Sociološki pojam morala | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sociološki pojam morala". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: POSLOVNA ETIKA
SOCIOLOŠKI POJAM MORALA
Čačak, april, 2010. godina.
Sadržaj
I UVOD………………………………………………………………………... 3 1. MORAL…………………………………………………………………….... 3 1.1. Poreklo i pojmovno određenje morala……………………………………….. 4 1.2. Osnovna karakteristika morala………………………………………………. 8 2. SOCIOLOŠKO ODREĐENJE MORALA…………………………………... 8 2.1. Etika i moral………………………………………………………………….. 9 2.2. Moral i običaj………………………………………………………………… 12 2.3. Obrazovanje i globalizacija............................................................................... 12 2.4. Moral i pravo…………………………………………………………………. 13 I I ZAKLjUČAK……………………………………………………………….... 15 I I I LITERATURA……………………………………………………………….. 17
UVOD
Sve društvene zajednice poseduju određene moralne norme. Moral se uglavnom određuje kao oblik društvene prakse, delatnog čovekovog odnošenja prema svetu, drugim ljudima i prema sebi samom.Time se izražava stav da su jedino oni postupci moralni koji izdrže vrednosnu procenu. Ona dolazi od društvene sredine i javnosti, što predstavlja objektivnu stranu morala, a ukoliko izraze vrednosno odobravanje samog čoveka koji takav postupak vrši, to onda daje subjektivnu stranu morala.
Nužan uslov da bi jedna radnja bila moralna je da ona treba da se izvrši u skladu sa osećanjem savesti i dužnosti a ne zbog lične koristi ili sebičnog interesa. Neka radnja postaje moralna tek onda kada je čovek obavlja zato što tako treba a ne zato što mora.Uraditi, izvršiti jedan moralni čin, predstavlja dobro, pa se i ocenjuje kao dobro, valjano. S one strane dobra je zlo. Dobro i zlo su osnovni vrednosni pojmovi morala, etike kao što su recimo u umetnosti to lepo i ružno.Razlikuju se pravne, moralne i običajne norme u ponašanju.
Za razvoj moralnosti neophodni su određeni preduslovi. To su određene psihičke funkcije, koje najpre treba da se razviju kod jedinke, da bi kao kruna svega došla moralnost. Svaka od tih psihičkih funkcija ima specifičan uticaj na razvoj moralnosti.
O moralu znamo samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše. Trebalo bi uvek razmišljati o svemu pravedno i tako deliti i sebi i drugima, truditi se da se spoznaju sve male i velike krivnje pa onda izgraditi u svojoj duši bedem.
Ovaj seminarski rad će se baviti sociološkim određenjem morala kroz: nastanak, pojmovno određenje, etika i moral, moral i običaji, moral i pravo, karakteristike morala, i na kraju rada će biti izvučen zaključak koji je stečen tokom njegove izrade.
1. MORAL
Skup pravila o ponašanju i međusobnim odnosima ljudi koja je izgradila i usvojila neka društvena zajednica može se definisati kao moral. Na moral se gleda i kao na svest o dužnostima, kao na spremnost za vršenje nekih zadataka, kao na disciplinu, samopouzdanje, hrabrost. Gledano, tako moguće je govoriti o učeničkom moralu, nastavničkom moralu, moralu dece, roditeljskom moralu, moralu muškaraca, moralu žena, moralu radnih zajednica kolektivnih udruženja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET