Solarna energija Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote kojom nas naša zvezda svakodnevno obasipa. Sunce je najveći izvor energije na Zemlji. Sem neposrednog zračenja koje greje Zemljinu površinu i stvara klimatske uslove u svim pojasevima, ovo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodnih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Postupkom fotosinteze se sunčeva energija pretvara u biljnu masu koja na taj način postaje pretvorena energija u celulozu ili drugi oblik ugljenih hidrata. Energija koja potiče iz posrednog i neposrednog sunčevog zračenja se smatra obnovljivim izvorom energije jer se njenim korišćenjem ne remeti značajno ravnoteža toka materije i energije u prirodi. Sva konvencionalna, fosilna, goriva su takođe jedan oblik energije sunčevog zračenja. Međutim, ova energija je akumulirana i u dugim procesima geoloških i hemijskih transformacija zarobljena pod površinom Zemlje u obliku nafte, gasa ili uglja. Ova energija se može iskoristiti na razne načine i upotrebiti kao toplotna, električna, hemijska ili mehanička energija.

Najjednostavniji način je sakupljanje toplotne energije, pomoću solarnih kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh koji se mogu koristiti za grejanje tople vode za domaćinstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje. Još u vreme antičkih Grka je pisac Ksenofont opisao kako se pametnim građenjem može iskoristiti sunčeva energija za grejanje kuća zimi. Danas se u zgradama toplotna energija Sunca koristi pasivnim i aktivnim zahvatom korišćenjem arhitektonskih i građevinskih tehnika.

Napredni način je neposredna proizvodnja električne energije fotonaponskim ćelijama. Ovaj način podrazumeva da se postavljanjem panela poluprovodničkih osobina i izlaganjem sunčevom zračenju neposredno dobija električni napon odnosno električna energija.

Solarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije koji sa sobom ne donosi zagađenje povezano s fosilnim gorivima.

Povećanje proizvodnje i smanjenje troškova

Iznad drvoreda ulica u Pasadeni, Kalifornia, u doteranim kancelarijama pod vedrim nebom firme Idealab, inkubatora novih ideja na polju vrhunskih tehnologija, grupa istraživača se gura oko uređaja čudnog izgleda koji koncentriše sunčeve zrake i generiše električnu energiju. Bil Gros, osnivač Idealaba i izvršni direktor firme Energy Innovations koja proizvodi solarne panele sa koncentracijom energije, zadovoljno se smeši i pokazuje uzbuđenje programera koji je upravo napisao izvanredan program ili genetičara koji je otkrio svoj genom. „Ekonomski potencijal solarne energije je ogroman“, rekao je Gros. „U narednoj deceniji cena solarne energije će pasti i dostići cenu ostalih energetskih izvora“. Njegova namera je da na krov Idealaba postavi solarne panele sa koncentratorima koji prate Sunce od zore do sumraka. Nada da će se uređaji Energy Innovationsa pojaviti na krovovima komercijalnih i industrijskih firmi širom sveta, gde će proizvoditi jeftinu i efikasnu distribuitanu električnu energiju na osnovu sunčeve energije.

Energy Innovationsaje samo jedna od mnogih firmi koje se bavew tehnoliskim u izuzetno dramaticnom sektoru solarne industrije. Razvoj obuhvata siroku oblast, od postepenog poboljsanja najrasprostranjenijih izvora solarne energije-silicijumskih panela- do novih generatora koji nisu zasnovani na silicijumu, ukljucujuci i inovacije zasnovane na nanotehnologiji i CIGS (copper, indijum, gallijum, selenijum-bakar, indijum,galijum, selen) izvore. Sirok spektar novih tehnologija i aplikacija u oblasti solarne energije jasno ukazuje na veliki broj novih prilika u industriji koja belezi godisnji rast od 30% od sredine devedesetih godina dvadesetog veka.

Brza paljba

Povecan interes za solarnu energiju je delimicno i posledica izuzetno brzog razvoja ovog sektora. Ukupna proizvodnja svih kolmpanija koje su se bavile solarnom energijon u 2000. godini iznosila je oko 300MW. 2005-e godine proizvodnja u solarnoj industriji je povecana skoro pet puta , tako da su proizvodjaci na trziste izbacili silarne panele cija je ukupna snaga prelazila 1.500 MW, da bi u 2006. godini ta cifra prevazisla 2.00 MW. Ta energija je dovoljna za godisnje napajanje dva grada velike Atlante.

Trenutna cena solarne energije u pojedinim regionima moze delovati destimulativno, ali solarni sistemi mogu opravdati svoje svoje postojanje u regionima sa visokim troskovima komunalnih usluga, u oblastima koje daju subvencije za koriscenje sunceve energije, kao i u regionima koji imaju veliki broj suncanih dana-nova klasa sistemskih integratora i finansijera nalazi sveze poslovne prilike u takvim oblastima

Pred solarnom energijom, medjutim, stoje i brojni izazovi. Tu su, izmedju ostalog, i jaki tradicionalni interesi koji i dalje daju prednost fosilnim gorivima u odnosu na cistu energiju, kratkotrajna podsticajna politika koja sprecava dalji razvoj, kao i visoka cena koja sprecava uspostavljanje pariteta cene solarne energije i maloprodajne cene klasicne elektricne enetgije. Poput ostalih tehnoloskih inovacija sa brzim stepenom razvoja, medjutim, solarna energija ima takvu poziciju da moze prevazici vecinu ovih problema, sto ce svakako izazvati nezamislive promene u svetu.

Spustanje Sunca na zemlju

Solarni paneli su snastali u Bellovim labaratorijama 50-ih godina 20-og veka, a njihova komercijalna primena je pocela sedamdesetih godina. Tokom daljeg razvoja, solarni paneli su presli put od ogranicene primene za napajanje satelita do vodecih industrijskih tokova u kojima su mesto nasle i poznate multinacionalne kompanije kao sto su BP, GE, Sharp, Shell, ali i firme kojima je ovo jedino polje interesovanja, kao sto su Evergrin Solar, First solar, SunPower i Suntech Power.

Solarna industrija zauzima sve znacajniju ulogu na poslovnom planu: na osnovu istrazivanja industrije Clean, Edge, globalni trgovinski obrt u 2005. godini iznosio je 15 milijardi dolara, dok je za 2016. godinu opredvidja obrt od preko 60 milijardi. Nezavisni ulagaci su 2005. godine ulozili preko 150 miliona dolara u razne projekte u severnoj Americi.

Sama priroda solarne energije uticala je da se u to industrijsko polje ukljuce giganti elektronske industrije, kao sto su Sharp, Sanyo i SunPower. Ocekuje se da ce ove firme biti i pobednici u velikoj trci, ispred energetskih giganata kao sto su Shell i BP. Pored toga, kao sto smpo vec naglasili, solarna industrija ce biti oblast za razvoj novih, sposobnih firmi koje ce iskoristiti znanja stecena u oblasti poluprovodnika.

„Iskustvena kriva troskova“ u solarnoj industriji

Ne postojie energetski izori koji su u potpunosti oslobodjeni subvencija (nafta, prirodni gas, ugalj. . .) tako da solarna energija mora da snizi svoje troskove ukoliko zaista zeloi da postane konkurentna. To se danas upravo i dogadja.

Ubedjeni smo da ce solarna energija znatno sniziti troskove i cene u godinama koje dolaze. Takva trasnformacija je posledica tehnoloskog napretka, porasta trzista, povecanje konkurencije i prosirenje proizvoda. Solarni paneli koriste konstantan i dugogodisnji napredak u tehnologiji proizvodnje, tako da se njihova tezina i debljina stalno smanjuje, uz istovremeno efikasnije koriscenje sunceve energije.

Dr. Richard Swanswon, osnivac proizvodjaca solarnih celija SunPower 1985. godine, kada je predavao elektroniku na Stanford univerzitetu, jedan je od najvecih eksperata za smanjenje tehnoloskih troskova. Troskovi solarnih modula, istice on, prate „klasicnu iskustvenu krivu“, koja odrzava direktnu korelaciju sa povecanim obimom svetske proizvodnje. Sa udvostrucavanjem kumulativnog obima proizvodnje, istice Swanson, cena modula pada za oko 18%.

Povecanje obima proizvodnje uz smanjenje troskova

Ne treba se cuditi zasto su organi upravljanja HP-a (Hewlett-packarda) nasli interes u sektoru solatne energije. Tacnije, veliki broj firni i preduzeca koji su uspesno radili na kreiranju i proizvodnji integralnih kola, ravnih ekrana i diskova ocekuje uispehi u solarnim sistemima naredne generacije. Navedene firme proimenjuju iskustva u postavljanjiu provodnih materijala na substrat, kao i iskustva u uspostavljanju jeftinog, obimnog i neprekidnog proizvodnog procesa poluprovodnika.

Veliki broj postojecih i novih resenja iz oblasti cistih tehnologija koristi otkrica koja su nastala u u industrijki visokih tehnologija i racunara. Kao i u prethodnoj revoluciji visokih tehnologija, poluprovodnicki cipovi i kola predstavljaju osnovu inovacije u oblasti distribucije i isporuke elektricne energije. Poluprovodnici-silicijumski uredjaji poput mikroprocesora i tranzistora-su bili odlucujuci faktor za oblikovanje savremenog drustva time sto su omogucili masovnu proizvodnju racunara, radio i TV aparata, a drugih uredjaja potrosaca elektronike. Nesto slicno se desava i danas na spoju poluprovodnika i energije-poluprovodnici sve vise postaju izvor energije. Prva poluprovodnicka revolucija je dovela do proliferacije racunara i potrosacke elektronike, dok druga poluprovodnicka revolucija bukvalno pogoni nase domove, automobile i veliki broj drugih proizvoda.

Krupni ulagači

Velike kompanije iz oblasti elektrotehnike, kao sto je Sharp, na promer, vec decenijama uocavaju vezu izmeju poluptovodnika i energije. Jos sezdesetih godina proslog veka ova japanska kompanija, koja ima vodecu ulogu u proizvodnji potrosacke energije i ravnih ekrana, odlucila je da postane lider u oblasti solarne energije.

Q-Cells, nemacki proizvodjac solarenih panela, predstavlja jos jedan interesantan primer. Ova kompanija smestena u Thalheimu, Nemacka, je od 2000. godine, kada jke njena proizvodnja bila jeddnaka nuli, presla put do drugog svetskog proizvodjaca solarnih panela u 2006. godini. Q-Cell je 2007 godine proizvela panele ukupne snage 250MW.

Solaria, kompanija iz Freemonta, California, koja se bavi koncentrisanom solarnom energijom, koristi dostignuca iz proizvodnje minijaturnih poluprovodničkih uređaja u proizvodnji solarnih panela sa koncentracijom sucčevih zraka.

Kao sto smo vec rekli, jedan od vodecih proizvodjaca poluprovodničke opreme za industriju cipova, Applied Materials iz Santa Clare, California, danas usmerava svoje aktivnosti u oblasti solarne industrije. To je siguran znak da ce dostignuca koja su dovela do pada cene racunarskih cipova i PC racunara od osamdesetih godina 20-og veka sniziti i cene solarnih celija i modula. Trziste solarne industrije ce sve vise biti okrenito robnoj proizvodnji, sto znaci da ce vodecu ulogu preuzeti one kompanije kje umeju da ostvaredobit na konkurentnom robnom trzistu poput proizvodjaca elektronske robe.

Sistemski pristup

Kada se uzmu u obzir samo direktni troskovi, solarna energija je povoljnija varijanta samo pod odredjenim uslovima u zemljama i regionima sa izuzetno visokim cenama komunalnih usluga, kao sto su Japan i San Diego: u drzavama sa velikim rabatom na solarnu opremu i energiju, kao sto su New jersey i California; za vreme spiceva potrosnje, poput velikih letnjih popodneva, kada snabdevaci moraju da ukljuce skupe rezervne izvore radi napajanja „gladnih“ klima uredjaja. Solarni sistemi su u povoljnoj poziciji u takvim vrelim popodnevima – tada su i suncevi zraci jaci, tako da su solarni paneli prihvatljiva opcija.

Cena solarnih fotogalvanskih modula ne sme da prelazi 2 do 2,5 dolara, po instaliranom vatu da bi tako dobijena energijabila konkurentna energiji iz klasicne mreze. Cena kilovat-casa bi u tom slucaju bila između 5 i 12 centi. Stalni porast cena prirodnog gasa i uglja bi, naravno, spustio liniju poredjenja u korist solarne energije i doprineo brzem prelasku na nove izvore.

Veliki broj novootvorenih firmi u Silicijumskoj dolini i na drugim lokacijama, finansijki potpomognuti od nezavisnih ulafaca, rade na novim tehnoloskim pronalascima koji ce solarne celije uciniti laksim, tanjim, jednostavnijim za proizvodnju, i iznad svega, jeftinijim.

Medju firnama koje rade na obaranju cenasolarne energije primenom potencijalne turbulencije, nesilicijumskih tehnologija, nalaze se i Konark, Miasole, Nanosoler i NANOSYS. Umesto silicijuma, oni koriste drugi fotogalvanski materijal, ukljuicujuci nanostrukturi titanijum dioksid i nanokompozitne materijale, odnosno vise materijale koji su izmnjeni na molekularnom, nanotehnoloskom nivou. Svi oni zele da izmene strukturu cene, standardnu velicinu i uobicajenu tehniku proizvodnje tradicionalnih solarnih celija.

Silicijumske oscilacije

Bez obzita na to tehnoloski napredak i pad cena na trzistu koji donosi cista energija, postoji jos jedan ekonomski faktor koji ima suprotan efekat: nestasica sirovina za dobijanje kranjeg proizvoda, sto dovodi do porasta cena. Industrija solarnih fotopanela od 2004. godine dozivljava upravo to kroz nestasicu silicijuma u svedskim razmerama, zbog cega proizvodjaci panela ne uspevaju da odrze korak a sve vecim zahtevima trzista bez dodatnog podizanja cena.

Dobra vest je da planeta raspolaze velikom kolicinom silicijula – to je drugi elemenat po rasprostranjenosti na zemlji, odmah iza kiseonika. Pesku, feldsparu, kvarcu i ostalim mineralima koji predstavljaju sirovine za dobijanje silocijuma ne preti nestašica. Solarna industija je medjutim do 2008. godine je prevazisla obim poluprovodnicke industrije i postala najvecci potrosac silicijuma i to je bio prelomni trenutak u istoriji njenog razvoja.

Proizvodjaci silicijuma trenutni nedostatak sirovina resavaju povecanjem proizvodnje za potrebe solarne industrije.

Povecanje efikasnosti

Pored povecanja troskova i cena u kompletnom lancu, solarna industrija mora povesti racuna jos o jednom kljucnom pitanju: efikasnost. Efikasnost solarne celije mozemo izraziti procentom sunceve energije koja se pretvara u elektricnu – celija efikasnosti 15%, na primer, ce pretvoriti 15% suncevih zraka koje padaju na njenu povrsnu u elektricnu energiju.

Americka vojska ja najvise zainteresovana za poboljsanje efikasnosti solarnih celija, bas kao i u ostalim sektorima ciste tehnologije. Istrazivacka agenija Pantagona DARPA (Defense Advanced Research Project Agency) je2005. godine pokrenula program poboljsanja efikasnosti solarnih celija vredan 30 miliona dolara, pod nazivom Very High Efficiency Solar Cell (VHESC) program istrazuje nove vrste solarnih celija sa dvostruko vecom efikasnoscu od konvencijalnih i komercijalno dostupnih celija. Najbolje komercijalno dostupne solarne celije danas imaju efiksnost oko 20%. VHEC program razvija celije cija ce efikasnost bitio oko 50%. Takve celije bi predstavljale premiju za PV industriju: ile bi jeftinije, lagane i izuzetno efikasne.

Vojska, medjutim, ne ceka da se dostigne projektovana efikasnost celij od 50%. Americka vojska na Havajimapostavlja solarno postrojenje snage 7 MW, koja ce napajati hiljade domova vojnih lica u novoj bazi Oahu. Sistem je tako dizajniran da ce umanjiti potrosnju fosilnih goriva za 30% u citavom kompleksu od 7.894 novih i renoviranih domova. Navedeno postrojenje je trenutno najveci poznati stambeni solarni projekat te vrste.

Pored vojske, NASA i ostale kosmicke agencije su takodjeveoma znacajni investitiri u oblasti cistih tehnologija vec duze vremena. Rastuca solarna industrija, sa danasnjim godisnjim promerom od skoro 15 milijardi dolara, svoje postojanje prvenstveno duguje kosmickom sektoru. NASA je jedan od prvih korisnika solarnih celija koje su ugradjivane u satelite jos od sezdesetih godina proslog veka. Cena solarnih celija u to doba iznosila je nekoliko stotina dolara po vatu, da bi danas spala na manje od 4 dolara po vatu.

Veliki posao sa malim stvarima

Ne postoji opsteprihvacena definicija nanotehnologije, mada je vecina naucnija i tehnicara koji rade u tom sektoru smatra da nanotehnologija podtazumeva manipulaciju materijom na minimalnim dimenzijama – od 1 do 100 nanometara.

Nanotehnologija i cista tehnologija cine prirodnu celinu po mnogo pitanja. Veliki broj kompanija koje se bave cistim tehnologijama aktivan je i na polju nanotehnologije. Otkrica nanotehnologije mogu u znatnoj meti doprineti daljem razvoju ciste tehnologije, kroz savremene baterije, membrane za desalinaciju i filtraciju vode, izolaciju zgrada i naravno suncevu energiju. „Čvrsto sam ubedjen da se primenom nanotehnologije, mogu drasticno sniziti mnoge cene proizvoda ciste tehnologije, posebno u oblasti solarne energije“, istice Scott Mize, preduzetnik u oblasti nanotehnologije, savetnik autor i predavac.

Kompanija Nanosolar, ciji naziv jasno nagovestava njene ciljeve, koristi nanotehnoloske inovacije i savremene tanke filmove radi ugradnje solarnih celija u crepove za prekrivanje kroova, kao i brojne druge izume koji znatno pojeftinjuju primenu solarnih uredjaja i njihovo postavljanje.

Napredak nanosolara, kao i napredak drugih firmi koje primenjuju tehnologiju tankog filma i nanotehnologiju u solarnoj industriji, nije postedjen problema. Jos niko nije uspeo da ostvari masovnu proizvodnju CIGS tehnologije.

Smanjene velicine i integracija nanotehnologije u proizvode moze imati veliki uticaj i na proizvodnju otpadnog materijala, cija ce kolicina biti smanjena ili cak eliminisana.

Pretvaranje solarne energije u električnu

Fotonaponske ćelije služe za direktno pretvaranje solarne energije u električnu saveoma malim stepenom korisnog dejstva. One rade na pricipu fotoelektričnog efekta. Vrlo tanke pločice kristala silicijuma sa primesom arsena izloženi zračenju Sunca ponašaju se kao puluprovodnički spoj. Čestice svetlosti, fotoni, atomima silicijumaizbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj strani poluprovodničkog spojastvara višak negativnog, a na drugoj višak pozitivnog naelektrisanja usled čega imamo protok struje. Velika mana je nizak stepen iskorišćenja (oko 15%). Druga mana je tzv.niska energetska isplativost.

Naime, izrada ovih ćelija zahteva specifično veliki utrošak energetski najskupljih materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraćanja uložene energije oko 20 godina. Ako je vek ovakvih uređaja manji od 20 godina ne možemo tvrditi da je ovo obnovljivi izvor energije. Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini način za snadbevanje el.energijom nekih izolovanih, važnih i skupih uređaja, kao što su kosmički brodovi, geostacionarni sateliti ili udaljene metorološke stanice, što se i upravo čini. Fotonaponske ćelije proizvode se tokom poslednjih decenija, zbog rešavanja energetskih problemakosmičkih programa, te se njihova cena smanjivala i sada iznosi oko 10 USD/W. Na ovaj način je moguće obezbediti struju u objektima ili uređajima gde nije dostupna električna energija iz električne mreže. To su najčešće vikendice ili kuće u nepristupačnim mestima, plovni objekti, karavan kućice kao i razni telekomunikacioni ili uređaji na planinskim vrhovima ili signalni uređaji duž puteva.

Kolektor i rezervoar treba dobro uskladiti

Osnova dobrog delovanja sistema je dobra uskladjenost kolektora sa rezervoarom tople vode i izmenjivačem toplote. U rezervoaru tople vode nalaze se slojevi vode različite temperature od dna (hladna voda) prema vrhu (topla voda) pa su stoga dobri rezervoari uski i visoki što omogućava optimalno delovanje i strujanje toplote. Topla voda struji prema vrhu rezervoara (odakle se uzima za potrošnju), pa je njena temperatura na vrhu veća čim je rezervoar duži i uži. Ukoliko sunčevo zračenje nije dovoljno, voda se dodatno zagreva sistemom konvencionalnog grejanja vode.

Postupci održavanja solarnih kolektora

Solarni kolektori predviđeni su da rade na otvorenom prostoru u svim vremenskim prilikama. Pošto nemaju pokretne delove, solarni kolektori se retko kvareali je ipak potrebno periodično i preventivno održavanje zbog produžetka eksploatacijei efikasnosti celog sistema.U osnovne postupke preventivnog održavanja kolektora spadaju:

- Osnovno održavanje od strane rukovaoca,

- Preventivni periodični pregledi,

- Tehnička dijagnostika,

- Traženje i otklanjanje slabih mesta,

- Preventivne zamene delova,

- Preventivne periodične opravke,

- Popravljanje i obnavljanje delova kolektora i dr.

Ekonomičnost solarnog grejanja

Uz cenu sistema treba računati i troškove izrade, ugradnje i prilagodjavanja sistema. Kombinovani sistemi centralnog grejanja su jasno, skuplji za cenu konvencionalnog sistema grejanja. Danas je cena energije iz solarnih sistema još uvek viša nego kod klasičnih sistema zagrevanja no njihova velika prednost je ekološkačistoća sistema. Solarni sistemi za zagrevanje tople vode jednog doma u proseku štede 50-60% godišnje potrebne energije. To znači, da se u leti konvencionalni sistem zagrevanjatople vode može isključiti i time ukloniti štetna emisija gasova kao nusproduktsa gorevanja klasičnih energenata. Kombinovani sistemi mogu, zavisno o sistemu, uobičajenu upotrebu gasa ili uljasmanjiti za oko 25 posto. To znači uštedu od cca. 450 litara nafte ili 450 kubnih metaragasa, ali samo ako je kuća dobro toplotno izolovana. Treba naglasiti da je solarno grejanje ekološki najbolji sistem za zagrevanje (pripremu) tople vode i predstavlja vidljivi simbol ekološke svesti vlasnika kuće. Iskoristivost sistema je veća u područjima s većom prosečnom dnevnom količinom sunčevog zračenja, pa bi stanovnici primorja trebali posebno razmišljati o ovakvim sistemima.

Zemlje u razvoju: solarno osvetljenje

Malo više svetla u životu ljudi. Zahvaljujući solarnoj energiji, izolovana sela u zemljama u razvoju ne samo da dobijaju nov kvalitet života već polako počinju i da se uključuju u svet. Noćni putnici na putu za Ualam, grad koji se nalazi nekih stotinak kilometara severno od Niameja, glavnog grada Nigera, uvek bivaju očarani svetlom koje sija usred afričke divljine. Svetlo izgleda kao da izvire niotkuda, jer dok pogled seže, u ovom delu Afrike nema nikakvih dalekovoda ni strujnih kablova.

Afrička misterija? Naravno ne, naročito za tehničare u Birou za solarnu energiju ili u Ministarstvu za rudarstvo Nigera koji su došli na ideju da elektrificiraju selo od dve ipo hiljade stanovnika, smešteno u afričkoj nedođiji, a sada poznato kao "Solarno selo Kone Beri".

Jedan od meštana priča o dolasku inženjera koji su postavili mnoštvo različitih uređaja oko sela. "Kasnije su nam pokazali pravougaone ploče (solarne panele) i objasnili da će komadi stakla, ukoliko se poređaju jedan do drugog i izlože direktnom dejstvu sunčevih zraka, proizvesti električnu energiju. Ta ista energija, tvrdili su nam, moći će da se sačuva u nekim drugim uređajima i koristi tokom noći. Nisam mogao da verujem dok nisam video da je naš medicinski centar u selu osvetljen. Tada sam pomislio - Sunce sija čak i noću"

Nova životna snaga

Više od dve godine, stanovnici Kone Berija zaklinju se gotovo isključivo svom novom bogu Sunca. Zapravo, u ovom malom mestu u zapadnom delu Nigera već se odigralo nekoliko revolucionarnih događaja. Pre svega, bilo je to instaliranje solarne pumpe za snabdevanje sedam česama koje stanovništvu i domaćim životinjama obezbeđuju vodu za piće. Potom je elektrificiran zdravstveni centar u Kone Beriju, obezbeđeni frižideri - ne samo za čuvanje hrane već, pre svega, za vakcine i druge osetljive farmaceutske proizvode, zatim solarni zamrzivač i solarni grejač za prokuvavanje vode i sterilizaciju medicinskih instrumenata.

Otkako su u Kone Beriju instalirani novi solarni sistemi, ekonomija, socijalni i kulturni milje, da ne pominjemo zdravstvenu negu, značajno su poboljšani. Pojavili su se novi poslovi, a zahvaljujući televiziji meštani sada mogu da prate šta se dešava u drugim delovima svoje zemlje kao i događaje širom sveta.

Dobar sistem za dobru cenu

U Trećem svetu, solarna energija nudi najjeftiniji oblik snabdevanja električnom energijom za osnovne potrebe stanovništva u ruralnim predelima. Zaključak nedavno sprovedene studije u Maroku ukazuje da povezivanje sela sa hiljadu stanovnika na električnu mrežu prosečno košta oko 100.000 dolara. Samo 30.000 dolara potrebno je za instalaciju solarnih sistema dovoljnih za snabdevanje domaćinstava električnom energijom za rasvetna tela i radio i TV prijemnike.

Ova cifra može se ekstrapolisati na 2 milijarde ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima zemalja u razvoju. Umesto da nekoliko sledećih generacija iščekuje hipotetičku elektrifikaciju povezivanjem na nacionalnu mrežu, svoje osnovne potrebe za električnom energijom sasvim dobro mogu da zadovolje generisanjem oko 6 kW obnovljive energije po jednom selu, što odgovara dnevnoj potrošnji samo jednog prosečnog domaćinstva u razvijenim zemljama.

Čak i pored činjenice da su početna ulaganja možda previsoka, cena eksploatacije takvih sistema izuzetno je niska. Za rad jedne obične sijalice, ulaganje u solarne ćelije, akumulatore i ostale elemente ovog sistema košta oko 800 dolara. Međutim, kada se sistem jednom uspostavi, jedan sat korišćenja sijalične rasvete košta oko 2 centa.

Direktno ulaganje u instalisanje solarnih panela neophodno je uporediti sa indirektnom cenom svih otežavajućih okolnosti i mogućih havarija u korišćenju konvencionalnih energetskih izvora.

Široka primena smanjuje troškove

Širenjem obnovljivih izvora energije njihova cena će početi da opada, a u isto vreme biće stimulisana i usavršavanja ovih sistema kroz nove istraživačke programe. Niža cena dovešće do toga da korišćenje obnovljive energije postane privlačno čak i za Jug, posebno u oblastima gde se ona ničim ne može zameniti. Za 600 miliona porodica u ruralnim krajevima Trećeg sveta, povezivanje na nacionalnu energetsku mrežu je isuviše skupo, čak i dugoročno gledano. Sa druge strane, ono nije ni ekonomski isplativo jer je nivo korišćenja elekrične energije u ovakvim regionima isuviše nizak. Istraživači, posvećeni razvoju u ovoj oblasti, nastoje da solarne sisteme učine još efikasnijim i pristupačnijim po ceni. Radi se na ispitivanju stotina novih tipova fotoelektričnih poluprovodnika, ali za sada samo jedan ili dva obećavaju bolje karakteristike od silicijuma koji je trenutno u upotrebi.

Već postoji tehnologija za izgradnju "energetskih satelita" čiji ogromni paneli mogu da sakupe sunčevo zračenje u svemiru i transformišu ga u električnu energiju koja će biti poslata na Zemlju putem mikrotalasa kao prenosilaca ove energije. Međutim, takav projekat neće biti ekonomski isplativ pre nego što cena lansiranja satelita ne bude 50 puta niža nego što je danas.

U međuvremenu, solarna energija je pronašla svoje tržište. Možemo biti sigurni u proceni da najveći proizvođači solarnih sistema, uglavnom smešteni u SAD, Evropi i Japanu, ne bi proizvodili solarne panele da za to ne postoji adekvatno tržište. U industrijski razvijenim zemljama, solarni paneli su značajno zastupljeni u kućama udaljenim od naseljenih mesta, kao i u komunikacionim sistemima. Ipak, oni neće zameniti "normalne" distributivne mreže bar u sledećih 20 godina, kada se očekuje da cena bude 3 puta manja zahvaljujući kontinualnom razvoju solarnih sistema.

Svetlo na kraju tunela

U narednim godinama i decenijama mozemo ocekivati dalji znacajan porast upotrebe solarne elektrucne energije. Cenilo da ce solarna PV tehnologija zasnovana na silicijumu jos neko vreme dominirati trzistem, mada ce do kraja ove decenije procvat doziveti i resenja koja se ne zasnivaju na silicijumu, kao i resenja koja primenjuju koncentraciju suncevih zraka. Bez obzira da li je pristup zasnovan na silicijumu ili ne, moze se ocekivati znacajan porast obima proizvodnje uz istovremeni pad cena – cena solarne energije ce u velikom broju regiona dostici maloprodajnu cenu klasicne elektricne energije do 2015. godine.

Sektor solarne energije je zreo za promene i moze se ocekivati dosta turbulencija. Sa uplivom velikih , dobrostojecih multinacijonalnih kompanija i pojkavom novih igracaka moze se ocekivati veliki broj apajanja, preuzimanja i konsolidacija. Svaki pojedinacni uspeh novokreirane firme bice pracen zatvaranjem veceg broja neuspesnih kompanija.

Solarna industrija danas predstavlja idealnu podlogu za nastanak Google ili Microsoft ekvivalenata na polju energetike. Stalni pad cena prosirenja obima proizvodnje, razne tehnoloske inovacije i mogucnosti ugradnje solarnih uredjaja u razne proizvode jasno ukazuju da je pred solarnom industrijom svetla buducnost.

Deset kompanija na koje treba obratiti pažnju

Applied materials (Santa Clara, California),
Miasole (Santa Clara, California),
MMA Renewable Ventures (San Francisco, California),
nanosoler (Palo Alto, California),
Q-Cells (Thalheim, Germany),
REC (Hovik, Norway),
Sharp (Osaka, japan),
SunEdision (Baltimore, Maryland),
SunPower (Sunnyvale, California),
Suntech Power (Wuxi, Jiangsu Province, China).

Zaključak

Ne može se očekivati da solarni sistemi postanu glavni oblik razvoja produktivnosti u nerazvijenim oblastima, pre svega zbog svoje male snage ili, ukoliko su i dovoljno velikih dimenzija, zbog previsoke cene. Međutim, esencijalna je njihova socijalna uloga. Oni generišu nove poslove i, pre svega, obezbeđuju osnovne elemente konfora i prozor u druge delove sveta suzbijajući egzodus i smanjujući veliki jaz između standarda savremenih gradova i zaostalosti udaljenih i nerazvijenih oblasti.

Obnovljivi izvori energije predstavljaju jedina moguća rešenja u obezbeđivanju minimalnog komfora za ruralna područja, a to podrazumeva svetlo, pumpe za vodu, lekove i zdravstvenu zaštitu, rashladne uređaje za zaštitu lekova i hrane, kao i telefon, radio i televizijske uređaje radi održavanja komunikacija sa svetom. Solarna sela na raspolaganju bi mogla da imaju male pumpe (snage 1-3 kW) za pitku vodu kao i za navodnjavanje biljnih kultura, minielektranu koja bi služila kao mesto gde bi korisnici mogli da pune svoje baterije, generator za osvetljavanje ulica, škola ili medicinskih centara. Ovi sistemi mogu postati dostupni stanovnicima ruralnih područja ukoliko države prihvate troškove instaliranja ovih sistema, a korisnici troškove njihovog održavanja.

Pokret ka široj upotrebi obnovljivih izvora energije postaje neumoljiv. Prema Global Environmental Facility, tržište solarnih fotonaponskih ćelija širi se 15% godišnje, pre svega zahvaljujući zemljama koje su ove tehnologije unele u svoje nacionalne planove energetskog razvoja. Širenje tržišta i napredak u itsraživanju i razvoju dovešće do daljeg snižavanja cena. Dok ova oblast bude dobijala snažnu podršku u vladama pojedinih zemalja, biće daljeg napretka, a tržište će obaviti ostalo.

Literatura:

[1] http://sr.wikipedia.org/

[2] http://www.economy.rs/video/7767/ekologija/Solarni-tornjevi--buducnost-proizvodnje- energije.html

[3] Slaviša Djukanović, Solarna energija, Ekonomski institut, Beograd

[4] Dr Tomislav M. Pavlović, Dr Branislav D. Čabrić, Solarna energetika

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi