OSTALI SEMINARSKI RADOVI - MAKROEKONOMIJA - |
Kretanje najamnine, inflacija i (ne) zaposlenost
Makroekonomija kao zasebna ekonomska nauka ima veliki opseg izucavanja.Kako
ekonomskih, tako i neekonomskih, svih eksternih i internih faktora kiji
imaju uticaj na ekonomsku stabilnost privrede, a samim tim podsticu adekvatno
funkcionisanje privrede automatski se povecava stabilnost i same drzave
sa svim njenim elementima. Za normalno funkcionisanje svega u drzavi potrebno
je da drzava cvrsto i stabilno stoji na svojim nogama, a to su dobro vodjena
ekonomska politika i jaka privreda.
Problem nezaposlenosti, inflacije i kretanje najamnina samo su jedni od
mnogobrojnih za cije je sprecavanje ili prevenciju zaduzena makroekonomija
i makroekonomska politika drzave.
Ovaj rad ce podrobno objasniti i obraditi probleme na temu ”Kretanje
najamnine, inflacije i (ne) zaposlenosti.”
Inflacija
Inflacija predstavlja prosto rast opsteg nivoa cena. Drugim recima inflacija
predstavlja taku vrstu monetarne pojave, kod koje dolazi do pojave vece
kolicine papirnog novca u prometu nego sto je potrebno, dolazi do smanjena
vrednosti novca, a povecanja cena robe. Inflacija dovodi do poremecaja
ekonomskih tokova i ometa rast i razvoj.
Inflacija moze biti jednokratna pojava. Primer jednokratne inflacije je
nastanak ”Prvog naftnog soka” 1973 godine kada je cena sirove
nafte cetvorostruko poskupela. Mnoge zemlje nisu mogle brzo da se prilagode
ovako brzom i enornom skoku cena nafte i usle su u zonu visoke inflacije.
Treba napomenuti da se 1979 godine desio i ”drugi naftni sok”
sa ponovnim porastom vec visokih cena nafte. No njega su mnoge zemlje
lakse podnele nego prvi iz 1973 godine. Medjutim naspram jednokratne (
okrutne ) inflacije imamo i zemlje sa hronicnom inflacijom u kojima ovakva
vrsta spoljnih sokova pogorsava i inace lose stanje na trzistu koje je
nastalo iz sasvim drugih razloga. U zemljama sa hronicnom inflacijom spada
i nasa.
Dalje prema stepenu porasta cena na godisnjem nivou razlikujemo nisku,
umernu, visoku i hiper inflaciju.
Kod niskih inflacija godisnji porast cena ne prelazi jednocifreni broj.
Umerene inflacije ima gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni
broj. Umerena inflacija je tamo gde mesecni porast cena ne prelazi jednocifreni
broj , ali se na godisnjem nivou akomulira inflacija od 100 odsto porasta
cena. Ima i onih visokih inflacija kod kojih mesecni porast cena prelazi
jednocifreni broj i gde ukupni godisnji rast cena prelazi 100 odsto. U
estremnim slucajevima gde mesecna stopa inflacije prelazi 50 odsto kazemo
da imamo hiper inflaciju. Nasa zemlja je u kratkom vremenskom razdoblju
dozivela 2 hiper inflacije. Prvi put je to bilo u decembru 1989 kada je
strogo posmatrano, hiper
inflacija trajala samo 1 mesec. Drugi put je zemlja usla u hiper inflaciju
u februaru 1992 i u njoj se
nalazila citava 24 meseca sve do 24 januara 1994 godine. Tada je postinuta
druga najveca na svetu hiper inflacija gde je u poslednjem mesecu rast
cena iznosio 313 miliona odsto. Rekli smo da je inlacija u SCG tip hronicne
inflacije u poslednih 15 god stalno smo imali visoke godisnje stope rasta
cena. Sigurno je da su na inflaciju uticali spoljni skokovi: naftni udari
duznicka kriza i raspad zemlje. No i bez tih spoljnih uticaja na agregatnu
ponudu mora da je postojao neki unutrasnji proces koji je generisao hronicnu
inflaciju.U suprotnom ne bi postojao neprekidan rast cena.
Da li je je godisnji rast cena od 10% zabrinjavajuci? Nije ako se nasa
godisnja promena ( stipendije, studentsi krediti, plate i penzije ) takodje
povecaju za 10%.
Samo u tom slucaju nas zivotni standard ostace nepromenjen. Kada bi smo
mogli tacno da predvidimo tacnu stopu inflacije i sasvim uskladili i sasvim
uskladili cenu i dohotke uzimajuci stopu inflacije u racun prilikom tog
uskladjivanja, teret inflacije ili troskovi ne bi postojali ili bi bili
vrlo mali.
U stvarnosti medjutim ljudi najcesce grese u predvidjanju stope inflacije
i nisu u mogucnosti da joj se prilagode. Sto je stopa inflacije veca i
uz to vise fluktuira to su problemi: redisribucije dohotka, neizvesnost
o smanjenju investicija teskoce u platnom bilansu veci, ozbiljniji i tezi.
Takodje, inflacija uzrokuje opstu neizvesnost, posebno u poslovnom svetu.
Neizvesnost je u toliko veca ukoliko stopa inflacije vise fluktuira, a
fluktuicije su vece sto je stopa inflacije visa. U takvim okolnostima
nijedna ekonomska kalkulacija se ne moze tacno napraviti. Preduzeca su
neodlucna i obeshrabljena za dalja ulaganja. To ce smanjiti stopu privrednog
rasta. S druge strane, nastajanje ekonomske politike da reducira stopu
inflaciju, mogu istovremeno voditi daljoj redukciji stope privrednog rasta
posebno u kratkom roku.
Kada privredu jedne zemlje opterecuje relativno visoka inflacija, proizvode
koje izvozi bice skuplji i zbog toga manje konkurente na svetskom trzistu.
A proizvodi koji se uvode bice znatno jeftiniji nego isti domaci proizvodi.
Posledica je ocigledna, izvoz ce da opada, a uvoz da raste obaveze placanja
u inostranstvu uvezenih roba u vecoj su potraznje za naplatu od inostranstva
izvezenih roba. Zbog toga ce se bilans placanja, ili platni bilans zemlje
pogorsavati.
Ipak, ukoliko je stopa inflacije jednocifrena, troskovi inflacije mogu
biti relativno mali. Medjutim, ako inflacije izmakne kontroli i razvije
se u hiper inflaciju, ili cak mega inflaciju same osnove privrede se dovode
u pitanje. Preduzeca neprestano povecavaju cene svojih proizvoda i usluga
u nastojanju da pokriju extremno brz rast troskova, zaposleni traze ogroman
rast plata da bi pokrili astronomski rast troskova zivota. Opsta praksa
cena i plata odvija se kroz stalno rastucu inflacionu spiralu. Niko vise
ne zeli da stedi novac, svi nastoje da ga sto pre potrose, s obzirom dam
u kupovna stopa stalno opada. Sto vise, svi nastoje da novac sasvim iskljuce
iz upotrebe prelazeci na tramp.
Inflacija je cist monetarni fenomen
Po shvatnju koje zastupaju monetornosti inflacija je cist monetarni fenomen.
Najpoznatiji zastupnik ove teorije je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju
Milton Fridman. Privredni subjekti zele da drze odredjen kolicinu novca
zbog njegove kupovne snage, odnosno zbog mogucnosti da njime kupe odgovarajucu
kolicinu robe. Zbog toga potraznja za novcem jeste potraznja za relnim
novcem, jer niko ne pati od novcane iluzije da sto vise ima novca ujedno
ima i vece bogatstvo. Samo ako veca masa novcanica omogucava kupovinu
vece mase roba, onda se zaista radi o vecem novcanom bogatstvu. Realni
dohodak odredjuje velicinu robnih transakcija, pa veca kolicina robnih
kupoprodaja nuzno zahteva vecu masu novca. Kamatna stopa jeste mera oportunitnetnog
troska drzanja novca. Ako je kamatna stopa veca, raste propustena dobit
sto se novac drzi kod sebe, a ne u banci i to smanjuje spremnost privrednih
subjekata da drze realnu masu novca.
Na trzistu novca ponuda realnog novca M1/P mora biti jednaka njegovoj
traznji koju obelezavamo sa L ( y, r ) Ponuda realnog novca = Teznja za
realnim novcem M1/P = L ( u, r )
Kamatna stopa se uvek tako prilagodjava da omogucava uspostavljanje ove
jednakosti. Sta se sada desava ako se iznenada poveca masa novca koju
narodna banka pusta u opticaj? Znamo da se na kratak rok cene i normalne
plate sporo prilagodjavaju. Zato dolazi, najpre do pada kamatne stope
i do porasta investicija i potrosnje po tom osnovu. Zato potrosnja za
robom na trzistu radi kupovine vise nego sto je ima. Nakon porasta cena
smanjuju se realne plate. Radnici mogu realno da kupe manje robe nego
pre. Zato traze reviziju ugovora o platama. Preduzeca im izlaze u susret
jer inace ostvaruju veci profit zbog vecih cena. Medjutim na prelasku
iz srednjeg u drugi rok rast normalnih plata prelazi rast cena, tako da
i realne plate pocinju da rastu. Preduzeca sada menjaju svoje odluke o
obimu prizvodnje i pocinju da odpustaju radnike.
Krajnji efekat je sledeci:
-rast novcane mase
-rast cena i normalnih plata
-drustveni proizvod i zaposlenost ostaju isti.
Promene u novcanoj masi dovode samo do promene cena ali ostavljaju realne
velicine, kao sto su drustveni proizvod i zaposlenost nepromenjeni.
Tehnicki receno, potraznja za realnim novcem je pogodna i svaka promena
ponude novca od strane narodne banke diskretno vodi u porast cena, jer
je to jedini mehanizam koji moze ove dve velicina da uravnotezi.
Inflacija nije cisto monetarni fenomen
Po drugom shvatanju ne osporava se da je inflacija monetarni fenomen,
ali se postavlja pitanje zasto dolazi do njega. Njihov je kljucni argument
da iskustva sa hiper inflacijom pokazuju da centralna banka emituje novac
i tokom inflacije i tokom potpune stabilizacije cena. Ako je novac iskljucivi
uzrocnik inflacija onda bi period stabilizacije cena nakon inflacije zahtevao
prestanak emisije novca. Kako se to ne dogodja nego se novac i dalje emituje,
pristalice ovog shvatanja pomeraju teziste svoje rasprave ka faktorima
koji dovode do porasta cena i koje posticu centralne banke da prilagode
emisiju novca tekucoj inflaciji.
Makro ekonomska ravnoteza privrede zahteva da se izjednace tri drustvena
racuna:
Kapitalni racun = Budzetski racun + platni bilans S-I = ( G+B-T
) + ( E-M )
“S”-stednja
“I”-investicija
“G”drzavna robna kupovina
“B”-transverni izdaci
“T”-porez
“E”-kolicina domace proizvedene robe prodatih na stranoj pijaci(izvoz)
“M”roba proizvedena u inostranstvu a prodata iza na nasem
trzistu (uvoz)
Inflacija nastaje kao posledica:
-deficita javne potrosnje na budzetskom racunu
-deficita platnog bilansa na racunu tekuceg placanja sa inostranstvom
Neravnoteza na desnoj strani ove jednakosti pokrece mehanizam inflacije
koji se ubacuje ne samostalna centralna banka sa svojom emisijom novca.
Zato dolazi do izjednacavanja agregatne ponude i agregatne traznje na
visem nivou cena. Uspostavljanje ravnoteze pogadja kapitalni racun i nivo
investicija, zbog cega dolazi do promene drustvenog proizvoda i zaposlenosti.
U tom smislu novac nije neutralan, jer sa promenom novcane mase i cena
menjaju se realne velicine kao sto su realne plate realna kamatna stopa,
drustveni proizvod i zaposlenost. O neutralnosti novca moze se govoriti
samo na dugi rok.
Nezaposlenost
Jedan od mozda najbitnijih, a kod nas mozda i najveci problem mikroekonomija
je nezaposlenost. Slobodno mozemo reci da je vazan cilj makroekonomske
politike je visoka zaposlenost odnosno niska nezaposlenost. Sa stanovista
ekzistencije, sasvim je prirodno sto ljudi zele da im budu dostupna dobra
radna mesta, visoko placena, bez predugog trazenja i cekanja. Nezaposlenost
ima tendenciju da prati privredne cikluse. Nezaposlenost moze biti iskazana
kao jedan broj, na primer 1,0 milion nezaposlenih ili procentom, na primer
12% nezaposlenih odukupno raspolozive radne stope. A raspoloziva radna
stopa obuhvata sve zaposlene pojedince i nezaposlene osobe koje traze
posao. U raspolozivu radnu snagu ne ubrajamo one koji nemaju zaposlenje,
ali ga i ne traze. Definicija broja nezaposlenih je da su to ljudi u radnom
dobu koji su bez posla, ali koji stoje na raspolaganju za posao, iz tekuce
nadnice. Uz predpostavku da je u jednoj privredi 1,0 milion nezaposlenih,
1,5 miliona zaposlenih, procentom nezaposlenosti bio bi izrazen:
% nezaposlenim = 10/1.5 + 10.100 = 40%
Uobicajena mera nezaposlenih, koja se koristi u zvanicnim statickim podacima,
tzv. stopa pretendanata nezaposlenosti, obuhvata one koji primaju nagrade
zbog nezaposlenosti. Medjutim u ovaj broj ne ulaze oni u radnoj dobi koji
stoje na raspolaganju za posao uz postojece najamnine, a koji nezadovoljavaju
propisane kriterijume za primanje naknade zbog nezaposlenosti.
U zavisnosti od zakonske regulative u pojedinim zemljama, obicno se sledece
kategorije ljudi ne mogu kvalifikovati za dobojanje drzavne pomoci zbog
nezaposlenosti: oni koji bi hteli ponovo da se zaposle posto su odnegovali
decu, oni koji su koji su propustili skolovanje i nalaze se na raznim
drzavnim semama pre kvalifikacije, privremeno, oni koji traze posao sa
skracenim radnim vremenom i sl.
U nekim zemljama se koristi druga mera nezaposlenosti tkz “standardizovana
stopa nezaposlenosti”. Ovde se nezaposlenima smatraju oni koji su
u radnom dobu bez posla, spremni da stupe na posao najdalje za dve nedelje,
a aktivno traze posao ili cekaju testiranje.
Ovakav nacin merenja ne zaposlenosti koriste:
1.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD )
2.Medjunarodni biro ( ILO )
i oni oblikuju statisticke podatke o broju nezaposlenih u raznim zemljama.
Ima onih koji nikada nece uspeti da nadju posao, kao i onih koji ne zele
da ga nadju. Na srecu, za vecinu nezaposlenost traje samo izvesno vreme.
Za nekoga moze biti nekoliko dana, a za drugog nekoliko meseci, a za mnoge
ne tako retko i vise godina. Prosecno trajanje nezaposlenosti odredjuju
3 faktora:
- broj nezaposlenih
- stopa priliva i odliva”zaliha” nezaposlenih
- faza privrednog ciklusa
Broj nezaposlenih ili velicina ”zaliha” nezaposlenosti je
faktor koji meri kvantitet tj. broj nezaposlenih u odredjenoj vremenskoj
tacki. Sto je veci broj nezaposlenih, duze ce trajati nezaposlenost, odnosno
bice potrebno vise vremena da se ona pretvori u zaposlenost.
Stopa priliva i odliva ”zaliha” nezaposlenh je drugi faktor
koji odredjuje prosecno trajanje nezaposlenosti. Svake nedelje neki od
zaposlenih postaju suvisni i moraju da napuste posao. To prestavlja priliv
u ”zalihe”. S druge strane, neki nezaposleni nalaze posao
i to prestavlja jedan odliv iz “zalihe” nezaposlenosti. Ocigledno
je da ce prosecno trajanje nezaposlenosti zavisiti od stope priliva i
odliva. Sto je stopa priliva veca, a odliva iz “zaliha” nezaposlenosti
manja to ce se broj nezaposlenih povecavati i obratno ukoliko je odliv
veci od priliva nezaposlenost ce se smanjivati.
Faza privrednog ciklusa predstavlja treci faktor koji odredjuje prosecno
trajanje nezaposlenosti. U naletu recesije nezaposlenost ce rasti, ali
ce prosecna duzina trajanja nezaposlenosti verovatno jos biti cesca. Sto
se privreda duze bude nalazila u stanju recesije ljudi ce u proseku biti
duze bez posla. Ova dugorocna nezaposlenost potraja ce cak i kada privreda
pocne da izlazi iz recesije.
Uzori nezaposlenosti
Najpre treba razlikovati neravnotezu i ravnotezu ili prirodnu nezaposlenost.
Uzroci nastanka neravnoteze nezaposlenosti mogu biti:
1. Smanjenje i potraznja za radnom snagom (ciklicna nezaposlenost)
2. Rast ponude radne snage
3. Visi nivo najamnina nametnut od strane radnickih sindikata
Kada jedna privreda zapadne u recisiono stanje, svakodnevna potraznja
potrosaca za robama se smanjuje, preduzeca uvidjaju da ne mogu da prodaju
uobicajeni nivo robe jedno vreme su spreceni da uvecavaju zalihe neprodate
robe. Ali ubrzo on ce smanjivati proizvodnju i broj zaposlenih. Kako recesija
postaje dublja is to duze traje, sve manje ce biti potraznje za nezaposlenima.
Kad privreda krene sa oporavkom doci ce i do postepenog smanjivanja broja
nezaposlenih. Sledeci uzrok neravnoteze moze se nalaziti u rastu agregatne
ponude radne snage uz neodgovarajuci rast agregatne potraznje za radnom
snagom. To bi moralo voditi smanjenju ravnoteze realne najamnine. Ali,
ako je realni nivo najamnine na smanjenju neravnoteze nezaposlenist mora
se pojaviti. Medjutim ovaj uzrok nezaposlenosti nije tako realan kao predhodni
s obzirom da su promene u ponudi radne snage relativno blage.
Neravnoteza nezaposlenosti moze biti posledica visokoih realnih najamnina
do kojih se doslo pod pritiskom radnickih sindikata. Visoke najamnine
smanjice potraznju za radnom snagom. Medjutim
visoke realne najamnine mogu doprineti i da se smanji nezaposlenost. Naime
ako su primanja zaposlenih veca i njihova potrosacka potraznja raste.
Ova dodatna potraznja roba stimulisala bi preduzeca da povecaju proizvodnju,
a samim tim i potraznju za radnom snagom. Pogledajmo sada koji su uzroci
ravnoteze ili prirode nezaposlenosti. Povreda moze biti u stanju opste
ravnoteze, uz tekuci nivo najamnina i da istovremeno bude toliko slobodnjih
radnih mesta koliko ima i nezaposlenih. Nezaposlenost bi i dalje u izvesnom
stepenu bila prisutna na nekim trzistima rada postojao bi visak potrosnje,
a na drugim trzistima rada visak ponude radne snage. Iako moze postojati
opsta, makro ekonomska ravnoteza uz jednakost agregatne ponude i agregatne
potraznje za radom, na mikro ekonomskom nivou ponude i potraznje rada
mogu biti neuskladjene. Tada se javlja ravnoteza nezaposlenosti odnosno
prirodna nezaposlenost.
Tipovi prirodne nezaposlenosti su: funkcionalna, strukturna i sezonska
nezaposlenost.
Funkcionalna nezaposlenost se javlja kada ljudi napustaju svoj posao ili
voljno ili nevoljno (budu otpusteni ili postanu suvisni) i nezaposleni
su izvesno vreme dok ne nadju drugi posao. Oni ne moraju prvi posao na
koji se jave, uprkos postojanju slobodnih radnih mesta, zato sto se poslodavac
nada da ce naci kvalifikovanije osobe, a nezaposleni ne moraju prihvatiti
prvi posao koji im se nudi, nadajuci se da ce naci drugi bolje placeni.
Poslodavci nisu dovoljno informisani koji rad je na raspolaganju, a radnici
nisu dovoljno informisani koja radna mesta su slobodna i sta iziskuju.
Bolja informisanost se moze postici preko drzavnih centara za zaposljavanje,
lokalnih medija ( stampe, televizije ) i privatnih agencija za zaposljavanje.
Strukturna nezaposlenosti posledica je izmene privredne strukture. Ove
promene mogu biti uzrok takvom kretanju: promene potraznje i promene u
proizvodnim metodama. U nekim industrijama moze doci do smanjivanja potraznje
bilo zbog promene u ukusima potrosaca, bilo zbog vece atraktivnosti konkuretnih
proizvoda i sl. Strukturna nezaposlenost cesto se dogaca u posebnim regionima
zemlje, u kojima se proizvodna struktura brzo menja tada se govori o regionalnoj
nezaposlenosti. Takodje, slaba mobilnost radne snage povecava strukturnu
nezaposlenost.
Sezonska nezaposlenost se dogadja kada se potraznja za radnom snagom menja
u zavisnosti od godisnje sezone. Na primer u sezoni prolece - leto raste
potraznja za gradjevinskim radnicima dok u zimskim mesecima opada. Suprotno
ovome u zimskim turistickim centrima raste potreba za radnom snagom.
Kretanje najamnina
Najamnina kao oblik placanja radne snage
Najamnina predstavlja novcani izraz vrednosti radne snage ili vrednost
radne snage izrazene u novcu. U uslovima robne proizvodnje radna snaga
postaje roba, ona se kupuje i prodaje. Protiv vrednost koju radnici dobijaju
za prodatu radnu snagu jeste najamnina.
Radnik provodi odredjeni broj casova, dana na radnom mestu i za to dobija
odrecenu sumu novca. Pa se stice utisak da za odrecenu kolicinu rada dobija
odrecenu kolicinu novca. To je samo prividno, jer rad kao takav “izolovan”,ne
postoji.
Prvi razlog za ovakvu konstataciju je sledeci. Rad se opredmecuje tek
u proizvodnoj robnoj vrednosti a cena rada ugovara se i placa pre pocetka
procesa proizvodnje. Stoga ako bi se placao rad,
ne bi se moglo placati ono sto ne postoji. Ovde se kupuje i prodaje radna
snaga, te i govorimo o ceni radne snage.
Drugo, u koliko bi se placao rad ne bi bilo viska vrednosti, jer bi preduzetnik
prisvojio onoliko koliko i placa radnike.
Trece, ako bi rad bio roba morao bi imati vrednost. A posto je rad mera
vrednosti on sam nema vrednost.
Cetvrto, preduzetnik koristi radnu snagu tek posto je kupi, sto znaci
da u tom trenutku radnik ne moze raspolagati svojim radom pa ga ne moze
ni razmenjivati kao robu.
Najamnina se moze placati u obliku robe ili u obliku novca. U vezi sa
tim razlikujemo novcanu i naturalnu najamninu.
Visina najamnine
Posto smo rekli da je rad roba koja se prodaje to znaci da je i najamnina
kao cena “robe” radne snage da kao i cena bilo koje druge
robe, zavisi od dva faktora:
1. Od vrednosti radne snage kao robe
2. Od ponude i traznje radne snage i nekih relevantnih faktora ( monetarne
promene )…
Vrednost radne snage zavisi od vise faktora kao sto su: produktivnost
i intezitet rada, duzina radnog vremena.
Neki faktori prouzrokuju povecanje, a drugi smanjenje velicine vrednosti
radne snage. U koliko je ponuda radne snage veca, visina najamnine ce
biti manja, i obrnuto.
Ponuda radne snage zavisi od prirastaja onog dela stanovnistva koje pripada
radnoj snazi. Dalje zavisi i od nacina proizvodnje. U uslovima krize smanjuje
se traznja za radnom snagom. Uvodjenjem savremene tehnologije u proces
proizvodnje dovodi do stvaranja “rezervne armije rada”
Visina najamnina zavisi i od monetarnih promena jer one uticu na cenu
radne snage kao i na sve druge cene. U uslovima inflacije raste i visina
najamnina, a u deflaciji pada.
Na visinu najamnina u velikoj meri utice i drzava, koja se javlja kao
mocan politicki i ekonomski cinilac u protivurecnom odnosu preduzetnika
i radnika. Drzava pomocu direktnih i indirektnih metoda utice na kretanje
najamnina. Ona je ta koja utvrdjuje minimalnu, garantovanu visinu najamnina.
Takodje odredjuje zdrastvena, a ponekad penziona osiguranja, pomoc nezaposlenima.
Donju granicu visine najamnina cini tkz. egzistencionalni minimum neophodan
za biolosku reprodukciju radne snage.
Gornju granicu visine najamnine determinise minimalna masa profita dovoljna
da stimulise preduzetnika za dalju proizvodnju. Kako preduzetnik ne moze
prisvojiti celokupnu novostvorenu vrednost vec se ona deli izmedju radnika
( najamnina ) i preduzetnika ( profit ) to se neprekidno vodi borba izmedju
kapitala i rada. Vlasnik kapitala zeli da snizi najamninu na fizicki minimum,
a radni dan produzi do njegovog fizickog maksimuma, dok radnici pokusavaju
suprotno.
Nominalna i realna primanja radnika
Najamnine se svode na dva osnovna oblika:
1. Najamnine od vremena
2. Najmanine od komada
Pored ovih oblika postoje i analiticke kategorije najamnina kao sto su:
3. Nominalna
4. Realna
5. Relativna najamnina
Najamnina od vremena zavisi od vremena koje radnik provede na radu (
cas, dan, nedelja, mesec ).
Najamnina od vremena jednaka je kolicniku dnevne vrednosti radne snage
i radnog dana. Ovaj nacin zavisi od satnice i duzine radnog dana.
Najamnina od komada podrazumeva nadoknadu po proizvedenom komadu robne
vrednosti. Najamnina od komada jednaka je kolicniku najmnine od vremena
i broja proizvedenih komada.
Nominalna najamnina je ukupna suma novca koju radnik prima za utroseni
rad u odrecenom vremenskom periodu, bez obzira dali se utvrdjuje po komadu
ili po vremenu. Ona zavisi od ponude i traznje za radnom snagom i slicno.
Realna najamnina pokazuje stvarnu kupovnu moc nominalne najamnine, odnosno
ona pokazuje kolicinu robe koju radnik moze kupiti za iznos nominalne
najamnine.
Relativna najamnina prestavlja odnos nominalne najamnine i viska vrednosti,
odnosno koji deo novostvorene vrednosti prisvaja vlasnik kapitala, a koji
deo radnik.
Zakljucak
Iz svega do sada vec recenog i napisanog na temu i u vezi sa kretanjem
najamnina, inflacijom i nezaposlenoscu covek ne treba znati puno o ekonomiji.
Kao sto se moze videti sve tri stvari odnosno sva tri predmeta istrazivanja
ovog rada (inflacija, nezaposlenost, najamnine) su medjusobno povezani.
Pojava inflacije lancano povlaci za sobom i promene u odnosu broja zaposlenih
i nezaposlenih, ali isto tako se odrazava i na kretanje najamnina. Dakle
pojava oscilacija i neke znatnije promene u nekoj od ovih makroekonomskih
pojava, direktno je vezana i dovodi do osciliranja i promena i u ostale
dve.
Sto se tice posledica koje nastaju kao uzrok inflacije i gore svega navedenog
dovoljno je samo reci da ste bili rodjeni u Srbiji i da ste u njoj ziveli
u periodu 90-tih godina, pa i kasnije. Na nasu veliku zalost nasa zemlja
moze posluziti kao idealni primer kako ne treba voditi ekonomsku politiku
a i drzavu uopste. I dan danas imamo visoku stopu inflacije, veliki ogromni
broj nezaposlenih koji sve vise raste, dok se kupovna moc, odnosno visina
najamnina smanjuje. Ogromana vecina ljudi zivi na rubu siromastva i na
ivici egzisencije. To je tuzna slika nase stvarnosti.
Eksperti pokazite nam sta znate, umete i mozete na delima. Neka vasa dela
govore umesto vas.
Literatura
1) ”Ekonomija” Dr Ivica Stojanovic
2) ”Osnovi ekonomije” Dr Jovo Jednak
3) “Osnovi ekonomije” Radojica Savkovic
4) “Osnovi ekonomije” Dr Miroljub Labus
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi