EKONOMIKA PREDUZECA | SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE EKONOMIJE

Preduzece je privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novcanoj privredi obavlja odredjena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je preduzece, Korsel Seneju definiše kao„svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila odredjeni cilj“ Njegova definicija vezuje preduzece za ljudsku aktivnost što je u potpunost itako mada je i sam pojam preduzeca evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se preduzece tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na celu. Po tržišnom konceptu „svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“ predstavlja preduzece.
Preduze kao celinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da cemo u ovom radu u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzeca u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeca prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.

OBELEŽJA PREDUZECA

Preduzece je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti ciji je zadatak da obavlja odredjene funkcije u procesu društvene reprodukcije.
Osnovne karakteristike preduzeca su :
1. predstavlja posebnu organizacionu celinu,
2.obavlja odredjenu funkciju, delatnost u privredi,
3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet.
U svom poslovanju preduzece se mora pridržavati zakonskih propisa
i drugih pravnih normi koje propisuje država. Preduzece egzistira u odredjenom organizcionom obliku i unutrašnje odnose delova ureduje na nacelima organizacije rada. Upravljanje i rukovodjenje procesom rada, takode, se zasniva na usvojenim nacelima organizacije rada.

Ekonomska i pravna samostalnost su znacajne odrednice preduzeca u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u :
a) donošenju planova i programa,
b) amostalnom donošenju i vodjenju poslovne politike,
c) slobodnom ugovaranju poslova,
d) slobodnom utvrdivanju cena svojih proizvoda ili usluga,
e) raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja,
f) imovinskoj samostalnosti,
g) slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima.

Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzecee mora raspolagati odredjenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzece raspolaže po svom nahodenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donošenja upravljackih i drugih odluka, preduzece mora poštovati zakonske propise koji regulišu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i nacelima poslovnog morla, i zavisi od okruženja u kome radi.
Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeca realizuje se preko:
a) žiro-racuna preduzeca, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske transakcije,
b) poslovne knjige koje je svako preduzece dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeca,
c) opštih akata preduzeca: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzece samoatalno donosi i u okviru kojih regulišesvoj unutrašnji poslovni i pravni život.

CILJEVI PREDUZECA

Ciljeve preduzeca, sacinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.
Definisanje ciljeva preduzeca mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bica kao složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih meduodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu.
Ciljevi preduzeca proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeca sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzece ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

PREDUZECE KAO OBLIK REPRODUKCIJE U PRIVREDI

Komponente preduzeca kao oblika društvene reprodukcije su:
-zaposleni u preduzecu,
-sredstva preduzeca,
-organizaciona struktura preduzeca.

Zaposleni u preduzecu su svi, bez obzira na funkciju koju obavljaju i radno mesto na kome se nalaze. Njihovi medusobni odnosi definisani su zadacima i organizacijom i uskladeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski.
Sredstva preduzeca. Preduzece raspolaže sredstvima kao komponentom svoga rada i poslovanja. Struktura sredstava izražava kvalitativnu uskadenost i odnos pojedinih vrsta sredstava. Ukoliko su sredstva i zadaci uskladeni, nema neizvršenih zadataka, odnosno neiskorišcenih sredstava.
Organizaciona struktura preduzeca. Zadatak preduzeca izvršava se primenom principa tehnicke podele rada. Primenom tog principa, ukupan zadatak preduzeca se razlaže na zadatke delova preduzeca i pojedince, clanove kolektiva. Realizacijom pojedinacnih zadataka preduzeca obezbeduje se i njegova reprodukcija.
Organizacija rada je uskladivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje u svrhu postizanja najveceg ucinka, s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava. U okviru preduzeca uskladivanje znaci uspostavljanje odredjenih optimalnih odnosa izmedu sredstava za rad, predmeta rada i radne snage.
Organizaciona struktura prati proces odlucivanja u preduzecu i zavisi od toga dali je preduzece centralizovano ili decentralizovano.
Centralizovano prreduzece ima hijerarhisku strukturu upravljanja i rukovodjenja. Decentralizovani procesi odlucivanja i upravljanje putem kapitala, podrazumevaju takvu organizacionu strukturu u kojoj delovi preduzeca imaju punu poslovnu ali i razvojnu autonomiju.

Preduzece i organizacija:

Preduzece ostvaruje ekonomske i društvene zahteve i ciljeve u okviru odgovarajuce organizacije. Ono funkcioniše uskladivanjem zahteva društva, samog preduzeca i radnog kolektiva.Ciljevi preduzeca ne mogu se ostvariti bez adekvatne organizacije, a organizacija nema svrhu bez odgovarajucih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarenju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeca time što obezbeduje skladan odnos i racionalno angažovanje svih komponenata, faktora preduzeca.Organizaciono posmatrano, preduzece predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) izmedu kojih i unutar kijoh postoje odnosi organizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva

Sistemski koncept preduzeca:

Sistemeki prilaz omogucava sagledavanje karakteristika modela preduzeca i njegovo funkcionisanje. Preduzece je sistem sastavljen od delova podsistema. Preduzece je jedinstvena poslovna i upravljacka celina sastavljena od relatino nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze, preduzece prima energiju informacije od poslovnog okruženja, a preko izlaznih veza prima energiju i informacije drugih sistema u okruženju.
Preduzece posluje poekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema.Njegove aktivnosti se zasnivaju na zakonima tržišta i principu ostvarenja dobiti, kao osnovni motiv za ostvarivanje poslovnih rezultata.
Preduzece je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve. Preduzece se i organizuje radi ostvarenja ciljeva i zadataka. Zaposleni u preduzecu, poslovi i zadaci se medusobno povezuju tako da predstavljaju celinu.
Preduzece je dinamicki sistem, podložan stalnim promenama. Preduzecese menja prema uticajima i zahtevima funkconalnog okruženja (država, tržište, kupci, dobavljaci, tehnologija i sl.).

VELICINA PREDUZECA

Za ekonomiju svakog preduzeca bitna je njegova velicina. U ekonomici preduzeca i praksi se koriste razliciti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeca. Rangiranje preduzeca po velicini je znacajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vodjenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja razlicitih vrsta prefuzeca.
Kao kriterijum velicine preduzeca obicno se uzima: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl.
Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos izmedubroja velikih, srednjih i malih preduzeca. Preduzeca razlicitih velicina se svojim ulogama i karakteristikama medusobno dopunjuju.
Velika preduzeca su noioci i glavni cinioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeca predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.
Mala preduzeca: Ova preduzeca imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzece po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzeca.
Sektor malih preduzeca dobija poseban znacaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj. Preko malih preduzeca se lakše prenosi savremena tehnologija, podstice kreativnost i inovacije. Mala preduzeca imaju imaju izuzetno znacajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje.
Srednja preduzeca. Ova preduzeca se nalaze na prelazu izmedu malih i velikih. Preduzeca srednje velicine imajuodredjene slicnosti i sa malim i velikim preduzecima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzeca su u vecoj fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je narocito izraženo u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagodavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzeca karakteriše relativno visok stepen specijalizacijeposlova i zaokruženost radnog itehnološkog procesa.
Podela rada i kooperacija su znacajno razvijene u ovim vrstama preduzeca. Srednja preduzeca su obicno prevladujuca u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.
Veliko preduzece. Ova preduzeca raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih. Velicina preduzecaomogucuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih obeležja velikog preduzeca.
Veliko preduzece ima uticaj na tržište, što je pokazatelj njegove tržišne moci. Pravilo je da veliko preduzece, zahvaljujuci prednostima ekonomije obima i efektima tržišne moci, obezbeduje i veci profit.
S obzirom na širi privredni znacaj velikih preduzeca, država je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzeca su nosioci odredjenih oblasti proizvodnje, pa služe kao okosnica razvoja citavog niza drugih preduzeca.

POSLOVNA POLITIKA PREDUZECA

Poslovnu politiku preduzeca možemo razlicito definisati shodno njenoj sadržini i obuhvatnosti. Poslovna poitika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzeca, kao i metoda i sredstva za ostvarivanje tih ciljeva.
Izbor ciljeva predstavlja jedno od kljucnih pitanja poslovne politike. Konkretizacijom ciljeva, aktivnosti, radnih kolektiva usmeravaju se u željenom pravcu. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za poslovni uspeh preuzeca.
Pri izboru metoda i sredstava za ostvarenje ciljeva, preduzece vodi racuna o njihovoj efikasnosti sa stanovišta rezultata, ali i nacelima poslovnog morala.
Eksterni faktori (izvan preduzeca) odreduju ciljeve i politiku preduzeca prema okruženju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzeca iz spoljnih izvora , nabavku i prodaju elemenata proizvodnje i sl.
Unutrašnji faktori poslovne politike obuhvataju unutrašnja pitanja preduzeca kao što su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansiske tokove u okviru preduzeca, pitanje raspodele i stimulacije zaposlenih i sl.
Posmatrano prema funkciji preduzeca, poslovna politika se može posmatrati kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansiska politika, politika informisanja, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika zarada i dr.
Sa stanovištafunkcije upravljanja i definicije ciljeva preduzeca može se razlikovati: dugorocna i kratkorocna poslovna politika, pri cemu se dugorocna, odnosi na duži vremenski period, a kratkorocna na tekuce planove i aktivnosti preduzeca.
Poslovna politika se definiše i konkretizuje kroz ciljeve i zadatke. Cilevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su uskladeni sa mogucnostima i resursima preduzeca. Samo optimalna rešenja obezbeduju najpovoljnije ekonomske efekte preduzeca. Poznavanje cinjenica koje su bitne za uspešno poslovanje i formiranje poslovne politike preduzeca proširuju njegove ekonomske horizonte. Taj ekonomski horizont predstavlja bazu za poslovnu politiku preduzeca.
Proširivanje ekonomske baze, koja se obezbeduje i istraživanjem tržišta, omogucuje se preduzecu da sa manje rizika postavlja ciljeve poslovne politike i mere za njihovo otvarenje.Administrativna i zakonska ogranicenja mogu da uticu na reviziju ili pak, sporo i neefikasno sprovodjenje poslovne politike preduzeca.

POLOŽAJ PREDUZECA NAŠOJ PRIVREDI

Položaj preduzeca se u našoj praksi menjao u skladu sa promenama i karakteristikama društvenog i privrednog sistema. On se ogledao:
1.u položaju preduzeca kao proizvodaca, odnosno osnovnog subjekta privredivanja,
2.u njegovoj ulozi i funkcji na tržištu,
3.u pravu ucešca i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit i licni dohoci),
4.u formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzeca,
5.u odnosu prema državnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu politiku preduzeca,
Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao položaj preduzeca u pojedinim razvojnim fazama društvenog i privrednog sistema.

Administrativno upravljanje privredom
Administrativni period upravljanja karakteriše centralisticko-plansko upravljanje i dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzeca bile su potpuno ogranicene, a sredstva za proizvodnju bila su vlasništvo države. Preduzecima upravlja direktor kao predstavnik države, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod nadzorom organa države.

POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZECA

Najnoviju fazu u razvoju preduzeca karakteriše vracanje preduzecu kao ekonomskoj kategoriji i njegovim klasicnim funkcijama, na osnovama dostignuca ekonomike preduzeca i prakse u svetu. Suštinske promene u pravnom, ekonomskom i organizacionom uoblicavanju preduzeca ko privrednih subjekata uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi put izvršio klasifikaciju preduzeca na svojinskoj osnovi. On predvida postojanje preduzeca u raznim oblicima svojine;
h) u društvenoj svojini,
i) u zadružnoj svojini,
j) u mešovitoj svojini,
k) u privatnoj svojini.
Izvan ove klasifikacije ostala su preduzeca za zapošljavanje invalida i ugovorna preduzeca.
Zaisno od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na preduuzeca (društveno, zadružno, privatno, ugovorno, javno i složeno preduzece) i trgovacka društva (deonicarsko, društvo sa ogranicenom odgovornošcu i holding kao oblik udruživanja preduzeca u obliku trgovackih društava).
Preduzeca se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama:
l) prema stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzeca)
2) prema karakteru delatnosti (privredna i neprivredna),
3) prema nacinu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivaca i uz saglasnost državnih organa),
4) prema formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna),
5) prema velicini (mala, srednje i velika),
6) prema vremenu (koja se osnivaju na neodredjeno i odredjeno reme) i dr.
Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih poslova, formiraju se raznovrsni oblici preduzeca, razlicite svojine, sadržaja i unutrašnje strukture. Taj pristup je još detaljnije razraden Zakonom o preduzecima iz 1996. godine, kojim je utvrdena celovita koncepcija preduzeca kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.

OBLICI I VRSTE PREDUZECA U SAVREMENIM USLOVIMA

Tržišni uslovi u kojima se savremena preduzeca osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizacijapreduzeca. Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledece institucionalne oblike preduzeca:
1. inokosna preduzeca,
2. društva lica,
3. društva kapitala, i
4. zadruge.

Ova podela oznacava grupisanje preduzeca po specificnim karakteristikama njihove sadržine.
Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori, novim zakonom o preduzecima uvodi i razraduje sledece oblike preduzeca.
- privredno društvo,
- društveno preduzece,
- javno preduzece.

INOKOSNO PREDUZECE

Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetnickog organizovanja u privredi. To je preduzece koje osniva, oganizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac, vlasnik. On ulaže kapital u inokosno preduzece i vodi ga kao svoj sopstveni biznis.
Prednosti inokosnog preduzeca su u visokoj motivisanosti za profit (dobit), efikasnosti kontrole i efikaasnom menadmentu. Nedostatak je u visokom riziku za vlasnika preduzeca. Inokosna preduzeca su najbrojnija u razvijenim zemljama.

DRUŠTVA LICA

Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udružuju dva ili više lica radi ostvarivanja odredjenih zajednickih ciljeva. Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortacka društva. Njih sacinjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinacni vlasnici. U praksi se društva lica javljaju kao:
- javno trgovacko ili ortacko društvo,
- komanditno društvo.
Ortacko društvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortackih društava - javno ortacko društvo,
- tajno ortacko društvo.
U javnom ortackom društvu partneri su poznati, a u tajnom naajcešce nisu poznati javnosti. Oni su poznati samo clanovima društva.
Komanditno društvo je u tržišnj privredi uobicajeni oblik organizacije preduzeca kao društva lica. U ovom društvu bar jedan ortak ne odgovara neograniceno i solidarno za obaveze prema poveriocima društva, vec ograniceno, i to u visini njegovog uloga u društvu.Postoji više prednosti koje upucuju preduzeca da se organizuju u ovu pravnu formu: poreske pogodnosti, ogranicenje odgovornosti (jemstva) i nezavisnost poslovodstva od promene ortaka i sl.

DRUŠTVO KAPITALA

Se bitno razlikuje od društva lica. Kod ovih društava je dominantan kapital, koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Pošto ulagaci sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzeca, to su ulozi u ovim društvima lako prenosivi.Ova društva se dele na:
- akcionarsko društvo,
- društvo sa ogranicenom odgovornošcu,
- komanditno društvo na akcije.

Akcionarsko društvo se može definisati kao preduzece koje osniva jedno ili više pravnih, odnosno fiickih lica, pod zajednickom firmom, radi obavljanja odredjene delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeca je definisana i podeljena na akcije odredjene nominalne vrednosti. Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajuci organi koje po pravilu cine: - skupština društva (ili skupština akcionara)
- upravni odbor,
- nadzorni odbor i
- direkor.
Društvo sa ogranicenom odgovornošcu je privredno društvo koje radi obavljanja privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizicka lica sa unapred utvrdenom osnovnom glavnicom i sa razlikom clanova za poslovanje drušva do visine svog uloga u njemu.
Dobit društva se po pravilu deli medu clanovima srazmerno udelima, što važi i za gubitak.
Komanditno društvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog društva. Ortaci su i akcionari društva tako da svojim ulozima ucestvuju u osnovnom kapitalu društva podeljenom na akcije, bez licne odgovornosti za obaveze društva.

ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZECA

Zadruge su, društva koja se formiraju udruživanjem clanova sa ciljem da se njihovo poslovanje podstice i pospešuje zajednickim preduzetništvom. U praksi oni cine male, srednje, ponekad i vece poslovne sisteme.
Karakteristike zadrugas su:
- ravnopravno clanstvo,
- ucešce svih zadrugara u organima zadruge,
- neprofitni karakter udruženja.

DRUŠTVENO PREDUZECE

Društveno preduzece je preovladujuci oblik organizovanja u jugoslovenskoj privredi poslednjih decenija. Ono je opredeljeno društvenim kapitalom kiji je podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti.
Neeikasnost i neracionalnost cesto vode slabljenju konkurentske pozicije ovih preduzeca na tržištu u odnosu na druge vrste preduzeca, organizovanih kao društva lica ili društva kapitala.

JAVNO PREDUZECE

Javna preduzeca spadaju u grupu državnih preduzeca. Osnivaju se u oblastima od posebnog interesa za državu i sa državnim kapitalom.

VRSTE PREDUZECA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE

Poredopštih uslova i klasifikacije preduzeca, odredjenih zakonskom regulativom, preduzeca se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvacenih podela preduzeca je na: - proizvodna preduzeca,
- trgovinska preduzeca,
- uslužna preduzeca.
Proizvodna preduzeca se organizuju prema tehnološkim funkcijama u zaokruženom procesu rada. Tržište ovih preduzeca su proizvodne aktivnosti.
U ovoj vrsti preduzeca, njegovi tehnicko-tehnološki zaokruženi delovi , mogu obavljati odredjene poslovne funkcije za celinu preduzeca.
Trgovinska preduzeca imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog prometa u reprodukciji. Zbog izraženih tržišnh karakteridtika, ova preduzeca imaju razvijene marketinške aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje proizvoda.
Uslužna preduzeca se formiraju i funkcionišu u tzv. Tercijalnom sektoru usluga. On obuhvata širok spektar uslužnih preduzeca raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzeca je fleksibilnost i specijalizacija za odredjene poslove.

VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI

Korporacije. Najcešci oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najcešce, velika preduzeca (kompanije), ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije je što omogucava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih štediša.
Holding kompanije. Holding je složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima više preduzeca, od kojih jedno predstavlja maticno ili upravljacko preduzece, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzeca. Uobicajeni naziv za maticno preduzece je i mati preduzece, a za zavisna preduzeca preduzeca kcerke.
Holding ima upravljacku dominacijunad preduzecima kcerima i nad sistemom kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljackim organima zavisnih preduzeca i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzecima.
Upravljacko potcinjavanje i uljucivanje ranije samostalnih preduzeca vrši se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najcešce dešava kad ova preduzeca zapadnu u tzžak materijalni položaj. Veca i snažnija preduzeca ih tada guutaju, ukljucuju u svoj sastav, oduzimajuci im upravljacku autonomiju.
Holding može bit, cist i mešovit. Cist holding je preduzece koje se iskljucivo bavi upravljackim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzecima. Mešoviti holding, pored upravljackog poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslužnih delatnosti.

PREDUZECA U TRANZICIJI

Tranzicija je opšte prihvaceni termin za proces prelaska na tržišne kriterijume poslovanja preduzeca, kojim se teži ostvarivanju veceg stepena efikasnosti korišcenja raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, veceg stepena efikasnosti poslovanja.
Ovaj proces reforme naše privrede obuhvata prestruktuiranje preduzeca u pogledu:
- vlasništva
- organizacije i
- upravljanja.
Reforma našeg društva, a posebno privrede, koja je zapocela krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje za tržišne kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzeca. To podrazumeva vecu zastupljenost privatne svojine, odredjene promene u organizaciji preduzeca i uvodjenje menadžmenta kao modernog sistema upravljanja.

Iz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da je preduzece bitan cinilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomse jacine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzecima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredjenja malih i srednjih preduzeca koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencjama da izade u susret pokretanju navedenih preduzeca.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI: