PRODUKTI TURIZMA

Prethodno poglavlje istaklo nam je faktore koji stimulisu razvoj pojedinih mesta -turistickih destinacija, i opisalo status turizma u najvecim svetskim regionima kroz kontekst ovih faktora. Poglavlje 5 nastavlja da ispituje nabavnu stranu turistickog sistema, fokusirajuci se na turisticke proizvode koji se mogu definisati kao kombinacija turistickih atrakcija i turisticke industrije. Dok su neke komercijalne atrakcije kao sto su zabavni parkovi, kazina i muzeji, elementi turisticke industrije, drugi, kao sto su nekomercijalni pejzazi i klima nisu. Iz ovog razloga i zbog toga sto su bitne i razlice komponente turistickog sistema, atrakcije se ispituju zasebno od industrije. Odeljak 5.3 objasnjava, kroz diskusiju, druge glavne komponente turisticke industrije ukljucujuci putne agente, transport, smestaj, hranu, pice, vodice i marketing. Poglavlje zakljucujemo , uzimajuci u obzir strukturne promene unutar savremene turizma.

TURISTICKE ATRAKCIJE

Turisticke atrakcije su bitan faktor i zato bi destinacije trebale da doprinose odlikujuci se raznolikim resursima. Kompilacija ponude atrakcija je osnovni korak koji obezbedjuje da odrediste ostvari svoj potpuni potencijal u tom smislu. U danasnje vreme nema sistema po kom se klasifikuju atrakcije tj. Ne postoje univerzalne atrakcije na turistickoj berzi. Kako god razlika izmedju glavne “prirodne” i glavne “kulturne” je zajednicki napravljena. Klasifikaciona sema je izlozena u tablici 5.1 i ona se drzi prirodnih-kulturnih razlika za ciljeve diskusije i pravi dalju razliku izmedju vidjenja prizora i dogadjaja. Cetiri kategorije atrakcija su prema tome podeljene: prirodni prizori i dogadjaji, i kulturni prizori i dogadjaji. Upotreba isprekidane linije u semi 5.1 kako bi razdvojila ove kategorije govori o tome da razlika izmedju “prirodnih” i “kulturnih”, i izmedju “prizora” i “dogadjaja” je cesto bleda. Upotreba ovih kategorija prema tome ne treba da zanemari cinjenicu da mnoge ako ne cak i sve atrakcije su hibridi u kategoriji. Nacionalni park npr.moze da kombinuje topograficke kulturne, biljne i zivorinjske elemente prizora. Sa tom kvalifikacijom turisticke atrakcije i povezane aktivnosti unutar svake od ove cetiri kategorije su objasnjene ispod.
Sledeci materijal ne pruza iscrpne informacije o ovoj ogromnoj i slozenoj temi, vec je pre namenjen da ilustruje pitanja menadzmenta u vezi sa razlicitim tipovima atrakcija. Jedna od tema je velika razlicitost turistickih atrakcija i mogucnost da vecina mesta ne razvijaju adektvatno njihov potencijal. Srodna tema je uloga kreativosti imaginacije u transformisanju ociglednih obaveza destinacija u turisticke resurse odrazavajuci subjektivnu prirodu kasnijeg koncepta.

5.2.1 PRIRODNI PRIZORI

Prirodne atrakcije, kao sto samo ime kaze su vise povezane sa prirodnom sredinom nego sa kulturnom. Atrakcija prirodnog prizora moze se podeliti na topografiju, klimu, vodu, divljinu, vegetaciju i lokaciju. Unutar jednog australijskog konteksta na turiste veliki utisak ostavljeju prirodni prizori kao sto su plaze i pejzazi. Ovi utisci se odrazavaju na popularnost plaza, botanickih basti, zooloskih vrtova i nacionalnih parkova kao mesta koje posecuju ovi turisti. Destinacije imaju malu mogucnost da menjaju svoja prirodna bogatstva - to znaci, da ili imaju visoke planine i tropsku klimu ili ne. Izazov je, prema tome, manipulisati trzistem tako da neatraktivni prirodni fenomeni postanu turisticki resursi.

TOPOGRAFIJA

Topografija se odnosi na geoloske karakteristike zemljista kao sto su planine, dolina, visoravni, ostrva, kanjoni, delte, stene, plaze, vulkani i pecine. Bogate stene i fosili su posebne vrste topografskih osobina od lokalne vaznosti u Australiji kao sto je Coober Pedy u juznoj Austarliji(opal), O’Briens Greek u Kvinslendu(topaz) i Novo Engleski region u novom juznom Wellsu.

PLANINE

Planine prikazuju subjetivnu i promenjljivu prirodu turistickih resursa. Kao rezultat pozorisno- dramski Alpski region kao sto su evropski Alpi i Severno Americke Stene pojevljuju se kao pozeljna mesta za turisticke aktivnosti i postepeno su se spajale u globalno zadovoljavajucu periferiju. Slican proces se trenutno odvija u azijskim Himalajima, juzno-americkim Andima, juznim Alpima Novog Zelanda i arfickim Atlas planinama- svi prethodno nerazvijeni kao turisticke destinacije zbog njihove relativne nepristupacnosti. Nize i manje dramaticni planinski venci kao sto su americki Apalaci, ruski Ural, obalski venci Australije su takodje visoko cenjeni za turisticke svrhe. Odredjene individualne planine zbog svoje izuzetne visine, estetike ili religioznog znacaja poseduju simbolicnu vrednost kao takozvne ikonske atrakcije koje turisti rado povezuju sa osobenim destinacijama. U Luru (nakadasnje Ajers stene) su najbolji Australijski primer dok ostali poznati primeri ukljucuju Mont Everest, Materhorn, Kilimandzaro, Fudzi (Japan), koji je zabelezen kao skoro savrsen mesavina vulkana. Planine su verovatno rangirane kao druge, odmah ispod plaza, kao najpopularnija topografska mesta za turisticke aktivnosti i ovaj status pruza mnoge izazove turistickim menadzerima sa obzirom na datu, krhku prirode Alpske okoline.

PLAŽE

Kao planine,plaze nisu oduvek bile cenjene kao turisticke atrakcije. Njihova popularnost se vezuje za industrijsku revoluciju i period posle Drugog svetskog Rata. Trenutno plaze su mozda stereotip masovnog turizma. Ne svi tipovi plaza, ipak su jednako omiljeni kod turista. Tamne plaze dobijene erozijom vulkanskih stena nisu popularne kao fine bele,pescane,plaze nastale od krecnjaka ili korala. One obuhvataju, u vecini slucajeva odmaralista sa preko tri zvezdice u Koralnim karibskim destinacijama kao sto su Antigua i Bahami,nasuprot vulkanskim ostrvama kao sto su Dominikana i Montserat. Centralni polozaj plaza za turiste koji dolaze u australiju je prikazano u tabeli 5.2 i pokazuje da 60 % posetioca provodili su makar neko vreme na plazi tokom 1999.godine dok je skoro 20% radije obilazilo obale i plaze duz Australije. Odlazak na plazu je takodje skoro najpopularnija aktivnost medju australijancima.

KLIMA

Turiste privlace odredjeni tipovi klima jos od davnina. Pre ere modernog masovnog turizma glavna atrakcija kod klime bila je potraga za hladnijim i suvljim vremenom povezan sa neugodnim letnjim vrucinama i vlagom urbanih predela. Beg u obalska odmaralista u Velikoj Britaniji i SAD-u tokom leta bila je i ostala potreba za hladnijim pre nego toplijim vremenom. Britanci i Holandjani izgradili su odmaralista na visinama u njihovim Azijskim kolonijama za slicne potrebe i mnoga od njih se i danas koriste u turisticke svrhe od strane post kolonijalne domorodacke elite i srednje klase. Primeri ukljucuju Simla i Darjeeling u Indiji i Kameron planine u Maleziji. Ovi nagoni su takodje karakteristicni za turiste sa srednjeg istoka u Australiju.
Dominanta vruce-hladno migracija je suprotna velikom broju “ptica” koje putuju u tople krajeve kako bi izbegle hladno vreme u svojim krajevima. Topli i suncani uslovi upotpunjeni belo-pescanim plazama i tirkiznom vodom definisu dominantni stereotip destinacija sa 3 zvezdice ranih godina 21 veka.
Neka podrucja mogu biti pretopla za vecinu turista sto odrazava malu potraznju za ekvatorijalnim i pustinjskim turizmom. Bitno, suptropske temperature od prosecno 20-30 stepeni celzijusa se smatraju optimalnim za *** turizam i ovo je dobar klimatski indikator potencijala turistickog razvoja u odredjenim destinacijama koje se baziraju na plazama i pokazuju da su i drugi kljucni kriterijumi takodje prisutni. Vazno odstupanje kod hladnog u toplo migracije je rast popularnosti zimskih sportova kao sto su skijanje, snow-bord, ski sankanje koje ukljucuje hladno u hladno migraciju ili redje vruce u hladno migraciju. Poslednji primer ovoga je putovanje autralijanaca u Americke Stene kako bi skijali ili vozili snow bord tokom leta u juznoj hemisferi. Kako god specificne dinamicne sezonske promene u klimi u okviru oba regiona dovode do znacajnih mesecnih fluktuacija u turistickim kretanjima ostavljajuci turisticke menadzere pred izazovom.

VODA

Voda je znacajan turisticki resurs samo u odedjenim uslovima. Za plivanje iziskuje visok kvalitet vode, odgovarajucu temperaturu i tople vodene uslove. Za surfovanje ipak topla voda znaci odgovornost- koje se odnosi na vaznost samo odradjenih delova istocne obale Australije, Havaja i Kalifornije kao udarna mesta za surfing. Okeani i mora, gde se suceljavaju sa suptropskim plazama su jedne od glavnih turistickih resursa baziranih na vodi. Cista jezera su takodje znacajna za rekreacione aktivnosti kao sto su brodarenje, za osnivanje vikendica i vikend naselja. Prostrana rekreaciona zaledja u kojima dominiraju vikendice i vikend naselja su zajednicka u delovima Evrope i Severne Amerike. Muskoka region u Kanadi je odlican primer, njegov razvoj je bio olaksan postojanjem nekoliko hiljada visoko uvucenih Glecerskih jezera, blizina Torontu i postojeci zeleznicki saobracaj i putevi.
Druge znacajne turisticke atrakcije su reke i vodopadi. Vodopadi sadrze snazan estetski dozivljaj za mnoge ljude i cesto konstituisu srz ikonske atrakcije zbog koje sekundarne atrakcije i ponekad citavo drustvo te destinacije podredjeni. Nijagarini vodopadi su primarni primer vodopada baziranog na turistickoj aglomeraciji. Drugi primeri ukljucuju Viktorijine vodopade, Iguacu vodopade. Jim Jim vodopadi u nacionalnom parku Kakaduu su glavni australijski primer. Vazna dimenzija menadzmenta u vodenom turizmu je status vode kao resurs za drge sektore kao sto su agrokultura, manufaktura i transport. Prema tome turisticki menadzeri i turisti moraju cesto da se takmice za pristu vodi sa drugim mocnim i cesto nekompitabilnim agentima.

SNEG

Sneg je cesto zastrasujuc za turizam i znacajan faktor osim u slucajevima debelog sneznog pokrivaca i vremenskih uslova koji su pogodni za skijanje i snow bord. Sneg je toliko ocigledno kritican za ski odredista da mnoga odmaralista moraju da ulazu u skup efekat vestackog snega i da u svim sezonama cak i po visokim temperaturama obezbede konstante i adekvatne klimatske uslove. Poznata ski odmaralista ukljucuju Wisler i Banff(Kanada), Apen i Lake Placid (Sad), Grenobl (Francuska), Sent Moris (Svajcarska). Zbog njegove umerene klime i nedostatka glavnih planinskih venaca Australija nema svoje mogucnosti za sportove na snegu. Ipak malo podrucje Australijskih Alpa pored Kambere ima odmaralista kao sto su Tredbo i Periser dolinu koje su znacajne za domace trziste.

GEOTERMALNE VODE

Kao sto je razmotreno u 3 poglavlju banje su istorijski vazna forma turizma koja je gubila u znacaju tokom dominacije morskog turizma. Povecanje koncentracije banja je povezano sa geoloskim aktivnostima koje su se dogadjale na povrsini zemlje kao sto su Island i Novi Zeland gde geotermalne vode sa tamosnjim terapeutskim kvalitetima su rado posecene. Banje su takodje nadjene duz Cesko-Nemacke granice i na planinama Apalaci u istocnom SAD-u. Procenjuje se da Evropske banje privuku oko 20.000.000 posetilaca godisnje.

DIVLJE ŽIVOTINJE

Kao turisticki resurs, divlje zivotinje se mogu podeliti na vise nacina za menadzerske ciljeve. Prvo, razlika moze biti napravljena “zarobljenih i slobodnih divljih zivotinja. Najbolji primer za prethodno je zoo-vrt koji je prirodno-kulturna atrakcija. Sa druge strane su divljine,gde se zivotinje slobodno krecu. Dok je posetiocu prakticno garantovano posmatranje zivotinja u zoo-vrtu, gde je minimalan prostor prebivanja zivotinja i nema traga otkricu ili licnom susretu. U divljini je mnogo drugacije. Mnogi zoo-vrtovi su sada rekonstruisani i preradjeni u “parkove divljine” koji obezbedjuju iskustvo kvazi okoline. U grafiku 5.2 se vidi da skoro polovina turista autralije posecuje parkove divljine ili zoo-vrtove.
Divlje zivotinje se takodje posmatraju kroz aspekt korisnih i nekorisnih za coveka . One se cesto love ili pecaju sto predstavlja jedan od glavnih oblika turizma u Severnoj americi, Australiji, Novom Zelandu i Evropi. Te aktivnosti, internacionalne dimenzije, ukljucuju big-game lov (vazan u delovima Afrike i Kanade) i deep-sea (duboko more)pecanje koje je zastupljeno u mnogim obalskim krajevima Australije. Zbog toga sto ove aktivnosti naruzavaju prirodu, menadzeri uvek moraju biti oprezni i obavesteni o nivoima populacije divljih zivotinja. U nekim krajevima, lov se koristi kao sredstvo menadzmenta da sacuva populaciju divljih zivotinja u balansu sa kapacitetima za ocuvanje okoline. U mnogim krajevima potere ekoturizma preuzimaju znacaj u lovu i ribolovu. Ovo stvara dilemu biznisu i destinacijama lova, koji moraju odluciti da li se fokusirati na lovili preci u ekoturizam ili polusati uskladiti ove nekompatibilne aktivnosti. Jedna kritika nacina klasifikacija zivotinja prema ovom aspektu je cinjenica da su obe dimenzije svojstvene svim oblicima turizma baziranog na divljim zivotinjama. Ugrozene su zasticene za njihovo dobro, na primer to je obicno sustinski deo lova i ribolova dok ekoturisti koriste drugacije proizvode (naftu, hranu suvenire) kao deo dozivljaja koji pruza posmatranje divljih zivotinja. Sadrzavajuci inovatovnost u posmatranom divlje zivotinje takodje se mogu smatrati simbolicnom formom potrosnje.

VEGETACIJA

Vegetacija postoji u uskoj vezi sa divljim zivotinjama i to ne moze biti razdvojeno od jednakosti ekoturizma. Ipak postoje situacije gde drvece, cvece i zbunje su vaznije pre nego podrzavanje atrakcija. Primeri ukljucuju ogromno crveno drvece Severne Kalifornije i livade sa divljim cvecem Zapadne Australije. Zarobljeni kroz nezarobljeni kontinuum je samo delimicno koristan u klasifikaciji biljnih resursa sa obzirom na to da je vegetacija nepokretna. Za menadzere ovo znaci da su inovacije relativno stabilne i turistima moze virtuelno biti garantovano vidjenje atrakcije. Ipak ovi isti kvaliteti mogu da impliciraju vecu ranjivost od stete i preiskoriscavanja. Urezivanje inicijala u stabla drveca i uklanjanje grana za potpalu su zajednicki primeri zloupotrebe vegetacije povezane sa turizmom. Zarobljena flora zajedno sa zoo-vrtom cine botanicku bastu. One se obicno nalaze u vecim gradovima i privlace veliki broj posetilaca.

ZAŠTIĆENA PRIRODNA PODRUČJA

Zasticena prirodna podrucja kao sto su nacionalni parkovi su amalgam topografskih, hidroloskih, zooloskih i vegetacionih resursa koji cine slozenu atrakciju. Kao prirodne atrakcije zasticen podrucja isticu se najmanje zbog 4 razloga: 1.njihov zasticeni status osigurava, bar teoretski, da integritet i atraktivnost njihovih sastavnih prirodnih resursa zasticen,2.iznos dostupne zemlje u relativno nerazvijenoj zemlji brzo opada dovodeci do unistenja stanista, prema tome osiguravajuci da su zasticena podrucja oskudna i pozeljni turisticki resursi 3. Ova podrucja su obicno zasticena zbog svojih izuzetnih prirodnih kvaliteta koji su atraktivni nekim turistima kao sto su planinski lanci ili retke vrste biljaka i zivotinja 4. Cinjenica da je jedno podrucje proglaseno kao nacionalni park ili svetsko nasledstvo potvrdjuje status na tom mestu kao atrakciju sa obzirom na to da mnogi ljudi predpostavljaju da to mora biti posebno oznaceno.
Zbog svega toga zasticena prirodna podrucja su danas posebno popularna za domace i strane turiste. Neki nacionalni parkovi kao sto su Yellow Stone, Grand Canyon i Yosemite (svi u SAD-u), Banf (Kanada) i Kakadu i Uluru (Australija) su ikonska atrakcija u svojim zemljama. Ironicno je reci da su mnoga zasticena podrucja prvo bila formirana za cuvanje, bez ikakve mogucnosti da ih poseti veliki broj turista i drugih posetilaca. Ipak kako je populacija vrsila pritiske i kako su drugi pritisci vrseni na ova posrucja njihovi menadzeri su sada vise otvoreni prema turizmu kao potencijalnoj aktivnosti za stvaranje prihoda koja moze da sluzi da spreci upad drugih destruktivnih aktivnosti.

LOKACIJA

Ekstremne ili centralizovane lokacije fasciniraju mnoge ljude i imaju potencijal da budu iskoriscene kao turisticke atrakcije. U nekim slucajevima gde geografski extremiteti su ukljuceni u turisticke proizvod ukljucuju land’s End (najsevernija tacka u Engleskoj) i Byron Bay svetionik u novom juznom Wellsu jednako ili vise atraktivno su visinski extremi ali njihovo posecivanje moze biti onemoguceno problemom nepristupacnosti.

5.2.2 PRIRODNI DOGADJAJI

Prirodni dogadjaji su cesto nezavisni od delova sveta i nepredvidljivi u svojim delovanjima i velicini. Selidba ptica je dobar primer. Kanadsaka pokrajina Saskatchewan postaje popularna za prolecne i jesenje migracije velikog broja barskih ptica, ali verovatnoca da se stigne na pravo mesto i u pravo vreme i da se vide spektakularna jata zavisi od raznih faktora, ukljucujuci lokalno vreme i velike skale klimatskoh promena.
Pomracenja sunca i komete su retki ali vise predvidljivi dogadjaji, koji okljupljaju veliki broj turista gde su uslovi dobrog pracenja tih promena predvidjeni. Vulkanske erupcije, koje privlace veliki broj turista zbog svoje lepote i opasnosti , se uglavnom nalaze na vec poznatim lokacijama, ali su cesto manje sigurne. Erupcija italijanskog vulkana Etna u 2001. je imala interesantan efekat i izazvala cudjenje kod turista, dok je u isto vreme unistio mogucnost skijanja kao lokalnu turisticku atrakciju. Prirodni dogadjaj udruzen sa okeanima i morima predstavlja plimu. Da bi postao resurs turizma aktivnost plime mora imati dramaticnu i najvisu komponentu. Jedna oblast koja iskoriscava izuzetne akcije plime je Canada's Bay of Fundy, gde je idealni geografski uslovi dovode do fluktuiranja plime od 12-15m, i ona predstavlje najvecu plimu na svetu. Ekstremni vremenski uslovi mogu da dovedu do prirodnih dogadjaja kada padavine napune obicno jezero Eyre u juznoj Australiji, tead se stvaraju efekti okeana u pustinji.

5.2.3 KULTURNA MESTA

Kulturna mesta, takodje poznata kao gradjevine, konstrukcije, ili napravljena mesta, razlicita su od svojih prirodnih duplikata. Kategorije udobnosti sadrze praistorijske, istorijske, savremene, ekonomske aktivnosti kao posebne rekreacije i maloprodaje. Razlicitosi izmedju prirodnih i kulturnih mesta su cesto zanemarene kada su u pitanju specificne atrakcije.
Praistorijski
Praistorijske atrakcije ukljucuju slikanje po stenama, graviranje po metalu i druga udruzena mesta sa domacim ljudima, sto se javlja u mnogim delovima Australije, Kanade i Amerike. Posebne kategorije praistorijskih mesta su megalisticka mesta ubruzena sa izgubljenim kulturama, koja su atraktivna zbog svojih misterioznih pocetaka. Kao savremeno hodocasce Stone Henge-a je osnovni primer i jedan od mnogih koji je sacuvao ikonski status. Drugi primeri sadrze dzinovske urezane glave isocnog Islanda i Nazca liniju Perua.
Istorijski
Istorijska mesta se razlikuju od praistorijskih zbog svoje povezanosti sa posebnim civilizacijama koje spadaju u zapamcenu istoriju. Ne postoji poseban, univerzalan kriterijum kada savremena umetnicka dela postaju istorjiska. Istorijska mesta mogu biti svrstana u podkategorije.
Spomenici i gradjevine
Stari spomenici i gradjevine su dostigli ikonski status u svojim postovanim zemljama ukljucujuci: Koloseum u Rimu, Piramide Egipta i Partenon u Atini. Mnogi savremeni primeri su Angkor Wat, Ajfelova Kula, Kip Slobode, Tadzmahal, Kremlin, Mount Rushmore i Tower of London, Sidnejski Harbur most takodje spada u ovu kategoriju, posle ovih atrakcija srodne strukture koje su se razvile u atrakcije sadrze dvorce Evrope, hindu hramove u Indiji i Karipske fabrike secera.
Bojna polja
Bojna polja su medju najpopularnijim turistickim atrakcijama koja svedoce o dugotrajnim ratovima i za turiste su cesto privlacne. Bojna mesta kao sto su Termopil, Hastings,i Waterloo su jos uvek jako popularni i posle zavrsetka svojih zbivanja. Pojava mnogih skorasnjih bitki kao sto je americki civilni rat u Gettysburg-u su za svoju popularnost duguju faktorima:
-tacna identifikacija i obelezavanje posebnih mesta i dogadjaja kroz bojna polja koja su moguca zbog slaganja sa odredjenim dokumentovanim modernim bitkama
-spisi o bitkama koji su dostupni svim poseticima
-ugled odredjenih bojnih polja kao svete strane/dogadjaji su izmenili istoriju
-licne veze-mnogi danasnji posetioci imaju deke i bake ili druge pretke koji su se borili u ovim bitkama
Drugi ratovi ili vojna mesta koja cesto prerastaju u turisticke atrakcije su vojna groblja, tvrdjave, kasarne i odbrambene zidove. Bojna polja i druga vojna mesta su primer osobitog fenomena poznatog kao mracan turizam.

PROSVETLJENJE TAMNE STRANE TURIZMA Mesta koja se povezuju sa smrcu i patnjom su dugo bila popularna kao turisticke atrakcije. Ipak ona su cak sta vise postala fascininacija za savremene turiste, pa neki istrazivaci sada pokusavaju da razumeju moderni fenomen mracnog turizma. Sta navodi veliki broj turista da posete mesta gde su americki predsednik Kenedi ili Martin Luther King ubijeni, ili gde je princeza Dajana ubijena? Zasto se improvizacija propasti Bliznakinja u Njujorku pojavljuje kao glavna turisticka atrakcija ovog grada? Ove atrakcije otkrivaju dublje i mracnije shvatanje u ljudsku prirodu. Mongi posetioci muzeja torture, npr., motivisani su groznim voajerizmom, srodnom tendencijom vozaca ka nespretnosti i stvaranju zrtava saobracajnih nesreca. Drugi su skloni sadistickim ili mazohistickim impulsima. Nigde ova kompleksnost, nije evidentnija nego mestima gde su jevreji unisteni za vreme Drugog Svetskog Rata, koja se pojavljvala kao glavni oblik tamnog turizma u Evropi i sire. Logori u Auschwitz(Poljska) i Buchenwald(Nemacka) su glavne destinacije evropskih turista. Sa gledista propagande oni takodje prikazuju opravdanu ideologiju zrtava saveznih drzava i moderne drzave Izraela predstavljajuci njihove neprijatelje kroz kontraste prizme apsolutnog zla kao olicenja logora. Jedna od najvecih atrakcija se nalazi u muzeju u Vasingtonu, koju je posetilo vese od milion ljudi od kad je osnovan 1993 godine. Odlika ovog muzeja je da posetioci pruzimaju identitet jevreja Hitlerove Nemacke i iskustvo »izgnanstva« , eventualnog »unistenja« dozivljavaju preko statua u muzeju. Neki se pitaju kako je moguce da postoji takav muzej u kom su smesteni ovi istorijski dogadjaji. Najveca izdaja je to sto se ovakve tragedije kao sto je ova koriste kao komercijalni produkti za turizam.

NASLEDJENE OBLASTI I PEJZAZ U mnogim gradovim istorijske oblasti su sacuvane i vodjene kao turisticka podrucja koja kombinuju atrakcije(obnovljene istorijske zgrade, kupovina) i servise udobnosti, restorani. Ocuvane zidine gradova rotenburg u Nemackoj, Jork u Engleskoj, Stari Grad Praga...spadaju u ovu kategoriju. The Millers Point oblast Sidneja je jedan od najboljih Australijskih primera sa svojom mesvinom pomorsk-istorijskih gradjevina, malih hotela, javnih povrsina, pozorista i stmbenih krajeva. Nasledjeni seoski pejzazi nisu toliko poznate i ocuvane. Australijski primer je Nemacke kulturna oblast Barossa Walley u juznoj Australiji.

MUZEJI Za razliku od bojnih polja, muzeji nisu vezani za to mesto u kom se nalaze i skoro svaka zajednica moze da poveca svoje turisticke resurse, dodavanjem i prikazivanjem lokalnih umetnickih cinjenica. Muzeji mogu da se rangiraju od najviseg profila, internacionalnih poznatih institucija kao sto je Nacionalni Muzej u Londonu, do manje poznatih kao sto je Wool Museum u Geelong, i malih reginalnih zajednica muzeja u regionima kao sto je Gympie u Kvinslendu. Cinjenica je da se muzeji razlikuju po stvarima koje prikazuju i interpretiraju, a to za atrakciju ima velike vaznosti kao i za marketing. Glavni savremeni trend je pomak ka predaji uzajamnog interpretiranja kao puta usluznnih slobodnih posetioca.

SAVREMENOST
Savremenost ili zivot u kulturnim mestima ukljucuje urbani fenomen kao sto je etnicko susedstvo i seoske atrakcijekao sto su kulturna sela. Polinezansko selo u Havajima i Taos Pueblo u Novom Meksiku su dobro poznati primeri kulturnih sela.

ETNICKA SUSEDSTVA
Veliki gradovi u Australiji, Kanadi, Sad i zapadnoj Evropi su poceli znacajno da se razlikuju kao rezultat savremene internacionalne migracije. To je dovelo do neophodnosti da susedstva budu povezana sa odredjenim etnickim grupama. Mnogo godina ova podrucja bila su znacajno otudjena od spoljne urbane zajednice, ali sada kineske cetvrti u San Francisku, Sidneju, Vankuveru, Njujorku i Torontu, npr, su se razvile u znacajne turisticke atrakcije. Ovaj trend je potpomognut imenima ulica na kineskom jeziku i odobrenjem da spoljni izgled prodavnica bude u azijskom stilu kao i druge specificne karakteristike ove kulture. Cilj je obezbediti turistima (kao i lokalnom stanovnistvu) iskustvo egzotignosti kako ne bi morali da putuju u daleke krajeve. Ono sto vise iznenadjuje od fenomena »kineskih cetvrti« bila je transformacija odredjenih delova Njujorka (delova Harlema) koji se smatraju opasnim i neprijateljskim getovima u zvucne centre africko-americke muzike,hrane i pozorista koji privlace mnoge bele posetioce.

EKONOMSKE AKTIVNOSTI
»Zive« ekonomske aktivnosti kao sto su rudarstvo, poljoprivreda i manufaktura su cesto odbravane od strane lokalne zajednice i pojedinacno od radnika zaposlenih u tim zajednicama. Kako bilo ove aktivnosti mogu takodje da rpuze fascinantno i neobicno iskustvo za one koji koriste proizvode ovih udruzenja, ali koji su odvojene od svoje stvarne proizvodnje. Na visem nivou prostrane separacije modernog drustva od procesa primarne proizvodnje u »posle industrijskom« period, i kasnije zelja za ucestvovanjem najmanje indirektno u takvim aktivnostima, mogu pomoci pri objasnjenju rasta popularnosti fabrika, rudnika i obilazaka farmi.

VINARIJE
Proizvodnja vinskog grozdja ili vinogradarstvo je specijalizovana forma poljoprivrede koja je izvukla interese turistickog trzista iako ne zbog razloga otudjenja datih iznad. Vinski turizam postoji dugo vremena u pojedinim delovima Evrope i severne Amerike i razvio se u Australiji kao razlicit turisticki p[roizvod jos od ranih 80-ih. Kao sa fabrikama i farmama mogucnost da se ugoste posetioci inostrani i domaci potrosaci predstavljaju bitan izvor dodatnog prihoda za vinske proizvodjace.

KANALI I ZELEZNICE
Prohodni kanali i zeleznice predstavljaju odlican primer funkcionalne adaptacije (upotreba ovih struktura za druge svrhe pre nego u svojoj originalnoj formi). Ovakve adaptacije povezane su sa pomakom od industrijskog ka postindustrijkom drustvu, gde su neki kanali i zeleznice vise prizori za turiste nego kao sredstva za prevoz tereta i industrijskih dobara-njihova originalna svrha. Engleska je jedno podrucje gde jebrodarenje na kanalima posebno vazno, kako je industrijska revolucija ostavila iza sebe hiljade kilometara nefunkcionalnih kanala koji su se pokazali idealnim za odvijanje ovih aktivnosti. Slican fenomen je ocigledan u severno Americkim lokacijama kao sto su Trent i Rideau kanali (Ontario Kanada) i Erie kanal (Njujork). The Puffing Billy zivopisno zeleznicko iskustvo u Dandenong-u vencima u Australiji su najpoznatiji primer funkc
ionalne adaptacije koja ukljucuje zeleznicu.

SPECIJALIZOVANE REKREACIONE ATRAKCIJE (SRA)
Od svih kategorija turistickih atrakcija SRA su jedinstvene zbog toga sto su stvorene samo kako bi izasle u susret potrebama turizma i rekreacionog trzista sa izuzetkom zicare i nekoliko drugih proizvoda koji zahtevaju specificne uslove, SRA su medju atrakcijama najmanje ogranicene kontekstom i lokacijama. Institucija, drugim recima ne zavisi od odredjenih okolnosti kao sto su lokacija odredjenih kulturnog ili fizickog okruzenja. SRA su tip atrakcija najjasnije povezani sa turistickom industrijom sa obzirom na to da su uglavnom u privatnoj svojini.
Kursevi golfa
Kursevi golfa su bitna podkategorija SRA iz nekoliko razloga:
-nedavno sirenje golf ustanova u svetu (preko 30.000 do sredine 90-ih)
-relativno veliki prostor koji zauzimaju
-njihova saradnja sa stambenim izgradnjama i integrisanim odmaralistima
-njihov kontraverzni uticaj na okruzenje
Velika koncentracija golf aktivnosti u podrucjima poput Palm Springsa, Kalifornije i Orlanda, Floride dovele su do pojave terena za golf, ili zemljista na kom su kursevi golfa i golf udruzenja znacajno iskoriscavali zemljiste. Zlatna obala je najbolji Australijski primer golf terena sa nekih 40 kurseva koji su dostupni kao i slican broj kurseva koji su u pripremi ili odobreni.
Kazina
Mnogo godina kazina su bili sinonimi za Monte Karlo, Las Vegas i jos nekoliko drugih mesta. Ipak kazina su se sirila sirom preko ovih tradicionalnih tvrdjava kako je vlada postala svesna i zavisna o profitu koje donose ove igre. Kazina su sada zajednicka mesta u severno ameriskim Indijskim rezervatima u centralnim gradovima, i kockarski brodovi na reci Misisipi u juznoj Americi. Sirenje je podstaklo turisticku industriju u Las Vegasa da ostane konkurentna podizanjem jos vecih i boljih hotela sa kazinima sa razlicitim sadrzajem (Excalibur, Luxor i Mgm Grand) koji su znacajno zamaglili razliku izmedju smestaja i atrakcije. Iako savrseno zamisljena da privuku strani profit, kazina kao sto su Jupiters kazino na Zlatnoj Obali su takodje zanimljiva i lokalnom stanovnistvu i njihovo prisustvo tamo cesto izaziva negativan stav o tom drustvu.
Parkovi sa temama
Parkovi sa temom su masovne, aktuelne SRA koje sadrze veliki broj atrakcija (voznje, zabave, egzibicije) ciji je da se grupama porodica obezbedi sveobuhvatno, celodnevno, rekreaciono iskustvo. Diznilend je najpopularniji internacionalni primer dok parkovi sa temom na Zlatnoj Obali su najpoznatiji Australijski primeri. Parkovi sa temom dobro ilustruju drustveni inzinjering ciji je smisao da pruzi uzbudljiva i spontana iskustva. U nekim slucajevima drustveni inzinjering salje slobodne ili oprezne ideoloske poruke.

TEHNOLOGIJA KAO ATRAKCIJA
ZEMLJA SUTRASNJICE
Moderna tehnologija ne samo da snabdeva turizam, vec je i u nekim slucajevima karakteristicna atrakcija. Zemlja sutrasnjice, jedna od nekoliko »carstva« u okviru Diznilenda u Anahajmu, Kalifornija, pokazuje ovo na velikoj skali. Izmedju mesta u Zemlji sutrasnjice nalazi se Astro Orbitor, 20m visoka pomerajuca skulptura i interaktivna buduca voznja iz snova. Antiopija omogucava deci da voze kola u stvarnoj velicini, predstavljena od strane Diznija kako bi predstavio tamosnje navike odgovorne voznje.
Druge slicne atrakcije su Rocket Rods, Space Mountain i Star Tours-avanture virtuelne voznje kroz vestacki kosmos. Zemlja sutrasnjice, kao Diznijevi parkov, predstavlja cisto, sigurno i zabavno mesto fantazije koja odgovara porodicama i primecen je kao takav, tu je i uznemiravajuca strana Mega atrakcija okrenutih ka tehnologiji. Stalna dimenzija je stavljanje akcenata na tehnoloski utopizam.
Zemlja sutrasnjice prikazuje svet buducnosti kao gostoljubivu, udobnu i prijateljsku okolinu. Nesvesna politka je da ce savremeni problemi kao sto su urbano sirenje, odstranjivanje otpada i beskucnistvo biti reseni tehnologijom. Sa logoima i proizvodima velikih koorporacija kao sto su General Motors i Chevron, poruka moze biti prosirena da mega kapitalizam predstavlja vozilo putem kojeg ce se utopija sutrasnjice, gledana iz ove perspektive, je samo vise od propagande kao turisticke atrakcije koje uzdize nacionalne i istorijske mitove.
Ironicno, elementi nostalgije i istorjie su celokupnost iskustva Zemlje sutrasnjice osnovana 1955.godine, privlaci mnoge posetioce koji cuvaju lepe uspomene iz bezbriznog perioda. Ova proslost je stalno prisutna kroz prizore originalnih umetnickih cinjenica kao sto su automobili iz 1950-ih koriscen kada je Autpija prvi put otvorena.
Zemlja sutrasnjice predstavlje i proslost i buducnost. To je tehnoloska atrakcija, deo kristalne kugle i muzeja, dobar oslonac konzervativne i kapitalisticke ideologije.

SLIKOVITI AUTO-PUTEVI, BICIKLISTICKE I PESACKE STAZE
Linearne rekreacione atrakcije su ponekad rezultat funkcionalne adaptacije , npr kanali, biciklovi i pesacke staze koji su stvoreni sa mestima gde su pronadjene napustene pruge. U drugim slucajevima linearne rekreacione atrakcije su izgradjene da omoguce specficne rekreacione i turisticke potrebe. The Blue Ridge staza i Natchez su Americki primer duge staze predvidjene za setnju. Varijacija predmeta puta je visenamenski auto put koji je odredjen kao alikovite marsuta. Australijski primeri su Viktoria's Great Ocean Road i Bridsville Track od Maree do Bresville.
Linearna prirda ovih atrakcija ima specijalan izazov za svoje rukovodioce ukljucujuci mogucnost da predju preko velikog broja politickih ovlascenja od kojih ce svaki imati uticaja preko resursa.duge pesacke staze ponekad prelaze preko privatnih poseda za dobar deo svoje duzine sto im pruza mogucnost da se prelociraju ukoliko vlasnici zemlje odluce da vise ne zele da staza prolazi kroz njihovo imanje zbog sigurnosti, brige i da bi se sacuvali od vandalizma.
U Velikoj Britanij polozaj javnih pesackih staza na privatnim posedima postalo je stalno i politicki resavano pitanje. Linearnost uglavnom znaci da svaka administrativna struktra kako god geografski smestena ce i dalje biti distancirana daleko od mesta atrakcije. Linearne SRA je takodje ocigledno da dele siroke granice sa susednim iskoriscenim zemljistem koje ne odgovara turizmu ili rekreaciji.
Postoji mogucnost da dodje do konflikta i nezadovoljstva zbog cinjenice da ove staze, putevi i biciklisticke staze zauzimaju velike resurse ovih susednih zemljista. Ipak, poslednji su osetljivi na modifikacije od stranih sila nad kojima menadzeri ovih atrakcija nemaju kontrolu.

MALOPRODAJA
Pod odredjenim uslovima maloprodajni proizvodi i usluge su glavna turisticka atrakcija i ne samo povezana usluzna aktivnost. Singapur i Hong Kong su glavni jugo-istocni Azijski primeri destinacija koje nude soping prilike kao glavne komponente njihovih turistickih proizvoda.
U gradovima kao sto su Kuala Lumpur (Malezija) trzni centri su pretvoreni u velike hotele kako bi stvorili ujedinjene soping-prenocista komplexe. Atrakcija maloprodaje je takodje ocigledna u Australiji gde 33% Australijskih turista obavlja kupovinu iz zadovoljstva.

VELIKI TRZNI CENTRI
Fenomen velikih trznih centara se uglavnom vezuje za Severnu Ameriku gde Zapadni Edmonton trzni centar (Kanada) i trzni centar Amerike (Mineapolis)i dr. kompleksi smatraju se najvecim svetskim trznim centrima. Zajedno sa parkovima sa temom i velikih kazina, veliki trzni centri su slozene atrakcije koje sadrze veliki broj individualnih podatrakcija napravljenih kako bi maksimizirale vreme i novac koji posetioci trose.

PIJACE I BAZARI
Zivopisne Karipske pijace i exoticni Azijski bazari su opste turisticke ikone njihovih cenjenih regiona. Mogucnost za dogovor izmedju autenticnosti (koja moze odbiti neke turiste) i ugodne i sigurne sredine za uobicajene turiste, je glavni izazov za menadzere pijacnih i bazarskih atrakcija. Unutar Australije zemlja ili stocne pijace u zajednicama kao sto su Mount Tamborine i Eumundi su glavne lokalne atrakcije posebno za domace turiste.

5.2.4 KULTURNA DESAVANJA

Kulturni desavanja mogu biti kategorisana na vise nacina, zvanicna, nezvanicna i na osnovu lokacije. Takodje se mogu razlikovati po velicini, od malih lokalnih umetnickih festivala do velikih svetskih desavanja kao sto je svetski sampionat u fudbalu. Kulturna desavanja mogu biti odredjena samo za jednu disciplinu (Wibledon) ili za vise, i razlikovati se po vremenu i mestu. Konacno, tematska klasifikacija odredjuje kulturne dogadjaje po temama kao sto su istorija, sport, religija, muzika i umetnost. Sa strane turizma, kao i tematski parkovi, periodicna kulturna desavanja su dodatno vazna atrakcija jer povecavaju raznolikost i nude zabavumogu takodje sluziti i kao sredstvo menadzera da preraspodele posetioce u vremenu i prostoru.

PONOVNO OZIVLJAVANJE I OBELEZAVANJE ISTORIJSKIH DOGADJAJA
Ponovno ozivljavanje istorjskih dogadjaja osim svojih nadprirodnih vrednosti moze da sluzi i u druge svrhe, kao turisticka atrakcija. Ucesnici mogu biti u prvom redu motivisani duboko ukorenjenom zeljom da se povezu sa znacajnim dogadjajima iz proslosti, dok drzave mogu da ohrabruju i sponzorisu takve dogadjaje u cilju vlastite propagande ili mitoloske vrednosti stvarnog dogadjaja, narocito ako se to ozivljavanje ili obelezavanje proslih dogadjaja desava na stvarnim lokacijama. Ozivljavanje na primer putovanja Kuka je narocito bilo izrazeno 1988 godine, visevekovne komemoracije u Australiji, iako vracanje u proslost 1988 godine je kod Aboridzina izazivalo kontra efekat. Manje ucestale su bila periodicna podsecanja na bitke iz Americkog gradjanskog rata kao sto je bitka kod Getisburga. Obelezavanje 135 godisnjice Piketovog jurisa proslavljene 1988, privukla je preko 15 000 postovalaca i mnogo veci broj posetilaca.

SPORTSKA DESAVANJA
Moderne olimpijske igre su najgledanije sportsko desavanje iako je svetski fudbalski kup priznat kao najuspesnije desavanje Pariza 1998 godine. Cinjenica je da se svetski kup i Olimpijada ne desavaju iste godine sto je namerno preduzeto da bi se izbegla konkurentnost. Veca sportska desavanja su na izuzetnom polozaju i privlace veliku paznju medija. Ova desavanja su takodje vazna zbog potencijala da izazovu neke televizijske gledaoce da posete grad u kom se ovo odvija. 2000 igre u Sidneju su bile posebno simbolicne jer su se odvijale na granici milenijuma. Druga sportska desavanja su vezane za golf i teniske turnire, dok je redovna sezona profesionalnih sportskih timova (bejzbol, kosarka, hokej, ragbi) “generator” mnogih domacih turistickih aktivnosti.

SVETSKI SAJMOVI
Iako su manje ugledni od olimpijade svetski sajmovi imaju veliki udeo u povecnju popularnosti i statusa grada u kom se desavaju. Svetski sajam u Brisbane 1988 je pravi primer grada koji je posle ovog desavanja postao otvoreniji i svetski poznat.
Festivali
Vecina zemalja, ukljucujuci i Australiju, je domacin izuzetno velikom i razlicitom broju festivala. Za vecinu (od kojih nisu svi turisti) je posecivanje festivala povezana sa umetnošcu (tabela 5.1). Kao što je vec pomenuto, destinacije imaju veliku ulogu u utvrdjivanju vrste festivalskih dešavanja, pošto one mogu maksimalno iskoristiti sve, pocev od specificne lokalne kulture ili industrije, do tema koje uopšte nisu vezane za tu oblast. Na primer, izuzetno popularan nacionalni festival Vudford (Woodford), koji se odrzava svake godine u priobalnom pojasu Suncane Obale (Sunshine Coast) u Kvinslendu (Queensland) mogao bi biti lociran na bilo kom od hiljadu slicnih mesta nedaleko od Brisbejna (Brisbane). U drugim slucajevima festivali su u jacoj vezi sa obelezjima odredjene destinacije.Ovo ilustruju kanadski gradovi Kicner (Kitchener) i Vaterlo (Waterloo), koji su 1968 maksimalno iskoristili jako nemacko nasledje i mrezu nemackih društvenih klubova kako bi svecano otvorili nešto što ce postati najveci svetski Oktobarfest van Nemacke. Barosa Vintaz (Barossa Vintage) festival u juznoj Australiji je poznati primer korišcenja lokalnih obelezja Australije.

5.2.5 Atributi turisticke atrakcije

Rukovodilac mesta, kao što je ranije navedeno, trebao bi, kao preduslov uspešnom rukovodjenju turistickog sektora, sastaviti inventar njegovih turistickih atrakcija. Pa ipak, nije dovoljno turisticke atrakcije samo izlistati i svrstati u kategorije. Rukovodioci moraju i periodièno pristupati svom stanju kroz niz vaznih atributa turisticke atrakcije kako bi objavili odgovarajuce planove i odluke rukovodstva (slika 5.5). U svakom je slucaju korišcen spektar kako bi odrazio kontinualnu prirodu ovih promenljivih, ali rukovodioci mogu naci prikladnim da im pripišu numericke vrednosti na osnovu stepena do kog je atribut prisutan u odreðenoj turistickoj atrakciji (npr. 1=društveno vlasništvo, 2=privatno vlasništvo). Svaki atribut turisticke atrakcije bice razmotren, ne po redosledu vaznosti obuhvacenim prezentacijom. U daljem tekstu nije objašnjena slika, pošto su ovi atributi detaljnije obradjeni kasnije (paragraf 4.3.8 i 7.7.6)

Vlasništvo
Vlasništvo turisticke atrakcije znacajno utice na planiranje i proces upravljanja. Na primer, nacionalni park Lamington na priobalnom pojasu Zlatne Obale (Gold Coast) koji je u društvenom vasništvu, ukazuje na korišcenje društvenog, pre nego privatog finansiranja, na poštovanje odluka vlade u velikoj meri i na zadatke veceg prioriteta na uticaj sredine i društva. Društveno vlasništvo predlaze vaznu kontrolu sredine i dugorocno planiranje.

Orjentacija
Akcenat na profitabilnosti se dodaje na, ali nije identican sa, sektorom privatnog vlasništva. Poreski oslabljene vlade mogu vecu paznju posvetiti profitabilnim generacijama, koje naizmenicno menjaju mnoge pretpostavke i akcije u upravljanju poštujuci turisticke atrakcije koje kontrolišu. Medju mogucim primenama novèane reorijentacije u nacionalnom parku je uvodjenje korisnickih clanarina, umanjenje broja posetilaca, veæi akcenat na zadovoljstvo posetilaca i povecan broj privatnih dozvola. Nacionalni park, u suštini, postaje ‘posao’ a njegovi posetioci ‘mušterije’ koje moraju biti zadovoljne.

Prostorna konfiguracija
Vaznost geografskog oblika i velicine su ranije bjašnjeni kroz problem linearnih lokacija (strana 45). Nasuprot tome, kruzne ili lokacije pravougaonog oblika (npr. Neki nacionalni parkovi) smanjuju duzinu njihovih granica i tako mogucnost konflikata sa susednim korisnicima. Ovo takodje ima prakticnih primena kod stvari kao što su duzina granice koja mora biti ogradjena ili na kojoj mora biti postavljena patrola. Klasifikacija lokacije cesto zavisi i od opsega istrazivanja. Na primer, regionalna strategija jugoistocnog Kvinslenda posmatra Dreamworld kao unutrašnji neodredjeni cvor ili tacku, dok ga glavni plan odredjen za to mesto posmatra kao unutrašnju diferenciranu 'oblast’.

Autenticnost
Dok su vlasništvo, orjentacija i prostorna konfiguracija relativno jasni, atribut ‘autenticnost’ je izuzetno nejasan i dvosmislen (MacCannell 1976). Iscrpna rasprava bi bila van domena ove knjige, ali dovoljno je reci da autenticnost rezmatra granice do koje je turisticka atrakcija originalna nasuprot imitaciji ili kopiji. Pa ipak, kopija ne mora obavezno biti negativna karateristika. Na primer, 40 000 godina stare neolitske pecinske slike u Lascaux-u (Francuska) bile su toliko ugrozene isparavanjem i disanjem turista da je skoro ista replika slika napravljena u blizini za razgledanje. Da li je replika vidjena u pozitivnom ili negativnom svetlu zavisi od toga kako se predstavlja i tumaci; ako su tiristi svesni da je to imitacija i da je kao takva postavljena kao deo napora ulozenih kako bi se sacuvao original, i dalje obezbedjujuæi obrazovni karakter, onda se kopija moze posmatrati u veoma pozitivnom svetlu (videti poglavlje 9).

Retkost
Vazna pimena retkosti u upravljanju je da retke ili jedinstvene turisticke atrakcije upravo zbog svoje retkosti mogu biti podjednako veoma osetljive i veoma privlacne turistima. Sa druge strane tu su svuda prisutni resursi, tj. oni koji se mogu naæi skoro svuda. Retkost ili jedinstvenost je, globalno posmatrano, najvaznija èinjenica, kao što ce, na primer, najdublje jezero na svetu zainteresovati mnogo više turista nego najdublje jezero u juznoj Australiji ili Ajovi.

Status
Moze se napraviti korisna razlika izmedju primarne ili ikonske turisticke atrakcije (str 133) i sekundarne turisticke atrakcije, koju ce turisti verovatno posetiti kada su vec primarnom turistickom atrakcijom bili privuceni nekoj lokaciji. Lokacija moze imati više od jedne primarne turisticke atrakcije, kao što su Ajfelova kula i Luvr u Parizu, ili Opera i luka u Sidneju. Jedan moguci nedostatak ikonskih turistickih atrakcija je mogucnost pretvaranja u stereotip citave oblasti (npr. Kanadske planine ili piramide u Egiptu).

Kapacitet
Kapacitet je teško izmeriti pošto nije fiksirana vrednost. Lokacija moze imati mali kapacitet u odsustvu turistièkih sluzbi, ali i veliki kapacitet kada se prašnjave staze prekriju šljunkom i kada se instaliraju biološki toaleti kako bi se sakupljao i uklanjao otpad. U tim sluèajevima, upravnici moraju voditi racuna i obezbediti da pomocna sredstva ne predstavljaju pretnju lokaciji ili kapacitetu udruzenih resursa kao što je prirodno okruzenje (videti poglavlje 9 i 11). Presudno je da upravnici u svakom trenutku imaju podatke o kapacitetu lokacije, kako bi se, u zavisnosti od situacije, mogle primeniti odgovarajuce mere da se ili poveca kapacitet ili smanji opterecenje kako postojeci kapacitet ne bi bio premašen.

Pristupacnost
Pristupacnost se moze meriti u smislu prostora, vremena i isplativosti. Kao što je razmotreno na strani 40, pristup lokaciji samo pomocu jednog puta ce imati pozitivnu stranu što se tice izgradnje kontrolnog ulaza, ali i negativnu stranu kada se govori o mogucim zakrcenjima na putu ili o izolaciji u slucaju poplave ili zemljotresa. Privremena pristupacnost lokaciji moze biti sezonska (npr. Oblast moze biti zatvorena zbog vejavice) ili na bazi dnevnih ili vikend poseta. Isplativost je vazna u utvrðivanju moguæih trzišta i nivoa poseta. Sve tri dimenzije bi trebalo stalno procenjivati kao aspekte koji mogu privuæi turiste, a kojima se moze manipulisati kao delom uspešne upravljaèke strategije.

Trzište
Odredište i aspekti koji mogu privuæi turiste cesto variraju u zavisnosti od godišnjeg doba, doba dana, troškova i drugih faktora. Jedna bitna dimenzija je da li se privlacenje turista odnosi na široko turisticko trzište, kao kod tematskih parkova, ili na odredjeni deo trzišta, kao kod lova (videti poglavlje 6). Druga dimenzija odredjuje lokacije i dogaðaje koji su gotovo iskljucivo turisticki orjentisani, nasuprot onima koji uglavnom privlace lokalno stanovništvo. Zbog tendencije klijenata da se u vecoj ili manjoj meri meša, sveobuhvatni termin ‘atrakcija ‘ èeto se koristi umesto termina ‘turisticka atrakcija’. Pozitivni i negativni susreti mogu se povezati i sa turistièki dominantnim atrakcijama i sa atrakcijama dominantnim za lokalno stanovnistvo. Na primer, ekskluzivna turisticke lokacije mogu stvoriti lokalno negodovanje, ali mešanje turista I lokalnog stanovništva u nekim sluèajevima moze poveæati moguænost kultralnih konflikata (poglavlje 9).

5.3 Turisticka industrija

Turisticka industrija, kao što je opisano u poglavlju 2, ukljucuje poslove koje pruzaju proizvode i usluge koje su u potpunosti ili uglavnom za turiste. Neke, ali ne sve turisticke atrakcije ptipadaju turistickoj industriji. Korisno je ponoviti da su neki aspekti turisticke industrije otvoreni (npr. smeštaj i turisticke agencije), ali druge (npr. prevoz i restorani) je teze razlikovati po njihovim turistickim i ne turistickim komponentama. Kao dodatak, komercijalne aktivnosti kao što su krstarenja brodom i grupna odmarališta ne daju lako poseban smeštaj, transport, obroke i pice, kupovinu itd. kao posebne komponente.

5.3.1 Turisticke agencije

Više od bilo kod sektora turisticke industrije, turisticke agencije su povezane sa izvornim regionima (videti poglavlje 2). Njihova osnovna funkcija je da u maloprodaji obezbede turisticke usluge kupcima za procenat (obicno izmedju 5% i 10%) u ime razlicitih upravnika turisticke industrije, ukljucujuci prevoznike, hotelijere i vodje puta. Turisticki zastupnici takodje obièno nude dodatne usluge kao što su putnicki cekovi i osiguranje putnika (Medilik 1996). Kao takvi, oni su vazna veza izmedju potrošaca i ostalih turistickih poslovanja. Pa ipak cesto je previdjena kljucna uloga turisticnkih zastupnika u oblikovanju turistickih sistema pruzajuæi neodluènim potrošacima informacije i savete o mogucim destinacijama (Oppermann 1998a). Dalje, turisticki zastupnici pruzaju neprocenjive povratne informacije zbog svog oseæaja za trendove trzišta i stavova turista o odredjenim destinacijama i uslugama nakon putovanja. Pošto igraju tako vaznu ulogu u turistickom sistemu, malo je verovatno da æe turisticke agencije postati zastarele zbog tehnickih razvoja kao što su internet orjentisano poslovanje (videti ‘Proboj turizma: eliminisanje posrednika i internet’).

PROBOJ TURIZMA
Eliminisanje posrednika i internet
Sve veca upotreba internetamenja turisticki sistem i redefiniše ulogu posrednika poput turistickih agencija. Broj korisnika interneta je povecan 38% do 338 miliona izmedju 1999 i 2000 i dostici ce bilion do 2005 (Law and Leung 2000). Internet se sve više koristi i kao medijum elektronskog poslovanja, sa 500 biliona dolara (u SAD-u 272 biliona dolara) potrošenih na kupovinu preko interneta 1999 (Upton 2000). Turizam je sve više u fokusu elektronskog poslovanja. Tokom 2000 godine, 25 miliona putnika platilo je svoje putovanje preko interneta, što je pet puta više nego 1997. Avio industrija sa velikim entuzijazmom prihvata novu tehnologiju. Preko 12 biliona $ (8.7 biliona $ u Kanadi) su avio kompanije zaradile tokom 2000 od karata prodatih preko interneta,što je povecanje od preko 85% u odnosu na 1999. Ovo je omogucilo uštedu od 100 miliona $, delom zbog troškova poštarine i štampanja, ali uglavnom zbog eliminacije provizije agentima prodaje koja u proseku iznosi 5% ukupne cene karte. Ovo eliminisanje posrednika, ili uklanjanje posrednika iz proizvod – potrošac lanca najveci je savremeni izazov za turisticke agencije, koje se što se prihoda tice oslanjaju na provizije od prodaja karata. Za potrošaèe internet poslovanje ima mnogo prednosti, ukljucujuci dostupnost iz kuæe ili kancelarije u svako doba, brzu obradu podataka i povratne informacije o potvrdjivanju, kao i interaktivnost u olakšavanju pretrage sajta i procesa transakcije.
Neke avio kompanije nude popuste i / ili poene za putnike koji èesto koriste njihove usluge, kako bi pojacali broj rezervacija preko interneta (Law & Leung 2000). Dve dugorocne prepreke internet poslovanju – mali broj ljudi poseduje personalne kompjutere i zabrinutost potrošaèa za sigurnost svojih kreditnih kartica – sa polako prevazilaze. Zadovoljstvo internet poslovanjem pokazuju rezultati istrazivanja po kome 92% Kanaðana koji su koristili internet kako bi rezervisali svoje karte , sada redje koriste turisticke zastupnike.
Turisticke agencije pokušavaju da sprece svoje gašenje kao grane industrije. U njihovu korist je moguænost da æe ljudi više ceniti razgovor licem – u – lice i kratak izlazak iz kuce ili sa posla zbog prevelikog rada na raèunaru tokom radnog ili u slobodno vreme. Previše informacija zbog stalnog poveæanja broja veb sajtova moze naterati potrošace da traze savet ili strucno mišljenje od turistièkih zastupnika. Putnici æe se u buducnosti verovatno osloniti na elektronsko poslovanje i za osnovne transakcije, a na turisticke agencije u nekim situacijama, kao što su krstarenja brodom i duga, naporna, avanturisticka putovanja koja su slozenija i skuplja. Shodno tome, mnoge turisticke agencije æe se razviti u specijalizovane i sofisticirane savetodavne organizacije cijim æe zaposlenima biti potrebno puno prakse i visoko obrazovanje. Istovremeno ce uspešne turistièke agencije prihvatiti internet kao sredstvo za razvoj odnosa sa potrošacima, pristup bazi poslovanja, istrazivanje turistièkih destinacija, interakciju sa drugim dobavljacima i za obezbedjivanje informacija (Standing & Vausdavan 2000). Najvece prilagodjavanje je stvaranje internet putnièkih organizacija kao što su Travelocity (Error! Bookmark not defined.) i Expedia (Error! Bookmark not defined.) koje iz osnova menjaju prirodu posredovanja izmedju proizvoda i potrošaca.

Vodece turisticke agencije su lanci ustanova kao što su Thomas Cook Travel, Flight Centre i STA, koji prvenstveno snabdevaju masovna trzišta. Specijalizovane agencije koje snabdevaju ekoturiste, starije turiste, homoseksualce i druga posebna trzišta stvaraju drugu vrstu agencija ciji broj ubrzano raste. Turisticke agencije za ‘u poslednjem trenutku’ prodaju mesta ili pansione za letovanje koji nisu prodati do dve nedelje pre polaska. Shodno tome, oni se nude po veoma snizenim cenama. Ove agencije su posebno privlaène avanturistima koji su spremni da iznenada otputuju na bilo koje mesto dostupno po niskoj ceni.

5.3.2 Prevoz

Najvazniji trend u prevozu tokom prošlog veka (videti poglavlje 2 i 3) je dominacija automobila i aviona na racun vodenog i zeleznièkog prevoza. Tehnološki i istorijski aspekti ovih trendova su vec naglašeni u prethodnim poglavljima, pa se naredni deo odnosi na poslovnu dimenziju prevoza.

Vazdušni sobraćaj
Kao komercijalna delatnost, avio prevoz moze se podeliti na:
-redovne linije
-carter letove
-privatne letove
Poslednja kategorija je najmanjeg obima i najviše individualizovana. Najveca razlika izmedju prve dve je fleksibilnost rasporeda letenja carter letova i mogucnost njihova mogucnost da se prilagode specifiènim zahtevima organizacija i vodja puta. Dobar deo velikih avio kompanija je otvorila pomoæne carter sluzbe kako bi postigla veæu pokrivenost trzišta. Na primer, Air New Zeland kontroliše Freedom Air i kontrolisala je Mount Cook Airlines do 1996, dok je carter avio kompanija Silk Air u vlasništvu Singapore Airlines – a.
Skorašnji razvoji u avio industriji ukljuèuju trend ka udruzivanju avio kompanija kao što je slucaj sa Star Alliance i OneWorld. Zasnovane na pretpostavci da samostalne avio kompanije više ne mogu pruziti široki spektar usluga koji savremeni putnik zahteva, udruzene avio kompanije nude proširenu mrezu putovanja, olakšavanje transfera izmedju avio kompanija, udruzene usluge i veæe meðusobno delovanje za programe frekventnih putovanja, kao i privilegije koje se ticu smeštaja u njihovim objektima. Pa ipak, cešca udruzivanja koja podrazumevaju da dve avio kompanije dele jedan let, znaèe i manji broj letova, veæe cene karata (zbog smanjene konkurencije) i vece guzve tokom letova. Sledeci trend je ukidanje ili ublazavanje propisa, što bi trebalo da poveca konkurenciju u sektoru avio prevoza. Treci trend je privatizacija, ili transfer javnih avio kompanija u privatni sektor. Ovo se moze obaviti (a) prodajom citavog preduzeca, (b) prodajom dela akcija, ili (c) kroz ugovaranje dela poslova. Glavni razlog privatizacije je verovanje da je privatni sektor efikasniji u pruzanju komercijalnih usluga kao što su avio prevoz putnika. Primer privatizacije avio kompanije je 1992 godina kada je avio kompanija QUANTAS dobila dozvolu svoje vlade da proširi svoje poslovanje na nacionalnom nivou, kao Australian Airlanes, kako bi stvorila vecu i uspešniju korporaciju. Potencijalni nedostatak ovakvih razvoja avio industrije je poveæana moguænost da privatizovane avio kompanije ugase neprofitabilne rute koje su od vitalnog znacaja za ruralne i regionalne sredine. Nasuprot tome, nacionalni prevoznici su obièno okrenuti širim ‘nacionalnim interesima’ i obavljaju i takve marginalne rute, bez obzira na prevelike troškove. Još jedna cinjenica koja utice na avio industriju više nego na bili koje druge oblike prevoza, naroèito nakon septembra 2001, jeste bezbednost. Sve više se usvajaju drastiène mere kako bi se izašlo u susret putnicima po pitanju njihove bezbednosti u sluèaju otmica i mogucih destruktivnih akcija. One ukljucuju prisustvo specijalne policije na nekim letovima i detaljnije pretrese koji zahtevaju znatno više vremena pre ulaska u avion.
Globalnim sistemom avio prevoza upravlja osam sloboda avio saobracaja, koji su stupaju na snagu bilateralnim pregovorima izmedju zemalja (slika 5.6). Uopšte uzev, slobode nizih brojeva su šire priznate, gde je sloboda preletanja (tj. prva sloboda) skoro univerzalna. Nasuprot tome, 17-a i 18-a slobode (pravo poslovanja izmeðu i u okviru drugih zemalja) su izuzetno retke zbog moguænosti gašenja domacih prevoznika. Dozvola koju ima Belgijska avio kompanija SABENA o letu izmeðu Barselone i Venecije je primer 17-te slobode (Medlik 1996). Pa ipak trenutna politicka integracija Evropske Unije utice na sve više takvih dozvola (videti poglavlje 4).

Drumski saobracaj
Samo neki delovi industrije drumskog saobracaja, ukljucujuci kocije, karavane i automobila za iznajmljivanje, su direktno povezani sa turistickom industrijom. Kocije ostaju moæan simbol paket tura i zbog samog uzivanja, a i kao prevozno sredstvo od aerodroma do hotela. Karavani ostaju popularni zbog svoje dvojne smeštaj/transport funkcije, iako je nemacka kompanija za proizvodnju kocija Rotel (od roling-na toskovima i hotel) predstavila kocije sa lezajevima. Automobil i avion su u mnogim sluèajevima konkurentna prevozna sredstva. Pa ipak, rent-a-car industrija (npr. Hertz, National, Avis, Budget) je profitirala zbog ekspanzije avio prevoza, pošto mnogi putnici, kada stignu na odredjeno mesto, uzivaju u moguænosti da imaju pristup svom autu.

Zeleznica
Zelezniæa dana ima marginalnu ulogu u turizmu, ali postoje dve oblasti gde je njeno ucešce bitnije. Prvo se tice regiona, poput zapadne Evrope, gde koncentrisana i dobro iskorišcena zeleznièka mreza olakšava turisticka putovanja. Moguænost neogranicenog broja putovanja tokom nekog odredjenog perioda je izuzetno popularna mogucnost meðu slobodnim i nezavisnim putnicima. Britrail Pass, na primer, je povlastica koja vazi mesec dana, a prodaje se inostranim turistima. Eurail je slicni, ali geografski sadrzajniji paket, kao što je i EuroDomino Freedom Pass, koji pruza neograniceni broj putovanja u roku od 3, 5 ili 10 dana u periodu od jednog meseca, kroz više od 20 evropskih zemalja.
Drugacije je sa zeleznickim turama, drugim vidom zeleznièkog turizma. Kao i kod brodova za krstarenje, i samo putovanje je deo ‘odredišta’. zeleznièke ture, što se tice prihoda, privlace ostatak trzišta. Poznati primeri su Orient Express izmedju Londona i Istanbula i Eastern Orient Express izmeðu Bankoka i Singapura. U Australiji su to Indian-Pacific trasa od Perta do istocne Australije.

Vodeni saobracaj
Velike okeanske ladje koje su nekada dominirale trans-atlantskom trgovinom, sada su u slicnoj situaciji kao i velika zeleznicka putovanja – u nestajanju, ali zaostali proizvod koji još nalazi svoje korisnike. QEII je jedina laða koja je još u upotrebi za trans-atlanticka i krstarenja oko-sveta, ciju atraktivnost podupiru statusna simbolika i oseæaj nostalgije. Situacija je potpuno drugacija sa regionalnim krstarenjima, ciji broj i geografska raznovrsnost ubrzano raste posle osamdesetih. Za razliku od aviona, koji nisu u skorije vreme imali velikih povecanja u broju putnika, brodovi za krstarenje su postali popularni kao nikad do sada, što je imalo izuzetan uticaj na trgovinu i upravljanje ovih podsektora (videti ‘Upravljanje velikim krstarenjima’).
Javni i privatni trajekti su vazno prevozno sredstvo u Australiji (na kontinentu i u Tasmaniji) i na Novom Zelandu (severno i juzno ostrvo). Drugi primeri se mogu naci u Kanadi (ostrvo Vankuver i Njufaundlend sa kontinentom), Evropi (Britanija sa Francuskom i Belgijom, Sicilija sa Italijom i Krit sa Grckom) i u mnogim delovima manje razvijenog sveta. Kao i kot regionalnih avio letova, mnogi od ovih trajekt tura su pre zadrzani kao stvar regionalnog interesa nego zbog moguænosti da ostvare profit.

5.3.3 Smeštaj

Ne poništavajuæi znacaj brodova i karavana, ogromna vecina turista koji se zadrzavaju u nekom mestu tokom noæi, a ne ostaju kod prijatelja ili rodjaka, ipak koriste komercijalne turisticke smeštaje. Nekada ogranicena na uzak krug konvencionalnih hotala i motela, smeštaj se sada karakteriše raznolikošcu i specijalizacijom.

Hoteli i apartmani
Tradicionalno, hoteli su osnovani u centralnim gradovima, cesto u blizini glavnih zeleznièkih stanica, kako bi zadovoljili potrebe poslovnih ljudi. Ovakvi hoteli postoje i sada, ali su to sada specijalizovani objekti poznati kao ‘gradski hoteli’, koji su se pojavili tokom 60-ih kako bi obezbedili prostor za odrzavanje poslovnih sastanaka, konferencija i konvencija. Kao takvi, oni su usko povezani sa MICE turistièkim fenomenom. (poglavlje 2). ‘Aerodromski hoteli’ su skoriji pronalazak. cestu ugnjezdeni duz karakteristiènih niza hotela, blizina aerodromu privlaci posade aviona i putnike u tranzitu. I dalje, ovi hoteli sve cešce nude objekte za odrzavanje sastanaka, kako bi privukli poslovne putnike minimizirajuci vreme potebno za put od aerodroma do hotela. Aerodromski hoteli mogu postati još popularniji pošto je putnicima jutarnjih letova, zbog vece kontrole, potrebno više vremena da se pripreme za let.
‘Hotelska prebivališta’ su jedna os glavnih 3S simbola turizma. Ona mogu biti od specijalizovanih smeštajnih objekata, do potpuno integrisanih prebivališta koja obezbedjuju obimne rekreacione, maloprodajne i druge objekte. Druga vrsta specijalizovanih objekata su ‘apartmanski hoteli’, koji se isticu moguænošcu korišæenja kuhinja i razlicitog nivoa usluga. Tajmšering je još jedna opcija koja postaje izuzetno popularna. Ona ukljucuje zakupljivanje ‘intervala’ (koji se obicno mere nedeljama) u prebivalištima tokom odredjenog broja godina, koji se u nekim sluèajevima koristi tokom iste nedelje svake godine, a u drugim se koristi po fleksibilnijoj osnovi. Moguænost zamene intervala kako bi se odmor mogao provesti u razlicitim odmaralištima, je ono što najviše privlaci kod tajmšeringa. Na kraju, ‘moteli’ su vrsta hotela sa sa odvojenim pristupom objektima, za putnike koji uglavnom putuju automobilom (videti poglavlje 2).
Kao i kod brodova za krstarenje, kapaciteti gostiju hotela se stalno poveæavaju, kao kod hotelskih stuktura u Las Vegasu kao što je MGM Grand i Luxor koji, svaki ponaosob, nude više od 5000 soba, koliko ima ukupno u svim hotelima na Bermudama. Iz akcionarske perspektive, hotelijerstvo je sektor koji kontroliše relativno mali broj velikih lanaca (tabela 5.2). Amerièki lanci hotela su dominantni, oslikavajuæi ne samo jako globalno akcionarsko prisustvo SAD-a, vec i ogromnu velicinu domaceg americkog turistièkog sektora. Meðu trendovima u globalnoj hotelijerskoj industriji je gubljenje ogranièenih usluga budzetskih motela i apartmantskih hotela, i vracanje prvoklasnom smeštaju sa potpunom uslugom.

Privatni smeštaj
Privatni smeštaj na poljoprivrednom dobru se ovde istice samo kao jedan primer moguceg smeštaja niske klase, koji se nalazi nasuprot hotelima. Dok su hoteli specijalizovani turisticki objekti, poljoprivredna dobra su aktivne farme koje deo svog prihoda dobijaju usluzujuci posetioce. Dalje, ovakve farme obicno gostima nude 10 ili manje soba (njihova udruzenja sama utvrðuju svoje uslove u pojedinim zemljama) i to su uglavnom mali poslovi koje vodi sama porodica-domaæin. Zarada od turizma, iako u proseku iznosi samo 5% ukupne zarade, cesto je znacajna u odrzavanju rada celokupne farme (Weaver & Fennell 1997). Iz ekonomske perspektive, privatni smeštaj na poljoprivrednom dobru drzava vidi kao pomoc regionalnom ekonomskom razvoju (poglavlje 8) (Oppermann 1995a).

5.3.4 Vodje puta

Vodje puta su, poput turistickih agenata, rasporedjeni na odnosu potrošac-proizvodjac, a takoðe uticu na razvoj turistickih sistema, narocito unutar oblasti destinacije. Voðe puta obezbeðuju paket usluga potrošacu, ukljucujuci i smeštaj, prevoz, restoran, posete znamenitostima i sl. Pojedini aspekti paketa, kao što je obilazak, mogu biti ukljuceni u sam aranzman, ali inace ponudjene usluge vrše se putem potpisanih ugovora (npr. lanac hotela, prevoznici i sl.). Prihodi od poreza dolaze na osnovu provizije, ili prodaje hotelskih soba ili mesta u autobusu koje je inicijalno kupio operater aranzmana na popustu. Obicno se veci popusti odobravaju operatorima koji obezbede veci broj mušterija. Razlika u profitu bazirana je na celokupnom paketu, tako da se operater moze izloziti malom gubitku u smeštaju, recimo, ukoliko se veæi dobitak moze ostvariti u avio-transportu.
Suština prvog turistickog paketa koji nudi Tomas Kuk je uniformnost, ali je navala post-industrijske ere naterala operatere, kao i druge ogranke turisticke industrije, da obezbede više opcija kao odgovor na rastuci diverzitet turistizkog trzišta (vidi Poglavlje 6 i 7). Jedan od nacina postizanja te razlicitosti je tretiranje svakog dela turistickog iskustva kao poseban ''mini-paket'', cime se omoguæuje da potrošac spoji delove u turisticki paket (destinaciju) koja odgovara njegovim potrebama. Recimo, jedan klijent moze odabrati dvonedeljni boravak u odmaralištu na plazi, sa punim pansionom, i nedelju dana obilazak unutrašnjosti autobusom, dok neko drugi moze odabrati od istog operatera dvonedeljni smeštaj u unutrašnjosti, i dvonedeljni polu-pansion u letovalištu na plazi.

5.3.5. Roba

Turistièka roba moze se podeliti po predmetima kupljenim u izvornoj regiji ili regiji destinacije. Takva roba ukljucuje opremu za kampovanje, foto-aparate, prtljag i turisticke vodice. Poslednja dva predmeta se najviše povezuju sa turizmom, brošure turistickih vodica su podjednako bitne zbog uticaja koji imaju na odabir destinacije kao i samo ponašanje turista na samoj destinaciji. Poznati izdavaci turistickih vodica poput Fodora, Fildinga, ili Fromera imaju široko rasprostranjenu marku na turistickom trzictu pa su stoga visoko uticajni prilikom formiranja putnickih šablona i turistickih sistema. Od osamdesetih godina javlja se prodor novih izdavaca turistickih vodica, a neki od njih zauzimaju visoko specijalizovano mesto na trcištu. Verovatno je najbizarniji Fildingov ''Vodic kroz najopasnija mesta na svetu'', koji obaveštava citaoca kako da se ponaša prilikom posete Iraku, Afganistanu ili Angoli. Serija izdanja ''Usamljena planeta'', osnovana 1973 god. napredovala je od periferne publikacije do glavnog izvora informacija koja je dostupna milionima potrošaca. Medjutim, svi turisticki vodici imaju nedostatak, a to je tranziciona priroda turisticke industrije. Hoteli koji se u brošurama preporucuju prestanu da postoje dok vodic izadje u prodaju. Jedan od nacina kojim izdavaci pokušavaju da reše ovaj problem je da obezbede e-mail adrese i dobiju povratnu informaciju od putnika. Web sajtovi poput Fildingovog (Error! Bookmark not defined.df/dplaces.html) stalno se apdejtuju.
Suveniri su dominantni oblik trgovine na destinacijama. Oni se krecu od nakita i majica do skupih rucnih radova, umetnickih dela i odece. Medjutim neki od tih predmeta se mogu uvesti, pa se u pitanje dovodi njihova validnost kao ''suvenira'' sa odredjene destinacije. Nasuprot tome, duty-free trgovina bazira se ne samo na zelji da dobije/nabavi te suvenire, vec i luksuzne predmete na popustu. Stoga, da li su ti predmeti uvezeni ili ne veæini turista nije bitno. Duty-free trgovinom dominiraju veæe korporacije, a suveniri se cesto poistovecuju/povezuju sa domaæom radinošcu. U Australiji sektorom suvenira dominiraju artefakti sa temom Aboridzina, što navodi na autenticnost, prava vlasništva i stvaranja slike i oèekivanja od proizvoda Australijskog turizma.

5.3.6. Struktura industrije

ceste promene unutar korporacija kao i udruzivanje unutar turisticke industrije ilustruju proces poznat kao integracija. Horizontalna integracija se javlja kad firma postigne viši nivo konsolidacije ili kontrole nad svojim sektorom. Ovo se moze postici putem podele ili saveza sa konkurencijom, preuzimanjem ili sticanjem akcija/deonica u drugim kompanijama unutar sektora. Horizontalna integracija takodje rezultuje iz nezavisnog utvrdjivanja pomocnika koji ce osnovni proizvod firme uciniti raznolikim i time smanjiti uticaj bilo kakvih promena u zahtevima potrošaca – recimo od preferenci / odabira izmedju prve klase do budzetskog smeštaja. Slika 5.7. ilustruje ove opcije u kontekstu hipotetickog vodje puta.

Horizontalna i vertikalna integracija

Nasuprot njoj, vertikalna integracija se javlja kad firma stekne vecu kontrolu nad elementima lanca proizvodnje van svog sektora. Ukoliko se ovakva integracija kreæe dalje od stvarnog potrošaèa (recimo veliki operater dobije kontrolu nad kompanijom koja proizvodi male autobuse za razgledanje), onda je vertikalna ''nazadna'' integracija ocigledna. Ukoliko se ova integracija priblizi potrošacu (na primer operater stekne lanac turistickih agencija), onda se javlja vertikalna ''napredna'' integracija. Oba oblika integracije navode na to da firma preuzima kontrolu nad više komponenti turistickog sistema kao naèin da postane konkurentska i na kraju poveca svoj profit.
Vertikalna i horizontalna integracija cest su fenomen u poslovnom svetu, kao što je dokazala fuzija u industriji automobila u prvoj polovini XX veka. Ono što karakteriše integraciju od 80 god. ovog veka je njen globalni karakter. Kako se svet krece ka jedinstvenom globalnom kapitalistickom sistemu (proces koji pomaze napredak u telekomunikacijskoj tehnologiji), firme su manje ogranicene nego ikad prisustvom nacionalnih prepreka / ogranicenja i regulativa u svom pokušaju da maksimiziraju profit. Ovaj trend nazvan je globalizacija, mada ne postoji precizna definicija ovog termina.
U kontekstu globalizacije, moguce je da se upravljanje aranzmanom (sl.5.7.) proširi sa baze u Sidneju i dobije rivala u Oklandu, a potom postavi svoje specijalizovane saradnike u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, kao i da pregovara oko lanaca japanskih turistickih agencija. Ovako reorganizovan operater ce se, zahvaljujuci globalizaciji, pojaviti kao mocna, globalna sila i dobijace / zaradjivace od privatizovanog globalnog biznisa. Turisticki menadzer privatnog sektora iz buducnosti ce biti najverovatnije osoba koja je stalno u pokretu i od koje ce se ocekivati da zivi u nekoliko zemalja u toku svoje karijere.

Pregled poglavlja
Turisticke atrakcije su centralni element produkta turizma i mogu ili ne mogu biti deo turisticke industrije, u zavisnosti od njihovog nivoa komercijalizacije i drugih faktora. Mogu se kategorisati u prirodna mesta, prirodne dogadjaje, kulturna mesta i kulturne dogadjaje, imajuci pri tom u vidu da je razlicitost izmedju tih kategorija cesto nejasna. Potencijalni opseg atrakcija je izuzetno raznolik, a destinacije su na dobitku zbog širokog dijapazona, s obzirom da to poveæava potencijalni dobitak na trzištu. Medjutim, destinacije su ogranicene u smislu uticaja na njihovu samu atrakciju – recimo, postoji fleksibilnost u utvrdjivanju poseta muzejima, parkovima i kulturnim dogadjajima ali ne moze se puno promeniti istorija, topografija ili klima te lokacije. Potrebno je utvrditi i posmatrati kriticne atribute same destinacije da bi se planiralo i odlucilo, cime bi se poveæao pozitivni uticaj turizma ne samo za operatera veæ i turiste. Ti atributi su: struktura vlasništva, konfiguracija prostora, autentiènosti, retkost, kapacitet, dostupnost i trzište. Neke verijabli(šta!!!), poput kapaciteta i same slike, teško je meriti i posmatrati, dok je ostale teško promeniti.
Turistièki proizvod ukljucuje i širu turisticku industriju, koja se moze podeliti na turisticke agencije, prevoz, smeštaj, vodje puta i agente maloprodaje robe. Opcije potrošaca postaju razlicite u okviru ovih sektora, ali na zalost, sama industrija se konsoliduje i koncentriše na nekoliko horizontalnih i vertikalnih integralnih korporacija. Zbog globalizacije, ova integracija se javlja kao fenomen koji je teško regulisati, što vodi do toga da veæe globalne korporacije preuzimaju vecu kontrolu nad internacionalnim turistickim sistemima.

KLJUČNI TERMINI:

Turisticki proizvod – sastoji se / cine turisticke atrakcije i turisticka industrija
Turisticke atrakcije – specificne crte odredjene destinacije koja privlaci turiste. Neke, ne sve, atrakcije, deo su turisticke industrije.
Lista atrakcija (inventar atrakcija) – sistemska lista turistickih atrakcija na odredjenoj destinaciji.
Turisticki resursi – karakteristike destinacije koju vrednuju turisti u nekom trenutku. Karakteristika koja je bila turisticki resurs pre 100 god. ne mora to i sada biti;
Prirodna mesta : geografske atrakcije koje se mogu podeliti u topografiji (fizièke crte), klimu, hidrologiju (vodeni resurs), biljni i zivotinjski svet, vegetacija i lokacija.
Ikone : atrakcija koja je veoma poznata i povezana sa odredjenom destinacijom, kao na primer planina Fidzi (Japan) ili Kip Slobode (USA)
Prirodni dogadjaji : atrakcije koje se dešavaju u nekom trenutku na jednoj ili više lokacija.
Kulturna mesta : geografske atrakcije, više konstruisane nego prirodne, dele se na praistorijske, istorijske, savremene, ekonomske, specijalizovano – rekreativne kao i podkategorije maloprodaje.
Funkcionalna adaptacija : upotreba nekih struktura u svrhu pre nego li u prvobitnoj nameni, recimo stare kuce / dvorci i slicno, pretvoreni u hotel (prenocište sa doruckom)
Golf mesta : kulturni pejsazi kojima dominiraju golf tereni.
Kulturna dogadjanja : Atrakcije na jednom ili više mesta, u odredjenom periodu, više su konstruisane nego prirodne, tu spadaju istorijske komemoracije i rekreacije, svetski sajmovi, sportski dogadjaji i festivali.
Atributi atrakcija : Karakteristike koje su relevantne za upravljanje oblasti kao turistickoj destinaciji, pa ih stoga treba periodicno meriti i posmatrati, tu spadaju vlasništvo, orijentacija, konfiguracija prostora, autenticnost, retkost, dostupnost, market i slika / imidz.
Ucvršcivanje mesta : poveæanje kapaciteta za prijem posetilaca putem strukturnih i drugih promena što omogucava veci smeštaj za posetioce.
Turisticka industrija : Poslovi koji obezbedjuju usluge i robu potpuno ili delimicno u turisticke svrhe.
Turisticke agencije : poslovi koji pruzaju turistièke usluge klijentima za proviziju u ime drugih industrijskih sektora turizma.
Dizintermedijacija : uklanjanje turistickih agenata sa veze / linije produkt – potrošac.
Transport : poslovi koji su u vezi sa transportom turista vazdušnim, vodenim, kopnenim ili zeleznickim putem.
Tzv ''vazdušne slobode'' : ---- privilegija, osnovane putem bilateralnih dogovora, a koje upravljaju globalnom avio industrijom.
Smeštaj : U kontekstu turisticke industrije, komercijalne zgrade cija je prvenstvena namena ugostiti turiste (prenocište)
a) Hoteli : najkonvencionalniji tip turistica) kog smeštaja. Podkategorije sugradski, aerodromski, apartmanski ili hoteli u odmaralištima, moteli i sl.
c) Tajmšering : opcija kod koje korisnik kupuje jednom ili više intervala (ili nedelja) godišnje u nekom odmaralištu, obicd) no na duzi period.
Vodje puta : poslovi koji obezbedjuju paket usluga za potrošace, ukljucujuci smeštaj, transport, restorane i posete turistickim atrakcijama.
Roba : Kupljena dobra (u turistièkom smislu): ukljucuju turisticke vodice (brošure), prtljag – u originalnoj regiji i suveniri i dobra iz duty-free prodavnica u regiji destinacije.
Horizontalna integracija javlja se kad firme steknu viši nivo konsolidacije ili kontrole nad svojim sektorom.
Vertikalna integracija javlja se kad korporacija stekne vecu kontrolu nad elementima lancane proizvodnje van svog sektora.
Globalizacija – proces pri cemu je poslovanje i pomeranje kapitala manje otezano nacionalnim ogranicenjima, i odrazava se u opštem trendu prema industrijskoj konsolidaciji, deregulaciji i privatizaciji.
Vinski pejzazi – kulturni pejzaz na koji znatno utice prisustvo vonograda, vinarija i drugih crta karakteristicnih za vitikulturu i proizvodnju vina.

Razvoj vinskog turizma u Juznoj Australiji
Vinski turizam, ili turizam fokusiran na posete vinogradima, vinarijama, festivalima vina i regijama koje proizvode vina, široko je razvijena industrija u Evropi i SAD. Australija je 10. zemlja u svetu po proizvodnji vina i ima preko 1000 vinarija, ali je tek odnedavno pokrenula veæu inicijativu, poput nacionalne strategije vinskog turizma, da razvije potencijal zemlje kao vinsku turisticku atrakciju. Vazne vinske oblasti nalaze se u Novom Juznom Velsu, Viktoriji, Juznoj Australiji i Zapadnoj Australiji. Posebno za juznu Australiju, vinski turizam nudi veliku mogucnost stvaranja turistickog proizvoda u relativno izolovanom delu Australije kome nedostaju profili atrakcija poput Ulurua, Zlatne Obale, Sidneja ili Velikog Grebena.
Postoje ubedljivo jaki argumenti za razvoj i promociju vinskog turizma u Juznoj Australiji. Ta oblast obezbeðuje ¼ vinske proizvodnje, i ponosi se visoko tretiranim vinskim oblastima poput Barose, Kler Velija, Meklaren Vejla i Kunavara. Oblasti poput Barosa Velija karakterise privlacni seoski vinski pejzazi koji stapaju vinograde i vinarije sa malim gradovima, istorijskim crkvama i farmama. Vinski turizam vec ima cvrste temelje u Juznoj Australiji, obezbedjujuci tako profit od 300 miliona $. Osamdeset procenata drzavnih vinograda poseduje prostorije za probu i kupovinu vina, a osnova nisu informacioni centri za posetioce što doprinosi vinskom turistièkom trzištu. Primeri toga su Rizling Trejl, 27 km duga staza za šetnju i bicikle koja prolazi kroz vinograde Kler Velija, kao i Barosa Vintidz festival koji se odrzava svake druge godine od 1947.
Iz perspektive ekonomskog razvoja, vinski turizam je bitan zbog toga što su velike regije proizvodnje vina dovoljno daleko od Adelejda da bi se smatrale 'regionalnim', ali ipak dovoljno blizu glavnog grada da bi privukle potencijalne turiste, kojih je 4 od svakih 5 turista. Dalje, konzumiranje vina deo je iskustva gostoprimljivosti i odmora koji ukljucuje dobru hranu, kupovinu rukotvorina, kao i posete kulturno-istorijskim mestima. U prilog vinskim regijama ide i to što svaka od njih poseduje jedinstveni smisao mesta na kome se nalazi, a njihove vinarije teze da proizvedu specificna vina koja se proizvode samo tu.
Idealno gledano, ta razlicitost smanjuje nivo takmicarstva medju vodjama puta, a pri tome je i vazna atrakcija za turiste koji zele autenticnost. Vinski turizam moze za sve te regije biti izuzetan stimulans za regionalni razvoj unutar Juzne Australije i drugih delova uopšte.
Iz ugla individualnih vinarija, turizam je okarakterisan kao 'savršen partner'. Posetioce privlaèe mogucnosti besplatnog konzumiranja vina, što je alternativa konvencionalnim distributivnim kanalima kao što su gradski restorani ili maloprodajni diskonti pica. Ovo iskustvo konzumiranja vina idealno æe stvoriti privrzenost turista brendu / marki, i oni æe zatim nastaviti da kupuju proizvod kao ponovni posetioci ili u svojim rodnim gradovima. Vinski podrumi omogucice vinarijama mogucnost dodatnih prihoda putem prodaje dodatnih proizvoda kao što su hrana, knjige o vinu, suveniri i sl. Vinski turizam donosi dobit mnogim operaterima, imajuci u vidu da ekskurzionisti u Juznoj Australiji posete 4.5 podruma pica po putovanju, dok turisti sa prenocištima posete 7.9 drugih mesta na kojima se konzumira vino.
Ukoliko zanemarimo tu unutrašnju logiku veze vino – turizam, Beverland (1999) smatra da dobitak operaterima još nije dokazan, i opisuje tekuæu akademsku literaturu koja promoviše razvoj vinskog turizma kao naivnu i pogrešno usmerenu. Veliki problem je taj što promoteri vinskog programa teze da budu orjentisani na proizvod i cesto im nedostaju marketinške veštine neophodne za funkcionisanje programom vinskih podruma. Dalje, njima mozda nedostaje vreme i zelja da steknu te veštine zbog toga što se moraju skoncentrisati na njihov prvobitni zadatak – proizvodnja vina i partnerstvo sa distributerima za prodaju vina. Postoji opasnost da zbog toga promoteri vina izvršavaju oba zadatka (turizam i proizvodnja / distribucija vina) nepotpuno i neadekvatno. Po Beverlandu dugorocni razvoj vinarija postize se kroz uspešno povezivanje sa brojnim distributerima, a manje i manje uspešne vinarije se više oslanjaju na prodaju u vinskim podrumima. To delimicno objašnjava zbog cega mali broj vinarija proširuje svoje ucešce u vinskom turizmu izvan podruma pica. Sudeci po istrazivanju iz 1996 god. samo 12% Juzno Australijanskih projekata vinskih podruma ukljucuje restoran, 9% je imalo piknik objekte, 5% je nudilo smeštaj, a samo 2% je imalo ture za posete fabrikama i vinogradima. Promoteri vinskih podruma moraju voditi racuna da njihove mušterije ne zloupotrebljavaju alkohol, medjutim pitanja su sada nesrece koje se dešavaju zbog vozaca koji su konzumirali vino iz vinskih podruma. Ostala pitanja ticu se štete po okolinu usled rezultata procesa prerade grozdja i proizvodnje vina, takmicenje sa ostalim sektorima oko vodenih resursa, ili pak moguænost zasiæenja trzišta, s obzirom da se broj lokalnih proizvodjaca poveæava.
Uprkos ovim pitanjima, Juzna Australija cak i više proširuje svoj vinski turizam. Tokom 2001. godine veza grozdja upotrebljena je kao logo drzavnog turizma i u tom je bila izgradnja Nacionalnog Vinskog Centra u vrednosti od 30 miliona $ u Adeleju, što bi bilo prodor Australije i njenih vinskih regija, kao i glavna turisticka atrakcija. Putem Saveta Vinskog Turizma Juzne Australije (partnerstvo industrija – vlada), ulazu se napori u promociji, razvoju i podršci festivalima i dogadjanjima, razvoja vinskih puteva i ambalaza proizvoda, kao i istrazivanje trzišta.
Ipak, svi ucesnici u ovim naporima trebaju biti svesni da razvoj odrzive industrije vinskog turizma u Juznoj Australiji, kao i drugde u svetu, zahteva uzimanje u obzir entuzijasticne poglede optimista i trezveno razmišljanje skeptika.

ZAKLJUCAK

Iz svega napred navedenog proizilazi kao osnovni zakljucak da je menadzment u turizmu jedan od znacajnih kategorija,koja ima visestruki znacaj.Jedna od osnovnih uloga svakako jeste da na jedan sistematican nacin
prouci ono sto je bitno u postojecoj turistickoj ponudi u vidu prirodnih resursa ,a da istovremeno preispita koje su destinacije na bilo koji nacin moguce,interesantne,da ih obradom prilagodi i ucini dostupnim te da kao svoj novi produkt ponudi one destinacije koje do sada nisu bile atraktivne i zbog toga sto su nove uvek ce predstavljati izazov menadzeru ali isto tako i potecijalnom korisniku turisticke usluge.
Promenljivost turisticke ponude nastaje kao posledica novih interesovanja savremenog coveka kome danas nisu dostupne samo neke lokalne destinacije ,kako je to bilo u onim periodima razvoja civilizacije kada je saobracaj bio jedan od osnovnih ogranicavajucih faktora turisticke ponude.
Zivot savremenog coveka ,namece pitanje sta je to sto je novo ,do sada ne vidjeno,ekstremno opasno i uzbudljivo sto ce radnom coveku pruziti odmor koji ce na neki nacin biti ekskluzivan uzbudjujuci i za “pamcenje”.Brzo se zivi pa ni odmor ne moze biti kakav je bio u svom istorijskom razvoju,nego mora garantovati nesto posebno.
Dakle menadzment u turizmu ne samo da mora pratiti koja se to najtrazenija mesta za odmor ,nego konstatno mora pratiti,osluskivati zelje potencijjalnih korisnika ne bi li upravo on osmislio.razradio i ponudio nesto novo.jer naravno da ce uvek biti onih koji pojam turizma vezuju za selidbu u neke toplije morske predele,ali covek “novog doba” trazi za sebe nesto novo u svakom pogledu,pa naravno da trazi i nesto ekskluzivno.
Uloga menadzmenta jeste da iz svih mogucih aspekata sagleda ,sta je ono sto mozda nije prirodnom dano nego sto covek moze sagraditi izgraditi i uciniti atrakcijom kako je to uradjeno u primeru kockarnica,zabavnih parkova , botanickih vrtova i slicno.Znaci da ne postoje ogranicavajuci faktori u prirodnim resursima niti u istorijskim dogadjajima,nema nikakvih ogranicenja u smislu onoga sto se u turizmu moze ponuditi,i tako treba i shvatiti ulogu menadzmenta.Bezbroj je mogucnosti za kanalisanje informacija i otuda se danas menadzment u turizmu ne moze shvatiti kao “ponuda postojeceg” nego pre kao “nametanje novog neispitanog”.Za onoga ko tako shvati ulogu menadzmenta u turizmu se moze reci je to ono pravo.

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

SEMINARSKI RAD