Sistem kontrole | SEMINARSKI RAD IZ LJUDSKIH RESURSA

Sam naziv potice od francuske reci “controle”, a ova od latinske reci “contra rotula”, kojom se u 18.veku oznacavao kontrolni prepis neke isprave,ugovora,sudske odluke i sl.
Iz francuskog jezika rec kontrola je usla u nas jezik,kao i u mnoge jezike sveta.Tom prilikom ta rec poprima razlicito znacenje koja se sve vise priblizava danasnjem znacenju.U zavisnosti od aspekta sa kog je tumacena – pravni,finansijski,politicki,socioloski,organizacioni i dr., rec kontrola daje razlicit smisao,sadrzaj i znacaj.Sa stanovnistva karaktera nase analize posebno je interesantna definicija koju daje poznati strucnjak za organizaciju rada Fajol.
Po njemu kontrola znaci “Proveravanje da li se poslovi izvrsavaju u saglasnosti sa usvojenim planom,izdatim naredjenjem i uspostavljenim principima”.Zbog toga “kontrolisati znacI ustanoviti da li se radne operacije u svako doba odvijaju prema prihvacenom planu,izdatim nalozima I postavljenim nacelima”.
Tako shvacena kontrola je u funkciji ostvarivalja normalnog funkcionisanja organizacije.Ona treba da omoguci i unapredi sistem planiranja,organizacije sistema upravljanja i rukovodjenja i nesmetani tok procesa rada.
Cilj svake kontrole je maksimalno eliminisanje greske u radnim procesima.Kao najcesci uzrok pojave greske je ljudski factor.Savremeni trendovi nalazu da se procesom automatizacije ljudski factor svede na sto manju meru.Medjutim,namece se jedno logicko pitanje:Gde nas vodi besomucna automatizacija? Nije li to pocetak nepovratne zavisnosti od masina i stavljanja ljuid u zavistan polozaj od strane sopstvenog orudja tj. masine.
Hajde da razmotrimo neke druge aspekte,vise ljudskije i humanije.Hajde da pokusamo da primenimo malo samodiscipline i odgovornosti malo KONTROLE LJUDSKIH RESURSA !

1) Pojam, sustina i vrste kontrole

Kontrola je redovna aktivnost koja prati poslovanje svake organizacije.njome se utvrdjuje stepen odstupanja od stvarnog ponasanja organizacije od planiranog,odnosno zeljenog.
Ona se ostvaruje preko tri grupe aktivnosti:
utvrdjivanje standarda
Utvrdjivanje odstupanja na bazi komparacije ostvarenog stanja sa planiranim, zeljenim
preduzimanje mera i akcije za odklanjanje ili bar ublazavanje nastalih gresaka,odstupanja. Kontrola se uvek zasniva na odredjenim standardima.Oni po sebi predstavljaju zeljene karakteristike izlaznih rezultata organizacije.Standardi se izrazavaju u obliku kvaliteta,kvantiteta,ekonomskih rezultata,troskova i vremena.
Standardi mogu biti objektivni(relativno lako merljivi) kao sto je obim proizvodnje,produktivnosti,dobiti i sl., a mogu biti subjektivni(relativno tesko merljivi) kao sto je ugled firme,odnos prema poslovnim partnerima i td.
Kada se utvrde standardi onda se pristupa stvaranju mehanizama za njihovu komparaciju.Komparacija ostvarenih rezultata moze se vrsiti sa planiranim rezultatima,sa rezultatima iz proslosti ili sa rezultatima drugih-srodnih organizacija.Ukoliko su utvdjena odstupanja u granicama dozvoljenog onda se ne preduzimaju nikakve korektne akcije.Ukoliko pak njihovo odstupanje izlazi iz okvira dozvoljenog onda se preduzimaju odredjene mere i akcije za njihovo odklanjanje ili bar ublazavanje.
Vremenski period u kome ce se vrsiti kontrola zavisi od prirode posla i karaktera kontrole.Nekad je dovoljno da se ta kontrola obavi jednom mesecno,nekad jednom nedeljno,a nekada svakodnevno,stalna kontrola.To se radi u slucajevima kada postoji opasnost da nastanu velike stete.
Za efikasnu kontrolu veoma je vazan i dobar sitem informisanja.Ukoliko je kontrolom uoceno znacajno odstupanje treba sto pre obavestiti nadleznog rukovodioca.Tada se jos nesto moze uciniti da bi se izbegle katastrofalne posledice.Ukoliko se nadlezno lice kasno obavesti o nastaloj situaciji,sanse da se posledice izbegnu su veoma male ili nikakave.
Kontrola se razlicito deli.Tako npr. S obzirom na subjekte kontrole deli se na unutrasnju i spoljnu.Dok unutrasnju kontrolu,unutar radnih organizacija vrse zaposleni neposredno ili posredno preko odgovarajucih izabranih organa,spoljnu kontrolu vrse odredjeni drzavni organi,u skladu sa vazecim propisima.
Ako se podje od predmeta kontrole onda se ona deli na kontrolu nad propisima i nad radom.
S obzirom na sankcije kontrola se deli na pravnu(koju sprovode pravni organi I koja primenjuja pravne sankcije prema vazecim propisima) i vanpravnu(koju sprovode odredjeni drustveni organi,a sankcije su uglavnom moralnog i drustvenog karaktera).
Ukoliko se pak podje od vremena u kome se vrsI,kontrola se deli na predhodnu ili preventivnu, mekucu i naknadnu.
Predhodna kontrola podrazumeva preduzimanje akcija u cilju sprecavanja nezeljenih devijacija odnosno odstupanja od plana.Ta kontrola je najsmislenija.Treba preduzeti mere pre nego sto dodje do devijacija,steta.Zato svaka savremeno organizovana organizacija radije vrsi predhodnu,nego naknadnu kontrolu.Tekuca kontrola se odnosi na kontrolu aktivnosti kao i na preduzimanje korektivnih mera i akcija u cilju sprecavanja da greske,devijacije ne poprime siroke razmere.
Naknadna kontrola se odnosi na utvrdjivanje nastalih gresaka,propusta,devijacija kao i na preduzimanje potrebnih mera za njihovo otklanjanje ili bar ublazavanje.
Predmet kontrole su uglavnom:ulaganja,rezultati,odnos rezultata prema ulaganjima,poslovne funkcije i neposredni izvrsioci.
Kontrolom ulaganja prati se:kvalitet i troskovi ulaznih elemenata organizacije(rad,sredstva,predmeti rada i energija).
Kontrola rezultata odnosi se na kvalitet,kvantite i vrednost izlaznih rezultata pojedinih procesa organizacije(proizvoda,usluga,odluka).
Kontrola ulaganja u odnosu na rezultate odnosi se na utvrdjivanje sposobnosti organizacije da ostvari naturalne i vrednostne rezultate u odnosu na jedinicu odredjenih ulaganja.Za utvrdjivanje tog odnosa najcesce se koriste osnovni ekonomski principi:produktivnost,ekonomicnost,rentabilnost.
Kontrola poslovnih funkcija predstavlja poseban oblik kontrole razlicitih aktivnosti,koja se realizuje u okviru pojedinih poslovnih funkcija organizacije.Ta kontrola se moze organizovati u obliku:tehnicke kontrole,finansijsko-materijalne kontrole,kontrole osnovnih sredstava i dr.Kao poseban oblik kontrole ostvarenih rezultata organizuje se kontrola kvaliteta proizvoda.
Kontrola neposrednih izvrsilaca obezbedjuje pracenje pojedinih izvrsenja operativnih zadataka organizacije.Rukovodioci kao izvrsni organi dobijaju odredjene zadatke,rasporedjuju ih na pojedine izvrsioce,koji su im podredjeni i kontrolisu njihovo izvrsenje.Preko funkcije rukovodjenja kontrola se ostvaruje na tri nivoa:najnizi(operativni),srednji(finkcionalni) i najvisi(upravljacki).
Operativni rukovodioci(menaxeri) kontrolisu rezultate i troskove organizacionih celina-nabavka,marketing,finansije,kadrovi i proizvodnja i njihov doprinos ostvarenju operativnih i strateskih ciljeva.
NajvisI rukovodioci(top menaxeri) kontrolisu profitabilnost,rentabilnost i likvidnost organizacije i ostvarenje njenih srateskih ciljeva.

2) Automatska kontrola

U savremenim uslovima postoje automatska sredstva za ostvarivanje kontrole.Otkrice racunara i njihova primena u poslovanju unela je revolucionarne promene u toj oblasti.Racunar moze veoma brzo i precizno da obradi ogroman broj informacija.Uvodjenjem racunara i izradom adekvatnih programa za to pracenje vreme se skracuje na simbolicno,a broj ljudi se svodi na nekoliko.
U ranijm periodu sistem kontrole,preko racunara,ostvarivale su se samo velike organizacije.Danas,sa usavrsavanjem i pojeftinjenjem te opreme,gotovo bez izuzetka koriste sve organizacije.
Primer: Beogradski RB “General ekonomik” prvi je na domacem trzistu ponudio sistem “finger 4500” za evidenciju prisustva zaposlenih
O prednostima koje ovaj sitem nudi u upravljackom procesu,svedoce iskustva nadleznih u SO Palilula:podstaknuta je prisutnost na random mestu a time i produktivnost.
Disciplina”uhvati krivinu za vreme posla”,iako medjunarodno nepriznata kod nas je,iz generacije u generaciju,najmasovnija pojava.Opstanak na trzistu u promenjenim uslovima diktira i drugacije ponasanje,sto objasnjava sve vecu zainteresovanost menaxera za uvodjenje sistema za evidenciju prisustva,pogotovo onih koji se ne mogu lako olako “zaobici”.
Kontrola dolazaka i odlazaka sa posla bila je osnovni motiv za uvodjenje sistema “finger 4500” i u opstini Palilula,kaze za “Ebit” njen sekretar Strahinja Sekulic:”Ideja nije nova,niti smo mi jedina opstina koja je ovaj problem pokusavala da resi,ali rezultati nisu bili zadovoljavajuci.Upotreba magnetnih kartica nije se pokazala dovoljno efikasnom,pa smo se odlucili za ovaj sistem koji prvenstveno eliminise mogucnost zaboravljanja i zloupotrebu kartica i omogucava nesumljivu indetifikaciju svakog pojedinca.

3) Znacaj kontrole

Kontrola pomaze svakoj organizaciji da ostvari postavljene ciljeve.Ona je potrebna jer obezbedjuje jeftinije i brze poslovanje,kvalitetniju proizvodnju,izbegavanje troskova zbog kvarova,skartova i zastoja.
Kontrola ne bi trebalo nikoga da uvredi.Naprotiv,svako bi trebalo da pozeli,jer mu ona omogucava bolje rezultate.Isto tako nadlezni rukovodioci ne bi smeli da izostave kontrolu zbog navodnog poverenja koje imaju u svoje saradnike.
Poverenje ne bi trebalo da preraste u naivnost ili cak zloupotrebu.Poverenje i kontrola su dve razlicite stvari.Treba da postoji i jedno i drugo.Tu je bitno pitanje mere.Sa kontrolom ne treba preterivati.
Preterana kontrola moze da izazove suprotne efekte.Za dobru i uspesnu kontrolu potrebne su mnoge predpostavke.i najbolji sistem kontrole nece uspeti ako nisu postavljeni dobri planovi,normative,organizacija njenog funkcionisanja.

4) Karakter kontrole

Po svom karakteru kontrola bi mogla da bude opsta i sveobuhvatna.
Ona je opsta,pre svega po svom dometu-obuhvata sve procese i odnose unutar radne organizacije.Podrucje njenog delovanja nije ograniceno.
Prati neprekidno poslovanje organizacije.Kontroli podlezu podjednko sve incijative,predlozi,nacrti,elaborate kao i svaka odluka,resenje,akcija,ostvareni rezultati.
Kontrola je sveobuhvatna.svaki zaposleniu svojoj radnoj organizaciji ima pravo da predlaze,daje sugestije i misljenje po odredjenim pitanjima,ali moze i da pita i da trazi odgovor,kao objasnjenje za neke postupke,ponasanja,neke odluke.U tom pravu da pita i da predlaze sadrzano je pravo svakog da moze da daje incijativu za pokretanje kontrole,postupka za njeno unapredjenje.
Karakterkontrole ogleda se i njenom nastojanju da obezbedi nesmetano funkcionisanje organizacije i siguran status zaposlenih u njima.

5) Tehnike kontrole

Tehnike kontrole obuhvataju metode i instrumente kontrole.Metodi kontrole su postupci sprovodjenja kontrole,a instrumenti kontrole su sredstva pomocu kojih se vrsi kontrola i prikazuju rezultati kontrole.Kako se perfomanse mogu kontrolisati sa aspekta kvantiteta i kvaliteta,pa se tehnike mogu podeliti na:
1)tehnike kvantitativne kontrole
2)tehnike kvalitativne kontrole

Medjutim,u praksi ove tehnike idu zajedno,jer svaki kvalitet pokazuje neki kvantitet,odnosno svaki kvalitet je rezultat datog kvantiteta.Prikazujemo ih odvojeno samo radi potenciranja njihovih karakteristika.

5.1) Tehnike kvantitativne kontrole

Nazivaju se tehnikama finansijske ili buxetske kontrole posto se najcesce koriste za postavljanje i kontrolu finansiskih perfomansi.U tehnike finansijske kontrole ukljucuje se:
1)finansijski izvestaji
2)racio brojevi
3)analiza prelomne tacke
4)buxet
5)revizija

Finansijske izvestaje cine:
a)bilans stanja
b)bilans uspeha
c)izvestaj o gotovinskim tokovima
d)kapitalni bilans

Bilans stanja pokazuje strukturu sredstava i izvora sredstava preduzeca,a oni su grupisani na osnovu odredjenih principa.On ne samo da pruza informacije menaxerima preduzeca,nego od njih trazi da na ovaj nacin prezentiraju informacije razlicitim dobavljacima.S obzirom da ima i odredjenu formu,bilans stanj je tehnika kontrole,a ne samo metod.
Bilans uspeha prikazuje strukturu prihoda i rashoda preduzeca i njihov saldo,a izvestaj o gotovinskim tokovima sadrzi prilive sredstav,odlive sredstava i njihov saldo.Kapitalni bilans prikazuje raspodelu ostvarenog dobitka,odnosno nacinaza pokrice gubitka.U njima su sadrzane kategorije na osnovu kojih menaxeri mogu da utvrde profitabilnost preduzeca,likvidnost i investicionu sposobnost i da na osnovu togaupravljaju razvojem preduzeca.dakle,”kontrolisu svoje mesto medju drugim preduzecima” i “traze odgovarajuce mesto preduzecu u buducem periodu”.
Racio brojevi se dobijaju stavljanjem u odnos pojedih kategorija iz finansijskih izvestaja.Stavljaju se u odnos kvantitativne velicine,a dobijaju pokazatelji kvaliteta poslovanja preduzeca,te se podjednako moze tvrditida su tehnika kvalitativne kontrole.
Moze se utvrditi mnogo racio brojeva,zavisno od potreba preduzeca i znanja onih koji ih utvrdjuju,sto znaci i od znanja funkcijskih menaxera iz ove oblasti.Racio rentabiliteta i racio likvidnosti su pokazateljibez kojih se ne mosu donositi osnovne odluke.Prvi predstavlja odnos izmedju dobitka i ukupnih sredstava preduzeca(aktive) i poznat je kao prinos na investicije(ROI-Return-On-Investment).Drugi pokazuje sposobnost preduzeca da izmiruje svoje obaveze i dobija se kao odnos odredjenih segmenata aktive i odredjenih segmenata pasive.Svi racio brojevi se predstavljaju tabelarno i sa postupkom utvrdjivanja cine tehniku kontrole.
Analiza prelomne tacke dovodi u vezu obim proizvodnje,prihode,troskove i dobitak.U prelomnoj tacki je dobitak jednak nuli,jer se proizvodi toliki obim proizvodnje da prihodi od prodaje pokrivaju troskove.To je obim proizvodnje ispod kojeg ili iznad kojeg ne sme da se proizvodi,jer se radi sa gubitkom.Zato se jos naziva tackom ili granicom rentabiliteta
Postoje dve granice rentabiliteta,odnosno dve prelomne tacke.Donja granica rentabiliteta(donja prelomna tacka) pokazuje donji obim proizvodnje ispod kojeg se ne sme proizvoditi,jer se radi sa gubitkom,a gornja granica rentabiliteta(gornja prelomna tacka) pokazuje gornji obim proizvodnje iznad kojeg se ne sme proizvoditi,jer se prelazi iz zone dobitka u zonu gubitka.

Za menaxere je vazna kontrola ovih tacaka,postona taj nacin kontrolisu rentabilitet preduzeca.grafikon rentabiliteta im slizi kao vazno upravljacko sredstvo.
D.njren i D.Voich razlikuju:operativni,gotovinski,kapitalni i programski buxet.Operativni buxetprevodi planove preduzeca u zajednicku meru(novac) i zahteva od menaxera upravljanje resursima u okviru njihove buxetske odgovornosti.Na primer,koliko treba da doprinese snizenju troskova menaxer prodaje,kolikomenaxer proizvodnje,koliko menaxer nabavke i td.Gotovinski buxet je izvestaj o gotovinskim tokovima,ali koji pored kolone ostvarenja sadrzi jos dve kolone(planirano i odstupanje),tako da se moze videti odstupanje u prilivu i odstupanje u odlivu novca,odnosno saldo.Menaxeri su odgovorni za takav saldo,ali i za preduzimanje korektivnih mera.Kapitalni buxeti su buxeti ivesticija(planiranih i ostvarenih),a programski buxeti su izraz zeljenih rezultata u nekoj oblasti u buducnosti,bez posebnog vezivanja za odredjen rok.Na primer,program razvoja novog priozvoda.On ima bar podjednako zastupljene kvalitativne elemente za kontrolu koliko i kvantitativne.
Valja napomenuti da sve navedene tehnike kvantitativne kontrole zahtevaju strucna znanja ne samo za njihovo kriranje i upotrebu,vec i za razumevanje informacija koje pruzaju.A rec je o informacijama koje odredjuju poziciju preduzeca i za koju su zainteresovani mnogi dobavljaci,ne samo u pogledu izrazavanja stanja,vec i u pogledu verodostojnosti tih informacija.Zato postoje nadlezna institucije u drustvu koje vrse reviziju finansijskih izvestaja,kako u pogledu tacnosti i verodostojnosti,tako i u pogledu zakonske uskladjenosti sa odredjenim propisima i kodeksima.

5.2) Tehnike kvalitativne kontrole

Nazivaju se tehnikama nefinansijske ili nebuxetske kontrole,jer se kontrolise kvalitet resursa,aktivnosti i outputa,odnosno kvalitet i rokovi.Gantov dijagram,tehnika glavnih dogadjaja.PERT tehnika,dijagram ucenja i petlja kvaliteta su samo neke od tih tehnika.
U Gantovom dijagramu se vidi planirano vreme za izvrsavanje neke aktivnosti i ostvareno vreme,tako da menaxer moze odmah preduzimati korektivne mere,a zavisno od uzroka koji su doveli do odstupanja i od raspolozivih resursa.Na primer,ako radnik nije mogao da radi planiranim intezitetom,onda na raspolaganju stoji:ili njegovo uvezbavanje,ili prekovremeni rad,ili zaposljavanje drugog radnika.Na menaxeru je da donese odluku.
Tehnika glavnih dogadjaja rasclanjuje proces rada na pojedine faze,a faze na dogadjaje.Menaxer mora da usmeri svoju paznje na obavljanje tzv. glavnih ili kljucnih,kriticnih dogadjaja.
PERT tehnika se koristi za kontrolu aktivnosti,rokova i troskova izvodjenja slozenijih projekata.Utvrdjuju se tzv. izazovne putanje:kriticna i subkriticna putanja.Kriticna putanja je najduce vreme za izvrsenje zadatka,a subkriticna je ona koja sledi iza kriticne.Sve dok postoje ova dva roka,menaxer je siguran da nije izabrao najgoru varijantu za ostvarivanje cilja.ako se prati vreme trajanja aktivnosti za izvrsenje dogadjaja rec je o PERT/TIME tehnici,a ako se prate i troskovi izvrsenja aktivnosti po pojedinim putanjama tj.nacinima u primeni je PERT/COST tehnika.
Dijagram ucenja ili kriva iskustva polazi od pretpostavke da se ponavljanjem aktivnosti uvezbavaju i zbog toga svakog sledeceg puta izvrsavaju za krace vreme,sto dovodi i do nizih troskova.Ovo pravilo vazi u 80% slucajeva da ce se sa udvostrucavanjem obima proizvodnje troskovi po jedinici proizvoda smanjivati za 20%,ako se na primer,obim proizvodnje povecaod 500 na 1000 komada,sto znaci za 100%,troskovi po jedinici proizvoda kod obima proizvodnje od 100 komada ce biti za 20% manji,sto znaci da ako su za 500 komada bili 10 din. po komadu,sada ce biti 8 din. po komadu.Steceno iskustvo,dakle snizava troskove po jedinici.
Petlja kvaliteta se posmatra kao jedan krug u kome su povezane sve poslovne funkcije preduzeca na zajednickom zadatku:na postizanju izvrsnog kvaliteta proizvoda ili usluga.

6) Kombinovane tehnike kontrole

Istaknuto je ,a moze se i uociti iz primera navedenih tehnika kontrole,da nije moguca stroga podela na tehnike kvantitativne i na tehnike kvalitativne kontrole.U praksi je cak ispoljena tendencija da se pronadje jedna integralnatehnika koja bi mogla da prikaze sve zeljene aspekte kontrole ili bar veci broj aspekata kvalitativne i kvantitativne prirode.Sve veci broj autora to svojstvo pripisuje balansnoj karti rezultata.
Balasna karta rezultata je tehnika za implementaciju strategije,te se u najnovijoj literaturi naziva strategijska mapa.Uveli su je u praksu Robert Kaplan i David Norton 1992.god. i neprekidno usavrsavali kako za primenu u profitnim,tako za primenu u neprofitnim organizacijama.kako strategija predstavlja kretanje preduzeca iz sadasnje do buduce pozeljne pozicije krozneizvesnu buducnost,kljucno je da svaki zaposleni u preduzecu jasno uvidi osnovne pretpostavke za implementiranje strategije,da se mobilisu svi resursi i sve organizacione jedinice preduzeca i da se neprekidno komparira postignuto sa pozeljnim.Strategijska mapa vizuelno prikazuje ciljeve preduzeca i kljucne odnose izmedju pojedinacnih ciljeva:finansijskih performansi,zadovoljstva kupaca,efikasnosti internih procesa i procesa ucenja.Ona povezuje razlicite stavke iz balasne karte u uzrocno-posledicni lanac povezivanjempozeljnih rezultata sa njihovim uzrocnicima.Strategija na principu top-donjn odredjuje poziciju u koju preduzece zeli da stigne,a onda put kojim dotle treba da stigne.To znaci da top menaxment preduzeca treba da ima viziju i da je prevede u ciljeve,a onda strategijom definise put do postizanja ciljeva
Misija profitnog preduzeca je ( I ) stvaranje profita za njegove vlasnike,a vizija je konkretizacija kako da ostvari.To moze da se postigne preko dve vrste finansijskih strategija:1) strategijom rasta prihoda i 2) produbljivanje,razvijanje odnosa sa postojecim kupcima preko prosirivanja asortimana i kanala prodaje.Strategija rasta produktivnosti moze da se razvije kroz:1) snizenje svih vrsta troskova i 2) smanjenjem angazovanog kapitala(osnovnih i ortnih sredstava)
( II ) Zadovoljstvo kupaca se postize asortimanom proizvoda ili usluga,dobrim odnosima sa kupcima i reputacijom koju preduzece ima u ocima kupaca,drugim recima preduzece moze da implementira tri vrste strategija: 1) strategiju operativne izvrsnosti,2) strategiju bliskosti sa kupcima i 3) strategiju liderstva u proizvodima.
( III ) Kada preduzece postavi cilj,finansijski ga izrazi i utvrdi nacine za zadovoljenje potreba potrosaca,usmerava se na svoje interne resurse,odnosno na scenu stupa srednji nivo menaxmenta,koji dobija zadatak da stvori i implementira taktike za :stvaranje klime za inovatibni rad,stvaranje korektnih odnosa sa dobavljacima,podsticanje na stednju resursa i stvaranje dobrih odnosa sa javnoscu.
( IV ) Temelj strategijske mape mape cine:kompetencije svih zaposlenih,primenjena tehnologija i organizaciona kultura.To je infrastruktura:podrska za koriscenje internih resursa,zadovoljenje potreba potrosaca i stvaranje profita za vlasnike preduzeca.
Preko ove cetiri etape se komunicira strategija ( I-IV) od top menaxmenta,preko srednjeg nivoa menaxmenta i prve linije menaxmenta,do nemenaxerskog osobnja u proizvodnji,ali se i dobijaju povratne informacije unazad-od radnike do top menaxmenta.Na taj nacin se kontrolise adekvatnost i u izboru i u implementiranju strategije odnosno kontroli podleze rad svih zaposlenih:od top menaxera (CEO) do radnika i pomocnog osoblja u proizvodnji,a kontrolise se i kvalitet,i kvalitet rada.

7) Kako kontrolu uciniti uspesnom?

Prvo. Treba tacno utvditi standarde i mere za utvrdjivanje sta je ispravno,a sta ide mimo predvidjenih okvira aktivnosti.Svakako,standardi se razlikuju,pa se produktivnost radnika na proizvodnoj traci ne moze meriti kao i produktivnost zamenika generalnog direktora kompanije.
Drugo. Treba shvatiti da se procesom kontrole mogu postici razni ciljevi kompanije,a ne samo kontrolisanje ljudi,tehnologije i finansija.Na primer,kontrolom moze da se unapredi kvalitet proizvoda i “otvore” vrata drugih trzista.Isto tako,kontrolom se stiti kapital,a formira organizaciono ponasanje usmereno na zastitu ljudi,tehnologije i sredine.
Trece. U procesu kontrole treba skupiti sto vise informacija i blagovremeno ih iskoristiti.Drugim recima,dobijene informacije sa protokom vremena gube na svom kvalitetu i vaznosti.Ako se ne reaguje”u pravom trenutku:,vec u “drugom”-informacija mozda vise nece biti relevantna za kontrolu.
^etvrto. Menaxeri moraju uspostaviti takav proces kontrole koji je razumljiv svakom pojedincu u organizaciji.Svaki clan organizacije mora znati sta se kontrolise,zasto se kontrolise i na koji nacin se kontrola vrsi.S druge strane,menaxer mora razvijati svest svih clanova organizacije da kontrola nije nesti sto je represivno i negativno za ljude,vec naprotiv-da je kontrola proce koji unapredjuje poslovanje,sto ce se pozitivno odraziti na sve zaposlene u kompaniji.

Posto svaka radna organizacija ima neke svoje specificnosti koje priozilaze iz karaktera delatnosti kojoj pripada odnosno koju obavlja,njena velicina,strukture,organizovanosti,lokacije i sl.,specifican je u nekoliko i sistem kontrole koji se u njoj uspostavlja.U sustini,uspesna kontrola se zasniva na principijelnosti.Bez ustanovljavanja i usled nepoznavanja principa kontrola bi se svela na puku formalnost.
Mozemo slobodno zakljuciti, a sto proistice iz gore navedenog teksta, neki osnovni principi kojima kontrola poljiva su:
princip zakonitosti- Zakonitost ima ogroman znacaj i trebalo bi da postane svakodnevna navika odnosno unutrasnja potreba ljudi i gradjana
princip istinitosti je jedan od najvisih principa,jer je utvrdjivanje istine osnovni smisao ostvarenja kontrole
princip samostalnosti se odnosi na samostalno delovanje organa kontrole,pocev od pokretanja icijative za vrsenjekontrole,preko donosenja za njeno sprovodjenje,pa svedo njenog stvarnog obavljanja
princip licne i kolektivne odgovornosti- Licna i koektivna odgovornost nosilaca kontrole javne funkcije srazmerna pravima koja mu ta funkcija obezbecuje
princip pravovremenosti u sprovodjenju kontrole je od izuzetnog znacaja za uspesno i efikasno sprovodjenje kontrole
princip stalnosti(permanentnosti)-Princip stalnosti kontrole podrzumeva neprekidno prasenje poslovanja radne organizacije,svih njenihoperacija i faza
princip racionalnosti- Kontrola treba da bude prakticna,racionalna i da daje pozitivne efekte
princip ekonomicnosti kontrole je u vezi sa principom racionalnosti
princip selektivnosti je povezan sa principom racionalnosti i ekonomicnosti
princip javnosti rada-Sustina principa javnosti rada se sastoji u cinjenici da su organi kontrole duzni da svoj rad sprovode javno

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI: