Katastrofalni rizici | SEMINARSKI RAD IZ OSIGURANJA

Katastrofalni rizici zapravo predstavljaju mogućnost gubitka imovine i nastanka velike štete usled ispunjenja rizika kome je izloženo celo društvo. Šteta koja nastaje je ne retko ogromna pa je ni sama država ne može nadoknaditi, već je potrebna pomoć sa strane. Postoje različite definicije katastrofe, medjutim ono što je zajedničko svim definicijama jeste to da izazivaju velike gubitke koje pojedinac sam ne može da nadoknadi i da je osiguranje u takvim slučajevima neminovnost. U tome se i ogleda značaj osiguranja u ovoj oblasti. Do nastanka neke katastrofe može da dodje usled dejstva samih prirodnih sila kada čovek nema nikakvog uticaja na ono što se u prirodi dešava, ali takodje do nastanka katastrofe može da dodje i usled dejsta samog čoveka. Bez obzira na koji je način nastala katastrofa ono što je krajnji efekat njenog nastanka jesu veliki gubici koji pojedinci sami ne mogu da pokriju.
U ovom radu će se ukazati na to koji su to rizici katastrofalni, kakav je uticaj države na te rizike, i koji to rizici prete našoj zemlji.

1.Pojam katastrofe i opasnosti

KATASTROFA
„Je događaj u kome je jedno društvo u opasnosti da se suoči sa gubicima kao što su ljudski gubici ili gubici imovine. Sa tim gubicima se celo društvo suočava. Zbog toga su potrebna vanredna sredstva i veštine, da bi se prevazišli. Neka od njih moraju doći iz inostranstva. Kao primer navodi se zemljotres u Meksiko City-ju i drugim meksičkim gradovima 1985.godine. Na hiljade ljudi su nastradali, a desetine hiljada su povređeni. Najmanje sto hiljada stambenih jedinica je oštećeno, a troškovi rekonstrukcije su dostigli pet biliona dolara. Preko 60 nacija donatora učestvovalo je u oporavku kojim su upravljala lica Crvenog krsta i Crvenog meseca." (Drabek,1996.)

KATASTROFA
" ...je situacija u kojoj se 25 miliona dolara i više izgubi u osiguranoj imovini i utiče na veliki broj osiguranika."

KATASTROFA
„se za određeno društvo može definisati kao događaj koji prouzrokuje ili 500 smrtnih slučajeva ili 10 miliona štete. Ove cifre međutim nisu potpuno merodavne, jer obim štete nije za sve situacije isti. Takođe ne sme se zaboraviti da li se šteta posmatra na globalnom ili lokalnom nivou. Za malu zajednicu od 350 domaćinstva je katastrofa kada svih 350 strada u poplavi, ali na globalnom nivou taj gubitak je minimalan. Slično tome 10 miliona dolara štete je poražavajuća činjenica za siromašnija društva. Međutim neke druge zajednice izlaze bez problema na kraj sa tom količinom štete.Katastrofa ne samo da poremeti društvo već izaziva totalni slom aktivnosti. Jedan aspekt katastrofe je da funkcionisanje društva prestaje. Rukovodeće strukture nisu u mogućnosti da deluju, bolnice su ili srušene ili u tolikoj meri oštećene da preživeli nemaju kome da se obrate. Kada su prirodne nepogode u pitanju vrlo je česta situacija da preživeli pomoć potraže kod prijatelja ili suseda. Ovo ne može da bude slučaj u katastrofi. Kada se desi prirodna nepogodadruštvo često nastavlja da funkcioniše i da obavlja svoje uobičajene funkcije, a u slučaju katastrofe to nije u stanju. (Tobin and Montz, 1997) Na engleskom govornom području postoji razlika između nesrećnog slučaja i katastrofe. Kada se desi katastrofa većina ljudi biva pogođena kao što su pogođeni i snabdevni centri, pa je zato nemoguće sprovesti pomoć suseda (opšti fenomen u nesrećnom slučaju kada ugrožen narod pomaže jedan drugom).

KATASTROFA
„Je vrlo često događaj koji se desi neočekivano i kao takav ozbiljno ugrozi život i zdravlje mnogih ljudi i izazove značajnu materijalnu štetu. Katastrofa ugrozi život velikog broja ljudi u toku određenog vremenskog perioda. Pomoć u slučaju katastrofe mora doći sa strane. Katastrofa se proglašava kada bude jasno da raspoloživi resursi i fondovi nisu dovoljni za urgentan oporavak. Sistemi za oporavak su neophodni da bi se upravljalo katastrofom."

U katastrofi poredeći je sa nesrećnim slučajem:
- Većina društvenih struktura je ozbiljno pogođena. Tako da su ustanove i operacione baze za hitne slučajeve takođe ugrožene. Kada se dogodi nesrećan slučaj neke od tih ustanova mogu biti ozbiljno ugrožene, dok velika većina njih obično izađe iz krize sa malo ili ni malo štete.
- Lokalni zvaničnici nisu u mogućnosti da nastave svoju uobičajenu funkciju i ova situacija se često produži u period oporavka. Opšta posledica je neko sa strane mora preuzeti vodeće položaje.
- Ne može se dobiti pomoć od susednih zajednica, katastrofa pogađa više zajednica i uglavnom ima regionalan karakter. U nesrećnom slučaju uglavnom ima jedna zajednica koja treba da se oporavi posle nesrećnog slučaja. U katastrofi mnogo susednih zajednica ne samo da ne mogu da pomognu već su i one same ugrožene.
- U katastrofi svakodnevni život zajednice je ozbiljno narušen.

OPASNOST
Svaka katastrofa počinje sa opasnošću - poznatom ili nepoznatom. Postoji mnogo načina da se okarakteriše opasnost, na primer: prirodna, tehnička, stvorena ljudskim faktorom, nuklearna, ekološka. Postoje različite vrste katastrofa, ali ono što im je zajedničko je potencijal da prouzrokuju ozbiljne, štetne efekte koji su u korenu svake nezgode, nesreće i katastrofe. Opasnost može biti opšta kao poplava ili oluja, ali takodje može biti i preciznije definisana kao na primer zemljotres jačine 7,2 stepena Rihterove skale i slično. Opasnost je pretnja a ne sam događaj. Svaka opasnost se može manifestovati kroz stvaran štetni događaj. Drugim rečima ako se opasnost može meriti jedinicama stvarne štete tada opasnost više nije opsnost već je postala događaj, nezgoda ili katastrofa.

2. Katastrofalni rizici

Kao katastrofalni rizik možemo označiti rizik koji predstavlja pojedinačnu opasnost koja preti velikom broju ljudi i velikoj imovini, a čije ispoljavanje ugrožava ne samo ekonomsku snagu osiguravača nego i društva u celini, odnosno njegovog dela pogođenog ovim rizikom. U katastrofalnerizike spadaju pre svega prirodne nepogode (poplava,visoka voda, uragan, oluja, zemljotres, klizanje tla), zatim požari, eksplozije ili ratni rizici, atomski rizici ili rizici od terorističkih napada, ali takodje i rizik nuklearnog terorizma ili pandemije bolesti.
Katastrofalne rizike možemo da podelimo na: prirodne i one izazvane od strane čoveka. Jedna od karakteristika ispoljavanja katastrofalnog rizika je da, po pravilu, pogađaju dosta veliku geografsku površinu i, istovremeno, veliki broj objekata i ljudi. Sa stanovišta osiguranja, ispoljavanje katastrofalnog rizika podrazumeva najčešće ugrožavanje svih poznatih osiguranjem zaštićenih objekata. Tada ne samo da su ugroženi objekti i ljudi nego dolazi i do prekida rada i izostanka prihoda usled prekida rada. Za društvo kao celinu osnovni interes je da obezbedi neprekidni tok razvoja, a ispoljavanje katastrofalnog rizika dovodi do poremećaja velikog broja funkcija karakterističnih za svako društvo i može dovesti do socijalnog haosa: jer, ukoliko se dogodi neki rizik velikih razmera, može doći do oštećenja ili gubitka velikog broja stanova, gubitka žtivota i ugrožavanja zdravlja velikog broja ljudi, gubitka prihoda za veliki broj porodica i slično. Takvi rizici ugrožavaju i infrastukturu društvene zajednice, pa može doći do uništenja komunalnih objekata, putne i železničke mreže, objekata za snabdevanje toplotnom i električnom energijom kao i PTT saobraćaja. Delatnost osiguranja počiva na tehničkoj organizaciji, tj. na formiranju zajednice rizika, pa se ispoljavanje ovog rizika može prikazati kroz analizu uticaja na te elemente tehničke organizacije. Katastofalni rizik direktno ugrožava disperziju rizika kao bitnog elementa tehničke organizacije osiguranja, jer on istovremeno pogađa veliki broj ljudi i objekata na relativno maloj teritoriji, pa tako predstavlja posebnu kategoriju rizika. On istovremeno pogađa i veliki broj homogenizovanih grupa, a odstupa i kad je učestalost šteta u pitanju. Drugim rečima, nastupanje katastrofalnog rizika predstavlja iskakanje od prosečnih veličina po svim elementima.
Postoje dva osnovna modela, sa više varijacija, po kojima se u svetskoj praksi države bore sa posledicama katastrofalnog rizika. Prvi model odlikuje se činjenicom da država ne učestvuje u pokrivanju šteta nastalih kao posledica katastrofalnih događaja, već se ovo pokriće obezbeđuje putem ugovornog osiguranja. Ovaj model primenljiv je u zemljama sa visoko razvijenom infrastrukturom i tržišnom privredom, zemljama čije klimatske odlike ne beleže značajne prirodne katastrofe kao što su zemljotresi, orkani i tornada, a sve uz uslov da je industrija osiguranja veoma razvijena. Primer za ovaj model je Holandija.
Drugi model predviđa, pored postojanja ugornog osiguranja, i direktno ili indirektno učestvovanje države u rešavanju nastalih šteta. U osnovi ovog modela je da država nakon ispoljavanja katastrofalnih događaja utvrdi uzrok i obim štete, kao i potraživanja subjekata koji su štetu pretrpeli, te iz budžeta interveniše na otklanjanju posledica koje su nastale iz ispoljavanja ovih rizika. Varijacija ovog modela je da država osniva posebne osiguravajuće organizacije u svom vlasništvu koje putem direktnog osiguranja ili reosiguranja utiču na stvaranje posebnih fondova iz kojih se nadoknađuju štete. Primer za ovaj model su Francuska, SAD i Japan.
Prirodne katastrofe su velika pretnja društvima širom sveta. Prirodne katastrofe zemljotresi, vulkani, klizišta, cunami, poplave, uragani i tornado - direktno pogađaju stotine miliona ljudi svake godine. Tokom 90-ih godina 2,800 prirodnih katastrofa usmrtilo je preko 500 000 ljudi i direktno pogodilo 1,3 milijardu ljudi. Većina tih ljudi živi u manje razvijenim zemljama gde je i svakodnevni život prilično težak, a još gora je situacija kada dođe do prirodne katastrofe. Mnogi umiru, mnogi su povređeni a mnogi su ostali bez svojih domova i svoje imovine. Na primer uragan Hugo je oštetio i uništio 98% imovine na Karipskom ostrvu Monserat. U bliskoj prošlosti beleži se porast oštećene imovine koji je izazvan usled nastanka neke katastrofe. U razvijenim zemljama nastale štete pokriva osiguranje, međutim u manje razvijenim zemljama i zemljama u razvoju delatnost osiguranja nije dovoljno razvijena tako da je pokriće štete još teže.
U svetu škole, bolnice, mostovi i drugi objekti od javnog značaja u početku nisu bili predmet osiguranja, međutim kasnije se javila potreba da i se i ova oblast reguliše osiguranjem jer ukoliko osiguranja ne bi bilo teret pokrića štete bi bao na leđa države. Iz tog razloga se razvilo i osiguranje u ovoj oblasti. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka oko 700,000 ljudi izgubilo je živote u prirodnim katastrofama. Sada se procenjuje da se taj broj kreće i do 800,000 žrtava. Suše prouzrokuju 33% ljudskih žrtava, 32% poplave, 20% tropski cikloni, što su ogromne brojke u odnosu na 4% ljudskih žrtava kojima su uzrok zemljotresi. Ukupna godišnja šteta od prirodnih katastrofa kretala se od 50 do 60 milijardi US dolara na godišnjem nivou, a sada se procenjuje na skoro 100 milijardi godišnje. Atmosferske pojave u ovim štetama učestvuju sa 84%. Ogromne štete koje nastaju kako u materijalnom pogledu tako i u pogledu ljudskih žrtava ukazuju na to da se nešto mora učiniti u sistemu preventine zaštite i tako doprineti ublažavanju posledica prirodnih katastrofa ali takodje treba podsticati i osiguranje kako ukoliko se ovaj rizik ne bi mogao izbeći da se bar na neki način omogući nadoknada štete. Takođe na ovu oblast uticaj ima i država, i to pre svega zbog toga jer ukoliko se ona ne bi mešala u ovu oblast ukoliko bi došlo do ostvarenja nekog od katastrofalnih rizika država bi bila ta koja bi morala da nadoknadi štetu.

Kao najveće svetske katastrofe pominju se:
1) Drugi svetski rat, kako se procenjuje u ovom ratu stradalo je oko 54,9 miliona ljudi;
2) Nestašića u Kini za vreme vladavine Mao-Ce-Tunga, stradalo je preko 28 miliona ljudi;
3) Doba Kuge u 14.veku kada je u Evropi stradalo preko 20 miliona ljudi;
4) Prvi svetski rat u kome je stradalo preko 15 miliona žrtava;
5) Ruski građanski rat, stradalo 9 miliona ljudi...

Najveći katastrofalni rizici moderne istorije:
1) Potonuće broda Titanika;
2) Cunami u Indijskom okeanu iz 2004.godine nastao je kao posledica podmorskog Sumatransko-Andamanskog zemljotresa 26.12.2004.godine i usmrtio je oko 275,000 ljudi, materijalna šteta je takođe velika
3) Uragan Ketrin;
4) Rušenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku;
Ono što se može reći za modernu istoriju jeste da je sve veći rast rizika terorizma koji za sobom ostavlja veliki broj žrtava, a takođe i materijalne gubitke.

3. Uloga države u osiguranju katastrofalnih rizika

Pre svega veliki broj država na svetu svoju ulogu u osiguranju katastrofalnih rizika ostvaruje preventivom. Sprovođenje preventive predstavlja značajnu aktivnost u celokupnom poslu upravljanja rizicima. Preventivu čini skup aktivnosti koje se preduzimaju radi:
- sprečavanja nastanka prirodnih, tehnoloških, finansijskih i svih drugih rizika koji ugrožavaju pojedince, privredne i druge društvene subjekte.
- umanjenja štetnih posledica ostvarenog rizika. I pored preventivnih mera nastanak rizika se ne može izbeči, ali se mogu smanjiti i ublažiti njegove štetne posledice.
Posebna naučna disciplina preventivno inženjerstvo bavi se naročito primenom postupaka i načina kojima se : -utvrđuje postojanje i veličina rizika kod nekog privrednog subjekta
- utvrđuju mere preventivne zaštite
- prate rezultati primenjenih zaštitnih mera i postupaka.
Mere preventive se preduzimaju u svakom društvu da bi se umanjila verovatnoća nastanka rizika koji ugrožavaju život i imovinu građana. Mere se preduzimaju na nivou države, javnih i polujavnih ustanova, industrijskih, zanatskih i drugih firmi, od strane društava za osiguranje, a od značaja su i aktivnosti pojedinaca, njihovih profesionalnih i opštih udruženja. Svi subjekti u društvu treba da sarađuju da bi se ostvarili efekti. U razvijenim zemljama postoji mnogo kombinacija podele aktivnosti u oblasti preventive između pojedinaca, države, društava za osiguranje i drugih privrednih subjekata. Država je zainteresovana za sporovođenje raznih preventivnih mera na raznim nivoima pre svega radi povećanja opšte bezbednosti u društvu i kvaliteta života građana. Preventivnim merama smanjuju se izdvajanja za naknadu šteta što utiče na povećanje bruto nacionalnog dohotka zbog čega se država finasiranjem raznih mera (npr. izgradnjom nasipa, izgradnjom i održavanjem puteva i dr.), donošenjem propisa o bezbednosti i kontrolom njihove primene i na druge načine angažuje u oblasti preventive. Zbog klimatskih promena u novije vreme, prirodnih katastrofa (poplave, suše, zemljotresi, uragani), tetorističkih akata i tehnoloških rizika na nivou opština, regija i cele države preduzimaju se mere da bi se sprečio nastanak rizika ili smanjile nastale štetne posledice. Značajna uloga države u oblasti preventive ogleda se u donošenju zakonskih, podzakonskih i drugih propisa koji imaju direktan uticaj na sprečavanje nastanka rizika i smanjenje njihovih posledica. Država donosi zakone u raznim oblastima: zaštite od požara, zdravstvene zaštite, zaštite životne sredine, bezbednosti saobraćaja, odgovornosti pojedinaca i pravnih lica za ugrožavanje života i imovine nedozvoljenim radnjama i dr.
Država donosi i veliki broj propisa koji sadrže standarde i tehničke normative
1) u oblasti projektovanja i izgradnje;
2) proizvodnje lekova, prehrambenih i drugih proizvoda;
3) protivpožarne zaštite;
4) zaštite na radu i dr.

Za preventivu na nivou države veliki značaj ima i rad nadležnih inspekcijskih službi. Kontrola primene raznih mera zaštite u privrednim društvima, javnim ustanovama i drugim organizacijama, koje su predviđene zakonskim i drugim propisima doprinose bezbednijem obavljanju delatnosti i sigurnijem i zdravijem životu svih građana. Osim toga država:
1) finansira dugoročne programe o osposobljavanju za preventivu ;
2) podržava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive ;
3) donosi programe obučavanja u školama i dugim ustanovama u oblasti preventiva;
4) finansira programe zaštite zdravlja, programe zaštite životne sredine i druge programe od značaja za društvo i građane.

3.1. Zajednička aktivnost države i društava za osiguranje Preventiva u saobraćaju

Država je odavno bila zainteresovana za preventivu u saobraćaju. Država u razvijenim zemljama zaključuje sporazume sa osiguravačima u cilju razvoja zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti. Iz premije osiguranja se izdvajaju sredstva koja se ulažu u bezbednost saobraćaja. Država zajedno sa osiguravačima učestvuje u finasiranju mera koje mogu da doprinesu smanjenju frekvencije i težine saobraćajnih nezgoda. Statistike pokazuju da da su osnovni uzrok smrtnosti maladih između 15-24 godine saobraćajne nezgode. Ove nezgode su među najvažnijim uzrocima teških povreda i smrti radnika u toku dolaska i odlaska sa posla, velikig broja smrti i povrede dece. Ovi podaci govore o problemu koji mora da rešava i država jer rešenje nije samo u naknadi štete po osnovu osiguranja već i smanjenja njihovog broja i obima što, po prirodi stvari, ne mogu da rešavaju samo društva za osiguranje. Na primer u našoj zemlji osiguravajuća kuća DDOR Novi Sad je potpisao ugovor sa NAVAK-om, koji je prva škola bezbedne vožnje u našoj zemlji. Prema ovom ugovoru u bezbednost saobraćaja biće investirano više od 15 miliona evra. Investicija će biti realizovana kroz besplatnu ili subvencionisanu edukaciju vozača, treninzima na poligonu bezbedne vožnje na poligonu bezbedne vožnje u Subotištu. U narednim godinama zahvaljujući ovom programu više od stotinu hiljada vozača biće u prilici da po medjunarodno priznatim metodama treninga unapredi svoje znanje. To je do sada najveća nedržavna investicija u bezbednost saobraćaja u našoj zemlji, prva koja na direktan način ulaže u same građane - učesnike u saobraćaju, i tako utiče na smanjenje stradanja na putevima, bez potrebe za ulaganjem bilo kakvih sredstava iz državnog budžeta. Značaj i neophodnost ove investicije potvrđuju brojna istraživanja koja, primera radi, kažu da samo 8,7% vozača ima takvo znanje da može ponovo da položi vozački ispit, ili da 75% kandidata u auto-školama nikada nije probalo naglo da zakoči.

Preventiva prirodnih katastrofa
Prirodne katastrofe, naročito poslednjih godina (npr. poplave u Evropi 1999¬2000. godine) ukazale su na neophodnost preduzimanja preventivnih mera (premeštanje ili obezbeđivanje ugroženih objekata, podizanje nasipa, izrada planova područja izloženih rizicima zemljotresa, poplave, suše, klizanja tla i dr.). Ovi veliki izdaci su u najvećoj meri na teretu države i finansiraju se iz budžeta, ali značajno doprinose i sredstva koja obezbeđuju društva za osiguranje izdvajanjima iz premije osiguranja imovine.

Preventiva rizika požara i drugih imovinskih rizika
Osiguravači su odavno uvrdili pravila preventive i zaštite od požara i eksplozije. Posebno kod velikih industrijskih kompanija koje imaju skladišta opasnih materija i zalihe opasnih proizvoda i velike vrednosti na jednom mestu. Partner osiguravačima je država preko posebnih nacionalnih centara za preventivu i zaštitu. Takvi centri u razvijenim zemljama promovišu svim raspoloživim sredstvima i u svim sredinama preventivu od rizika kojima su izloženi privredne organizacije i pojedinci. Ovi centri su aktivni u oblasti zaštite životne sredine, zaštite od požara i eksplozije, krađe, prevara, sigurnosti na radu, industrijskih i tehnoloških rizika. Najznačajniji partner ovakvih ustanova su društva za osiguranje.

Preventiva u oblasti zdravlja
Država, društva za osiguranje i njihova udruženja u razvijenim zemljama promovišu preventivne mere od značaja za zdravlje, posebno one koje mogu da pomognu kod sprečavanja teških bolesti. Država i osiguravači finansiraju medicinska istraživnja, edukaciju i popularno informisanje građana, opšte i specijalističke preglede. Statistički podaci o bolestima i smrti usled bolesti koje imaju osiguravači i država koriste se za preduzimanje mera koje će smanjiti broj obolelih i umrlih. Država donosi propise o bezbednosti lekova, a osiguravači obezbeđuju, pored naknade štete, i pokriće troškova sprečavanja šteta iz upotrebe lekova sa nedostatkom. S obzirom da zbog reformi zdravstvenog osiguranja društva za osiguranje imaju sve značajniju ulogu u ovoj oblasti i njihova uloga u preventivi imaće još veći značaj u budućnosti.

Ulaganje u preventivu doprinosi smanjenju nastanka šteta i njihovih posledica. To ima značaja za ekonomski i opšti društveni razvoj.Osiguravač koji ulaže u preventivu može da očekuje manje izdatke za naknadu šteta i sa tim u vezi sprovođenje osiguranja uz manju premiju. Niža premija doprinosi povećanju obuhvata osiguranja što sve ima za krajnji rezultat poboljšanje rezultata poslovanja.

3.2. Katastrofalni rizici u Srbiji

Srbija predstavlja područje koje je izloženo različitim vrstama prirodnih katastrofalnih rizika. Pre svega, teritorija Srbije je u većem svojem delu trusno područje razvrstano u nekoliko grupa opasnosti, a iz ne tako davne istorije beležimo velike štete nastale od zemljotresa u regiji planine Kopaonik i okolini Valjeva. Pojava olujnih vetrova na teritoriji Srbije, i to u njenom severnom delu, posebno je izražen fenomen. U grupu »meteoroloških« uzroka nastanaka katastrofalnih šteta takođe se mora zabeležiti sve učestalija pojava katastrofalnih suša koje, u zavisnosti od mnogih okolnosti, ostavljaju za sobom velike štete u poljoprivredi. Srbija je takođe i gradonosno područje. Na teritoriji Srbije u poslednjoj deceniji desile su se i katastrofalne štete sa uzrokom izlivanja visokih voda, i to kako u slivu Dunava, Save, Morave, tako i u slivu Drine. Nije po posledicama zanemarljiv ni bilans šteta nastalih od visokih podzemnih voda, u poslednjih desetak godina najčešće u nižim delovima Vojvodine. Neke državne organizacije koje se bave regulisanjem vodnog sistema prikupljaju podatke i delimično analiziraju pojedine prirodne uzroke katastrofalnih šteta. Republički seizmološki zavod ima odgovarajuće karte i podatke o učestalosti i pojavama zemjotresa, i to u zavidnom istorijskomperiodu, na našoj teritoriji. Međutim, u ovoj ustanovi ne postoji evidencija o nastalim štetama, niti o njihovim visinama za pojedine zemljotrese koji su se dogodili. Ipak, tu se može naći odgovarajuća literatura i prateća dokumentacija na bazi koje se može sagledati stepen rizika osiguranja od zemljotresa objekata u pojedinim regijama teritorije naše države. Kada govorimo o ovom riziku, valja napomenuti da ne postoji odgovarajći program zaštite i prevencije izgradnje objekata na trusnim područjima, nego se sve svodi na građevinske propise u smislu zadovoljavanja odgovarajućih standarda pri izgradnji objekata.
Sa stanovišta osiguranja, kao podoban izvor mogu poslužiti i podaci Državnog statističkog zavoda, a prema obrađenim podacima popisa iz 2002. godine, teritorija Vojvodine je uvek bila izložena riziku poplava. Smatra se da je 46% ukupne teritorije Pokrajine ugroženo od ovog rizika. Ukupna površina teritorije Vojvodine iznosi 2.150.600 hektara. Od toga je 81% obradivo zemljište, 13,3% su šume i neplodno zemljište, dok 5,7% zemljišta zauzimaju ritovi, bare, ribnjaci i močvare. Zaštita od spoljnih voda je jedna od prvih vodoprivrednih delatnosti koje su se pojavile na teritoriji Vojvodine. Naročito su bili intezivni radovi na izgradnji nasipa početkom 20. veka. Ali, tek posle poplave 1965. godine, kada je Dunav poplavio veliku površinu i pričinjena ogromna šteta, usvojen je jedinstven princip izgradnje i rekonstrukcije odbrambene linije u Vojvodini. To je jedan od načina upravljanja rizikom preventivom. Osiguravajuće kuće bi trebalo da izdvajaju sredstva i ulažu u preventivne mere kako bi se sprečile katastrofe tipa poplava, a ne država, kao što je kod nas slučaj, jer svest o osiguranju nije dovoljno razvijena. Na ovom području sprovode se pasivne mere odbrane od poplava kroz izgradnju nasipa i kejskih zidova u naseljenim mestima. Radovi i mere na zaštiti od poplava se mogu podeliti u pet aktivnosti: prikupljanje, obrada i distribucija hidrometeoroloških podataka i informacija; izučavanje hidrološkog režima kompletnih slivova reka i manjih vodotoka; saradnja sa susednim državama oko izgradnje i održavanja objekata u slivu korita koji mogu da utiču na vodostaj; investiciona ulaganja u odbrambene objekte; sprovođenje operativne odbrane od poplava.Bitno je napomenuti da su odbrambeni sistemi, naročito izgradnja nasipa, uticali da se podigne nivo vode u rekama. Glavni problemi kod odbrane od poplave su sledeći: nedovoljna visina nasipa u odnosu na merodavnu veliku vodu; nepovoljan poprečni presek nasipa; neizgrađenost regulacionih građevina za zaštitu obale od erozivnog dejstva; loše fundiranje tela nasipa na mestu preseka rukavaca; zaštitni šumski pojas se približio telu nasipa tako da ga korenje oštećuje; veliki broj oštećenja u nožici nasipa usled delovanja životinja. To sve nam govori da rizik poplave zaista postoji i da je jedini način da se zaštiti imovina od ovog rizika njegov prenos na osiguravača, tj. sklapanje polise osiguranja. Na području Vojvodine od 1% velike vode (100 godina povratni period) ugroženo je: 1.000.000,00 ha površine, 260 naselja, 3.840 km puteva i 150 km pruga, 800 industrijskih objekata). Od većih naselja ugroženi su Novi Sad, Apatin, Bačka Palanka, Senta, Ada, Bečej, Titel, Novi Bečej, Zrenjanin, Sremska Mitrovica...
U ovakvim slučajevima veoma je važno i za osiguravajuće kompanije i za državu da predvide kolika bi bila potencijalna šteta usled ispoljavanja ovog rizika na nekoj teritoriji. U oblasti predviđanja, monitoringa i zaštite od prirodnih katastrofa u poslednje vreme sve više se koriste geoinformacijske tehnologije i sistemi. Posebna uloga je pripala primeni geografskih informacijskih sistema (GIS), primeni sistema globalnog pozicioniranja (GPS), daljinske detekcije (Remote sensing) i fotogrametrije, kao i vizualizacije geopodataka.
Prema studiji Svetske banke koja je obuhvatila samo 49% vremensko zavisnih sektora i nije uzela u obzir štete prouzrokovane šumskim požarima. Međutim u našoj zemlji u 2007.godini registrovano je 285 šumskih požara. Izgorelo je 33,000 hektara od čega je 16,000 hektara bilo pod šumama. Šumski požari su izazvali štetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je bilo potrebno 24 miliona evra. Indirektna šteta nije procenjivana. Studija je utvrdila da je osetljivost vremensko zavisnih ekonomoskih sektora na hidro-meteorološke opasnosti i nepovoljne vremenske prilike od srednje do visoke.

Sektori izloženi rizicima	Pojave	Osetljivost
Poljoprivreda	grad, jak vetar, poplave, suše, rani i pozni mrazevi, požari	visoka
Proizvodnja, distribucija i transmisija električne i toplotne energije	ekstremno niske ili visoke temperature vazduha, jake i dugotrajne padavine naročito ledena kiša ili mokar sneg, grmljavina, suša i požari	relativno visoka
Transport (drumski, železnički, rečni i vazdušni)	magla, jake i intenzivne padavine, sneg, ledena kiša, led na rekama, požari	srednja, ali u vazdušnom saobraćaju visoka
Građevinarstvo	jak vetar i udari vetra, jake padavine, mraz	relativno niska
Vodoprivreda	suše i poplave	relativno visoka
Turizam i tržište	svako odstupanje od normalnog klimatološkog ciklusa ili vremena	srednja

3.3. Katastrofalni rizici na globalnom nivou u 2009.godini

Zaključno sa 30.novembrom potraživanja za nadoknadu štete izazvane prirodnim katastrofama ili havarijama ove godine su bila duplo manja nego 2008. i iznosila su 24 milijardi dolara (15,96 milijardi evra), prema švajcarskoj podružnici reosiguranja Svis Re (Swiš Re).Smatra se da su niža potraživanja za nadoknadu štete 2009. godine posledica "mirnije" sezone uragana u SAD, kako navodi Svis Re u preliminarnoj proceni. "Tokom 2009. nije bilo katastrofa kao što je uragan Katrina koji je izazvao 71 milijardu dolara gubitaka 2005. godine.
Imali smo sreće, ali to možda neće biti slučaj iduće godine", rekao je u saopštenju glavni ekonomista kompanije Tomas Hes.
U prirodnim katastrofama i havarijama tokom 2009. godine stradalo je 12.000 ljudi, u poredjenju sa 240.000 stradalih 2008. godine, što spada medju najniži broj žrtava u poslednjih dvadeset godine. Na vrhu po broju stradalih je Azija, gde je u zemljotresu u septembru u Indoneziji poginulo 1.000 ljudi, dok je u tajfunima koji su pogodili region izmedju avgusta i oktobra umrlo preko 2.000 osoba.
Ukupna vrednost osigurane i neosigurane štete dostigla je 52 milijarde dolara 2009. godine, u poredjenju sa 267 milijardi dolara 2008. godine. Inače 2008. godina je druga najskuplja godina po visini osigurane štete, prema proceni
osiguranja Svis Re. Tokom 2009. godine, nevreme Klaus koje je opustošilo Francusku i Španiju u januaru bilo je prirodna katastrofa koja je najskuplje koštala osiguravajuće kuće.

4. Potencijalni katastrofalni rizici budućnosti

1) Supervulkani

Nevolja sa njima nije u samoj erupciji koja je, ma kako velika, uvek lokalizovana na jednom mestu. Problem stvaraju sitne čestice koje pune atmosferu i zatamnjuju nebo. Zbog toga Sunčevo zračenje sa manjim intenzitetom stiže do tla i Zemlja se hladi. Taj fenomen se naziva vulkanska zima. Smatra se da su se tokom poznate erupcije vulkana Tobo na Sumatri, pre oko 73.000 godina, zbog vulkanske zime srednje geografske širine na severnoj polulopti ohladile prosečno 5 do 15 stepeni. Ogromna promena temperature, daleko veća nego u slučaju globalnog zagrevanja, može biti fatalna za poljoprivredu, svetsku ekonomiju i dobar deo živog sveta. Kako procenjuje Majkl Rampino, ovakve erupcije se događaju prilično često, na svakih 50.000 godina, i zato su jedna od najvećih prirodnih pretnji.

2) Komete i asteroidi

Sudar malih nebeskih tela sa Zemljom nije nepoznata, a ni neuobičajena pojava. Do sada su zabeleženi tragovi više od 170 udara u površinu naše planete. Zemlja uspeva da u atmosferi sprži sve objekte s prečnikom manjim od 100 ili 200 metara. Na osnovu simulacija zaključeno je da objekti prečnika jednog kilometra padaju na Zemlju na svakih 500.000, ali se često govori i o periodu od samo 100.000 godina.

3) Zvezdani ostaci

U naredne dve milijarde godina Sunčevo zračenje će se pojačati toliko da će život na Zemlji biti nemoguć. U međuvremenu smo prilično bezbedni od Sunca, a u blizini našeg solarnog sistema nema nijedne zvezde koja bi uskoro mogla postati supernova i svojom eksplozijom ugroziti Zemlju. Najveća opasnost potiče od kosmičkog zračenja ili gama zraka, ali je verovatnoća ovakvih događaja vrlo mala - mogu se očekivati na svakih 100 miliona godina.

4) Klimatske promene

Globalno zagrevanje izazvano emisijom ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte u poslednjih 140 godina spada u veštačke, ali nenamerno izazvane rizike. Svetski lideri trenutno pokušavaju da zaustave srednju temperaturu planete na maksimalnom rastu od dva stepena Celzijusa do 2100. godine. Ako čovečanstvo ne bi zaustavilo globalno zagrevanje ranije, podizanje srednje globalne temperature za više od četiri stepena Celzijusa izazvalo bi gotovo
nepredvidljivu globalnu katastrofu u svim delovima sveta, ali ne bi sasvim usmrtilo čitavo čovečanstvo.

5) Pandemije

Najveći neprijatelj čovečanstva tokom istorije bile su velike epidemije kuge, kolere, malarije, malih boginja, tuberkuloze i sifilisa. Trenutno najrasprostranjenije su epidemije side i gripa. U budućnosti će, zbog velike homogenizacije sveta, globalne epidemije imati veću smrtnost, ali je moguće preduzeti i pripremiti međunarodne mere koje bi širenje pandemije zaustavile pre nego što se proširi.

6) Veštačka inteligencija (AI)

Pretnja čovečanstvu od razvoja "robota", omiljena u delima naučne fantastike, svrstana je u nenamerne rizike. Međutim, kad se mašine jednom "osveste", ako je to uopšte moguće, mogle bi postati neprijateljski raspoložene prema svojim tvorcima. Ako do toga dođe, čovek ima vrlo malo šanse da dobije bitku sa AI, s obzirom na smrtnost. Mada se ljudski vek može produžiti, on se ne može učiniti trajnim, što je veliki hendikep u ratu sa inteligentnim mašinama.

7) Akceleratori

Jedna od pretnji koja je dobila veliku pažnju javnosti protekle jeseni bilo je otvaranje Velikog hadronskog sudarača, moćnog akceleratora u CERNU, oko koga se proširio strah od stvaranja crne rupe. Za sve eksperimente koji znače "ekstremne uslove" treba "tri puta meriti pre sečenja, spremati se unapred i razmisliti o tome da nije možda čitav naš svemir nastao u nekom sličnom -eksperimentu.

8) Društveni kolaps

Moguć je posle bilo kakve omanje katastrofe koja inače ne bi nanela velike gubitke. Zbog prirode društvenog uređenja ovakav spoj može znatno da uveća smrtnost bilo koje katastrofe. Jedan od najzanimljivijih zaključaka je da bi se civilizacija mogla obnoviti ako bi tu udruženu katastrofu preživelo bar 100 ljudskih jedinki. Oni bi mogli da dostignu današnji stupanj razvoja za 20.000 godina.

9) Nuklearni rat

Čovečanstvo je kroz pretnju od nuklearnog rata već iskusilo jedan realan rizik
od globalne katastrofe. Takozvane nuklearne navike nisu nestale ni u današnjem, postnuklearnom dobu. Mada je opala mogućnost totalne razmene bojevih glava, nije zanemarljiva ni pretnja od sukoba regionalnog karaktera malih nuklearnih sila kao što su Indija i Pakistan. Nova istraživanja pokazuju da razmena samo stotinak projektila od 15 kilotona takođe može dovesti do nuklearne zime.

10) Bioterorizam

Bioterorizam je verovatno potencijalno najopasniji rizik modernoj civilizaciji. Iako je procenjeno da istraživanjem biotehnologija čovečanstvo, uz rizik, ostvaruje i određene blagodeti u poboljšanju sveopšteg zdravlja ljudi, pretnja od biotehnologije prevazilazi tradicionalni strah od virusa i drugih mikroorganizama. Zahvaljujući mogućnosti da se automatizovano sintetiše DNK, period pravljenja opasnih bacila je skraćen i skoro svakom dostupan. Ova pretnja ne počiva na ratnim planovima država, već dolazi od samoorganizovanih grupa i terorista koji prave patogene za prenos vazdušnim putem. Ako bi se takvi opasni patogeni našli u pogrešnim rukama ili u nezaštićenim laboratorijama, oni mogu da se prošire svetom i u jednom naletu ubiju više od milijardu ljudi.

11) Nanotehnologije

Ono što je opasno kod nanotehnologije je molekularna proizvodnja. Mogućnost da se proizvode nano-roboti i drugi uređaji na molekularnom nivou podstaći će čitav niz novih oružja, mogućnost špijuniranja bilo koje lokacije, pa i unutrašnjosti ljudskog organizma, povećaće destruktivnost i kontrolu vlasti, uticaće na promenu ljudskog organizma i mozga, a najzanimljivija pretnja je mogućnost da nano-roboti počnu da se samostalno razmnožavaju.

12) Totalitarizam

Totalitarni sistemi mogu postati stabilni i zbog toga dugoročno opasni iz dva razloga - zbog razvoja tehnologije i političkih okolnosti. Na primeru Kambodže pokazalo se da smrtnost, čak i kod najtotalitarnijih režima, teško može biti veća od 25 odsto populacije posle tri godine vlasti. Beskonačno dug život u totalitarnom sistemu mnogo je gori ishod od potpunog istrebljenja, a, nažalost, nove tehnologije im mogu omogućiti izuzetno dug vek.

U modernoj istoriji sve je veći rizik od nastanka nekog od katastrofalnih rizika. Sve se više javnosti ukazuje na posledice globalnog zagrevanja, a takođe uveliko je prisutan rizik terorizma, a čak se pominje i mogućnost nastanka nuklearnih katastrofa. Osiguranje katastrofalnih rizika je mnogo razvijenije u razvijenim zemljama nego što je to slučaj sa zemljama u razvoju. Razlozi za to su: veoma nizak stepen razvijenosti osiguravajuće industrije, sektor osiguranja ne raspolaže dovoljno velikim sredstvima da bi pokrio velike štete koje ovi rizici mogu da izazovu, takođe nije razvijena praksa disperzije rizika, a i sama domaćinstva imaju veoma niske prihode i nisu u stanju da priušte ovu vrstu osiguranja. Medjutim ako se podje od činjenice da ostvarenje katastrofalnog rizika izaziva ogromne štete samo osiguranje ovog rizika je neminovno. Uloga osiguranja je velika u pokriću katastrofalnih šteta tako da se ne sme zanemariti ta činjenica čak iako postoji trend da ne dolazi do ostvarenja katastrofalnih rizika.