SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONIKE
/ ELEKTROTEHNIKE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Kvalitet električne energije-viši harmonici1.1. Kvalitet električne energijePrisustvo velikog broja nelinearnih potrošača u distributivnim mrežama dovodi do niza negativnih efekata koji se odražavaju kako na samu mrežu tako i na ostale priključene potrošače. Zajednički interes potrošača i proizvođača električne energije je poslednjih godina doveo u žižu interesovanja probleme vezane za kvalitet električne energije, odnosno sadržaj harmonika u distributivnoj mreži i druge aspekte kvaliteta električne energije (neprekidnost napajanja, prisustvo kratkotrajnih fluktuacija i distorzija,...). Danas je u svetu pred proizvođače i projektante uređaja energetske elektronike postavljen čitav niz standarda i preporuka iz oblasti kvaliteta električne energije. Tradicionalno se smatralo da je kvalitet električne energije u stvari pouzdanost,odnosno nepostojanje trajnih prekida u snabdevanju električnom energijom, dok moderno shvatanje kvaliteta električne energije podrazumeva i sigurno (neprekidno) napajanje i fizički kvalitet napona. Problemi neprekidnosti napajanja se uglavnom rešavaju u toku postupka planiranja i izgradnje mreže, dok je problem fizičkog kvaliteta napona usko vezan za eksploataciju. Dominantan uticaj na fizički kvalitet napona imaju nelinearni potrošači (uređaji energetske elektronike, zasićene električne mašine,elektrolučne peći, itd...),tranzijentne pojave usled komutacija u sistemu (rad prekidača),rad elektroenergetskog sistema na granicama mogućnosti, itd... Narušavanje kvaliteta električne energije podrazumeva narušavanje osnovnih parametara napona u ustaljenim ili prelaznim režimima i deformaciju talasnih oblika. Osnovni parametri napona su njegova efektivna vrednost, frekvencija i simetrija faznih napona.Dalje će biti razmatrani standardi vezani za sadržaj viših harmonika kako napojnog napona tako i struje koju potrošač uzima, dok drugi aspekti kvaliteta električne energije se neće razmatrati. 2. Viši harmoniciNapon viših harmonika je sinusni napon, čija je frekvencija celobrojni umnožak frekvencije osnovnog harmonika.Viši harmonici su nepoželjni u mrežama, jer se zbrajaju na osnovni talas i izobličuju ga, što uzrokuje problem u napajanju osetljivih potrošača, npr. medicinske opreme,koja zahteva čisti sinusni napon. Slika 2.Talasni oblici napona prvog, petog i sedmog harmonika
Dopuštene vrednosti viših harmonika (h od 2 do 40) tablično se prikazuju, i to: - pojedinačno, njihovim amplitudama (Uh), svedenim na amplitudu osnovnog harmonika ....................................................................................................(1) 2.1. Merenje ukupnog harmonijskog izobličenja naponaZa izračunavanje THD U koriste se izmerene (RMS) vrednosti svakog od prvih 40 harmonika (Un) i vrednost nazivnog napona (osnovni harmonik), koja prema normi EN 50160 iznosi npr.: U1 = 220 V, a prema jednačini: Pomnoženo s 100%, THD U % ne sme biti veće od 8% vrednosti nazivnog napona. Ta jednačina u skladu je sa normom EN 61000-4-7. 2.2. Izračunavanje ukupnoga harmonijskog izobličenja napona i strujeZa izračunavanje THD U i THD I, primenjuju se sledeće jednačine: ……………………………………………………………(3) Pri čemu su: 3. Izvori viših harmonikaIzvori viših harmonica su:
Slika 3.5. Talasni oblici struje: 4. Problemi zbog viših harmonikaProblemi koji u elektroenergetskom sistemu nastaju zbog prisustva viših harmonika su brojni i ovde će biti navedeni samo neki, kao što su: Manja iskoristivost snage. Mrežni kablovi su dimenzionisani
i osigurani na osnovu struje koju mogu sigurno isporučiti. Pošto mali
faktor snage povećava prividnu struju iz izvora, iznos korisne snage koju
može povući kolo je smanjen zbog toplotnih ograničenja. 5. Metode za neutralisanje viših harmonikaDa bi se harmonijski problem smanjio ili eliminisao postoji nekoliko osnovnim rešenja:
5.1. Metode smanjenja intenziteta harmonijskih strujaMetode smanjenja intenziteta harmonijskih struja obično podrazumevaju menjanje načina rada pogona, koji generišu harmonike. Takav pristup je teško praktično izvesti, jer to može da utiče na kompletan proizvodni proces, odnosno moguće je jedino u fazi projektovanja.
Z1 i Z2 su impedanse priključnih kablova Osetljivi prijemnici Nelinearna opterećenja Slika 5. Izmeštanje nelinearnih prijemnika
Impedanse priključnih kablova Osetljivi prijemnici Nelinearna opterećenja Nelinearna opterećenja Slika 5.1.Priključenje više nelinearnih prijemnika
Visokonaponska strana Nelinearna opterećenja Linearna opterećenja Slika 5.2. Posebni transformatori za posebne vrste prijemnika
5.2. Postavljanje filteraU slučajevima kada navedena rešenja nisu dovoljna ili nemoguće ih je izvesti primenjuje se rešenje ugradnjom filtera.Postoje tri vrste filtera:
5.2.1. Pasivni filteriPasivni filteri se najčešće postavljaju paraleno potrošaču i sastoje se od kondenzatora sa pridodatom prigušnicom slika 5.4. Rezonantna frekvencija filtera se proračunava uvek da bude nešto ispod frekvencije najnižeg dominantnog harmonika. Time se obezbeđuje da filter pravilno radi i u slučaju oscilacija parametara kondenzatora zbog temperature i sl., a i da se izbegne da se antirezonantna učestanost približi učestanosti harmonika. Primena serijskih filtera se ređe primenjuje, a cilj im je da predstavljaju visoku impedansu za harmonike struje i na taj način blokiraju njihovo širenje u mrežu. Primenjuju se:
Slika 5.4. Pasivni filter 5.2.2. Aktivni filteriAktivni filteri su u stvari energetski elektronski pretvarači, koji su tako programirani da vrše kompenzaciju viših harmonika. Aktivni filteri kompenzuju više harmonike,proizvedene od strane nelinearnih prijemnika,tako što proizvode iste takve harmonike samo suprotnih faza. Sa takvim filterom obezbeđuje se "čista" sinusoidna struja mreže, a često i faktor snage 1. Složenije konfiguracije omogućuju potpuno otklanjanje svih poremećaja, koji utiču na kvalitet električne energije. Slika 5.5. Aktivni filter
Slika 5.6. Talasni oblici struje opterećenja pre i posle filtriranja Slika 5.7. Visokonaponski aktivni filter Charm BP, firme ABB 5.2.3. Hibridni filteriKombinacijom pasivnih i aktivnhi filtera dobijaju se hibridni filteri.Ovo rešenje
nudi prednosti oba tipa filtera i obuhvata širok spektar snaga.Primenjuju
se obično u industrijskim postrojenjima koja sadrže nelinearna opterećenja
čije snage idu preko 200kVA. Slika 5.8. Hibridni filter 5.3. Popravka faktora snageNajjednostavniji način da se ostvari kontrola viših harmonika i pritom popravi
faktor snage je ugrađivanje kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne
energije. Slika 5.9. Kondenzatorska baterija sa pridodatim rednim impedansama 6. Standardi i preporuke6.1. Standardi i preporuke u FrancuskojU Francuskoj su prema preporuci Regulations Concerning the Installation of Power Convertors Taking into Account the Characteristics of the Supply Network,definisane sledeće granične vrednosti viših harmonika harmonijskog izobličenja, kada je samo jedan potrošač vezan za tačku priključenja na mrežu, i iznose: a) za parne harmonike 0,6% osnovnog harmonika napona, Ove granice su izabrane tako da se osigura nivo od oko 5% THD napona u tački priključenja, da ne bude premašen kada su svi potrošači priključeni. 6.2. Nemački standard DIN 57160 (VDE 0160/11.81)U Nemačkoj standard DIN 57160 (VDE 0160/11.81) određuje dozvoljene nazivne vrednosti uređaja koji generišu više harmonike, koje nisu veće od 1% vrednosti snage kratkog spoja. Pojedinačni nivoi harmonika, do 15-tog harmonika iznose 5% osnovnog harmonika napona,dozvoljeni nivo harmonika opada do 1% osnovnog harmonika napona za 100-ti harmonik, prema definisanoj krivoj liniji. Ukupno harmonisko izobličenje napona u tački priključenja ne sme da pređe 10%. 6.3. Standardi i preporuke u ŠvedskojŠvedska, probleme viših harmonika opisuje u posebnoj preporuci i definiše zahteve kojima se ograničava priključenje potrošača u zavisnosti od mesta priključenja,vrste potrošača i ukupnog harmonijskog izobličenja. Tabela 1. Ukupno dozvoljeno harmonijsko izobličenje u Švedskoj 6.4. Standardi i preporuke u AustralijiIstorijski gledano, prvi kompletan standard koji razmatra probleme viših harmonika u distributivnim i prenosnim mrežama je izdat u Australiji (Standard AS 2279-1991) Standard se sastoji iz četiri dela: Prvi deo standarda se primenjuje na aparate za domaćinstvo i slične uređaje naznačene snage manje od 4,8 kVA priključene na distributivnu niskonaponsku mrežu nazivnog napona 240 V monofaznog sistema i 240/415 V trofaznog sistema. U ovom delu standarda se određuju: — dozvoljene vrednosti viših harmonika struje koje mogu u distributivnu mrežu unositi pomenuti uređaji,
Za monofazne uređaje naznačenog napona 240 V, kao i za trofazne uređaje naznačenog napona 415 V, primenjuju se granične vrednosti harmonika struje Ih, i napona Vhprema tabelama 2 i 3. Tabela 2. Granične vrednosti harmonika struje prema
Australijskom standardu AS
U drugom delu standarda date su maksimalno dozvoljene vrednosti viših harmonika koje u distributivnu mrežu unosi industrijska oprema napajana sa srednjeg i visokog napona,naznačene snage veće od 4,8 kVA. Kako je pomenuta oprema raznovrsna, izvršena je njena podela u tri velike grupe: - Prvu grupu čine uređaji koji se mogu priključiti bez posebne dozvole na distributivnu mrežu, a čija naznačena snaga je manja od 0,3% snage trofaznog kratkog spoja u tački priključenja. b) U slučaju priključenja više manjih pretvarača suma njihovih snaga ne sme da pređe granicu od 75 kVA; c) Pri monofaznom priključenju naznačena snaga pretvarača nije veća od 5 kVA pri naponu 240 V, odnosno 7,5 kVA pri naponu 415 V. - Druga grupa potrošača obuhvata uređaje koji se mogu priključiti na distributivnu mrežu ako postojeće ukupno harmonijsko izobličenje u tački priključenja nije veće od 75% vrednosti harmonika napona pre priključenja. - U treću grupu spadaju uređaji velikih snaga i za njih su potrebna posebna merenja i studije. 6.5. Standardi i preporuke međunarodne elektrotehničke komisije (IEC)Problemom viših harmonika se bavi više radnih grupa Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC). Prvi standard se pojavio 1982. godine, (IEC 555) koji se sastoji iz tri dela: IEC 555-1 Definicije, IEC 555-2 Harmonici, IEC 555-3 Fluktuacije napona. Ovaj standard je preveden i primenjuje se u Srbiji i Crnoj Gori od 1989-godine, (JUS N.A6.101, JUS N.A6.102, JUS N.A6.103). U standardu IEC 61000-3-6 , definišu se osnovni zahtevi koje treba da ispune nelinearni potrošači da bi se priključili na distributivnu mrežu. Granične vrednosti viših harmonika su tako određene da se održi zadovoljavajući kvalitet napona i to kako u tački priključenja nelinearnog potrošača na distributivnu mrežu tako i prema ostalim potrošačima. Tabela 4. Granične vrednosti harmonika napona na nivou
elektromagnetne Na osnovu ove procedure može se proceniti da li će amplitude unetih viših harmonika u distributivnu mrežu zadovoljiti planirani nivo, odnosno nivo elektromagnetne kompatibilnosti. Ukoliko potrošači zadovolje navedene granične vrednosti sadržaja viših harmonika, dozvoljava se priključenje, a u protivnom se priključenje uslovljava odgovarajućim metodom za eliminaciju viših harmonika. Takođe, ovim standardom se definiše da za pojavu viših harmonika u havarijskim radnim režimima odgovornost snosi isporučilac električne energije a ne potrošač.Za priključenje malih potrošača koji ne unose značajna harmonijska izobličenja struje i napona ne mora se tražiti posebna dozvola. Priključenja ovih potrošača na niskom naponu su regulisana standardima IEC 61000-3-2 i IEC 61000-3-4. Otvaranjem tržišta, električna energija postaje roba kao i svaki drugi proizvod te mora zadovoljavati zadate kriterijume kvaliteta. U prenosnoj mreži probleme predstavljaju elektrolučne peći,vetroelektrane, i železnica, dok su u distributivnoj mreži najveći problem uređaji koji se zasnivaju na energetskoj elektronici. Ograničavanje viših harmonika u distributivnim mrežama pomoću odgovarajućih standarda i preporuka neophodno je iz više razloga:
Iz pregleda nacionalnih standarda i preporuka se vidi da većina njih određuje granične vrednosti ukupnog harmonijskog izobličenja THD, koje se razlikuju na pojedinim naponskim nivoima. U većini zemalja se ovaj faktor usvaja da bude za niski napon THD <5%, za srednji napon THD je između 3 i 5%, a za visoki 1-1,5%. Literatura[1] Željko Novinć,Kvalitet električne energije-priručnik,Elektrotehnički
fakultet Osijek
|