OSTALI SEMINARSKI RADOVI - MAKROEKONOMIJA - |
Ekonomski rast i razvoj privrede
Da bi se zadovoljile stalno rastuce potrebe stanovnistva,ljudsko drustvo
je prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodjnje razlicitih materijalnih
dobara i usluga.To stalno obnavljanje procesa proizvodnje,koja je povezana
sa raspodelom,razmenom i potrosnjom,odnosno kako smo ranije definisali
ove cetiri faze-drustvenom reprodukcijom,predstavlja jednu opstu zakonitost
i nuznost u svakom nacinu proizvodnje.Napomenuli smo da postoji prosta,umanjena
i prosirena drustvena reprodukcija,odnosno da obim proizvodnje moze,iz
godine u godinu,ostajati isti,smanjivati se ili povecavati.Imajuci u vidu
da obim dustvenih potreba,iz godina u godinu ne prekidno raste,onda se
kao opsta zakonitost namece proces prosirene drustvene reprodukcije.Zbog
toga kazemo da teorija prosirene drustvene reprodukcije istovremeno prestavlja
i teoriju privrednog odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog,odnosno privrednog razvoja vrlo
rano je postala predmet izucavanja politicke ekonomije.Jos je u vreme
fiziokrata,njihov glavni prestavnik Fransoa Kene istrazivao zakone obnavljanja
proizvodnje u makro ekonomskim razmerama.Medjutim na savremenom nivou
razvoja ekonomske teorije od politicke ekonomije ne ocekuje se samo da
objasnjava proces drustvene reprodukcije,vec da vrsi ekonomsku analizu
id a na taj nacin ukase na moguci izbor srestava,puteva i metoda koji
se mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog razvoja.Na ovaj nacin
ekonomska teorija formira odredjenu osnovu na bazi koje se donose odluke
kojima se vrsi regulisanje i usmeravanje tokova procesa drustvene reprodukcije.
Pojam ekonomskog rasta i razvoja
Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecavanje obima proizvodnje
u jednoj zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog
kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.
Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju
ekonomski polozaj odredjene zemlje,vec i kvalitativne promene(menjanje
privredne structure,pojava novih grana i delatnosti,novih zanimanja i
sl.)koje vode ka boljem i potpunijem zadovoljavanju svih covekovih potreba(ne
samo ekonomskih vec i na pr. kulturnih).
Proizvodnja po glavi stanovnika prestavlja merilo za sposobnosti nekog
drustva da postigne zacrtane ciljeve drustvenog i privrednog razvoja,a
sve u svrhu zadovoljavanja stalno rastucih drustvenih potreba.Porast proizvodnje
po glavi stanovnika u ekonomskoj teoriji se izrazava kao privredni rast
bez kojeg nema privrednog razvoja,ali ne mora svaki privredni rast da
bude u funkciji privrednog(ekonomskog)razvoja.
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog
relativnog kratkog vremenskog perioda,najcesce godinu dana.U ekonomskoj
teoriji pod pojmom ekonomskog rasta podrazumeva se godisnji porast materijalne
proizvodnje iskazan vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog proizvoda ili
nacionalnog dohotka.Rast se moze ostvariti,a da se pritom ne ostvari razvojni
tok privrede.Znaci privredni ravoj ne ukljucuje samo porast materijalne
proizvodnje,nego i svih drugih drustveno-ekonomskih procesa i promena
uslovljenih dejstvom ekonomskih i van ekonomskih faktora.Ne samo u sveri
materijalne proizvodnje,vec i u celokupnoj strukturi drustveno-ekonomskog
razvoja:u nauci,obrazovanju,kulturi,zdravstvu,citavoj infrastrukturi i
sl.Privredni razvoj se zbog toga izrazava i jednom duzem vremenskom periodu.
Privredni razvoj jedne privrede cini niz strukturalnih promena.Privredni
razvoj zemlje se ostvaruje kroz vece ucesce preradjivackih kapaciteta
industriske proizvodnje(sekundarni sector),a na visim nivoima sve vise
dominiraju usluzne delatnosti(tercijarni sector).
Za privredni razvoj svake zemlje takodje je od velikog znacaja i promena
proizvodne structure,odnosno uvodjenje novih proizvoda,novih proizvodnih
programa,nove tehnike i tehnologije,novih procesa proizvodnje,sirovina
i materijala,novih izvora energije.
Promene u rasporedu faktora proizvodnje,odnosno u njihovoj novoj lokaciji,i
to ne samo radne snage,veci citavog tehnickog potencijala.Pre svega na
promene radnih navika sticanje novih iskustava i proizvodnih vestina,obrazovanje
na poslu i sl.
Sto se tice srestava za rad,realokacija tehnickog potencijala se vrsi
posrestvom aganzovanja novcane akumulacije,u cilju izgradnje novih proizvodnih
kapaciteta.
Privredni razvoj podrazumeva i vece i uspesnije ukljucivanje privrede
jedne zemlje u mecunarodne ekonomske tokove.
Razvoj podrazumeva i stalno ratuci udeo akumulacije u nacionalnom dohotku.
Dakle,privredni razvoj prestavlja jedan veoma slozen process i fenomen.Privredni
rast,meren procentima porasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika,ne
moze biti realan pokazatelj stvarno dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti.
Privredni razvoj ne podrazumeva samo porast drustvenog proizvoda i nacionalnog
dohotka,veci sve dugorocne drustveno-ekonomske promene u privredi jedne
zemlje.
Od velikog je znacaja da se pre svega politicka ekonomija,bavi problemima
privrednog razvoja.Pre svega,u cilju kreiranja i vodjenja razvojne i ekonomske
politike.
Ekonomski rast i akumulacija kapitala
Da bi bolje razumeli akumulaciju kapitala i tehnoloske promene koje uticu
na ekonomiju,neophodno je razraditi neoklasicni model ekonomskog rasta.Taj
model razvio je Robert Solow,koji je 1987 godine dobio nobelovu nagradu
za taj model i druge doprinose u teoriji ekonomskog rasta.
Neoklasicni model ekonomskog rasta opisuje ekonomiju u kojoj je jedinstveni
homogeni output proizvode dva imputa:capital i rad.Ovde je rast rada van
domasaja ekonomije in a njega ne uticu ekonomske determinante.Uz to,predpostavka
je da u privredi vlada potpuna konkurencija i puna zaposlenost,tako da
se moze analizirati rast potencijalnog outputa.
Kod neoklasicnog modela najznacajnije mesto imaju capital i tehnoloske
promene.Vise puta do sada smo konstatovali da pod kapitalom podrazumevamo
trajna proizvodna dobra koja kao srestva za rad sluze u proizvodnji drugih
dobara.Kapitalna dobra ukljucuju:zgrade,fabrike,kuce,kompijutere,alate,opremu,zalihe
gotove robe i robe u pocesu rpoizvodnje.Sve to skupa nazivamo agregatnom
masom kapitala,odnosno kapitalnim dobrima,i obelezavamo sa “k”.Kapitalna
dobra izrazavamo u univerzalnim vrednostima,odnosno u valuti(dolari,dinari,evri
i sl.).
U analizi ekonomskog rasta,ekonomisti naglasavaju potrebu za povecanjem
kapitalne opremljenosti,sto znaci da se kolicina kapitala po radniku stalno
povecava.
Primeri povecanja kapitalne opremljenosti ukljucuju multiplikovanje poljoprivrednih
masina i irigacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji,brzih zeleznickih
pruga,autoputeva u transportu,kompijutera i komunikaciskih sistema u bankarstvu
i td.
Tehnoloske promene i ekonomski rast
Na osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske promene
uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih mogucnosti Evrope,Severne Amerike
i Japana.
Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili uvodjenje
novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake
kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom svetu odigrao
se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd.
Tehnoloska promena je trajan proces malih i velikih poboljsanja cemu svedoce
cinjenice da najrazvijenije zemlje sveta ostvare milione patenata, a uz
to i milioni sitnih usavrsavanja i poboljsanja koji su rutonski deo napretka
jedne ekonomije.
Svakako da su najznacajnije promene ostvarene u vojno-industrijskom kompleksu,
koje se u post periodu primenjuju i u civilnom sektoru proizvodnje. Civilna
tehnoloska dostignuca manje su dramaticna, ali ne i manje impresivna svojim
doprinosom povecanjem zivotnog standarda trzisnih ekonomija.
Sa aspekta neoklasicnog modela tehnoloske promene znace, da se vise moze
proizvfesti outputa uz jednake inpute kapitala i rada, sto ce raci: da
tehnoloske promene pomeraju granicu proizvoljnih mogucnosti.
Izumi i dostignuca ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan
odnos inputa, plata i kamata povecavaju kolicinu outputa koja svaka jedinica
outputa maze proizvaesti. Tako neprekidno rastu: capital po radniku, output
po radniku i plate (nadnice) po radniku, a pri tome nedodje do opadanja
realne kamate. Dakle prava investicija povecava produktivnost kapitala
i neuralise zakon opadajuce stope profita. U tom medju odnosu opadajucih
resursa i napredujuce tehnologije, tehnologija je pobedila ubedljivo u
dosadasnjoj genezi razvoja.
Treba istaci da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu.
Poljoprivredne masine smanjuju potrebu za radom a povecavaju potrebe za
kapitalom pa ih zato nazivamo “investicijama koje stede rad”,
i one povecavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novu izumi koji
smanjuju potrebe za kapitalom vise od potrebe za radom (na primer uvodjenje
rada u vise smena) su “investicije koje stede capital”, i
one povecavaju plate (nadnuce) u odnosu na profit
TRENDOVI I IZVORI EKONOMSKOG RASTA
1. Trendovi
Zakljucili smo, da se ekonomski rast obezbedjuje rastom inputa (narocito
rada i kapitala) i tehnoloskim promenama. No u svakom slucaju je potrebno
saznati koliki su relativni doprinosi rada, kapitala i tehnologije. U
osnovi, mozemo razlikovati nekoliko obrazaca privrednog razvoja u razvijenim
zemljama sveta.
Na osnovu istorijske geneze ekonomskog rasta, razvijenih zemalja sveta
moguce je sazeto prikazati sledece trendove:
Trend 1. Stanovnistvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego kolicina
kapitala, sto je rezultat povecanja kapitalne opremljenosti.
Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom
zemljama.
Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uvecao
u dugorocnom razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao.
Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi,
narocito u doba konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja
nema snaznog uzlaznog i silaznog trenda.
Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajucih
prinosa, on se zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promena dolazi
posle 1970. godine u nerazvijenim zemljama ima trend rasta.
Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne stednje i investicija prema
GNP-u su stabilni. No cim se pojavi deficit u budzetu, udeo stednje znacajno
opada.
Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod
raste po prosecnij stopi izmedju 2-3% na godinu dana. Rast outputa je
mnogo veci od ponudjenog proseka rasta kapitala, rada i inputa resursa,
sto ce reci da je tehnologija inovacija odigrala kljucnu ulogu u ekonomskom
rastu.
Na osnovu ovih trendova ne treba zakljuciti da ce i buduce trzisne privrede
imati ubrzani rast outputa po radniku i kapitalu. Jednog dana opadajuci
prinosi mogli bi nadvladati tehnoloske inovacije, sto najbolje potvrdjuje
razdoblje posle 1973. god. kada je doslo do usporavanja rasta outputa,
realnih nadnica i proizvodnosti rada.
Izvori ekonomskog rasta
Ekonomisti se nezadovoljavaju samo trendovima i teorijama, vec predocavaju
izvore ekonomskog rasta. Oni najveci znacaj pridaju izracunavanje rasta,
na taj nacin da se detaljno izracunavaju sastojci koji su uslovili trendove
rasta.
Japan i ranije Sovjetski Savez u razdoblju od 1930-1960. godine imali
enorman ekonomski rast. Uz pomoc izracunavanja ekonomskog rasta eksperti
ekonomije su otkrili da je GNP Japana rastao po stopi 10% na godinu (zapanjujuce
ali istinito) zahvaljujuci rastu inputa uz brze tehnoloske promene (mnogo
brze nego u drugim zemljama). Kod analize rasta Sovjetskog Saveza u pomenitom
razdoblju proistekla je prvenstveno iz forsiranog povecanja inputa kapitala
i rada. (U kasnijem periodu posle perestrojke u Sovjetskom Savezu i posle
njegovog raspada doslo je do pada ekonomske stope rasta i faktorske produktivnosti).
Produktivnost rada je najznacajniji faktor ekonomskog rasta ona predstavlja
odnos ukupnog outputa podeljenog s brojem radnika-sati u odredjenom sektoru,
odnosno na nivou privrede. Ako se ona usporila trazeni su razlozi, a kao
opravdanje navode se sledeci razlozi:
1. ulaganje preduzeca u ocuvanje prirode, poboljsanja zdravlja i sigurnosti
radnika na radnom mestu. Ovo se posebno odnosilo na rudarstvo, gradjevinarstvo
i usluga.
2. povecanja cene energije posebno posle 1970 i 1990. godine, kada su
preduzeca zapocela zamenu energiju drugim inputima, kapitalom i radom.
Rezultat toga je smanjenje produkkivnosti rada i kapitala u odnosu na
predhodne stope rasta.
3. posle 70-ih godina doslo je do smene generacija radnika koji su neiskusni
i nedovaljno osposobljeni za rad s niskim platama, sto se posebno odnosi
na neindustrijske sektore, kao sto su oblasti u pripremanju brze hrane
i sl.
Pored ovih osnoivnih cinilaca koji su uslovili nizu produktivnost treba
istaci i manju velicinu izdvajanja za civilna istazivanja i razvoj, smanjenje
investicija u fabrike i oprema, povecana stopa inflacije i sl. To su samo
neki cinioci koji su usporili produktivnost. U tom smislu se i namece
potreba da se istrazi mogucnost povecanja produktivnosti rada. Da bi se
to ostvarilo potrebno je povecati nacionalnu stednju i ulaganja, sto je
i najteze ostvariti.
Zakljucak
Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecanje obima proizvodnje
u jednoj zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog
kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.Kretanje
proizvodnje prestavlja veoma bitan indicator privrednog razvoja u jednoj
zemlji.Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada
je u pitanju ekonomski polozaj odrecene zemlje,vec i kvantitativne promene
(menjanje privredne structure,pojava novih grana i delatnosti,novih zanimanja).
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog
relativno vremenskog perioda,najcesce godinu dana.Pod pojmom ekonomskog
rasta podrazumeva se godisnji porast materijalne proizvodnje iskazan vrednosno,kroz
stopu rasta drustvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka.Privredni rast
se moze ostvariti,a da se pri tom ne ostvari razvojni tok privrede,odnosno
jednog drustva.Privredni razvoj ukljucuje promene ne samo u sveri materijalne
proizvodnje,vec i u celokupnoj strukturi drustveno-ekonomskog razvoja:u
nauci,obrazovanju kulturi zdravstvu,citavoj infrastrukturi.Privredni razvoj
se zbog toga se izrazava u jednom duzem vremenskom periodu.Najvaznije
struktualne promene koje cine sustinu procesa privrednog razvoja zemlje
cine promene u podeli rada.Privredni razvoj zemlje se ostvaruje kroz vece
ucesce preracivackih kapaciteta industriske proizvodnje (sekundarni sector),a
na visim nivoima sve vise dominiraju usluzne delatnosti(tercijalni sector).
Ekonomska teorija mora jasno da sagleda tendencije na strain ponude i
traznje i faktore kojima su te dve velicine uslovljene,a sve to kako bi
se obezbedilo dovoljno informacija za vodjene ekonomske politike.
Literatura
Ekonomija osnovi Prof.Dr.Radojica Sokovic
Novac inflacija i stabilizacija Prof.Dr.Stojan Bulat
Osnovi ekonomije Prof.Dr.Jovan Jednak
Makroekonomija Prof.Dr.Bogdan Ilic
www.ekonomit.co.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi