Sociološko posmatranje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sociološko posmatranje". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ:
POGLAVLJE I
METOD SOCIOLOGIJE 3
POSMATRANJE 4
POGLAVLJE II
NEPOSREDNO POSMATRANJE 6
1.POSMATRANJE I MERENJE 6
2.KO SE I ŠTA SE POSMATRA 7
3.VRSTE NEPOSREDNOG POSMATRANJA 8
4.POSMATRAČ-OSNOVNI MERNI INSTRUMENT POSMATRA 9
A.IZBOR POSMATRAČA 10
B.OBUKA POSMATRAČA 10
C.POBOLJŠANJE POUZDANOSTI POSMATRANJA 11
5.BELEŽENJE POSMATRANOG 12
POGLAVLJE III
UČESNIČKO POSMATRANJE 16
INKOGNITO POSMATRANJE 19
POGLAVLJE IV
NEDOSTACI POSMATRANJA 20
LITERATURA 21
METOD SOCIOLOGIJE
Metod (grč,methodos-način,put) istraživanja mora biti prilagođen osobinama predmeta istraživanja, a u slučaju sociologije, svojstvima društva kao složene celine društvenih pojava. Metod svake nauke, uključujući i sociologiju, sastoji se od tri dimenzije (aspekta), koje su međusobno nerazdvojno povezane, jer jedna drugu uslovljavaju. To su teorijski,logički i tehnički aspekt naučnog metoda ili, uslovno rečeno teorija, logika i tehnika naučnog istraživanja.
Teorija ili učenje o predmetu je skup znanja (ideja) o pojavama koje treba istraživati. Logika, kao filozofska disciplina utvrđuje pravila istinitog mišljenja i zaključivanja.Tehnika istraživanja odnosi se na odgovarajuće praktične radnje (tehničke postupke) koje se preduzimaju u različitim etapama sociološkog istraživanja-naročito u fazi iskustvenog proveravanja hipoteza.
POSMATRANJE
Posmatranje je definisano kao prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog neposrednog čulnog opažanja. U svim ostalim oblicima prikupljanja podatak veza s pojavama na koje se podaci odnose je posrednog karktera. Ta okolnost da predmet proučavanja, ili tačnije, iskustvene pojave koje su za njega relevantne, ulaze neposredno u čulni opažaj istraživača i daje posmatranju poseban epistemološki status. Kako je put izmedju nekog sadržaja u stvarnosti i iskustvenog podatka o njemu skraćen do najmanje mere i lišen svih posrednika, jer se čitav proces stvaranja podatak odvija u istraživanju, opravdano je pretpostaviti da će iskustveni podaci dobijeni naučnim posmatranjem biti tačniji od podataka čije je stvaranje dugotrajnije i u kome učestvuje više lica bez stručnih i ostalih osobina potrebnih za naučno posmatranje. Pored ove čisto epistemološke prednosti, posmatranje ima još jedno nezamenljivo preimućstvo. Ovo znatno proširuje istraživačevo primarno iskustvo i olakšava mu da stekne realističan utisak i osećanje celine proučavanog predmeta, bilo da se radi o nekoj lokalnoj zajednici, nekoj društvenoj organizaciji, nekoj posebnoj društvenoj delatnosti ili samo o nekoj posbnoj vrsti društvenih pojava. Jedino se trajnim posmatranjem može dobiti celovita predstava o prirodnim, materijalnim, društveno-organizacijskim i kulturnim uslovima života neke zajednice ili neke organizacije i o ljudima koji u njoj žive i deluju. Ti neposredni celoviti doživljaji i predstave dobijeni posmatranjem moraju se, svakako, kasnije analitički raščlanjivati, na razne načine iskustveno proveravati i sistematski razvijati. Radi njihovog teorijskog objašnjavanja često je potrebno da se stvaraju vrlo apstraktni modeli. Međutim, snažan neposredan utisak o nekom društvenom obliku ili procesu, ma koliko ovi bili složeni, stečen posmatranjem prilično je sigurno jemstvo da istraživač neće u nastojanju da ih teorijski objasni graditi životno nerealističke konstrukcije. Što je slabija veza između teorijske misli i neposrednog istraživačevog iskustva, njegovog neposrednog poznavanja proučavanja pojava, veća je opasnost neplodnog umovanja i proizvoljnihi teorijskih konstrukcija. I u naukama, kao što je istorija, što proučavaju neke minule pojave o kojima se posmatranjem može vrlo malo saznati, smatra se korisnim da istraživač pođe na lice mesta na kome su se nekad odigrali neki značajni događaji; na primer, da vidi prirodne uslove u kojima se nekad u prošlosti vodila neka bitka, ili u kojima je pre mnogo vekova živelo društvo koje on proučava; to može pomoći istoričaru da bar u izvesnoj meri stekne neposredan utisak o onome što je u tim uslovima bilo mogućno, i uticati da on o tome ne stvara nerealističke pretpostavke, bilo zbog nepotpunosti izvornih podataka ili zbog nesigurnosti u njihovom sintetizovanju. Naravno da je oslanjanje na posmatranje prilikom proučavanja savremenih društvenih pojava daleko korisnije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET