FINANSIJSKA TRŽIŠTA

1. Uvodna razmatranja

Tranzicija i način savremenog poslovanja našu privredu stavljaju na odredjene testove. Jedan od tih testova je svakako i problematika inetgracije u svetske tokove u kojima se naša privreda nije nalazila duži vremenski period iz poznatih raloga, sankcija i ratnih dejstava na našim prostorima. Veme koje je pred nama donosi nam nova i relativno nepoznata polja u kojima se mi ne možemo snaći ako u odličnoj meri ne poznajemo probleme koji nam oni mogu doneti. Jedan od najuobičajenijih problema koje imaju zemlje u tranzicije jeste i taj da se na nivou nacionalne ekonomije mora organizovati berza koja se dorasla poslu da efekte koji se nalaze na tržištu okupi i organizuje tržište istih.
Ovaj seminarski rad imaće za cilj da informiše o samim mehanizmima delovanja berzanskog poslovanja, da predstavi akcijski kapital i njegove elemente, da informiše o organima berze i licima koja se pojavljuju trgovini akcijama kao hartijama od vrednosti. Smatram da ću ovim radom uspeti da približim ovaj domen finansijskog menadžmnta, i da kolegama koji nisu upoznati prezentujem podatke koje bi mogli koristiti u svome daljem škovanju kao bazu za nadgradnju svojih zanja, koja bi im kasnije koristila u njihovim praktičnim radovima, i delovanju u praksi kao budućih menadžera, lidera, berzanskih posrednika idt.

1.1. Pojam i nastanak akcijskog kapitala

Akcijski kapital nastaje urduživanjem kapitala veće ili manje grupe individualnih kapitalista u jedinstveni kapital. On se formira uplatom, odnosno kupovinom akcija, koje predstvaljaju pravne potvrde o suvlasništvu u akcionarskom preduzeću i osnovu za učešće u raspodeli profita koji akcionarsko društvo ostvari svojim poslovanjem.
Ovakav način formiranja akcijskog kapitala, koji dovodi do novog i posebnog organizacionog oblika preduzeća u kapitalističkoj privredi, unosi u mehanizam kapitalističke privrede, u ekonomske odnose kapitalističkog društva i u rasporedu stvorenog profita značajne i veoma interesantne novine i promene.
Prva novina se ogleda u načinu formiranja i mogućnostima povećanja ovog oblika kapitala. Kao što je uopšte poznato, ukoliko je u pitanju individualni kapital, on se može uvećati isključivo u zavisnosti od prisvajanja jednog njeovog dela, odnosno od akumulacije jednog dela ostvarnog profita. Mogućnosti i ograničenja za uvećanje ovakve vrste kapitala definisana su sopstvenim akumulacionim potencijalom. Iz tog razloga proces uvećanja indvidualnog kapitala je dug spor i postepen, a u odredjenim uslovima i za odredjene svrhe ovakav kapital je nedovoljan. Pojavom akcijskog kapitala opadaju ograničenja koja su postojala sa individualnim kapitalom, a koja su bila rezultat individualne akumulacije. Osnova i mogućnosti za povećanje akcijskog kapitla ogleda se u tome da on predstavlja slobodni novčani kapital u celoj privredi – bilo da su posredi veći ili manji iznosi. To znači da se preko formiranja i povećanja akcijskog kapitala u kapitalističkoj privredi ostvaruje brz i na dobrovoljnoj osnovi zasnovan proces centralizacije kapitala.

Iznos akcijskog kapitala može da se formira i uvećava prema potrebma koje se javljaju u vezi sa primenom tehničkog i tehnološkog progresa. Novi, naročito revolucionarni tehnički i tehnološki pronalasci i postupci zahtevaju, pri njihovoj industriskoj primeni, velike iznose kapitala ili značajna povećanja postojećeg kapitala. I dok je individulani kapital u tim slučajevima oganičen sopstvenom akumulacijom i ne može se u velikim skokovima povećavati akcijski kapital je sposoban za ovakve vidove naglih povećanja, koja može da zahteva tehnički i tehnološki progres.
Posebno treba istaći ulogu akcijskog kapitala u razvoju onih grana privrede čiji individualni kapital nije mogao da pokrene. Tu je reč o izvesnim granama u kojma izgradnju ili proširenje kapaciteta preduzeća iz tehnoloških ili organizacionih razloga zahteva ogromna ulaganja u kapitala, što individualni kapital ne može da obezbedi.
Već je Marks konstatovao da je npr. razvoj železnice upravo rezultat pojave akcijskog kapitala i njegove sposobnosti za uvećanjm do ogromnih razmera. U kasnijem tehnološkom i tehničkom razvoju broj grana koji se razvijao akcijskom kapitalu stalno je rastao (ogromne pomorske kompanije, trgovačke flote, vazduhoplovne kompanije eksploatacija nafte itd).
Značajan momenat u pojavi akcijskog kapitala je taj da je on veoma privilegovan u pogledu dobijanja kredita. Valja podsetiti da kredit ima veoma važnu ulogu u proširenoj reprodukciji svakog kapitalističkog preduzeća. Mogućnost ili ne mogućnost dobijanja kredita i uslovi njegovog dobijanja vrlo često mogu imati presudan uticaj na razvoj preduzeća, na njegovu tehniku ili rekonstrukciju i usavršavanja, jednom rečiju na njegovu sposobnost da poveća produktivnost rada i da ide u korak sa svojim konkurentima. U tom smislu posmatrano, prednosti u dobijanju kredita, koje imaju akcionarska društva, svakako su veoma značajne.
Akcijski kapital ima prednosti u zahtevima za kreditom kod banaka, pre svega zbog sigurnosti plasmana kredita, garantovanog velikim kapitalom akcionarskog preduzeća. Pored toga mogućnosti vraćanja kredita kod akcionarskih preduzeća nisu ograničene samo poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit može vratiti uvećanjem akcijskog kapitla ako u roku povraćaja preuzeće nema dovoljno sopstvenih sredstava; ili eventualnim pretvaranjem kredita u akijski kapital preko izdavanja nove tranše akcija koje bi se ustupale banci, odnosno kreditoru kao protivvrednost za primljeni zajam.
Pored navedenih prednosti ili inpulsa koje akcijski kapital daje kapitalističkoj privredi usled posebnog načina formiranja i mogućnosti povećanja, posebno treba istaći promene koje akcijski kapital unosi u funkciju i položaj industriskog kapitala.
Treba podsetiti na to da je kod zajmovnog kapitala konstatovano razdvajnje kapital svojine od kapital funkcije. Zajmovni kapitalist ostao je nosilac funkcije svojine za koju je dobio kamatu, dok se kapitalist – preduzenik pojavljuje kao nosioc funkcije upravljanja kapitalom ova podela funkcije još nije eliminisala kapitalistu iz fnkcije preduzetnika u proizvodnji. Zajmoprimac je kapitalista koji se u svoje ime, na svoj rizik i za svoju korist bavi organizovanjem proizvodnje – pri čemu mu po pravilu, tudji, pozajmljeni kapital služi kao dopuna sopstvenog kapitala. Prema tome, funkcija upravljnaja ostaje funkcija kapitaliste.
Pojava akcijskog kapitala unosi osnovnu promenu upravo u funkciju upravljanja. Naime funkcija upravljanja se pretvra u profesionalnu funkciju dirigovanoj proizvodnjom od strane profesionalnih upravljača (menadžera). Ovakvo razdvajanje svojine nad kapitalom od upravljanja funkcionisanjem kapitala, čime se upravljanje pretvara u profesionalno bavljenje dirigovanjem preduzećem kao proizvodnom funkcijom, pokazuje kako privatna svojina nad kapitalom, sa stanovišta organizovanja i upravljanja proizvodnjom, postaje suvišna.
Iz tog razloga Marks kaže za akcijski kapital: „Ovaj rezultat najvišeg razvitka kapitalističke proizvodnje predstavlja nužnu polaznu tačku za ponovno pretvaranje kapitala u svojinu proizvodjača, ali ne više kao privatnu svojinu izdvojenih proizvodjača, nego kao svojinu njih kao udruženih, kao neposrednu društvenu svojinu.”

1.2. HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom tržištu .
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno, one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija od vrednosti nalaze se akcije, obveznice, opcije i drugi finansijski derivati. Ove akcije su izraz vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Republike Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština i drugo pravno lice.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odosno, mora da ispuni 3 USLOVA:
- da je u pisanoj formi,
- da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće) imovinsko pravo,
- da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartije od vrednosti.

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično.

Hartije od vrednosti naročito sadrže:

1) oznaku vrste hartije od vrednosti;
2) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste;
3) naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti;
4) naziv, sedište i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti;
5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti;
6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti;
7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njihovog ostvarenja;
8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar.

1.3. Primarna i sekundarna ponuda hartija od vrednosti

Primarna ponuda hartija od vrednosti je prva ponuda za prodaju hartija od vrednosti koju vrši izdavalac tih hartija.
Svaka druga ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti je sekundarna ponuda hartija od vrednosti.

Primarna javna ponuda hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti na osnovu javne ponude koju vrši izdavalac.
Sekundarna javna ponuda hartija od vrednosti je svaka druga javna ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu koju vrši njen imalac.

2. AKCIJE

Akcija ili dionica jeste isprava koja je hartija od vrijednosti i koja glasi na jedan dio osnovnog kapitala akcionarskog drustva. Akcijom se potvrdjuje i dokazuje da njen je imalac unio odredjeni ulog u glavnicu kapitala akcionarkog (dionicnog) drustva, a ona mu daje pravo ucesca u tom drustvu.
Pojam institut akcije ima, u sustini, dva znacenja. U formalno-pravnom smislu, to je isprava kojom se dokazuje clanstvo u akcionarskom drustvu, a u materijalno- pravnom smislu ona izrazava ulogu i udio clana drustva u drustvu i skup njegovih prava koja ima u tom drustvu.(udio).
Prvo, akcija ili dionica jeste korporativna hartija od vrijednosti, jer daje clanska prava u akcionarskom drustvu, tj. pravo ucesca u drustvu. Akcija predstavlja skup akcionarskih prava clana drustva. Imalac je vlasnik te isprave i time stice clansko pravo u drustvu, koje mu daje upravljacka prava i imovinska prava u akcionarskom drustvu.
Drugo, jeste vlasnicka hartija od vrijednosti, jer se njome dokazuje i na osnovu nje se ostvaruje pravo svojine, odnosno svojine akcionara na akcionarskom drustvu, kao pravnom licu.
Akcija( dionica) jeste dugorocna hartija od vrijednosti, jer se izdaje na neodredjeno vrijeme.
Trece, akcija predstavlja ulog koji je akcionar unio u glavnicu kapitala drustva. Zato ona izrazava i predstavlja deo kapitala akcionarsakog drustva. Samim tim, akcija jeste instrument za finansiranje akcionarskog drustva. Naime, osnovna glavnica kapitala drustva podeljena je na akcije, cija je najmanja nominalna vrednost odredjena zakonom. Akije se ne mogu izdavati sa nominalnom vrednoscu ispod zakonom odredjenog minimuma. Maksimalna nominalna vrednost akcije, neodredjuje se, medjutim, zakonom vec se odredjuje statusom drustva, odnosno ugovorom izmedju clanova drustva. U toku postojanja drustva moze doci do povisenja, kao i do snizenja nominalne vrednosti akcije. Njihova se vrednost ne moze, medjutim, sniziti ispod minimuma koji je odredjen zakonom ili statutom drustva. Akcije se, po pravilu, izdaju prilikom osnivanja drustva (osnivacke akcije), ali se one mogu izdati i kasnije radi povecanja glavnice kapitala drustva. Akcije se, ustvari, kupuju ili otkupljuju od drustva koje ih emituje, ili kasnije od pojedinih vlasnika koji ih prodaju. Bez uplate uloga, tj. bez kupovine akcije ne moze se postati clan akcionarskog drustva, jer je ovde pravilo da nista ne moze da se dobije besplatno.
Cetvrto, akcija jeste dividenda hartija od vrijednosti. Ona daje pravo na dividendu, ako dividende bude bilo. Zato je ona akcija od vrijednosti sa promenjivim prihodom. Ovo za razliku od hartije od vrijednosti sa stalnim prihodom, tj. kamatom (obaveznice). 
Peto, akcija jeste nedeljiva cijelina, jer se ne moze razdvojiti na vise samostalnih akcija, ali je moguca susvojina na akciji

2.1. Izdavanje akcija

Akcije se izdaju kada se ispune utvrdjeni uslovi i predpostavke za to i kada se provede propisani postupak. Osnovni je uslov za to da je drustvo registrovano. Akcije ili dionice izdaju se prilikom osnivanja akcionarskog drustva i kasnije tokom njenog
zivota i poslovanja. Prilikom osnivanja akcionarkog drustva akcije se izdaju radi formiranja osnovne glavnice kapitala drustva. To su osnivacke akcije ili dionice, odnosno akcije prve emisije.
Osnivacke akcije mogu se emitovati na dva nacina: simultano i sukcesivno. Akcije koje se izdavaju u toku zivota i delatnosti drustva su akcije druge, trece i naredne emisije.
Za izdavanje akcija kao hartija od vrijednosti, koje se emituju u seriji, potrbno je predhodno pribaviti odobrenje nadleznog organa, a to je savezna komisija za hartije od vrijednosti. Odobrenje te komisije je potrebno pribaviti i za objavljivanje javnog poziva za upis i kupovinu akcija kod sukcesivnog (postepenog) emitovanja akcija. To odobrenje je potrebno i u slucaju kupovine akcija kojim kupac stice 25% i vece ucesce u osnovnom kapitalu akcionarskog drustva.

2.2. Odluka o izdavanju akcija i poziv na upis akcija

Odluku o izdavanju osnivackih akcija donosi osnivacka skupstina akcionarskog drustva, a odluku o emitovanju akcija radi povecanja osnovnog kapitala drustva donosi skupstina akcionara, kao najvisi organ upravljanja drustvom. Odlukom o emisiji akcija utvrdjuje se narocito sledece: firma i sjediste emitenta; ukupan broj emisije i broj akcija; poziv za upis i kupovinu akcija;vreme i nacin placanja; prava i obaveze i moment njihovog ostvarivanja; nacin isplate dividende i snosenje rizika; rok i nacin vracanja uplacenih sredstava; opredeljenje da li ce se trgovati akcijama na trzistu; druga pitanja u vezi sa emisijom akcije.

Poziv za upis i kupovinu akcija javno se objavljuje u sadrzi:

osnovne podatke o emitentu;
podatke o emisiji;
poslovnoj i razvojnoj politici emitenta;
podatke o mestu i toku trajanja upisa;
broj resenja komisije za hartije od vrijednosti;
druge podatke koji su bitni za kupce akcija.

2.3. Upis, uplata i izdavanje akcija

Upis akcija i uplata uloga vrsi se kod banke koju je odredio izdavalac akcije.
Akcija se upisuje podpisivanjem izjave o upisu akcija. Akcija se uplacuje prvenstveno u novcu, ali i stvarima i pravima koja su potrebna drustvu.
Emisija akcija smatra se uspjelom ako je prodato akcija u vrijednosti vecoj od 50% od ukupnog broja emisije u roku od sezdeset dana od dana prema resenju komisije za hartije od vrijednosti. Emitent moze da odustane od emisije akcija ako su nastupile nepredvidjene okolnosti koje onemogucavaju emisiju.
Kad akcionar uplati ili unese svoj ulog u akcionarko drustvo izdaje mu se akcija. Umesto stampanja akcija emitent moze da izda potvrdu, koja sadrzi sve elemnete koji su zakonom utrdjeni za plast akcija. Ta se potvrda moze izdati za jednu akciju ili za vise akcija. Potvrdu mora da ove banka koda koje emitnet ima svoj depo racun. Pod depo- racunom smatra se poseban racun kod banke koja je registrovana za obavljanje depo poslova.

2.4. Sastojci i obavezni elementi akcije

Akcija se sastoji iz dva dela: plasta akcije i kuponskog tabaka. Ta dva dela akcije mogu se izdati zajedno ili odvojeno jedan od drugog.
Plast akcije sadrzi sledece osnovne elemente: firmu i sjediste emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije; oznaku da je akcija i vrstu akcije; redosljed emisije; ukupan obim emisije, nominalnu vrijednost akcija i broj akcija; firmu, odnosno ime kupca akcije ili oznaku na koga akcija glasi,
Kuponski tabak sadrzi sledece osnovne elemente: firmu i sjediste emitenta; oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda naplacuje; redni broj kupona za naplatu dividende; godinu u kojoj se dividenda naplacuje; godinu u kojoj se dividenda isplacuje; faksimil potpisa ovlascenog lica- emitenta.
Kupon sluzi za naplatu dividende. On po svojoj pravnoj prirodi predstavlja samostalnu hartiju od vrijednosti. U odnosu na plast hartije kupon je medjutim, sporedna hartija od vrijednosti. Zato se prenosom akcije prenose i kuponi, bilo cio kuponski tabak, bilo samo njegov neiskoristeni dio.

2.5. Knjiga akcionara

Emitent akcija duzan je da vodi knjigu akcionara. U tu knjigu upisuju se akcionari koji posljeduju akcije na ime pa se kao akcionar smatra ono lice koje je upisano u tu knjigu. U knjugu akcionara upisuju se podaci o akcionaru i podaci o akcijama na ime, kao i podaci o prenosu akcija. Knjiga akcionara otvorena je za uvid akcionarima, pa svaki od njih ima pravo uvida u nju.Pored upisa u knjigu akcija, akcije se upisuju u posebni registar koji vodi Savezna komisija za hartije od vrednosit.
Akcionarsko drustvo koje ne vodi knjigu akcija na propisani nacin i prema propisanim uslovima cini privredni prestup, kao privredno kaznjivo delo.

2.6. Vrste i klase akcija

Akcije se mogu razvrstati na vrste akcija i na klase akcija. Pod vrstama akcija podrazumijevaju se akcije na ime i akcije na donosioca. Vrsta akcija odredjena je dakle, prema tome kako je odredjen njihov imalac.
Pod klasom ili rodom akcija podrazumijevaju se akcije koje daju ista prava njihovim imaocima. To su: obicne ili redovne akcije, prioritetne akcije (dionice), akcije sa pravom glasa, akcije bez prava glasa i dr.

2.7. Akcije na ime i akcije na donosioca

To je podela akcija prema tome kako je odredjen imalac prava akcija. Akcija na ime sadrzi na sebi upisano ime ili formu odredjenog lica. Svaka takva akcija nosi i svoj tekuci broj. Akcija na ime jeste hartija od vrijednosti “po naredbi” i lako se prenosi indosamentom, pa i ako to u ispravi nije izricito navedeno. Akcija na donosioca prenosi se veoma lako, kao i sve druge pokretne stvari, i to prostom predajom. Predajom ove isprave na novog imaoca prenose se sva prava koja ona nosi u sebi.

2.8. Osnivacke akcije i akcije sledecih emisija

To je podela akcija prema redosljedu njihovog izdavanja. Osnivacke akcije jesu akcije prve emisije, a one se izdaju radi formiranja osnovne glavnice kapitala drustva. Akcijama druge, trece i svake naredne emisije obezbedjuju se dodatna sredstva radi povecanja osnovne glavnice kapitala drustva ili radi obezbedjenja dodatnih sredstava za poslovanje drustva. Osnivcka akcija jeste obicna akcija s pravom na glas.; glasi na ime i prenosi se punim indosamentom. Ona daje i druga prava, u skladu sa odlukama o emisiji, ukljucujuci i pravo prece kupovine akcija sledecih misija.

2.9. Privremene i stalne akcije

Ta je podela izvresena po tome da li su akcije uplacene odjednom prilikom osnoivanja dristva ili su uplacivane sukcesivno, tj. u ratama. Privremene akcije se izdaju kada se uplata drustva vrsi sukcesivno tj. u ratama. Svaka naredna uplata u drustvo upisuje se u prvivremenu akciju. Privremene akcije glase na ime i za njih vaze posebna pravila, jer se upisuju u knjigu akcionara, ogranicen je njihov prenos. Kada clan drustva izvrsi sve svoje uplate uloga u drustvo izdaje mu se stalana ili redovna akcija, a povlace se privremene akcije.

2.1.1. Obicne (redovne) akcije

Obicne akcije su stalne ili redovne akcije. One imaocu prava daju sva prava koja su propisana za sve clanove akcionarskog drustva. To je pravo na ucesce u upravljanju drustvom, pravo u diobi dobiti akcionarskog drustva i pravo na deo likvidacione mease, koja preostane nakon podmirivanja svih obaveza drustva u likvidaciji. Prioritetne akcije su povlascene akcije koje daju pravo na izvijesnu materijalnu privilegiju u odnosu na ostale clanove drustva. To je pravo prvenstva kod isplate dividendi ili pravo na veci iznos dividendi u drustvu. Prioritetna akcija moze da daje i odredjena prvenstvena clanska prva u drustvu. Prioritetne akcije mogu da budu kumulativne, participativne i zamenjive (konvertibilne).
Kumulativne akcije daju akcionaru pravo naplate svih jos neisplacenih dividendi pre isplate bilo kakve dividende imaocima obicnih akcija, u skladu sa odlukom o emisiji akcija.
Participativne akcije daju akcionaru komulativno pravo prvenstva naplate prioritetne dividende i pravo naplate dividende koja pripada imaocima obicnih akcija. Zamenljiva akcija daje pravo imaocu da je moze pretvoriti u obicnu akciju, u skladu sa odlukom o emisiji akcija.

2.1.2. Monoglasne, viseglasne i bezglasne akcije

Ova podela akcija izvrsena je prema tome koliko akcionar ucestvuje u donosenju odluka u organima drustva.
Monoglasna daje njenom imaocu jedan glas. Pravilo je da u akcionarskom drustvu pravo glasa zavisi od uloga u kapitalu drustva, a to znaci: jedna akcija jedan glas u drustvu. Ali, svaka akcija daje pravo glasa srazmerno svojoj nominalnoj vrijednosti.
Viseglasna akcija jeste ona za koju je statutom drustva da ona daje njenom imaocu dva ili vise glasova. Tada se statutom drustva utvrdjuje limit tj. najveci broj glasova koje moze imati imalaca viseglasne akcije. Viseglasne akcije izdaju se samo izuzetno. Do toga dolazi kada je drustvu narovito stalo do clanstva nekog lica, na primer zbog njegove narocite strucnosti i sl. Te se akcije izdaju i radi zastite domacih osnivaca drustva u odnosu na strane osnivace, jer se tim putem obezbedjuje prevlast domaceg kapitala nad stranim kapitalom. To sprecava da stranac preuzme domace preduzece.
Bezglasne akcije su one akcije koje imaocima ne daju pravo glasa, sto znaci da takav clan ima samo imovinska prava u drustvu. To su akcionari stedise, a ne preduzetnici, jer se ne angazuju u radu drustva, vec samo ocekuju svoju dividendu. Imalac bezglasne akcije ima pravo ucesca u dobiti dividende i likvidacione mase drustva u likvidaciji. Bez prava glasa mogu se izdavati samo prioritetne akcije, s tim da njihova nominalna vrednost ne moze da bude veca od 49% od osnovnog kapitala drustva.

2.1.3. Prenos akcija

Akcije su lako prenosive hartije od vrijednosti, kao i svaka druga stvar u pravnom prometu. One se mogu prodavati i kupovati i tako menjati svoje vlasnike za citavo vreme postojanja akcionarskog drustva. Akcije se prodaju i kupuju prema zakonu ponude i traznje na berzi. Kupovina i prodaja akcija moze da bude po njihovoj nominalnoj vrijednosti, ali i iznad i ispod nominalne vrijednosti. Nacin prenosa akcija zavisi od njihove vrste. Akcije koje glase na dionice prenose se prostom predajom iz ruke u ruku., jer se one smatraju kao obicna pokretna stvar pa se prenose kao i sve druge pokretne stvari. Akcije koje glase na ime prenose se indosiranjem, i to punim indosamentom. Taj prenos mora da bude upisan u knjigu akcionara koju vodi drustvo. Akcija kao hartija od vrijednosti jeste nedeljiva isprava, pa nije moguc njen delimicni prenos, vec se ona samo prenosi u celini. To, medjutim, ne iskljucuje mogucnost postojanja zajednicke akcije koja pripada u vlasnistvu dva ili vise lica. U tom slucaju svi zajednicki vlasnici cine prema drustvu jednog akcionara, a svoje pravo iz akcija ostvaruju preko zajednickog punomocnika. Za obaveze koje proizilaze iz zajednicke akcije odgovaraju solidarno svi njeni zajednicki imaoci.

2.1.4. Amortizacija, zamena, sjedinjavanje, podela, oglasavanje nevazecom i povlacenje akcija.

Izgubljena ili unistena akcija se oglasava nevazecom. To se cini odlukom nadleznog osnovnog suda o amortizacionom postupku. Oglasavanje nevazecom akcije, prestaju zahtevi neisplacenih dividendi, na osnovu te akcije. Umesto ponistene akcije izdaje se nova akcija. Oglasavanjem akcije nevazecom prestaje i zahtev iz kupona za dividende koje jos nisu utvrdjene, ako kupon za dividende glasi na ime. Ostecena akcija koja vise nije primerena za promet, a njen sadrzaj je jos citljiv, moze se zameniti novom akcijom. To se cini na zahtev imaoca ostecene akcije i na njegov trosak, stim sto je obavezan da povrati staru akciju, koja ce biti ponistena.
Dvije ili vise akcija mogu se sjediniti u jednu ili vise akcija (dionica). Akcije se mogu podeliti na dve ili vise akcija. Sve to pod uslovom da nominalna vrednost novih akcija, ne bude manja od nominalne vrednosti akcija odredjene serije.

3. BERZE

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu.
Osnivač, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Kada lice namerava da stekne kvalifikovano učešće, odnosno namerava da stekne akcije s pravom glasa tako da njegovo učešće u kapitalu berze dostigne, pređe ili padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u skupštini berze, dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu i daje prethodnu saglasnost.
Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje berza.
Vanberzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje organizator vanberzanskog tržišta.
Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko je izdavalac, u skladu sa odredbama ovog zakona, od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti, odnosno za uključenje hartija od vrednosti na organizovano tržište.

3.1. Pojam i znacaj berze

Berza je privredna organizacija koja se osniva kao akcionarsko drustvo za pruzanje usluga u prometu roba, hartija od vrednosti i novca. Termin “berza” potice od latinske reci “bursa” sto znaci “kasa”. Berze su stare ustanove trgovackog prava, koje su se pojavile jos u XV vjeku. Smatra se da je prva berza osnovana u Anversu 1460. godine, a zatim u Londonu 1570 godine. U nasoj zemlji prva berza je osnovana u Beogradu 1886. Berza je narucito mesto, prostorija, trziste gde se sastaju privrednici (trgovci) i druga lica u odredjeno vreme da bi pod odredjenim uslovima zakljucili neki kupoprodajni ugovor iz oblasti predmeta poslovanja berze. Na berzi se trguje ziralnim novcem, menicama, cekovima, akcijama i drugima hartijama od vrednosti; devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima; robom i finansijskim derivatima. Berze se razlikuju od drugih oblika trzista, ,po tome sto se na berzi, po pravilu, ne nalazi fizicki prisutna roba s kojom se trguje, vec se ugovor o prodaji zakljucuje bez njenog prisustva. Kupljena roba putem berzanskih poslova ne predaje se iz ruku u ruke u naturalnom obliku, vec se kupcu prodaju dokumenti preko kojih on stice svojinska i druga odgovarajuca prava o toj robi. Berze imaju veliki privredni i pravni znacaj. To je zato sto su berze organizovana trzista na kojima se jednostavnije i uz mnogo manje troskova i rizika dolazi do potrebnih informacija o trzisnom materijalu koji se zeli prodati i kupiti; o kolicini, vrsti, kvalitetu, ceni trosnog materijala. Na berzi se sastaju privrednici iz udaljenih krajeva, a promet robe i drugog trzisnog materijala vrsi se bez velikih troskova (transport, osiguranje, skladistenje i dr.). Berze imaju i ulogu regulatora trzista. Na njima se trguje robama i drugim trzisnim materijalom u velikim kolicinama, za koje se na berzi obrazuje cena. Te se cene odrazavaju na iste robe i formiraju se za svaki dan trgovnja, pa se sastavljaju kursne liste, koje pokazuju kretanje cena za svaki dan posebno. Berza, kao trzisna organizacija su i genersi, duzna je da u svom poslovanju obezbedi; zakonito obavljanje trgovine na berzi; zastitu interesa ucesnika na berzi; postovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponasanje ucesnika na berzi.

3.2. Delatnost berze

Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti obuhvata sledeće poslove:
1) organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija odvrednosti;
2) objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugihpodataka značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
3) utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
4) obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom.

3.3. Zabranjeni poslovi

Berza ne može trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji se odnose na kupovinui prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao ni savete o izborubrokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke.

3.4. Osnovni kapital berze

Novčani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinarskojprotivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara Narodne banke Srbije na dan uplate.

3.5. Dozvola za rad berze

Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog zahteva. Uz zahtev se prilaze i :
1) osnivački akt berze;
2) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;
3) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;
4) dokaz o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehničkoj opremljenosti;
5) statut berze;
6) pravila poslovanja berze;
7) pravilnik o listingu i kotaciji berze;
8) spisak osnivača, odnosno akcionara berze sa izvodom iz registra privrednih subjekata, odnosno overenim prevodom izvoda iz registra za strana pravna lica;
9) podaci o učešću lica iz tačke 8. ovog stava u osnovnom kapitalu berze, koje se izražava u procentima;
10) tarifnik berze;
11) podaci o članovima uprave berze.

3.6. Vrste berzi

Postoji vise vrsta berzi koje se razvrstavaju na opste ili produktivne berze, efektne ili finansijske i mesovite berze.
1. Robna ili produktivna berza. Robna ili produktivna berza je specijalizovana berza na kojoj se prodaju ili kupuju razne vrste industrijskih i poljuprivrednih proizvoda, kao sto su: zitarice, tekstil, ulje, metali(bakar, olovo, alaminijum i dr.). Robnu berzu mogu da osnuju pravna lica koja se bave proizvodnjom i prometom robe, kao i drzava
.2. Efektna ili finansijska berza. Efektana ili finansijska berza je specijalizovana berza na kojoj se prodaju ili kupuju razne vrste trgovackih efekata, kao sto su hartije od vrednosti (menice, cek, akcije). Na njima se trguje i novcem, i plemenitim metalima. Ovu vrstu berze mogu osnovati banka, osiguravajuce organizacije i drzava.
3. Mesovita berza. Mesovita berza je berza opsteg tipa na kojoj se trguje svim oblicima trzisnog materijala, tj.robama, hartijama od vrednosti i novcem. Na mesovitoj berzi trgovina se obavklja u posebnim organizovanim delovima berze, koji se organizuju prema vrsti trzisnog materijala. Ti delovi berze nemaju svojstvo pravnog lica.

3.7. Osnivanje berzi

Berza se osniva kao akcionarsko drustvo, berzu moze da osnuje najmanje osam osnivaca, koji treba da obezbede osnovni kapital za osnivanje berze. Za osnivanje berze potrebno je da se zakljuci ugovor o osnivanju berze; da se obezbedi dozvola za osnivanje i dozvola za rad berze(koncesija), da se odrzi osnivacka skupstina berze.
Ugovor o osnivanju berze je njen osnivacki akt. Taj ugovor sadrzi odredbe o:
statusnim oblezijima berze (firma, delatnost i sediste); podaci o osnivcaima berze; imovina osnovnog kapitala berze (novac i stvari), sa ukupnim brojem izdatih akcija; pojedinacni ulozi svakog osnivaca u imovinu berze, sa brojem njihovih akcija; prava, obaveze i odgovornosti osnivaca za rad berze.
Dozvolu za rad berze izdaje nadlezni savezni organ koji ima diskreciono pravo za to.Taj organ ocenjuje opravdanost osnivanja berze. Dozvola za rad berze izdaje se na osnovu propisane dokumentacije (dozvola za osnivanje, ugovor o osnivanju, statut, pravila berze). Osnivacka skupstina donosi odluku o osnivanju berze. Na osnivackoj skupstini dvotrecinskom vecinom glasova svih osnivaca, donosi se status i pravila berze i biraju se organi berze.
Berza se smatra osnovanom i stice svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Ona o tome obavestava svog osnivaca.

3.8. Opsti akti berze

Opsti akti berze su statut i pravila berze.
Statut je najvazniji opsti akt berze. On uredjuje unutrasnju organizaiju i odnose u berzi. Statut berze sadrzi odredbe o: statusnim obelezijima berze o: predmet, organizacija i nacin poslovanja berze; nacin donosenja akta berze; organi upravljanja i rukovodjenja berzom; clanstvo u berzi – uslovi sticanja, prava i obaveze clanova; nacin odrzavanja berzanskih sastanaka; nacin sprovodjenja kontrole po poslovima zakljucenim na berzi; nacin resavanja sporova medju akcionarima, clanovima i ucesnicima na berzi; nacin sprovodjenja zloupotreba informacija(insjader pravila); nacin sprecavanja zloupotrebe i neizvrsavanja preuzetih obaveza (realno obezbedjenje)

3.9. Imovina berze

Berza je akcionarsko drustvo koje ima svoju imovinu. Imovinu berze obezbedjuju osnivaci, tj.akcionari berze.Ona se sastoji od novcanih i nenovcanih sredstava. Kapital berze podeljen je na akcije izmedju akcionara. Akcije po osnovu uloga akcionara glase glase na ime i ogranicen je njihov pravni promet, jer se mogu samo prenositi na akcionare berze. Za prenos akcija na druga lica potrebna jesaglasnost najmanje dve trecine akcionara berze. Akcije po osnovu uloga akcionara ne donose akcionarima dividendu, a ostvareni dobidak koristi se za unapredjenje berzanskog poslovanja.

Berza odgovara za svoje obaveze svojom imovinom.

3.1.1 Organi berze

Organi berze su skupstina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor berze. Na berzi se obrazuje arbitraza radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi po poslovima zakljucenim na berzi. Resenje arbitraze je konacno. Arbitraza berze ima najmanje tri clana, koje imenuje skupstina berze. Clanovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor berze nemogu biti clanovi arbitraze.

3.1.2. Clanovi berze i ucesnici berze

Clan berze moze da bude samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik i koje ispunjava uslove utvrdjene statutom berze. Odluku o sticanju i gubljenju svojstva clana berze donosi upravni odbor berze. Clan berze je duzan da savesno obavlja poslove po osnovu berzanske i vanberzanske trgovine, da se pridrzava pravila i drugih akata i da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim ucesnicima berze.

3.1.3. - Ko su ucesnici berze?

Ucesnici berze su: Brokeri berze, a to su lica zaposlena na neodredjeno vreme na berzi, koja su ovlascena za ucesce na berzanskoj trogovini. Brokeri clanova berze su lica koja su clanovi berze ovlastili za berzansku i vanberzansku trgovinu. Nezavisni brokeri su lica koja su berzanski posrednici ovlastili samo za vanberzansku trgovinu. Berzanski kontrolori su lica zaposlena na neodredjeno vreme na berzi ovlascena za kontrolu trgovine na berzi.

3.1.4. Berzanski poslovi

Berzanski poslovi mogu da budu promptni ili dnevni, terminski ili rocni ili reportni ili produzeni poslovi.
1. Promptni ili dnevni berzanski poslovi. Promptni ili dnevni berzanski poslovi su oni berzanski poslovi koji se odmah izvrsavaju (promptno). U promptnim berzanskim poslovima stranke racunaju sa izvrsenjem obaveza iz zakljucenog ugovora onako kako su se dogovorile, i to bez promena cene. Zato se ti poslovi odmah izvrsavaju, a ako dodje do docnje duznika primenjuju se pravila o docnji.
2. Terminski ili rocni berzanski poslovi. Treminski ili rocni berzanski poslovi su takvi poslovi u kojima se ugovor ne izvrsava odmah, vec u nekom kasnijem vremenu. U terminskom ili rocnom poslu stranke racunaju sa promenom cene: prodavac racuna saporastom cene, a kupac sa padom cene na dan isporuke. Nove cene obavezuju ugovarace.
Terminski ili rocni poslovi mogu da dobiju spekulantski karakter. To ce biti narocito u slucaju kada prodavac zakljucuje ugovor o prodaji robe sa kojom u opste ne raspolaze, racunajuci sa porastom njene cene. Tako ugovoraci mogu da se sporazumiju da ugovor uopste nece naturalno izvrsavati, vec da ce onaj ko izgubi zbog skoka ili pada cene isplatiti u odredjenom roku nastalu razliku u ceni. Ovakvi poslovi nazivaju se deferencijski poslovi ili poslovi razlike.
Deferencijski poslovi su spekulantski poslovi, i kao takvi, su stetni za privredu. Oni su dozivjeli veliku kritiku u teoriji jer su neke ljude digli do nebesa bogatstva, a druge bacili na prosjacki stap.
Reportni ili produzeni berzanski posao. Reportni ili produzeni berzanski posao je takav posao koji predstavlja kombinaciju promptnog i terminskog posla, pa ucesnik u poslu moze da ne izvrsi posao u predvidjenom roku, vec da ga odlozi, tj. da ga produzi i tako ga ucini reportnim poslom.
Berzanski poslovi se zakljucuju na osnovu berzanskih uzansi.

3.1.5. Berzanska trgovina

Trgovina berzanskim materijalom moze da bude berzanska i vanberzanska.
1.Berzanska trgovina. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore u prodaji kotiranih predmeta., koji su zakljuceni za berzanskim pultom izmedju clanova berze, uz posedovanje brokera berze, a na nacin utvrdjen berzanskim pravilima. Berzanska trgovina se odvija na zvanicnim berzanskim sastancima. Na tim sastancima daju se sluzbena obavestenja svim zainteresovanim licima o zbivanjima na berzi, o podacima i cinjenicama koji su od znacaja za poslovnje na berzi.(berzanski izvestaji).
Berzanski izvestaji mogu da budu: dnevni, nedeljni, mesecni i povremeni. Trzisni materijal kojim se trguje na berzi, u pravilu je prvoklasan.
2.Vanberzanska trgovina. Vanberzanska trgovina moze da bude regulisana i slobodna. Regulisana berzanska trgovina se odvija prema berzanskim pravilima, van berzanskog pulta, izmedju brokera clanova berze, izmedju nezavisnih brokera, izmedju jednih i drugih, pod uslovima i na nacin koji vazi za berzansku trgovinu. Predmet ugovora o prodaju koji se zakljucuje na ovim sastancima je trzisni materijal slabijeg kvaliteta od trzisnog materijala koji se prodaje na berzi. Slobodna berzanska trgovina se odvija nezavisno od berzanskih pravila. U njoj mogu da ucestvuju sva druga pravna i fizicka lica.

3.1.6. Berzanski posrednici

Berzanska trgovina posedovanje i u poslovima na berzi, obavlja se preko berzanskih posrednika. Berzanski posrednici su: banke, Postanska stedionica, osiguravajuca drustva, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine. Pod drugim berzanskim posrednicima podrazumjevaju se: eskotne firme, lambardne firme, zirofirme, zalozni zavod- zalagaonice, menjacnice, otkupne firme, brokersko- dilerske firme.
Berzanski posrednici su akcionarska drustva, cije akcije mogu da glase samo na ime i koje daju pravo na dividendu. Berzanski posrednici mogu da budu brokeri i dileri. Brokersi nacini trgovanja znaci obavljanje berzanski poslova u tudje ime i za tudji racun, uz naplatu brokerske provizije. Dilersko trgovanje podrazumeva obavljanje posrednickih poslova u svoje ime i za svoj racun, uz ostvarenje razlike u ceni. Osnovna funkcija berzanskih dilera da vrse preprodaju trzisnog materijala.

3.1.7. Kontrola poslovanja berze.

Berzansko poslovanje podleze posebnoj kontroli, koja je drzavna kontrola i unutrasnja kontrola berze. Drzavnu kontrolu berze i berzanskih posrednika vrsi ovlasceni drzavni organ. To je drzavni komesar. Savezna vlada imenuje drzvnog komesara na svakoj berzi, koji vrsi neposrednu kontrolu njenog poslovanja. Komesar ima pravo da prisustvuje svakoj berzanskoj trgovini i sastancima svih organa berze. On ima pravo i duznost da preduzme mere za otklanjanje uocenih nepravilnosti, ukljucujuci i obustavljanje berzanske trgovine. Unutrasnja kontrola berze uredjuje se zakonom, statutom i drugim opstim aktom berze. Unutrasnju berzansku kontrolu vrse berzanski kontrolori, koji su sluzbenici berze. Berzanski kontrolori kontrolisu rad i ponasanje ucesnika na berzi, izvrsavanje njihovih prava i obaveza.

3.1.8. Berzansko tržište

Na berzanskom tržištu može se trgovati samo hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Uslove za listing i kotaciju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na berzi propisuje berza, pravilnikom o listingu i kotaciji tih hartija na koji Komisija daje saglasnost. Hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente berza uključuje na berzansko tržište na zahtev izdavaoca, u skladu sa odredbama člana 49. ovog zakona i ako su ispunjeni uslovi za prijem na listing berze utvrđeni pravilnikom o listingu i kotaciji. Berza javno objavljuje na svojoj internet stranici i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike listu izdavalaca i vrstu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata za koje je donela rešenje o prijemu na listing berze, u roku od dva dana od dana donošenja rešenja.

3.1.9. Berza u nasoj zemlji ( Beogradska berza) Istorijat

Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile su se u Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovačko udruženje, koje je bilo značajno za razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donošenje Zakona o javnim berzama. Narodna skupština je 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon, koji je proglasio i objavio tadašnji kralj Srbije Milan M. Obrenović. Nekoliko godina kasnije, 21. novembra 1894. godine, u Građanskoj kasini održana je Osnivačka skupština Beogradske berze, izabrana je stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze bilo je unapređenje, olakšanje i regulisanje trgovinskog prometa: svakovrsne robe (naročito zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti čije je kotiranje dopušteno, čekova i bonova, kovanog i papirnog novca.
Prvi berzanski sastanci održani su u hotelu «Bosna» na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i pripremali zaključke na hranu i suve šljive. Tada se održavao samo jedan berzanski sastanak i u jednom odeljenju sklapani su svi berzanski poslovi (valute, efekti i roba). Razvojem trgovanja, formiraju se dva odeljenja: odeljenje za robu, koje ostaje na obali Save kao Produktna berza, i odeljenje za valute i efekte, Valutna berza, koja počinje da radi u prostorijama hotela «Srpska Kruna». U tom periodu, Beogradska berza je važila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene koje su utvrđivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.
Početkom XX veka, na Berzi su se kotirale različite hartije od vrednosti. Najtraženije i najstabilnije bile su državne hartije, što je i razumljivo – poverenje u državu bilo je veće nego u akcionarska društva. Tada je važilo pravilo da «ako hoćeš da dobro jedeš, treba ulagati u akcije. Opet, ako hoćeš mirno da spavaš, treba ulagati u državne papire». Na Berzi su se kotirale akcije preko 140 novčanih zavoda. U periodu između dva svetska rata, posle pauze od četiri godine i u izuzetno teškoj privrednoj situaciji, Berza ponovo pokreće aktivnosti - priprema pravne regulative, nove uzanse i, shodno tome, postižu se i novi rezultati.
Razvojem Berze, stekli su se uslovi i za izgradnju doma Berze, a u želji da se obezbede neophodni i savremeni uslovi za rad, adekvatan prostor, nove tehničke mogućnosti, upotreba savremenih sredstava komunikacije, laboratorije, funkcionisanje berzanskog suda i sl. Već 1934. godine Berza se useljava u novu zgradu na Kraljevom trgu br. 13. Promet Berze se povećavao, berzansko poslovanje beležilo je uspon, svakoga dana Berzu je posećivalo 100-150 lica, a kursni list se štampao u hiljadu primeraka i na tri jezika.
Ovaj period je po razvojnim karakteristikama bio najobimniji i najintenzivniji, sve do velike svetske krize, koja se odrazila i na poslovanje naše privrede. U poslednjim godinama postojanja, za predsednika Berze izabran je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, univerzitetski profesor dr Milan Stojadinović. Jedan od poslednjih sastanaka Uprave Berze održan je 28. marta 1941. godine. Kao institucija, Berza je postojala sve do 1953. godine, kada je formalno ukinuta Odlukom Prezidijuma Vlade Srbije. Mnogi poznati trgovci, bankari, časnici i članovi Berze nestali su tokom rata, ili su nakon rata osuđeni kao neprijatelji režima ili, jednostavno, kao nepoželjna lica. Na taj način, sa Berzom su otišli i ljudi koji su osnovali Berzu, odnosno, omogućavali njen rad. Mnogima je oduzeta imovina, a uništen je i veliki deo dokumentacije i materijala iz zgrade stare Beogradske berze.
S promenom opšte klime u društvu i početkom privrednih reformi i nakon usvajanja Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala, 1989. godine održana je Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitala, osnovanog od strane 32 najveće banke sa teritorije nekadašnje Jugoslavije. Tokom 1992. godine Jugoslovensko tržište kapitala menja ime u Beogradsku berzu. Na Beogradskoj berzi se tokom 90-ih godina uglavnom trgovalo kratkoročnim dužničkim hartijama od vrednosti preduzeća, državnim obveznicama i sl. Iako je 1991. godine obavljeno prvo trgovanje akcijama (preduzeća Sintelon i Auto kuće Kikinda), značajniji pomak u trgovanju na Berzi ostvaren je tek 2000. godine, kada su u sekundarno trgovanje uključene akcije iz prethodnih postupaka privatizacije, a trgovanje se još intenzivnije nastavlja od 2001. godine. U toku 1996. godine na Beogradskoj berzi trgovano je i robno-komercijalnim zapisima Direkcije za robne rezerve sa podlogom u pšenici, kukuruzu, šećeru i ulju, a prve opštinske obveznice trgovane su na Berzi tokom
2000. godine, kada su u promet uključeni i blagajnički zapisi NBJ. Uvođenje obveznica Republike Srbije 2001. godine, za pokriće duga države po osnovu stare devizne štednje, dalo je još veći zamah razvoju domaćeg tržišta kapitala. Od reosnivanja, poslovanje Beogradske berze nije prekidano, čak ni u vreme NATO agresije 1999. godine.
Tokom 2003. i 2004. godine urađena su značajna unapređenja na polju razvoja BELEX sistema za trgovanje, uvodeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i intenzivirana je međunarodna saradnja sa drugim razvijenim berzama i berzama u okruženju. Prvi indeks Beogradske berze BELEXfm objavljen je krajem 2004. godine, a do danas se nastavlja sa razvojem drugih berzanskih pokazatelja. U toku 2005. godine akcenat je stavljen na unapređenje procesa informisanja i izveštavanja sa Berze, a u rad su pušteni i prvi informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu. U toku
2006. godine otpočeo je i proces edukacije najšire javnosti, kao i unapređenje saradnje sa izdavaocima hartija od vrednosti, što je u aprilu 2007. godine dovelo i do prvog listiranja akcija.

4. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM

Predmet javne ponude na organizovanom tržištu mogu biti sledeće hartije od vrednosti:
1) akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva;
2) dužničke hartije od vrednosti;
3) varanti - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni;
4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadrže istovetna prava i obaveze, kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose.

4.1. Uslovi za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom

Hartije od vrednosti se izdaju javnom ponudom, uz objavljivanje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti i upućivanje javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti.

Lice koje namerava da izda hartije od vrednosti dužno je da o tome pripremi prospekt za izdavanje hartija od vrednosti i da Komisiji podnese:
1) zahtev za davanje odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti;
2) odluku izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti i njihovom uključivanju na tačno određeno vanberzansko tržište;
3) primerak prospekta za izdavanje hartija od vrednosti;
4) primerak skraćenog prospekta za izdavanje hartija od vrednosti (u daljem tekstu:
skraćeni prospekt);
5) javni poziv za upis i uplatu hartija od vrednosti;
6) osnivački akt izdavaoca;
7) rešenje o upisu u registar privrednih subjekata;
8) finansijske izveštaje, koji se izrađuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;
9) izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja, koji se izrađuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;
10) potvrdu banke o stanju na računu izdavaoca u poslednjih 60 dana pre podnošenja zahteva;
11) saglasnost nadležnog organa, ako je ovim ili drugim zakonom određeno da je izdavanje hartija od vrednosti dozvoljeno samo uz prethodnu saglasnost tog organa.

4.2. Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti

Prospekt je pisani javni dokument koji sadrži podatke koji investitoru omogućavaju jasan i celovit uvid u stvarni (objektivni) pravni i finansijski položaj izdavaoca hartija od vrednosti, u njegove poslovne mogućnosti i u prava i obaveze koje proizlaze iz hartija od vrednosti na koje se prospekt odnosi, kao i druge podatke bitne za donošenje investicione odluke.
Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti sastoji se od:
1) uvodnog dela prospekta, koji sadrži osnovne podatke o izdavaocu, podatke o hartijama od vrednosti koje se nameravaju izdavati i podatke o nameni sredstava dobijenih izdavanjem tih hartija od vrednosti;
2) osnovnog prospekta, koji sadrži detaljne podatke o izdavaocu, poslovanju izdavaoca i podatke o hartijama od vrednosti koje su izdate, a nisu povučene, odnosno nije im istekao rok dospeća. Skraćeni prospekt je izvod iz prospekta koji se javno objavljuje i koji sadrži podatke iz uvodnog dela prospekta. Kada oceni da je to potrebno radi zaštite investitora, Komisija može od podnosioca zahteva tražiti da pojedine podatke u prospektu za izdavanje hartija od vrednosti na odgovarajući način posebno istakne.

5. PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI STRANOG PRAVNOG LICA I INOSTRANIH HARTIJA OD VREDNOSTI

Ponudu i promet hartija od vrednostimože organizovati samo brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka ako ima:
1) dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti organizovanja izdavanja hartija od vrednosti;
2) zaključen ugovor o organizovanju ponude i prometa hartija od vrednosti sa stranim pravnim licem izdavaocem hartije od vrednosti;
3) prethodno dobijenu saglasnost Narodne banke Srbije za promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica na teritoriji Republike.

5.1. Odobrenje prospekta za ponudu i promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica

Ponuda i promet hartija od vrednosti javnom ponudom stranog pravnog lica može se vršitiako to pravno lice ima odobrenje nadležnog organa za nadzor nad tržištem hartija od vrednosti na teritoriji države članice OECD i EU odnosno na teritoriji susednih država, u kojoj su hartije od vrednosti izdate, a sa kojima Komisija ima zaključen ugovor kojim se uređuje saradnja nadležnih organa za nadzor nad tržištem hartija od vrednosti.
Ponuda i promet hartija od vrednosti javnom ponudom stranog pravnog lica ne može se vršiti bez prethodno dobijenog rešenja o odobrenju prospekta za izdavanje hartija od vrednosti stranog pravnog lica, koje donosi Komisija.
Na prospekt na osnovu koga se vrši ponuda i promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prospektu za izdavanje hartija od vrednosti. Uz zahtev za odobrenje prospekta za ponudu i promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica, podnosi se:
1) ugovor o organizovanju ponude i prometa hartija od vrednosti zaključen između stranog pravnog lica izdavaoca hartija od vrednosti i brokersko-dilerskog društva, odnosno ovlašćene banke;
2) saglasnost Narodne banke Srbije za ponudu i promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica;
3) original i overeni prevod ostale dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za odobrenje prospekta za ponudu i promet hartija od vrednosti.

6. POSTUPAK IZDAVANJA HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM

Postupak izdavanja hartija od vrednosti otpočinje upućivanjem javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti i objavljivanjem skraćenog prospekta za izdavanje hartija od vrednosti u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.

Javni poziv sadrži:

1) podatke o datumu otpočinjanja upisa i uplate i o roku za upis i uplatu hartija od vrednosti;
2) podatke o mestu na kome se mogu izvršiti upis i uplata, odnosno izvršiti uvid ili dobiti primerak prospekta za izdavanje hartija od vrednosti;
3) najvažnije podatke o izdavaocu i o hartijama od vrednosti koje će se izdavati.

Izdavalac je dužan da javni poziv za upis i uplatu hartija od vrednosti objavi u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o odobrenju prospekta za izdavanje hartija od vrednosti. Ako izdavalac ne objavi javni poziv za upis i uplatu u roku od 30 dana, rešenje o davanju odobrenja postaje ništavo.

6.1. Mesto upisa i uplate hartija od vrednosti i rok za upis i uplatu

Upis hartija od vrednosti vrši se u brokersko-dilerskom društvu ili banci – članovima Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju to brokersko- dilersko društvo, odnosno ta banka i izdavalac.
Uplata hartija od vrednosti vrši se u banci - članu Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju ta banka i izdavalac. Kad izdavanje hartija od vrednosti vrši banka, uplata tih hartija od vrednosti se vrši u drugoj banci - članu Centralnog registra, na osnovu pismenog ugovora koji zaključuju ta druga banka i izdavalac.
Uplata hartija od vrednosti vrši se u novcu.

6.2. Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti

Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti ne može biti duži od tri meseca od dana označenog u javnom pozivu za otpočinjanje upisa i uplate hartija od vrednosti. Komisija će, na zahtev izdavaoca, produžiti rok za upis i uplatu hartija od vrednosti do 45 dana.
Upis i uplata po javnom pozivu vrše se u rokovima i pod uslovima utvrđenim u javnom pozivu za upis i uplatu i prospektu za izdavanje hartija od vrednosti. Upis i uplata vrše se na način kojim se obezbeđuje ravnopravan tretman svih lica koja u datom roku i pod utvrđenim uslovima vrše upis, odnosno uplatu hartija od vrednosti i na način kojim se sprečava nanošenje štete izdavaocu.

6.3. Odustajanje od upisa

Lice koje je izvršilo upis hartija od vrednosti na osnovu javnog poziva pre nego što mu je omogućen uvid u prospekt za izdavanje hartija od vrednosti, izuzev profesionalnog investitora, može odustati od upisa - pismenom izjavom, u roku od dva dana od dana uvida u taj prospekt.

6.4. Obustava i poništavanje postupka izdavanja hartija od vrednosti

Komisija vrši nadzor nad postupkom izdavanja hartija od vrednosti javnom ponudom. Ako Komisija u vršenju nadzora nad postupkom izdavanja hartija od vrednosti javnom ponudom otkrije nepravilnosti koje je moguće otkloniti, naložiće izdavaocu da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti i za to vreme se obustavlja postupak upisa i uplate hartija, a rok za upis i uplatu za to vreme ne teče. Komisija je dužna da o izdatom nalogu obavesti lica koja su izvršila upis i uplatu hartija od vrednosti tog izdavaoca. Izdavalac je dužan da u određenom roku dostavi Komisiji izveštaj sa dokazima o otklonjenim nepravilnostima.
Ukoliko na osnovu izveštaja utvrdi da su nepravilnosti otklonjene, Komisija rešenjem prekida obustavu postupka za upis i uplatu i o tome obaveštava lica koja su izvršila upis i uplatu hartija od vrednosti tog izdavaoca.

Ako se postupak izdavanja hartija od vrednosti poništi, izdavalac je dužan da, u roku od tri dana od dana prijema rešenja Komisije, licima koja su izvršila upis i uplatu hartija od vrednosti vrati uplaćene iznose sa kamatom, kao i da nadoknadi štetu.

6.5. Objavljivanje izveštaja o ishodu javne ponude

Izdavalac je dužan da, najkasnije u roku od tri dana po prijemu rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti, odnosno rešenja o odbijanju izdavanja hartija od vrednosti objavi izveštaj o ishodu javne ponude u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike, a koji mora da sadrži podatke o upisanim i uplaćenim hartijama od vrednosti, kao i naznaku da li je javna ponuda bila uspešna ili ne.

6.6. Upis hartija od vrednosti u Centralni registar i uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište

Izdavalac je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti, podnese zahtev Centralnom registru preko člana Centralnog registra za otvaranje emisionog računa i upis hartija od vrednosti u taj registar.

Uz zahtev prilaze se:

1) rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti;
2) druga dokumentacija utvrđena aktom Centralnog registra.

Hartije od vrednosti izdaju se njihovim prenosom sa emisionih računa na račune koji se, u skladu sa ovim zakonom, otvaraju i vode u Centralnom registru.

Ukoliko hartije od vrednosti ispunjavaju uslove za trgovinu na berzanskom tržištu, berza je dužna da ih najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za prijem na berzansko tržište, primi na berzansko tržište.

7. TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU

Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vrednosti obavlja se na organizovanom tržištu.Na organizovanom tržištu mogu trgovati samo njegovi članovi brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke, a druga lica - jedino posredstvom članova organizovanog tržišta.

7.1. Trgovina na organizovanom tržištu

Trgovina na organizovanom tržištu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potražnje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Trgovina hartijama od vrednosti obavlja se isključivo na organizovanom tržištu u Republici koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište.

8. OVLAŠĆENI UČESNICI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU

1. Brokersko-dilersko društvo

Brokersko-dilersko društvo je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje delatnosti obavlja na organizovanom tržištu. Delatnosti brokersko-dilerskog društva ne mogu se obavljati bez dozvole za obavljanje tih delatnosti na organizovanom tržištu, koju daje Komisija. Brokersko-dilersko društvo može osnovati pravno i fizičko lice.

Brokersko-dilersko društvo može obavljati sledeće delatnosti:
1) posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i kupovina i prodaja tih instrumenata u svoje ime, a za račun nalogodavca, odnosno u ime i za račun nalogodavca (brokerski poslovi);
2) kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun, radi ostvarivanja razlike u ceni (dilerski poslovi);
3) obavezna kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun po ceni koju unapred objavljuje brokersko-dilersko društvo (poslovi market-mejkera);
4) upravljanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u ime i za račun nalogodavca (poslovi portfolio menadžera);
5) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti, odnosno organizovanje uključivanja hartija od vrednosti na organizovano tržište (poslovi agenta emisije);
6) organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje prodaje, ili sa obavezom otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti (poslovi pokrovitelja emisije);
7) pružanje savetodavnih usluga u vezi s poslovanjem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (poslovi investicionog savetnika).

Brokersko-dilersko društvo je dužno da:
1) naloge klijenata izvršava onako kako oni glase i odmah čim se steknu uslovi za njihovo izvršenje;
2) vodi posebnu knjigu naloga, u koju se upisuju nalozi klijenata za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti i opozivi tih naloga;
3) naloge klijenata prima u poslovnim prostorijama svog sedišta, mestu obavljanja delatnosti svog organizacionog dela i u poslovnim prostorijama drugog pravnog lica, koje ne može biti izdavalac hartija od vrednosti za koje se vrše ovi poslovi, na osnovu zaključenog ugovora;
4) naloge klijenata za kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti izvršava po redosledu utvrđenom pravilima poslovanja brokersko-dilerskog društva;
5) najkasnije narednog radnog dana od dana prijema naloga izda klijentu potvrdu o prijemu naloga;
6) na zahtev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloga svih poslova koji se odnose na realizovane naloge klijenata.

8.1. Oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko- dilerskog društva

Komisija oduzima brokersko-dilerskom društvu dozvolu za obavljanje delatnosti:
1) ako delatnost za koju mu je data dozvola ne obavlja duže od tri meseca;
2) ako je dozvola za obavljanje delatnosti pribavljena na osnovu neistinitih podataka;
3) ako poslove u vezi sa hartijama od vrednosti ne obavlja u skladu sa ovim zakonom;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti;
5) ako prekrši obavezu zabrane manipulacije;
6) ako ne ispunjava uslove za poslovanje u skladu sa odredbama ovog zakona o otklanjanju rizika;
7) ako se ne pridržava odluke o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti;
8) ako u roku utvrđenom aktom Komisije ne postupi po nalogu za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
Ako brokersko-dilersko društvo obavesti Komisiju o prestanku obavljanja delatnosti brokersko-dilerskog društva i podnese zahtev za brisanje iz registra dozvola izdatih za obavljanje te delatnosti, Komisija oduzima tom društvu dozvolu za obavljanje delatnosti.

Banka može obavljati delatnosti brokersko-dilerskog društva ako dobije dozvolu
Komisije za obavljanje delatnosti.

8.2. Uslovi za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva

Delatnosti brokersko-dilerskog društva ovlašćena banka obavlja pod uslovom:
1) da za to ima poseban organizacioni deo;
2) da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela;
3) da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje tih delatnosti.

8.3. Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke

Banka može obavljati delatnosti kastodi banke ako dozvolu za obavljanje te delatnosti dobije od Komisije.
Komisija vodi registar dozvola izdatih za obavljanje delatnosti kastodi banke. Narodna banka Srbije može da obavlja poslove kastodi banke bez dozvole Komisije - za hartije od vrednosti čiji su izdavaoci Republika i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

8.4. Delatnost kastodi banke

U okviru svoje delatnosti, kastodi banka obavlja sledeće poslove:
1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca - svojih klijenata (vlasnički račun hartija od vrednosti);
2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra, u ime kastodi banke, a za račun zakonitih imalaca - svojih klijenata, odnosno u ime svojih klijenata koji nisu zakoniti imaoci tih hartija, a za račun zakonitih imalaca (zbirni kastodi račun);
3) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;
4) naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija od vrednosti koji su njeni klijenti;
5) pruža usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti;
6) obaveštava akcionare o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupa ih na tim skupštinama;
7) po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta po osnovu hartija od vrednosti čiji je klijent zakoniti imalac;
8) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim su uređeni investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke.
Kastodi banka može obavljati i poslove koji se odnose i na druge finansijske instrumente.

ZAKLJUCAK

Ovaj seminarski rad ima za cilj da informiše o samim mehanizmima delovanja berzanskog poslovanja, da predstavi akcijski kapital i njegove elemente, da informiše o organima berze i licima koja se pojavljuju u trgovini akcijama kao hartijama od vrednosti. Smatram da sam ovim radom uspeo da približim ovaj domen finansijskog menadžmnta, i da kolegama koji nisu upoznati prezentujem podatke i prikazem im taj proces poslovanja na berzama, kao i bitne elemente koje bi trebali znati i koji bi im mogli koristiti u svome daljem škovanju kao baza za nadgradnju svojih zanja, koja bi im kasnije koristila u njihovim praktičnim radovima, i delovanju u praksi kao budućih menadžera, lidera, berzanskih posrednika idt...
Ovim radom su jasno definisani i objasnjeni postupci trgovanja hartijama od vrednosti, sa osvrtom na bitne elemente akcija, berze, brokersko- dilerskih drustava, koji su obogaceni sa brojnim informacijama uvazenih profesora kao i izvodima iz zakona o berzama. Privodjenjem kraju ovo pisanje, nadam se, da sam cilj rada i ostvario.

LITERATURA

- Prof. dr Jovo Jednak: "Osnovi Ekonomije'', 2009
- Prof. dr Jovo Jednak: "Finansijska trzista", 2010
- Prof. dr Mirjana Ratkovic Abramovic: "Ekonomika preduzeca" 2008
- http://sr.wikipedia.org/
- www.belex.rs
- Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD