Tranzicije i promene u klasno - slojnoj strukturi srpskog društva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tranzicije i promene u klasno - slojnoj strukturi srpskog društva". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ
ТРАНЗИЦИЈЕ И ПРОМЕНЕ У КЛАСНО – СЛОЈНОЈ СТРУКТУРИ СРПСКОГ ДРУШТВА
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
УВОД У СТУДИЈЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Професор: Студент:
Косовска Митровица, март 2014. године
Садржај:
Увод 3
1. Појам и елементи друштвене структуре 5
2. Друштвени слојеви 6
3. Друштвена покретљивост 8
4. Транзиција у Србији и њене последице 11
4.1. Промена социјално - класне структуре постсоцијалистичког друштва Србије 14
4.2. Нови трендови у класно – слојној покретљивости у Србији 17
Закључак 20
Литература 22
Увод
Социолошка истраживања, веома често, у центру своје пажње имају различите аспекте друштвених структура, укључујући ту и њену динамичку страну. Проучавања друштвене покретљивости и социјалне диференцијације такође спадају у предметну посебност социологије и у тесној су вези са питањима друштвене структуре и њених промена. Још је Рајт Милс у Социолошкој имагинацији утврдио да нема квалитетног истраживача у социологији ако он није оспособљен да се користи категоријом друштвена структура. У појмовној мрежи и социолошкој анализи друштвена структура заузима централно место. Од Хегела, преко Маркса до Косика – сви дијалектичари су сматрали да је истина целина, те да у социолошкој анализи та целина највишег реда управо јесте друштвена структура. Њено истр аживање, сазнавање омогућује нам да суштински схватимо методолошки упут К. Косика “да је свака појава производ и произвођач друштва”. Наравно та целина је динамичка, променљива категорија повезана са факторима социјалне динамике. Стога истраживање друштвене структуре помаже разумевању не само социјалне статике, већ и спознају карактера социјалних промена и њених актера. Савремено друштво (светско и српско) захваћено је процесима у распону од глобализације, модернизације, транзиције до реколонизације. У том контексту интересантно је истражити основне правце промена друштвене структуре, класно-слојну диференцијацију у Србији и њихов карактер, као и могуће последице по будући развој српског друштва.
Подручје друштвеног света које је готово „ексклузивно“ социолошко, тј. „резервисано“ за проучавања која врше социолози, је питање друштвених неједнакости, или, прецизније, узоци и последице социјалне диференцијације. Заиста, нема те друштвене науке чији би се представници „усудили“ да социолозима оспоре „главну улогу“ у овој области. Подела друштва на класе или слојеве, који су хијерархијски рангирани према богатству, угледу и моћи, јесте истакнута и готово универзална особина друштвене структуре која је одувек привлачила пажњу теоретичара друштва и филозофа. Након урушавања социјалистичког пројекта изградње социјализма, који је накарадно спроводио идеју социјализма, све бивше социјалистичке државе, међу њима и Србија, кренуле су у изградњи новог- старог друштвеног уређења. Тај сложен и турбулентан друштвени процес означава се именом транзиција. Наравно, под диктатом Запада, све те државе изабрале су (наметнута им је) неолибералну стратегију развоја.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET