sredstva za rad i osnovna sredstva,a to su sredstva male vrednosti i sa rokom upotrebe manjim od godinu dana (sitan inventar,deo ambalaze…).

Osnovna sredstva prema stanju (funkciji) javljaju se u obliku:
1)osnovnih sredstava u pripremi
2)osnovnih sredstava u upotrebi
3)osnovnih sredstava izvan upotrebe
Osnovna sredstva u pripremi cine uglavnom investicije u toku namenjene za pripremu delatnosti preduzeca,a to su zapoceti radovi na izgradnji pojedinih vrsta osnovnih sredstava.
Osnovna sredstva u upotrebi cine:zemljista,gradjevinski objekti i sredstva za rad.
U zemljiste (koje sluzi za privredne potrebe) ubrajaju se poljoprivredne povrsine,na kojima se proizvode odredjeni proizvodi i na kojima preduzece obavlja svoju delatnost.
U gradjevinske objekte privrednog karakera spadaju zgrade u koje su smestena sredstva za proizvodnju,bilo u radnom ili u skladisnom prostoru i u kojima se obavlja proces rada.
Sredstva za rad su orudja kojima se deluje na predmete rad,radi dobijanja odredjenih proizvoda.Ona mogu biti direktna i indirektna u zavisnosti od toga da li ucestvuju neposredno u obradi na predmete rada ili ne.
Osnovan sredstva izvan upotrebe su ona koja nisu u funkciji poslovanja preduzeca i sluze kao rezerva u obavljanju delatnosti.Ona se mogu iznajmiti drugim preduzecima,
prodavati ili ustupati.U ova sredstva spadaju i ona koja su neupotrebljiva i koja su namenjena za rashodovanje i ona se klasifikuju kao neupotrebljiva osnovna sredstva.

Osnovna sredstva prema pojavnim oblicima dele se na:
a)nematerijalna ulaganja (prava)
b)materijalna sredstva
c)novcana sredstva u obliku dugorocnih finansijskih plasmana
Prvu grupu nematerijalnih ulaganja cine raznovrsna dugorocna ulaganja i plasmani preduzeca:osnivacka ulaganja,ulaganja u istrazivanje i razvoj,ulaganja u probnu proizvodnju,nematerijalna ulaganja u pripremi,avansi za nematerijalna ulaganja…).
Drugu grupu cine koncesije,patenti i licence.
Koncesije predstavljaju davanje na koriscenje prirodnih bogatstava i javnih dobara na odredjeni rok uz naknadu.Najcesci rok je 30 godina.Patent je autorsko pravo na sopstveno otkrice kod zvanicne institucije,a licenca je kupovina patenta.
U materijalna sredstva spadaju:zemljiste,sume,gradjevinski objekti visegodisnji zasadi,osnovno stado,osnovna sredstva u pripremi,i oprema (uredjaji,postrojenja, transportna sredstva,alat i inventar).
Dugorocni finansijski plasmani predstavljaju osnovna sredstva preduzeca u novcanom obliku i u ovu kategoriju spadaju:
-ulaganja kapitala preduzeca u tzv.vezana preduzeca,sa kojima se ostvaruju odredjene poslovne funkcije
-ucesce u kapitalu drugih pravnih lica ,kada preduzece otkupljuje akcije ili druge hartije od vrednosti,radi ostvarivanja dividende
-dugorocni krediti u zemlji i inostranstvu koje je preduzece plasiralo
-dugorocne hartije od vrednosti;kupovina akcija na trzistu

Izvori finansiranja osnovnih sredstava dele se na:
1)sopstvena sredstva-ostvarena dobit iz amortizacije kao i sredstva primljena od drugih lica bez obaveze vracanja
2)pozajmljena sredstva-krediti,izdvajanje obveznica,udruzivanjem i ulaganjem sredstava drugih lica

Kapacitet osnovnih sredstava predstavlja proizvodnu moc sredstava za rad i moze biti:
a)ugradjeni-instalirani kapacitet,utvrdjuje se na osnovu tehnickih mogucnosti sredstava (u praksi se vrlo retko ostvaruje)
b)radni (moguci) kapacitet predstavlja u stvarnosti preduzeca moguce koriscenje ugradjenog kapaciteta

Vrednosti osnovnih sredstava ekonomski gledano su:
a)nabavna vrednost
b)amortizovana vrednost
c)sadasnja vrednost
d)revalorizovana vrednost

Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sacinjava fakturna cena uvecana za troskove transporta,montaze i ugradnje,carine,poreze…Ona se menja tokom trajanja osnovnog sredstva,osim u povremenim revalorizacijama.Sluzi za obracun amortizacije.
Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-tehnicka kategorija.
Ona u toku godine predstavlja trosak,a na kraju godine prelazi u ispravku vrednosti osnovnih sredstava (otpis).Za iznos amortizovane vrednosti je umanjena nabavna vrednost,a pomocu nje se knjigovodstveno stanje prilagodjava stvarnom stanju.Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo umanjilo svoju vrednost u dotadasnjem veku trajanja.
Sadasnja vrednost osnovnih sredstava se dobija po odbitku amortizovanih i revalorizacionih vrednosti. Ona predstavlja neotpisani deo vrednosti koja se dobija kada se od nabavne cene odbiju izvrseni otpisi amortizacije.Sadasnja,knjigovodstvena
vrednost osnovnih sredstava se razlikuje od vrednosti po kojoj se ona mogu nabaviti.
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja svodjenje knjigovodstvene vrednosti na trzisnu vrednost.Za to svodjenje se koristi koeficjent revalorizacije po mesecima u toku godine i zbirni koeficjent na kraju poslovne godine.Koeficjent predstavlja stopu rasta cena na malo koju zvanicno objavljuje zavod za statistiku.Vrsi se radi obracunavanja realne amortizacije i radi utvrdjivanja dobiti.

Trosenje osnovnih sredstava
-amortizacija-

Shodno opstoj definiciji troskova,troskovi sredstava za rad su cenovni izraz utrosaka sredstava za rad u procesu proizvodnje.Oni se mogu podeliti na;
1)troskove koji su razultat fizickog trosenja sredstava za rad
Habanje je proces fizickog trosenja koji tece u toku procesa rada tim sredstvima.Lom je tehnicki udes kojim se onesposobljava jedan deo ili vise delova tog sredstva,cime ono postaje trajno ili privremeno neupotrebljivo.Kvar je izvesno,mahom blaze,ostecenje sredstava,usled koga dolazi do funkcionalnih poremecaja u radu sredstava.Pored loma i kvara tece lagani proces fizickog starenja sredstava (“zub vremena”).Vecina sredstava za rad imaju svoj vek trajanja bez obzira na to da li su sredstva u upotrebi ili ne (korozija nagriza sredstva za rad u vecoj meri kad ne rade nego kada rade).
2)troskovi koji se javljaju kao posledica zastarevanja (ekonomsko trosnje)sredstava za rad
Iako neka sredstva imaju tehnicki vek neiskoriscen,ona su ogranicena ekonomskim vekom trajanja i postaju neupotrebljiva kada se pojavi masina,ceo novi tehnoloski proces za isti proizvod,koji je mnogo efikasniji od ranijeg.U ovakvom slucaju za proizvodjaca je celishodnije da izbaci staru masinu,iako fizicki jos ne istrosenu,i da je zameni novom.Masina postaje ekonomski neupotrebljiva i onda kad roba koja je pomocu nje izradjivana izgubi svog potrosaca:kad,na primer,potrosaci livenih peci predju na radijatore sa parnim grejanjem,na elektricne grejalice i sl.
Da je proizvodjac mogao da prdvidi da ce njegove masine da zastare,recimo,3godine pre njihove fizicke dotrajalosti,on bi nabavne troskove tih masina raspodelio na njihov ekonomski,a ne na fizicki vek trajanja,cime bi se masine reprodukovale 3god.ranije.
3)troskovi sredstava koji nastaju u vezi sa produzenjem veka trajanja sredstava za rad
Izvesni delovi masina,recimo postolja,moglo bi se reci da su veciti;kod drugih je vek trajanja veoma kratak-mozda samo jedan ili dva ciklusa reprodukcije;kod trecih,on obuhvata niz ciklusa reprodukcije, i sl.Prilagodjavanjem ritma reprodukovanja sredstava ritmu trosenja njegovih delova obezbedjuju se iznosi za zamenu istrosenih delova.Sam proces rada kojim se sprovodi zamena izaziva izvesne troskove koje nazivamo troskovima generalnog remonta.U te troskove spadaju demontiranje i montiranje,i funkcionalno uskladjivanje.
4)operativni (rezijski) troskovi sredstava za rad
Ovo su troskovi koji se kalkulativno ne mesaju sa predhodnim troskovima sredstava za rad.Oni se delom unose u troskove matreijala,delom u troskove rada.Rezijski troskovi,posmatrani celini,nose pecat organizacionih troskova.Ako je reprodukcija dobro organizovana,oni ne bi trebalo da se pojave uopste.
Reprodukciono trosenje sredstava za proizvodnju je,u stvari,simbioza dveju procesa:procesa trosenja sredstava i proces reprodukovanja tih sredstava u novom proizvodu.Uslov za reprodukovanje je prenosenje vrednosti utrosenog sredstva na novi proizvod.Trosenje sredstava za rad je postepeno,a to znaci da se jedno sredstvo za rad utrosi tek posle veceg ili manjeg broja istih ciklusa reprodukcije.Prenosenje nabavnih troskova sredstava na nov proizvod treba da bude postepeno,u zavisnosti od veka trajanja sredstva.Ovaj proces prenosa troskova nazivamo amortizovanje sredstava za rad.Vrednost sredstava za rad,koje u narednim ciklusima ostaje aktivno,smanjuje se u visini otpisane sume.
Obracun amortizacije se vrsi prema uredbi o nomenklatri osnovnih sredstava i propisanim godisnjim stopama amortizacije.Osnovica za obracun amortizacije je nabavna vrednost osnovnog sredstva.
Kod ekonomskog veka trajanja za amortizovanje nije bitno da li masina radi ili ne;nije bitno da li ona proizvodi.Bitno je samo vreme.Shodno predpostavci o ravnomernom vremenskom trosenju,na taj period ekonomskog veka trajanja treba ravnomerno raspodeliti nabavne troskove sredstava za proizvodnju koji se amortizuje.Ovako sproveden postupak amortizovanja naziva se vremenskim amortizovanjem,a on moze biti:
1)proporcionalni-jednake stope amortizacije tokom veka upotrebe
2)progresivni-u prvim godinama nize stope amortizacije koje kasnije rastu
3)degresivni-u pocetnim godinama vise stope amortizacije,koje kasnije opadaju
Izracunava se kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva (Nv) podeli planiranim vekom njegove upotrebe(h). Ag=Nv/h (godisnja amortizacija)

Kod funkcionalnog amortizovanja bitna je fizicka iskoriscenost sredstava.Ako,recimo u 24h,masina duze radi a manje miruje,ona ce se pre utrositi nego u slucaju ako manje radi a vise miruje.A s’obzirom na to da je i ostvarena proizvodnja u izvesnoj proporciji sa vremnom funkcionisanja,ta proizvodnja koja je fizicki merljiva,moze da posluzi kao merilo funkcionisanja masine odnosno njene opterecenosti u proizvodnji.Ovaj metod se najcesce koristi u transportnim organizacijama u skladu sa predjenim kilometrima.Obracun amortizacije po funkcionalnoj metodi vrsi se po jedinici proizvoda ili amortizovanoj kvoti.Amortizovana kvota (Aq) se odredjuje kao odnos nabavne vrednosti (Nv) osnovnog sredstva i fizickog obima proizvodnje (sigmaQ). Aq=Nv/sigmaQ
Godisnji iznos amortizacije dobija se kada se amortizovana kvota (Aq) pomnozi
ostvarenom kolicinom proizvoda (Q): Ag=Aq x Q

Evidencija osnovnih sredstava

Da bi se moglo govoriti o evidenciji osnovnih sredstava i obracunavanju njihove amortizacije,treba napomenuti koj se vrednosti razlikuju kod osnovnih sredstava.
Vrednost osnovnih sredstava po kojoj su kupljena od dobavljaca predstavlja njihovu fakturnu vrednost.Fakturna vrednost dobavljaca,uvecana za zavisne troskove ovih sredstava (dopreme,carine,montaze,poreza i sl.) i dovodjenje u stanje njihove funkcionalne pripremljenosti,tj.ukljucivanje u upotrebu,predstavlja nabavnu vrednost.
Nabavna vrednost sluzi za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu,kao osnovica za obracunavanje amortizacije,tj.otpisivanje.Kada se nabavna vrednost umanji za izvrsene obaveze (amortizovanu vrednost),dobija se sadasnja vrednost osnovnih sredstava.Trzisna vrednost osnovnih sredstava predstavlja vrednost koja moze da se postigne njihovom prodajom i koja moze biti veca ili manja od sadasnje vrednosti.
Za evidenciju osnovnih sredstava koriste se sledeca dokumenta:
-za evidenciju nabavke:
1)faktura dobavljaca (o kupovini)osnovnih sredstava,prevozu,montazi,carinama…
2)obracun (situacije)
3)resenje o besplatnom prijemu,izvestaj,zapisnici
Bez obzira na nacin nabavke,fizicki prijem osnovnih sredstava vrsi se komisijskim zapisnikom o prijem – preuzimanju osnovnih sredstava.Po zavrsenoj nabavci strucna sluzba zaduzena za njenu realizaciju treba da sastavi izvestaj o stavljanju osnovnih sredstava u upotrebu.
-za evidenciju otudjivanja koriste se sledeca dokumenta
1)odluka i zapisnik o rashodovanju osnovnog sredstva (izvestaj o aktiviranju) koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obracun
2)odluka i zapisnik o primopredaji i faktura o prodaji osnovnog sredstva
3)odluka i zapisnik o besplatnom ustupanju osnovnog sredstva
Zadatak knjigovodstva osnovnih sredstava jeste,izmedju ostalog,da utvrdi poslovne knjige u koje ce se evidentirati svi podaci i sve promene na ovim sredstvima.Knjiga osnovnih sredstava je hronoloska evidencija o osnovnim sredstvima.Ona pruza veoma veliki broj razlicitih podataka,od opstih,tehnickih do ekonomskih,sto po pravilu nije slucaj sa ostalim hronoloskim evidencijama.Ova se hronoloska evidencija ne zakljucuje krajem godine vec prestankom rada preduzeca i ona prati sve promene na osnovnom sredstvu tokom njegovog veka trajanja.

POREZ NA DODATU VREDNOST
NAD OSNOVNIM SREDSTVIMA
-pitanja i odgovori-

Da li su osnovna sredstva i oprema oslobodeni poreza?
Samo za sredstva preko 500.000 dinara vrednosti po jedinici ciji je period eksploatacije preko 12 meseci.

Objasnite nacin odbijanja prethodnog poreza u slucaju nabavke opreme za obavljanje delatnosti. Oprema se nabavlja u januaru 2005. godine?
U pitanju nije precizirano da li se oprema nabavlja iz zemlje ili iz inostranstva.
Ako je oprema iz uvoza, carinski organ obracunava i naplacuje PDV (za prethodni porez, da bi se umanjio, bitno je da je i placen prilikom uvoza).
U poreskoj prijavi za januar, kao prethodni porez iskazuje se PDV placen prilikom uvoza. Ako je nabavka od dobavljaca iz zemlje, PDV se uzima, iz fakture dobavljaca, koja treba da je u istom mesecu kada je primljena oprema, tj. u januaru 2005. godine, da bi se za prethodni porez moglo izvršiti umanjenje dugovnog PDV.
Znaci, za taj preneti PDV iz fakture dobavljaca iz zemlje (bez obzira na to da li je izvršeno placanje fakture dobavljacu i bez obzira da li je dobavljac uplatio državi PDV ili je placeno carini) umanjuje se obracunata obaveza, odnosno dugovni porez u tom mesecu.
Ako opremu proda ili na drugi nacin otudi pre isteka 5 godina (objekat pre isteka 10 godina) i ako je oprema vredna najmanje 500.000 dinara, vrši se ispravka prethodnog poreza. To je utvrdeno u clanu 32. Zakona i u Pravilniku o utvrdivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o nacinu utvrdivanja srazmernog poreskog odbitka i sprovodenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti. (''Sl.glasnik RS'' br. 94/2004).

Kakav tretman ce imati osnovna sredstva prilikom primene PDV od 1.01.2005. godine kod preduzeca koja ih kupuju za obavljanje delatnosti, a kakav kod preduzeca koja ih uvoze za dalju prodaju?
Kod preduzeca koja nabavljaju opremu za obavljanje delatnosti PDV iskazan na fakturi dobavljaca može se odbiti od obaveze po osnovu PDV ukoliko su ispunjeni uslovi iz clana 28. Zakona. Kod preduzeca koje uvozi opremu radi dalje prodaje obaveza PDV izmiruje se pri uvozu i carinjenju dobara.

OBRTNA SREDSTVA

Obrtna sredstva predstavljaju deo imovine preduzeca i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utrose u procesu reprodukcije.Ona se razlikuju od osnovnih sredstava po svom veku upotrebe koji je kod njih manji od godinu dana.Pretezni deo obrtnih sredstava cine predmeti rada i nocana sredstva,tj.zalihe (materijala,proizvoda i robe),potrazivanja i gotovina;kao i deo osnovnih sredstava sa rokom trajanja do godinu dana. Jedan deo predmeta rada ulazi u nov proizvod i cini njegovu supstancu,
dok drugi deo sluzi stvaranju tog proizvoda (pomocni materijali).
Obrtna sredstva stalno kruze u procesu poslovanja preduzeca.Ciklus kruzenja sredstava zapocinje novcem,koji sluzi za kupovinu sirovina,repromateijala i dr. materijala potrebnih za poslovanje preduzeca .Uz pomoc radne snage i sredstava za rad stvara se gotov proizvod ili usluga.Potom se na trzistu vrsi njihova realizacija,dobijaju se novcana sredstva,koja se,ponovo,upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje.Na taj nacin se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava.Transformisanje obrtnih sredstava od velikog je znacaja za ekonomiju svakog preduzeca.
Obrtnih sredstava se mogu razlicito klasifikovati:prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzeca,prema izvorima,vremenskom angazovanju i dr.Prema ulozi koju vrse dele se na:
1)sredstva u materijalnom obliku (stvar)
2)sredstva u novcanom obliku
3)sredstva u obliku prava
Obrtna sredstva u materijalnom obliku cine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju,
nedovrsena proizvodnja i poluproizvodi,zalihe gotovih proizvoda,inventara i ambalaze.
Obrtna sredstva u novcanom obliku javljaju se kao gotov novac u blagajni i ziro-racunima,koji je namenjen za kupovinu sredstava u preduzecu.Ova sredstva cine i devizna sredstva preduzeca u bankama,kao i razna potrazivanja po osnovu prodaje i finansijskih aranzmana preduzeca.
Obrtna sredstva u obliku prava pojavljuju se u vidu potrazivanja od kupaca za isporucenu,a ne naplacenu robu i licenci koje se isplacuju na teret troskova poslovanja
Prema nacinu pribavljanja i njihovom koriscenju obrtna sredstva mogu biti:
1)kreditno trajna-sredstva za obavljanje redovnog poslovanja (iz dobiti,kredita,iz sredstava dotacije osnivaca)
2)obrtna sredstva za investiciona ulaganja

Koeficjent obrta kao pokazatelj cirkulacije obrtnih sredstava

Sa stanovista ekonomije i finansiranja preduzeca,veoma je vazno da se proces poslovanja obavlja sto brze,pa se zbog toga prati brzina obrtanja obrtnih sredstava,pa se u tu svrhu izracunava koeficjent obrta.Odnos izmedju utrosenih i koriscenih faktora
proizvodnje predstavlja brzinu obrtanja koriscenih faktora u odredjenom periodu.
Prosecno koriscena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledeci nacin:
Pocetno stanje + 12 mesecnih rata / 13

Koeficjent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspesnosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima.Utvrdjuje s iz odnosa sledecih velicina:
Ukupan prihod po ceni kostanja / Prosecno koriscena obrtna sredstva

Koeficjent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda.Obicno se smatra da je preduzece uspesnije ukoliko je koeficjent obrta veci,jer je neophodno manje angazovati sredstva za izvrsenja poslovnog cilja, i obratno.Ali,visok koeficjent obrta moze biti i posledica malih zaliha i nadovoljnih narudzbina za njihovo obnavljanje.Dok mali koeficjent obrta moze ukazivati na sporu cirkulaciju obrtnih sredstava i pojavu nekuretnih zaliha.

Trosenje sredstava

Trosenje sredstava predstavlja proces u kom sredstva preduzeca trose ili gube svoju upotrebnu vrednost prenoseci je u nov proizvod.Postoji razlika izmedju troskova sredstava i prenete vrednosti (njihova neuskladjenost) u nov proizvod.Te razlike dolaze do izrazaja kada se proces trosenja sredstava posmatra:
(1)sa stanovista obavljanja procesa rada
(2)prema vremenu trosenja
(3)prema uticaju trzista
Sa stanovista obavljanja procesa rada trosenje sredstava se vrsi u procesu reprodukcije koji je rezultat trosenja radne snage.Utrosak radne snage u procesu proizvodnje uslovljen je duzinom trajanja procesa rada.Kako je obim proizvodnje funkcija upravo ova dva faktora-trajanja procesa rada i inteziteta trosenja radne snage,utrosci radne snage izrade su u stvari proporcionalni ostvarenom obimu proizvodnje.Pored proizvodnih trosenja radne snage postoje i neproizvodni utrosci radne snage,utrosci angazovane radne snage i sl.U proizvodnim utroscima,radna snaga se trosi kao faktor trosenja sredstava,a kod neproizvodnih utrosaka,radna snaga se trosi nezavisno od procesa rada.Dok sredstva za proizvodnju ako se ne podvrgnu tehnologiji proizvodnje ostaju ocuvana,ali i ona mogu ekonomski da zastarevaju i van upotrebe.
Vreme trosenja u proizvodnji se trojako ispoljava na kvalitet poslovanja.U ciklusu reprodukcije trosenje sredstava se vrsi reprodukovanjem tih sredstava u nov proizvod,
pa se prodajom proizvoda ponovo vracaju u proizvodnju.Ukoliko su ovi ciklusu reprodukcije i dimenzija procesa trosenja i reprodukovanja sredstava vremenski duzi,utoliko je dejstvo trosenja izrazenije na kvalitet poslovanja preduzeca.Pomenuta tri oblika trosenja ispoljavaju se kaofaktori kvaliteta ekonomije u sledecem:
1)starenje sredstava pod “dejstvom vremena”bez obzira da li se koriste ili ne
2)fizicko trosenje sredstava,ono je prisutno kod funkcionisanja sredstva,rada
3)ekonomsko trosenje
Trziste se definise kao:”sveukupnost odnosa ponude i traznje koji na odredjenom mestu i odredjenom vremenu uticu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova i uredjaja koji omogucuju organizovani i stalni kontakt izmedju kupaca i prodavaca”. Pod dejstvom ponude i traznje na trzistu formira se cena kostanja konkretnog proizvoda i ona predstavlja korektivne vrednosti ,tj.razliku izmedju planirane i ostvarene cene kostanja,koja moze odstupati navise ili nanize.Trziste na taj nacin utice na formiranje primarne raspodele drustvenog proizvoda,na osnovu koje vlasnici-
sticu dohodak i ucestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.Trziste svojim mehanizmima unosi korektiv u dejstvo procesa trosenja sredstava na kvalitet ekonomije preduzeca.

Angazovanje sredstava

Pod angazovanjem sredstava u reprodukciji podrazumeva se ulaganje sredstava u proces proizvodnje,s’ciljem da se taj proces omoguci time sto ce se deo angazovanih sredstava trositi u procesu proizvodnje,ostajuci u proizvodnji do njene realizacije.Ako se angazovanje sredstava posmatra u jednom ciklusu reprodukcije,u raznim momentima tog ciklusa angazovana sredstva mogu biti veca ili manja,zbog vremenske neuskladjenosti nabavke,proizvodnje i prodaje.Elementi angazovanja su:
1)velicina (suma) angazovanih sredstava
2)vreme angazovanja
Ukoliko se prosecna angazovana suma sredstava za odredjeni obim i vrednost proizvodnje smanjuje,utoliko je veci pozitivan uticaj angazovanih sredstava na kvalitet poslovanja preduzca i obrnuto.
Metamorfoza pocetnog novcanog u pocetni robni oblik sredstava prdstavlja momenat angazovanja sredstava u procesu proizvodnje.U tom trenutku ona gube svoju univerzalnu funkcionalnu raspolozivost (blokirana),ali samo dotle dok se ponovo ne vrate u svoj pocetni novcani oblik.Vreme koje prodje od momenta blokiranja do momenta deblokiranja predstavlja period angazovanja,odnosno period blokiranja sredstava.Ako se vreme angazovanja skrati na jednu polovinu ranijeg vremena angazovanja,angazovana sredstva vec na polovini ranijeg vremena sticu ponovo svoju pocetnu univerzalnu funkcionalnu raspolozivost.Umesto svega jednog,pomocu njih je sada moguce ostvariti dva ciklusa reprodukcije u istom vremenu.Umesto jednog proizvoda,sada ce se u istom vremenu ostvariti dva proizvoda sa istim angazovanim sredstvima.
Odnos izmedju sume konkretno angazovanih sredstava i ostvarenog rezultata proizvodnje predstavlja koeficjent angazovanja sredstava.

Odnos angazovanja i trosenja sredstava

Angazovanje sredstava u preduzecu predhodi njegovom trosenju.Ne mogu se trositi sredstva koja nisu obezbedjena,odnosno angazovana.
Novcana sredstva su univerzalno raspoloziva i mogu se koristiti za razne svrhe i namene – u svim fazama procesa rada i delovima preduzeca.
Osnovna sredstva se odjednom unose i angazuju u jednom ciklusu,a trose u nizu ciklusa i u duzem vremenskom perodu.
Obrtna sredstva se angazuju i trose u jednom ciklusu poslovanja.Ona se tranformisu u obliku proizvoda i zarada.
Cilj trosenja je proizvodnja odredjenih upotrebnih vrednosti – proizvoda ili usluga.
Cilj angazovanja je stvaranje i omogucavanje uslova za trosenje,odnosno obavljanja delatnosti perduzeca.Obim angazovanih sredstava u jednom ciklusu uvek je veci od obima utrosenih sredstava,jer se osnovna sredstva ne utrose odjednom i u jednom ciklusu,vec postupno u odredjenom vremenskom periodu.Za kvalitet angazovanja je zato bitna i vrednost angazovanih sredstava i vreme njihovog angazovanja,dok je za trosenje znacajnasuma utrosenih sredstava u odredjenom vremenskom periodu.

LITERATURA

1) Dr.Rajko Uncanin, „Poslovna ekonomija“

2 )Dr.Stevan Kukoleca, „Ekonomika preduzeca“

3) Mr.Mladjen Vicentic, „Markenting“

4) Dr.Vera Poznanic-Leko, „Racunovodstvo“

5) Internet

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD