Osiguranje od odgovornosti

Osiguranje od odgovornosti je vrsta osiguranja koja štiti lice ili lice koje je započeo potraživanja protv druge strane. Postoje mnoge različite vrste osiguranjadostupna na tržištu ali osiguranje od ogovornosti je najpopularniji, jer to košta daleko manje nego mnoge druge opcije.

U osiguranju od odgovornosti osiguravajuće društvo odgovara za štetu koja je nastala u osiguranom slučaju samo ako treće oštećeno lice zateva naknadu. To znači da osiguravajuće društvo snosi troškove spora o osiguranikovoj odgovornosti. Značaj osiguranja je u tome da pruža sigurnost osiguranom licu jer pokriva iznos štete u granicama sume osiguranja, ako osiguranik nepažnjom i nenamerno nanese štetu trećem licu vršeći svoju delatnost. Reč je o zakonskoj odgovornosti osiguranika za prouzrokovanu štetu usled smrti, povrede tela i zdravlja tj. oštećenja ili uništenja stvari trećeg lica.

Osiguranje od odgovornosti

Osiguranje od odgovornosti sem zakonske može biti:

▪ dobrovoljno
▪ obavezno

U dobrovoljno osiguranje od odgovornosti spadaju:

• odgovornost za štetu za koju mogu biti odgovorna poljoprivredna i šumska gazdinstva, preduzeća, hoteli, bolnice, apoteke i vatrogasna društva.

U obavezno osiguranje od odgovornosti spadaju:

• obavezno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja

• obavezno osiguranje vlasnika motornog vozila od odgovornosti za štetu trećim licima.

• obavezno osiguranje vlasnika,odnosno korisnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

• obavezno osiguranje plovnih objekata na motorni pogon i priključnih plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

• depozit građana kod banka i drugih finansijskih organizacija.

Vlasnici prevoznih sredstava dužni su da priključe ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajućim društvom koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova obavznog osiguranja i to pre nego što se prevozno sredstvo pusti u saobraćaj. U slučaju da osiguravajuće društvo prestane da postoji odlukom skupštine društva vlasnici prevoznih sredstava dužni su da zaključe u roku od trideset dana od dana oduzimanje dozvole osiguravajućeg društva sa drugim osiguravajućim društvom srazmerno preostalom trajanju osiguranja.

Ugovorom o obaveznom osiguranju mora biti utvrđena najveća suma osiguranja osiguravajućeg društva po štetnom događaju. Društvo koje se bavi obaveznim osiguranjem mora da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o :

- osiguranicima
- prevoznim sredstvima
- štetnim događajima
- proceni i likvidaciji štete.

Osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesreća

Osiguranje putnika u javno saobraćaju od posledica nesreća obavezno je za vlasnike:

• autobusa kojima se obavlja javni prevoz u gradskom, međugradskom i međunarodnom saobraćaju.
• autobusa za prevoz turista
• autobusima kojima se prevoze zaposleni sa posla i na posao
• putničkih taksi automobila i rent-a kar vozila
• šinskih vozila za prevoz putnika
• svih vrsta pomorskih, jezerskih i rečnih plovila kojima se prevoze putnici
• vazduhoplova kojima se obavlja javni prevoz putnika u redovnom i čarter prevozu
• turističkih vazduhoplovila i drugih prevoznih sredstava

Zakonom je definisano ko je putnik u javnom saobraćaju.To su lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu bez obzira da li su kupili kartu ili ne, lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa aerodroma ili u blizini prevoznog sredstva kojim će putovati i lica koja su doputovala ili napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini.

Zakonom je utvrđena najniža suma na kraju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja:

• za smrt putnika 8 000 evra
• za trajni gubitak radne sposobnosti 16 000 evra
• za prolaznu nesposobnost i troškove lečenja putnika 4000 evra.

Putnik koga zadesi nesreća ima pravo da zteva od osiguravajućeg društva da nadoknadi štetu. Ako se osiguravajućem društvu oduzme dozvola, putnik može da zatraži da mu se sredstva isplate iz garantnog fonda.

Obavezno osiguranje vlasnika motornih vozila i priključnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Zakon utvrđuje da je motorno vozilo tj. svako vozilo na motorni pogon koje se pokreće snagom sopsvenog motora. Motorno vozilo se može registrovati tek kada se podnese ugovor o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.

Lica koja nemaju pravu na naknadu štete su:

• vlasnik motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice odgovorno za štetu.
• vozač motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta, lice koje je odgovorno za štetu
• lice koje je oduzimanjem motornog vozila čijom upotrebom je prouzrokovana šteta.
• lice koje je štetu pretrpelo usled: vojnih operacija, manevara, terorističkih akcija, usled prevoza nuklearnog materjala, za vteme auto moto trka na zatvorenim stazama i sl.

Oštećeno lice u saobraćaju podnosi zahtev osiguravajućem društvu za naknadu štete. U koliko oštećenom licu u roku od 30 dana osiguravajuće drušvo ne odgovori, oštećeni lice ima pravo na podnošenje tužbe sudu.

Osiguranjem od odgovornosti u saobraćaju, obuhvaćene su i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo,tj.upravljalo lice koje za to nije imalo ovlašćenje:

• lice koje upavlja motornim vozilom bez odgovarajuće vozačke dozvole
• lice koje bez nadzora instruktora obučava za upravljanje motornim vozilom
• lice koje bez znanja vlasnika motornog vozila upotrebi to vozilo
• lice koje na protivpravan način dođe u posed motornog vozila.

U svim ti slučajevima osiguravajuće drušvo izvršiće naknadu štete oštećenom licu.Ako šteta nastane u inostranstu, osiguravajuće društvo izvršiće naknadu štete u visini iznosa određenim propisima o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju državi u kojoj je šteta natala. Lice koje sa inostranim tablicama motornog vozila ulazi u našu zemlju mora imati ispravnu međunarodnu ispravu o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju koja važi na teritoriji Republike Srbije. Lice kome je pričinjena šteta motornim vozilom inostrane registracije na teritiriji naše zemlje obraća se osiguravajućem društvu koje je izadalo polisu. U koliko ne isplati štetu u roku od šezdeset dana lice podnosi zahtev garantnom fondu odgovornosti u saobraćaju.

Zakonom o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju predviđeno je osnivanje informacionog centra osiguranja od odgovornosti u saobraćaju čije će poslovo obavljati Narodna Banka Srbije.

• prikupljao bi podatke o motornim vozilima registrovanim na teritoriji Republike Srbije
• prikupljao bi podatke o polisama osiguranja koje pokrivaju štetu od odgovornosti u saobraćaju
• podatke o osiguravajućim društvima
• licima koji su zaključili ugovor o osiguranju od odgovornosti u saobraćaju.

Osiguravanje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Obavezno osiguranje od odgovornosti postoji i za vlasnika tj. ovlašćenog držaoca vazduhoplova za štete koje pričini vazduhoplovom trećim licima. Pod štetom se podrazumevaju i one štete za koje vlasnik vazduhoplova u letu odgovara za štetu koju prouzrokuju licu ili stvari koje su ispale ili su izbačene iz vazuhoplova u letu.
Vazuhoplov se može registrovati kad se podnese dokaz o zaključenju ugovora o osiguranju. U tom ugovoru je određena najniža Cuma osiguranja sa vlasnikom vazduholova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Osiguranje vlasnika plovnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Obavezno je i osiguranje od odgovornosti za štetu koju upotrebom plovnog objekta pričini trećim licima vlasnik, odnosno ovlašćeni držalac plovnog objekta na motorni pogon i priključenog plovila. Vlasnici odgovaraju za štetu koju trećm licu pričini stvar koja je pala ili izbačena iz plovnog objekta. Kao i za vazduhoplove, tako i za plovne objekte koji ne podležu obaveznoj godišnjoj registraciji, vlasnici su dužni da zaključe ugovor o osiguranju prilikom dobijanja upotrebne dozvole jednom godišnje.

Garantni fond osiguranja u saobraćaju

Garantni fond je osnovan 1996 godine u nekadašnjoj S.R. Jugoslaviji na osnovu zakona o osiguranju imovine lica, zaštite putnika u javnom saobraćaju, kada je šteta naneta neregistrovanom vozili lii nepoznatog prevoznog sredstva kao i za štetu za koje je odgovorno osiguravajuće društvo nad kojim je pokrenut stečajni postupak.

Poslovi garantnog fonda su:

• prima odštetne zahteve, procenjuje ih i likvidira
• isplaćuje naknadu štete
• ostvaruje registrovane zahteve u slučajevima koji su predviđeni zakonom

Garantni fond raspolaže sredstvima koja su mu potrebna za troškove poslovanja, ta stedstva se uplaćuju za doprinose obaveznog osiguranja jednom godišnje, prilikom registracije svojih prevoznih sredstava. U koliko prevozna sredstva ne podležu obaveznoj godišnjoj registraciji vlasnici su dužni da ulate sredstva jednom godišnje a naj kasnije do 31 marta tekuće godine.

Garantni fond ta sredstva koristi za naknadu oštećenim licima:

• za štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila, vazduhoplova plovnog objekta ili drugo prevozno sredstvo gde nema zaključen ugovor o obaveznom osiguranju
• zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdavlja prouzrokovanih prevoznim sredstvima
• za štetu prouzrokovanih prevoznim sredstvima kad je zaključeno obavezno osiguranje sa osiguravajućim društvom a nad njim je pokrenut stečajni postupak.

Garantnim fondom upavljaju savet fondova i direktor. Savet fondova čine direktor i četri člana koga imenuje i razrešava guverner Narodne Banke Srbije. Njihov mandat traje 5 godina i mogu biti ponovo imenovani. Nadzor nad poslovanjem garantnog fonda vrši Narodna Banka Srbije.
Garancioni fond islaćuje osiguranu sumu, odnosno nadoknađuje štete u tri slučaja:

1. Kad nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta ili nekog drugog prevoznog sredstva
2. Kada se vrši naknada štete prouzrokovaneupotrebom nepoznatog vozila- šteta zbog smrti, telesne povrede ili narušavanja zdravlja.
3. Kada se naknada štete isplaćuje od osiguravajućeg društva nad kojim je pokrenut stečejni postupak.

U sva tri slučaja lice podnosi zahtev za naknadu štete Garantnom fondu gde prilaže odgovarajuće dokaze za učinjenu štetu.

Poveravanje javnih ovlašćenja udruženju osiguravajućih društva

Udruženje osiguravajućih društva vrši sledeća javna ovlašćenja:

• obavlja poslove Biroa osiguranja, koji proizilaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila za štetu nastalu u zemlji ili inostranstvu
• propisuje i štampa obrasce, kontroliše upotrebu međunarodne isprave za osiguranje vlasnika motornih vozila za odgovornosti, za štete nastale u zemlji ili u inostranstvu.
• prikupla obrađuje i čuva podatke značajne za obavljanje poslova poverenih zakonom
• predstavlja osiguravajuća društva u međunarodnoj organizaciji za osiguranje od odgovornosti u saobraćaju
• utvrđuje visinu doprinosa koje ulaćuje osiguravajuće društvo.

Kasko osiguranje

Za razliku od osiguranja vlasnika motornog vozila, vazduhoplova i plovnog objekta od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima koje je obavezno po zakonu. Kombinovano osiguranje ili takozvano kasko osiguranje motornih vozila i plovnih objekata dobrovoljno je. Ugovor o osiguranju može se zaključiti sa određenim rokom na vreme od godinu dana ili kraće – kratkoročno kasko osiguranje. Takođe ugovor se može zaključiti na vreme duže od jedne godine – višegodišnje kasko osiguranje.

Ugovor o osiguranju počinje od momenta zaključenja ugovora, a prestaje dvadeset četvrtog časa onog dana koji je na polisi označen kao istek osiguranja. Ako vlasnik vozila promeni ugovor o osiguranju prestaje kada novi vlasnik preuzme vozilo.
Obaveze osigururavajućeg društva prestaju:

• uništenjem vozila (totalna šteta)
• isplata naknade štete po ostvarenom riziku krađe
• isplatom naknade štete u visini sume osiguranja po jednom štetnom događaju
• kada je ekonomski nepravdana porvaka vozila
• kada ugovarač osiguranja ne izmiri dospelu obavezu plaćanja premije osiguranja u roku od 14 dana od dana dospeća.

Osnovne karakteristike i struktura sektora osiguranja u Srbiji

Kada je Narodna Banka Srbije preuzela poslove nadzora nad osiguranjem na tržištu osiguranja poslovalo je 38 osiguravajućih društava, dva društva zareosiguranje, 152 agencije za posredovanje sa dozvolama za rad Ministarsva finansije. Pored njih na tržištu je poslovalo i ogrman broj posrednika bez dozvole za rad kao i turističke agencije koje su po zakonu o turizmu obavljale poslove zastupanja u osiguranju i prodavale polisu osiguranja osiguravajućim društvima za pomoć na putu i medicinsku asistenciju pri prodaji turističkih aranžamana i obezbeđivanju viza za građane.
Do juna 2004 godine osiguravajuća društva bila su u nadležnosti Ministarstva za finansije i nad njima praktično, nikada nije vršena supervizija. Finansijski izveštaji nisu objektivno prikazivali finansijski položaj tih drušava.
Narodna Banka Srbije pošto je zaposlila i obučila radnike izvršila je superviziju poslovanja svih osiguravajućih društava.Tokom supervizije utvrdila je da je ne samo brojne zakonitosti u poslovanju osiguravajućih društva nego i da je njihovo poslovanje suprotno osnovnim pravilima i principima poslovanja. Na pr:

• namensko korišćenje sredstava osiguranja ( za lične potrebe vlasnika, za nekretnine, vozila i dr).
• ne osigurano ulaganje sredstava osiguranja
• nepotpuno i nerealno iskazivanje finansijskih izveštaja

Iz navedenog proizilazi da su se sredstva osiguranika prelivala na vlasnike osiguravajućih društava. Mnoga osiguravajuća društva nisu bila u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema klijentima, a i kada su to činila finansirala su ih iz tekućih priliva ili gotovim novcem. To znači da su im nove police služile za izmirivanje obaveza po već izdatim polisama.

Kada je Narodna Banka Srbije preuzela nadležnost nadzora osiguravajućim društvima oduzela je 15 dozvola za rad. Tri su odlučila da dobrovoljno pokrenu likvidaciju tako da od 2005 godine na tržištu Srbije posluje 20 osiguravajućih društava i dva društva za reosiguranje.
Tržište osiguranja u Srbiji je nerazvijeno životno osiguranje, kao jedan od najznačajnijih pokretača ekonomskog rasta gotovo uopšte nije razvijeno. Dobrovoljno penzijsko osiguranje pokazuje značajan rast, pa se broj osiguranika povećao za više od dva puta. Tim poslovima se bave tri osiguravajuća društva.

Upravljanje

Iako u osiguravajućim društvima postoje upravni indzorni odbori oni u suštini ne obavljaju svoje funkcije. Narodna Banka Srbije počela je da uvodi osnovne elemente korporativnog upravljanja tako što dostavlja zapisnike o izvršenim kontrolama i nadzorima za preduzimanje korektivnih mera ne samo generalnim direktorima nego i svim članovima upravnog i nadzornog odbora.
Narodna Banka Srbije je naložila osiguravajućim društvima da izrade strategiju razvoja koji će usloviti upravni odbor. Sva odgovarajuća društva nisu na zadovoljavajućem nivou a to otežava ne samo upravljanje likvidnošću nego i ukupno upravljanje.

Poslovi nadzora

Narodna Banka Srbije od početka 2004 godine javno obavlja poslove nadzora nad delatnošću osiguranja. Sektor za nadzor ima svoj veb sajt koji sadrži spisak osiguravajućih društva, sa dozvolama za rad, društva koja nisu u postupku likvidacije kao i opšte podatke o osiguravajućim društvima. Narodna Banka Srbije osnovala je i call centar sa ciljem da se klijentima pruže informacije i pomoć u vezi sa naplatom potraživanja od osiguravajućeg društva.

Zaključak

Sagledavajući celokupnu situaciju u zemlji (privatizacija, nezaposlenost, ekonomska kriza i sl).možemo sa sigurnošću da naglasimo da u Srbiji ima mali broj osiguravajućih društva. Primenjuje se samo obavezni vid osiguranja jer se tim osiguranjem pruža sigurnost osiguranom licu jer pokriva iznos štete u granicama sume osiguranja. U Srbiji životno osiguranje nije razvijeno dok se dobrovoljno penzisko osiguranje iz dana u dan povećava, raste svest građana da je za njihovo dobro.

Literatura

www.scumdoctor.com/Serbijan/insurance/

Mr Saša Sarić- Autorizovano predavanje ’’Menađžment Rizika,,

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD