Sociološke teorije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sociološke teorije". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FAKULTET ZA BEZBJEDNOST I ZAŠTITU
BANJA LUKA
SEMINARSKI RAD
IZ MALOLJETNIČKE DELINKVENCIJE
T E M A: S O C I O L O Š K E T E O R I J E
Banja Luka, 31. 05. 2010. godine
SADRŽAJ
1. UVODNA RAZMATRANJA I NASTANAK SOCIOLOŠKIH TEORIJA…..…..3
1.1.Gabriel Tarde .................................................................................................3
1.2. Emille Dirkheim………………………………………………………..……4
2. KLASIFIKACIJA SOCIOLOŠKIH TEORIJA……………………………………..5
2.1. Teorija socijalne sredine i socijalnih problema;……………………….....5
2.1.1. Teorija anomije,…………………………………………………….6
2.1.2 Teorija socijalnog interakcizma i etikecije;………………………...7
2.1.3 Teorija socijalnih veza i teorija suzdržavanja;……………………..8
2.1.4 Funkcionalizam;
2.2. Teorije socijalnog učenja;...............................................................................9
2.2.1 Teorija imitacije;……………………………………………………9
2.2.2 Teorija diferencijalne asocijacije;......................................................9
2.2.3 Teorija diferencijalne identifikacije,………………………………10
2.3. Kulturološke teorije………………………………………………………..11
2.3.1. Teorija podkultura i kontrakultura;………………………………..11
2.3.2. Teorija kulturnog konflikta;.............................................................11
2.3.3. Teorija društvenih grupa…………………………………………..12
3. ZALJUČAK………………………………………………………………………….13
4. LITERATURA………………………………………………….……………………13
1. UVODNA RAZMATRANJA I NASTANAK SOCIOLOŠKIH TEORIJA
Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače s pozicija determinacije društvenih i uže socijalnih faktora.
Početkom dvadesetog vijeka u Americi se razvijaju mnoge sociološke teorije kriminaliteta. One su nastajale pod značajnim uticajem evropske sociološki orijentisane kriminologije, a naročito pod uticajem učenja Gabriel Tardea i Emille Dirkema .
1.1.Gabriel Tarde (1843-1904)
Njegova je teorija originalni spoj psihologije i sociologije. Uzroke zločina Tarde vidi u društvenim uslovima, ali ukazuje i na to da biološki faktori mogu imati određenu ulogu. Za razliku od antropologa, njegovo učenje ne pada u mehanički determinizam, jer ističe značaj individualnog i faktora slučaja, koji se umeću u složen splet uticaja društvene okoline, pri čemu su prenaseljena predgrađa, podzemlje, pa i zatvori sredine pogodne za nastanak zločina.
Osnovni činilac na kome Tarde zasniva svoje objašnjenje zločina je podraža-vanje (imitacija). Istina, on nije prvi koji je taj činilac istakao (učinio pre njega D. Hume), niti jedini, ali je njegovo objašnjenje procesa bilo najpotpunije. U pogledu uticaja podražavanja na kriminalitet, Tarde ukazuje na tri zakona:
o dva oblika imitacije - moda (u gradu) i navika (na selu), pri čemu se medusobno prožimaju i menjaju u nepravilom ritmu. Zločin se javlja kao moda, a vremenom postaje navika;
niži redovno oponašaju više;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET