Finansijsko tržište
Finansijsko
tržište predstavlja organizovan prostor gde se
na odredenom mestu, u odredjenom vremenu i pod jasno definisanim pravilima
susrecu ponuda i tražnja, kao osnovni elementi svakog tržišta.
Finansijski sistem jedne zemlje predstavlja skup tržišta, institucija,
zakona, propisa i tehnika pomocu kojih se trguje finasijskim instrumentima,
odreduje cena finansijskim instrumentima i pružaju druge finasijske
usluge.
Finnasijska tržišta obveznica i akcija su bitna kod usmeravanja
finansijskih sredstava od onih koji ne zanju da ih produktivno uposle
ka onima koji to znaju, što dovodi do više ekonomske efiksnosti.
Aktivnosti na ovim tržištima imaju direktan ucinak na bogatstvo
pojedinca, preduzeca i ponašanja potrošaca, kao i na ukupan
rezultat cele privrede.
1. AKCIJE
Akcije predstavljaju dugorocne hartije od vrednosti kojima se potvrduje
da je njihov imalac uneo odgovarajuci ulog u osnovnu glavnicu a.d., kao
i da ima odredena prava u tom društvu. Akcije treba da imaocu osiguraju
trajan prihod u vidu dividende. One predtstavljaju masovne hartije od
vrednosti. Izdaju se u velikom broju, od po nekoliko hiljada primeraka.
Akcije su hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom, jer se dividenda
isplacuje u zavisnosti od visine ciste dobiti a.d.
Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su plašt akcije i kuponskog
tabak. Prvi deo sadrži osnovne podatke o samoj akciji: oznaku da
je ta hartija od vrednosti akcija i koja je vrsta akcije, naziv i sedište
akcionarskog društva - emitenta, naziv i sedište kupca ili pak,
oznaku na koga akcija glasi, iznos na koji glasi akcija (nominalnu vrednost
akcije), broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije, mesto i datum
izdavanja, oznaku serije i kontrolni broj akcije, redosled emisije, faksimil
potpisa ovlašcenog lica i pecat emitenta. Kuponski tabak sadrži
osnovne podatke o isplati dividende: redni broj kupona za naplatu dividende,
broj akcije po kojoj se dividenda isplacuje, naziv akcionarskog društva
– emitenta, godinu u kojoj se dividenda isplacuje, faksimil ovlašcenog
lica i pecat emitenta.
Emitent može da, umesto štampanja akcije, izda potvrdu koja
bi sadržala iste elemente kao i plašt akcije s tim što
ona onda mora biti overena od strane banke kod koje emitent ima otvoren
depo racun.
Karakteristike akcija su:
- Akcije izdaju akcionarska društva, i to tek nakon upisa
akcionarskog društva u sudski registar. Akcije mogu izdati i preduzeca,
banke, organizacije za osiguranje i druge finansijke organizacije.
- Svaka akcija reprezentuje jedan deo kapitala društva,
odnosno ulog koji je imalac uneo u osnovnu glavnicu. Akcije ne daje vlasniku
da poseduje pravo nad uplacenim sredstvima, vec ta sredstva postaju u
casu uplate vlasništvo društva. Dakle, imalac stice odredena
prava, ali on može raspolagati slobodno samo sa akcijama.
- Akcije daju akcionaru odredena prava. Bez obzira na vrstu akcije,
akcionar uvek ima pravo na dividendu i na deo likvidacione ili stecajne
mase, koja preostane kada su podmireni poverioci društva. Ta prava
su obligaciono-pravnog karaktera, a ako akcionar ima pravo na upravljanje
društvom onda u u pitanju akcije sa pravom ucešca.
- Akcije su nedeljive. Akcionar ne može prava koja proizilaze
iz akcije da podeli na dva ili više lica. U slucaju ako postoji više
od jednog vlasnika akcije, vlasnici cine u a.d. jednog akcionara. U knjigu
akcija se upisuje ime zajednickog punomocnika.
Nominalna vrednost akcije je njena prva procenjena i
planirana vrednost sa kojom se akcija prvi put emituje na tržište.
Prometna vrednost akcije može biti razlicita od
njene nominalne vrednosti; može biti jednaka, da bude iznad ili ispod
nominalne vrednosti akcije. Nominalna vrednost se može menjati kod
narednih emisija akcija, što zavisi od prometne vrednosti akcija.
O promeni nominalne vrednosti odlucuju preduzece, reprodukciona banka
i novcana berza akcija. Nominalna vrednost akcija se utvrduje na osnovu
kapitala preduzeca i poredenjem jedinicne vrednosti akcije iste ili slicne
delatonosti na domacem ili stranom tržištu. Polazni broj akcija
se utvrduje podelom planiranog osnivackog kapitala sa utvrdenom nominalnom
vrednosti. Prodaja prve emisije akcija može biti najviše do
50% vrednosti osnivackog kapitala.
Bruto profit preduzeca predstavlja razliku izmedu ukupnog prihoda i troškova,
a neto profit se dobija kada se od bruto profita odbiju obaveze prema
državi. Krajnji poslovni cilj preduzeca je stvaranje što veceg
neto profita po jednom zaposlenom, po jedinici proizvoda, po jedinici
snage proizvodne opreme ili po jedinici izgradenog gradevinskog prostora
preduzeca
Dividenda je udeo jedne akcije u neto profitu preduzeca. Ona je odredena
putem novcane berze akcija, na osnovu bilansa preduzeca, izveštaja
reprodukcione banke i ocene boniteta preduzeca. One se isplacuju jedanput
godišnje, na osnovu stanja bilansa akcija.
1.1. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH (OBICNIH) AKCIJA
Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno uloženim sedstvima
u osnovni kapital akcionrskih društva i oznacavaju vlasništvo
nad delom .A.D. Akcionari imaju odrdena prava:
1. pravo na upravljanje pošto snose rizik poslovanja, i najviše
su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu
za razliku od vlasnika prioritetnih akcija i obveznika koji dobijaju fiksni
prinos u obliku povlašcene dividende, tj. kamate. Vodecu ulogu imaju
oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se cesto akcionari
udržuju štiteci svoje interese.
2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije
zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja
odluci da zadrži celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju vlasnici
prioritetnih akcija.
3. na isplatu dela likvidacione mase- u slucaju likvidacije preduzeca
a posle poverioca vlasnika obveznica i povlašcenih akcija, u koliko
preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.
Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala
za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. Najkvalitetniji izvor pošto
je trajno raspoloživ i nikome se ne vraca. Prodajom redovnih akcija
preduzece povecava osnovni kapital u pasivi, cime se povecava stepen samofinansiranja
i smanjuje stepen zaduženosti, pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni
kapital.
Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima, dace im pozajmljena
sredstva biti vracena makar iz stecajne mase. Prodaja redovnih akcija
za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski
capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca,
što traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne ulože u
namene zbog kojih je izvršena emisija akcija. Važno je da se
akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja
jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i tržisne vrednosti
akcija. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda, likvidnost ovih
HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati, organicena
odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su uložli,
AD nastavlja sa radom i osle smrti bilo kog akcionara.
1.2. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA
Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. Mogu biti kumulativne prioritetne akcije u slucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga, kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbeduje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende, tj. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase, ali ne i u odnosu na potraživanja vlasnika obveznica. Slicnosti- Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odreden prinos u vidu dividende, odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod je ogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ako postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredene troškove a te troškove cine: pocetni Troškovi- koji predhode isplati dividendi kao sto su Troškovi izrade elaborate, štampanja akcija, prognoze, propaganda, provizije posrednika i sl. Što se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trošak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. Rezultata kao što su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak.
1.3. PODTIPOVI AKCIJA
a) debenturne akcije = slicne su dugorocnim neobezbedenim obveznicama.
Nose vecu sigurnost, fiksnu kamatu i veca prava u slucaju slabijeg poslovanja
b) - kumulativne preferencijalne akcije = neisplacena dividenda kumulira
se tokom vremena i mora se isplatiti pre nego što se isplati dividenda
vlasnicima obicnih akcija - nekumulativne = neisplacena dividenda se ne
kumulira
c) zamenljive preferencijalne akcije (konvertibilne prioritetne akcije)
= pravo konverzije u obicne akcije ili neke druge hartije od vrednosti
(obveznice), kao i izmedu razlicitih klasa akcija. Skoro 40% novoemitovanih
preferencijalnih akcija sadrži odredbe o pravu zamene za druge HoV.
Obicno sadrže varante tj. dugorocne opcije koje daju pravo investitoru
da kupi odreden broj obicnih akcija po utvrdenoj ceni u bilo kom momentu
pre isteka utvrdenog rok (cena varanta raste kada cena akcija raste).
d) participativne akcije = ucestvovanje u dobiti sa vlasnicima obicnih
akcija: prvo dobijaju dividendu po fiksnoj stopi, potom firma isplacuje
dividendu vlasnicima obicnih akcija do visine preferencijalne dividende,
a preostali višak profita se deli izmedu vlasnika preferencijalnih
i vlasnika obicnih akcija.
I obicne i preferencijalne akcije mogu imati više klasa (npr. A i
B).
1.4. AKCIONARSKI KAPITAL
Osnovni elementi akcionarskog kapitala su:
1. Nominalna vrednost emitovanih akcija
2. Kapitalni višak
3. Akumulisani profit
14.1. Nominalna vrednost
Svaka akcija ima neku nominalnu vrednost – vrednost po kojoj se
registruje u knjigovodstvu firme. ali, kod akcija nominalna vrednost nije
uvek jednaka knjigovodstvenoj (kao što to jeste slucaj kod obveznica!).
Ukupna nominalna vrednost emitovanih akcija se dobija množenjem broja
emitovanih akcija i nominalne vrednosti jedne akcije.
Npr. 1€ x 100 000 akcija = 100 000 €
U razvijenim zemljama postoje i slucajevi da preduzece emituje akcije bez nominalne vrednosti (da bi sprecile vlasnike da se isuviše vežu za tu vrednost) - te akcije se u knjigovodstvu evidentiraju po prodajnoj ceni koja se uzima za njihovu nominalnu vrednost. Kvotne akcije glase na odredeni udeo u kapitalu društva.
1.4.2. Kapitalni višak
U razvijenim zemljama preduzeca retko prodaju svoje akcije po nominalnoj
vrednosti – to rade samo u pocetnim fazama razvoja, a kasnije se
trude da ih prodaju po višoj ceni i da ostvare kapitalni višak.
Npr. preduzece iz prethodnog primera emituje još 50 000 akcija ali
uspe da ih proda po 10€ svaku.
Kapitalni višak:
1. Nominalna vrednost akcija 1€ 1€ x 150 000 = 150 000 €
2. Kapitalni višak ( 10€ - 1€ = 9 €) 9€ x 50
000 = 450 000 €
Ukupna vrednost akcionarskog kapitala = 600 000 €
Cena jedne akcije 600 000€/150 000 = 4 €
1.4.3. Akumulisani profit
Imaju ga preduzeca koja uspešno posluju i to je najjeftiniji nacin
finansiranja. To je deo cistog profita koji firma ne isplacuje vlasnicima
akcija kroz dividendu.
Ako pretpostavimo da se tokom godina akumulirao jedan milion evra bilans
stanja izgleda ovako:
1. Nominalna vrednost akcija 1€ - 1€ x 150 000 = 150 000 €
2. Kapitalni višak (10€ - 1€ = 9 €) - 9€ x 50
000 = 450 000 €
3. Akumulisani profit - 1 000 000 €
Ukupna vrednost akcionarskog kapitala = 1 600 000€
Cena jedne akcije 1 600 000€/150 000 = 10,66€
To znaci da vlasnici gube dividendu ali to obicno donosi akcionarima
korist po osnovu kapitalnog viška (postoji vremenski gap!)
Dakle, zbir nominalne vrednosti akcija, kapitalnog viška i akumulisanog
profita daju knjigovodstvenu vrednost akcionarskog kapitala. Knjigovodstvena
vrednost jedne akcije dobija se kada ovaj iznos podelimo sa brojem emitovanih
akcija (u primeru 10,66€).
1.5. REALNA VREDNOST AKCIJE
Realna vrednost akcija, koja se još naziva i unutrašnjom vrednošcu akcija, je od izuzetnog znacaja za investitore prilikom donošenja odluka o tome da li i u koje akcije da investiraju. Naime, ukoliko je tržišna vrednost akcije niža od njene prave (realne) vrednosti on ce se odluciti da kupi te akcije. Realna vrednost izracunava se DISKONTOVANJEM.
Gde je:
P – tržišna vrenost akcije
Div – ocekivana dividenda
r - diskontna stopa
Jednostavnije: cena akcije = dividenda/stopa kapitalizacije
Stopa kapitalizacije je diskontna stopa
1.6. CENA AKCIJE
Nivo cena akcija na finansijskom tržištu govori o kvalitetu
poslovanja, efektivnosti i efikasnom upravljanju firmom.
Tri osnovne kategorije cena:
1. Nominalna vrednost akcija – cena po
kojoj se akcije vode u knjigovodstvu firme. Treba zapamtiti da je nominalna
vrednost osnov za izracunavanje dividende, kao i osnov za obracun u slucaju
likvidacije/stecaja preduzeca. Nominalna vrednost je upisana na plaštu
(blanketu akcije).
2. Knjigovodstvena cena = ukupna knjigovodstvena
vrednost/broj emitovanih akcija. Knjigovodstvena vrednost akcije predstavlja
cistu imovinu društva (trajne izvore sredstava) lociranu na pojedinacnu
akciju.
3. Tržišna cena = formira se na sekundarnim
tržištima akcija, podložna je cestim fluktuacijama i menja
se, u pogledu nekih kompanija i u toku nekoliko minuta (zapamtite da je
najbrže FOREX tj. devizno tržište gde su ponekad bitne
i sekunde). Trgovanje na berzanskom a narocito OTC tržištu (vanberzansko)
ponekad lici na igre na srecu, a ponekad na pravu umetnost... osnovno
pitanje je kako predvideti cenu akcija. Tržišna vrednost akcije
je rezultat odnosa ponude i tražnje na tržištu kapitala,
odnosno to je cena po kojoj se akcije prodaju na sekundarnom tržištu.
S obzirom da delovanje ponude i tražnje i formiranje tržišne
cena akcije u krajnjoj liniji svodi tržišnu vrednost na njenu
unutrašnju vrednost, valorizaciju akcije posmatramo prvenstveno kao
proces odredivanja njene unutrašnje vrednosti.
Tri osnovna modela za utvrdivanje tržišne vrednosti akcija su:
- model diskontovanja dividende,
- model uporedivanja koeficenata P/E,
- model diskontovanja gotovinskog toka.
Razlicite modalitete kretanja dividende po akciji možemo graficki
predstaviti
U modelu nultog rasta tržišnu vrednost akcije izracunali bismo
kao:
P = D/r
gde je:
P - tržišna vrednost akcije
D - ocekivana dividenda
r - diskontna stopa.
Ako se polazi od pretpostavke da ocekivana dividenda konstantno raste u vremenskom periodu, onda je izracunavanje vrednosti akcije složenije i ostvaruje se primjenom modela konstantnog, odnosno normalnog rasta koji se u literaturi naziva Gordonov model.
Ako bi se ocekivalo da dividenda preduzeca prvih 10 godina natprosecno raste po stopi od 14% godišnje, a nakon toga se ta stopa smanjuje na normalnu koja iznosi 6% godišnje, tržišna vrijednost akcije bi se utvrdila kao:
Jednacina za utvrdivanje cena akcije u uslovima nejednakog rasta ima sledeci oblik:
Gde je:
gs – stopa nadpsrosecnog rasta dividende,
g – stopa normalnog rasta dividende
Komparativni model izracunavanja vrednosti akcije zasniva se na korišcenju
koeficijenta P/E (Price / Earnin)
Koeficijent P/E se utvrduje kao odnos izmedu tržišne vrednosti
akcije i neto dobitka po akciji.
P/E = tržišna vrijednost akcije / neto dobitak po akciji
Govori o razvojnim mogucnostima firme – kao mera za poredenje sa
drugim firmama koje mogu biti slicne ili koje posluju u istoj grani
Dakle, viši P/E govori investitorima o vecim razvojnim mogucnostima
firme. Otkriva investitorima koliko novcanih jedinica (npr. dinara) moraju
da ulože da bi ostvarili jednu novcanu jedinicu zarade
Medutim, P/E se razlikuju izmedu grana (npr. grane sa visokom tehnologijom
imaju viši P/E). Visok P/E ne znaci uvek da je rec o uspešnoj
firmi i zato moraju da se koriste i drugi analiticki metodi, narocito
finansijska analiza. P/E može biti visok zbog visoke cene akcija
(precenjene), kao i zbog razlicitih racunovodstvenih metoda. P/E je u
svetu najveci za japanske firme (50-70)
Popularna investiciona strategija je i sledeca: investitor ce se opredeliti
za akciju koja ima niži koeficijent P/E ako posmatra akcije iste
rizicne klase i istog prinosa, akcija sa nižim P/E je potcenjena.
Model gotovinskog toka se najcešce koristi za vrednovanje ukupnog
vlasnickog kapitala preduzeca koja se finansiraju iskljucivo emitovanjem
obicnih akcija, drugim rijecima za preduzeca koja ne koriste efekat finansijskog
leveridža.
gde je:
V – sadašnja vrednost vlasnickog kapitala ,
P –poslovni dobitak,
r - diskontna stopa,
p - stopa poreza na dobitak preduzeca.
Utvrdivanje cene kapitala pribavljenog emisijom preferencijale akcije, svodi se na pronalaženje one diskontne stope koja ce izjednaciti unutrašnju vrednost preferencijalne akcije sa njenim ocekivanim prinosima u buducnosti, što se može izraziti formulom:
Utvrdivanje cene kapitala pribavljenog emisijom preferencijale akcije sa ukljucivanjem troškova flotacije Pnp – neto priliv gotovine ostvaren prodajom preferencijalnih akcija.
1.7. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA
Predstavlja fin. operaciju koja proizvodi suprotne fin. ucinke od emisije akcija. Akcionari vrše povracaj novca koji su uložili u AD. Novi vlasnik ovih akcija je AD, a ove akcije ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se još io zovu trezorne akcije. Otkupom se smanjuje osnovni kapital preduzeca, cime je izvršena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupštini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Ovaj otkup najcešce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i tržišne vrednosti akcije zbog toga što se smanjuje broj akcija na koje se rasporeduje nepromenjena masa neto dobitka. Motivi: 1. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. 2. stabilizacija dividende i tržišnih cena akcija- u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende, akcionari pocinju da prodaju svoje akcije što dovodi do njihovog pada, pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati. 3. eliminisanje viška novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminiše prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. 4. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. 5. restruktuiranje AD- u strukturi vlasništva i upravljanja.
1.8.(FOR YOUR INFORMATION)-
Kako trgovati akcijama na Beogradskoj berzi-
Zakljucujete Ugovor o posredovanju sa brokerom, a Broker istovremeno
u Centralnom registru otvara trgovacki i vlasnicki racun hartija od vrednosti
koji su neophodni za trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi.
Otvarate namenski dinarski racun kod banke koja je clan Centralnog registra
i deponujete novac na taj racun.
Potpisujete nalog kupovine, kojim odredujete uslove pod kojima želite
da kupite akcije.
U isto vreme brokeru dajete potvrdu banke o stanju na namenskom racunu
i ovlašcenje za raspolaganje sredstvima sa racuna.
Broker po vašem nalogu trguje na berzi.
Nakon uspešne transakcije, broker Vam dostavlja potvrdu o realizovanom
nalogu kupovine.
Kliring i saldiranje transakcije vrši se od strane Centralnog registra,
Vaše banke i uz podršku brokera.
2. OBVEZNICE
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje
da ce licu koje je naznaceno na njoj ili donosiocu iste (u zavisnosti
da li se radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti iznos koji je
naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti kamatu za odredeni
vremenski period .
Obvaznica je instrument duga kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospeca
plati investitoru pozajmljeni iznos sa pripadajaucom kamatom.
Obveznica je svedocanstvo o dugu, koriste se za finasiranje razlicitih
ekonomskih poduhvta. Izdavalac obveznica može biti država, jedinice
lokalne samouprave i korporacije.
2.1. FINASIRANJE EMISIJOM OBVEZNICA
Kao funcija preduzeca obuhvata aktivnosti preduzeca koje se odnose na
sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, preko upravljanja novcanim
tokovima preduzeca.
Polazeci od nacina isplate glavnice i kamate obveznice se mogu podeliti
:
Jednokratno isplative (obveznice bez kupona ) obavezuju emitenta da isplati
(vrati) pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca, ova isplata
jednaka je nominalnoj vrednost obveznice uvecanoj za odgovarajuci iznos
kamate. Ove obveznice se retko emituju.
Višekratno isplative (sa kuponom) obavezuju emitenta da investorima
periodicno isplacuje kamate ( najmanje dva puta godišnje ) do dana
dospeca, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. Tokom trajanja
zajma ne menja se ugovorena kamata ni glavnica. Prednosti: emisija obveznica
omogucuje preduzecu da koristi i obrce ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala
tokom trajanja zajma. Troškovi kamate emitentu smanjuju dobit ali
I novcane izdatke za placanje poreza na dobit što nije slucaj sa
dividendama koje se isplacuju iz neto dobitka tj. Posle oporezivanja.
Mogu se lakše prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala od velikog
broja malih kreditora, nego samo od jednog na primer banke. Za investiture
je u tome što im se glavnica vraca jednokratno a ne u delovima pa
ne brinu o reinvestiranju, I što obveznice imaju odredeni nivo likvidnosti,
mogu se lako i brzo prodati na razvijenom fin. Tržištu.
Nedostaci: isplata kamata je obavezna i nezavisi od gubitka ili dobitka.
Konacna isplata glavnice pada odednom na dan dospeca što može
dovesti do problema solventnosti. Ili izdvajenjem u poseban fond ili novo
zaduživanje. U stanju insolventnosti emitentu za investitora nastaju
odredeni problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice. Troškovi
fin. Emisije obveznica zavise od ugovorene kamatne stope troškova
emisije i poreske uštede.
2.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE FINANSIRANJA DUGOM
Finansiranje dugom je za firmu oblik kreditnog odnosa: kamate se placaju
periodicno na osnovu prezentacije kupona.
Obaveza placanja kamate i glavnice su prioritetna obaveza cije neizvršenje
vodi u bankrotstvo (u slucaju slabijih poslovnih rezultata postoji mogucnost
da firma nije u stanju da izvrši obaveze na vreme)
Obaveza isplate prihoda vlasnicima obveznica bez obzira na poslovne rezultate.
Za razliku od toga, kod emisije akcija firme nisu (uvek) obavezne da placaju
vlasnicima akcija dividendu
Obveznice nose niži rizik a time i niži prinos u poredenju sa
akcionarskim kapitalom (prihod od akcija na ukljucuje samo dividendu,
vec kapitalni dobitak koji nataje kao rezultat promene tržišne
cene akcija).
Emisija dugorocnih obveznica je jeftiniji nacin finansiranja u poredenju
sa dugorocnim obveznicama, a imaoci obveznica nemaju pravo glasa i kontrole
nad poslovanjem firme (ovo pravo mogu eventualno da steknu u slucaju da
firma ne izvršava svoje obaveze).Obaveze po osnovu duga predstavljaju
trošak poslovanja i ne oporezuju se (uglavnom).U slucaju likvidacije/stecaja
vlasnici obveznica i drugih instrumenata imaju povlašcen tretman
u odnosu na akcionare.
2.3. PODELA OBVEZNICA
Osnovna podela: prema tipu emitenata:
- državne obeznice,
- obveznice lokalnih organa vlasti,
- korporativne obveznice,
- hipotekarne obveznice:
- primarne hipotekarne,
- sekundarne hipotekarne
Primarne hipotekarne obveznice = dugurocne obveznice koje su obezbedene
realnom imovinom, a koriste se radi izgradnje koercijalnih objkeata i
finansiranje kompanija. Glavne vrste su: opšte hipotekarne obveznice,
specificne, sertifikati o zalogu opreme. Otplacuju se prihodom od realizacije
projekta ili iz poslovnih aktivnosti.
Sekundarne hipotekarne obveznice
a) privatni plasman = direktna kupoprodaja hipotekarnih kredita
b) javna emisija kroz sekjuritizaciju = refinansiranje kroz emisiju hipotekarnih
hartija od vrednosti na osnvu pula primarnih instrumenata (hipotekarne
založnice - pfandbriefe u Nemackoj, mortgage backed securities USA,
UK), hipotekarne uputnice (pass through securities, participation certificate)
itd...
Prema obezbjedenju obaveza:
- Osigurane
- Neosigurane
Pream nacinu obracuna kamata:
- obveznice sa promenljivom kamatnom stopom (da bi se korigovao prihod
zbog vece inflacije)
- prihodne obveznice – kamata se placa u zavisnosti od prihoda firme
i to obicno kada se prede odredeni minimalni iznos
- obveznice sa dve valute (najcešce kamata u jednoj, a glavnica u
drugoj valuti)
- konvertibilne obveznice: imaocima daju pravo zamene za neke druge HoV (obicno za preferencijalne ili obicne akcije firme)
- obveznice sa pravom prodaje njihovom emitentu (put opcija) ili
sa pravom otkupa od strane emitenta (call opcija). Npr. obveznice se otkupljuju
kada je tržišna cena veca od otkupne cene.
- high yield debt – rizicne ali s visokim prinosom
2.4. EMISIJA OBVEZNICA
PRIMARNA EMISIJA OBVEZNICA
Prvo emitovanje = prva prodaja
Kada je najbolji trenutak za primarnu emisiju obveznica-
Onda kada su cene postojecih obveznica na visokom nivou i kada je kamatna
stopa relativno niska. Poželjno je, takode, da u istom trenutku cene
akcija ne budu na visokom novou – ako su cene akcija na visokom
nivou preduzece ce se radije opredeliti za emitovanje akcija.
Postoje OBJEKTIVNE GRANICE do kojih firme mogu da koriste finansiranje
sredstvima duga (leverage).
Primarna emisija obveznica se odvija na osnovu ugovora koji veoma lici
na ugovor na kreditu. U razvijenim zemljama kreditore, kupce obveznica,
najcešce predstavlja jedna ili više vecih finansijskih institucija
ili banaka (poverenik). Taj ugovor ima obicno nekoliko stotina strana
i detaljno ureduje uslove emisije i korišcenja duga. Ukratko, ugovor
sadrži sledece odredbe:
1.OPŠTE ODREDBE – definisanje nominalne vrednosti obveznica,
broj obveznica, visina kamante stope, nacin placanja kamate, dospece
2. Opis imovine koja služi kao obezbedenje
3. Zaštitne odredbe, kojima se ogranicavaju ili namecu neke aktivnosti
emitenta u cilju zaštite interesa poverilaca:
a) negativne zaštitne odredbe: oganicavaju se aktivnosti koje emitent
može preduzimati kao npr. ogranicavanje ili zabrana isplate dividenti
vlasnicima akcija, zabrana ustanovljavanja zaloge, emisije novih HoV,
zabrana prodaje osnovnih sredstava, zabrana merdžera i akvizicija.
b) pozitivne zaštitne odredbe – specificne aktivnosti koje
emitent mora da preduzme kao npr. održavanje minimuma obrtnog kapitala,
periodicno slanje fin. izveštaja itd.
4. Otplata duga – amortizacija kredita, ustanovljavanje fonda za
otplatu duga, eventualno odredbe o reotkupu...
2.4.1. Nacin emitovanja obveznica
VISOKO STANDARDIZOVAN POSTUPAK
a) faza donošenja odluke od poslovodnih organa (ili i saglasnost
samih akcionara)
b) faza pripreme – registracioni izveštaj – registracija
kod nadzornog organa za HoV
c) faza realizacije (ako je izveštaj odobren) u odredenom roku
JAVNA EMISIJA
Prodaja obveznica velikom broju individualnih investitora. Posebno znacajna saradnja sa investicionim bankama koji imaju više uloga: konsultanti, garant, potpisnik i sl. U razvijenim zemljama kod emisije velikih iznosa duga umesto jednog investicionog bankara se obicno pojavljuje sindikat potpisnika. O modelima saradnje sa investicionim bankama više kod emisije akcija.
PRIVATNI PLASMAN
U razvijenim zemljama oko 50% instrumenata duga se emituje na ovaj nacin. Prodaju se manjem, ogranicenom broju investitora, najcešce tzv. profesionalnih investitora (medu njima najznacajniji su institucionalni investitori). Obicno se ne zahteva registracija emisije kod nadležnog organa, ili je pojednostavljena. To utice na smanjenje troškova.
2.4.2. Troškovi emisije
Postoji jako veliki broj troškova emisije pocev od registracije,
pravnih saveta, provizija investicionih bankara (posebne provizije potpisnicima,
dilerima, agentima), troškovi štampanja HoV ili dematerijalizovanog
izdanja, troškovi distribucije, marketinga i sl.
Efekat ekonomije obima – troškovi emisije su proporcionalno
veci pri emisiji HoV manje vrednosti, tj. smanjuju se sa povecanjem emisije.
Medutim, u razvijenim zemljama troškovi primarne emisije instrumenata
duga manji su od troškova primarne emisije akcija (najveci su troškovi
emisije obicnih akcija, nešto manje preferencijalnih akcija).
Tako je 90ih trošak emisije u USA za obim emisije od 500 000 do 1
000 000 $ iznosio oko 12% od ukupne emisije obveznica, 14.5% od ukupne
emisije preferencijalnih akcija i cak 23.7% od ukupne emisije obicnih
akcija (tj. skoro ¼ emisije su samo troškovi emisije akcija).
2.5. ODREÐIVANJE CENA OBVEZNICA
Nominalna vrednost obveznica jeste omna vrednost koja je naznacena na samoj obveznici i koja ce isplatiti u njenom roku dospeca.
Nominalna vrednost obveznica X broj emitovanih obveznica = iznos duga koji emitent koristi
Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti
I po njoj se obveznica evidentira u knjigovodstvu preduzeca emitenta!
Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope koju ta obveznica
donosi kupcu, ostalih investicionih mogucnosti kao i kupcevog uverenja
da ce emitent biti u mogucnosti da isplacuje obaveze koje preuzima emitovanjem
obveznica (da isplacuje kamate kao i glavnicu).
Teoterski tržišna verdnost obveznica se dobija kao zbir sadašnje
vrednosti kamata koje ce se isplacivati kupcu do roka dospeca obveznice
i sadašnje vrednosti glavnice koja ce se isplatiti po isteku perioda
na koji je obveznica emitovana. Iskazano u vidu formule:
Gde je:
P – tržišna vrednost obveznica,
I – kamata koja se isplacuje godišnje – vrednost kamatnog
kupona,
N – nominlna vrednost obveznica.
r– preovladujuca tržišna kamatna stopa –tržišna
stopa kapitalizacije,
n – broj godina do odspeca obveznice.
Tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir sadašnje
vrednosti kamata koje ce se isplacivati kupcu do roka formula je drugacija
ukoliko se kamata placa više puta u toku godine.
Tržišna vrednost je procenat nominalne vrednosti obveznice.
Npr. ako je nominalna vrednost obveznice 1 000 $, a u finansijskim izveštajim
sa berze piše da je cena obveznice 98 – stvarna vrednost je
98% nominalne vrednosti, tj. 980 $.
Tržišna cena se formira na sekundarnom tržištu obveznica.
Tržišna cena se odreduje prema sadašnjoj vrednosti buducih
prinosa obveznica – diskontovanje buducih prinosa (za diskontnu
stopu se najcešce uzima kamatna stopa). Diskontovanje se vrši
u zavisnosti od tipa obveznice (sa diskontom, sa kuponom).
Do raskoraka izmedu nominalne i tržišne vrednosti dolazi upravo
zbog ponude i tražnje na sekundarnom tržištu.
Važan je i odnos izmedu kamatne stope i vrednosti obveznica: zapamtite,
cena obveznica i visina kamatne stope obrnuto su srazmerne!
Ova tematika predmet je posebne discipline Corporate Finance, Investments...
i obiluje velikim jednacinama... Zato cemo samo istaci jednu „alatku“
investicione strategije:
Prinos po dospecu – Ytm (yield to maturity)
U analizi vrednosti obveznica koristimo nekoliko kamatnih stopa: stopa
kupona ili nominalna kamatna stopa (kolona 2 – Coupon rate). Pred
toga Yield (kolona 7) = stopa tekuceg prinosa kao odnos nominalne kamatne
stope i tekuce kupovne cene.
Prinos po dospecu je tržišna kamatna stopa, prihod koji ce vlasnici
obveznica ostvariti od momenta kupovine obveznice po tržišnoj
ceni pa do momenta njenog dospeca. Drugim recima, diskontna stopa kojom
se izjednacavaju sadašnje vrednosti ocekivanih buducih prihoda od
obveznica sa tekucom tržišnom cenom.
Ytm pokazuje KOLIKO INVESTITOR MOŽE DA ZARADI DRŽANJEM OBVEZNICE,
od momenta kupovine po tržišnoj ceni, do momenta dospeca.
Ako je nominalna vrednost obveznice veca od tržišne vrednosti
– obveznice se prodaju uz diskont. Obrnuto, ako je tržišna
cena veca od nominalne vrednosti – obveznice se prodaju uz premiju.
Savremena finansijska teorija poznaje mnogo teorema o kretanjima cena
obveznica....
Standard za merenje kvaliteta obveznica je i rejting. Vodece rejting kompanije
su Standard & Poor, Moody’s i Fitch. Imaju razlicita ali u suštini
slicna rangiranja obveznica prema sledecim kvalitetima: vrlo visok kvalitet
(AAA, AA, Aa), visok kvalitet (A BB, Baa, Ba), špekulativne (BB B
Ba B CCC Caa), vrlo slabe (CC C CA) i default (D).
Ispod BBB i Baa = junk obveznice.
Rejting se koristi i za druge finansijske instrumente, menadžment
rizika pa cak i rejting zemalja (možda cemo na nekom od casova govoriti
i o mehanizmu kreditnog rejtinga).
Tabela : Odredivanje investicionog ranga
2.6. FYI (FOR YOUR INFORMATION)-
Kako investirati u državne obveznice Republike Srbije-
Procedura za trgovinu obveznicama Republike Srbije (posredstvom brokerskih
kuca)
- Zakljucujete ugovor o posredovanju sa Brokerom, istovremeno Vam
otvaraju vlasnicki racun za hartije od vrednosti kod Centralnog registra.
- Potom, otvarate namenski devizni racun za trgovanje obveznicama kod
banke i deponujete novac.
- Predajete potvrdu banke o stanju na namenskom deviznom racunu i potpisujete
nalog kupovine. - Broker po vašem nalogu trguje na berzi.
- Centralni registar dostavlja potvrdu odobrenja vlasnickog racuna kupca
brokeru, broker Vam dostavlja izveštaj o transakciji, a Vi možete
dobiti izvod sa svog racuna pri Centralnom registru.
LITERATURA
1. B. Vasiljevic: Osnovi finansijskih tržišta, Beograd, 2002.
2. Ž. Jeremic: Finanijska tržišta, Beograd, 2003.
3. B. Ljutic: Bankarskoi berzansko poslovanje: investicije, institucije, regulative,
MBA Press, 2004.
4. Internet
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi