Sociologija religije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sociologija religije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
SOCIOLOGIJA RELIGIJE
(Seminarski rad iz sociologije)
NOVI SAD 2010
Sadržaj:
Uvod………………………………………………………………………..3
1.Verovanje u Boga………………………………………………….3
1.1 Statistički podaci…............................................4
2. Hrišćanstvo…...........................................................6
2.1 Vrednosni aspekti hrišćanstva.................................6
3. Zaključak..................................................................8
4. Literatura.................................................................9
Uvod
U ovom radu obuhvaćene su teme koje se tiču verovanja u Boga i hrišćanstvo, kao i dve podceline koje su u okviru navedenih tema. U prvoj temi razmatra se verovanje u Boga na jedan opšti način sa priloženim statističkim podacima,dok se u drugoj temi razmatra o hrišćanstvu i njegovim vrednostima, sa osvrtom na katolicizam i pravoslavlje,kao i njihov korak sa savremenim svetom.
Verovanje u Boga
Pojam verovanja u Boga, kada se uzme kao najčešće korišćen pokazatelj o religioznosti stanovništva i pojedinca, u Srbiji jeste rasprostranjeno i u porastu u odnosu na period od 20 godina unazad.
Doduše, situacija je promenljiva kada se uzmu u obzir drugi pokazatelji religiozne svesti stanovništva kao što su: raj, pakao i zagrobni život, stiče se utisak da dolazi do raspadanja religijske svesti; dakle oni ne veruju u bitne sastavnice hrišćanstva već se samo veroispovedno prepoznaju, deklarativno su religiozni i uopšteno veruju u Boga.
Statistički podaci
Istraživanja o religioznosti iz 2008 i one iz 1982 godine daju slične zaključke.
Tako, 1982 godine, 23 procenta od svih ispitanih žena iskazuje veru u Boga, a samo 12 procenata muškaraca.
2008 godine taj odnos je 89:80.
Starost ispitanika iz 1982 pimetno utiče na verovanje u Boga. Mlađa generacija starosne dobi od 15 do 24 godine veruje u Boga samo u 3 procenta slučajeva, zatim se beleži blagi porast do srednje generacije starosne dobi od 45-55 godina, da bi najviće verovali ispitanici sa 55 i više godina, ali opet ispodpolovično u 37 procenata slučajeva.
Rezultati iz 2008 godine su sasvim drugačiji. U najmlađoj kategoriji čak 83 procenata ispitanih veruje u Boga, 88 procenata kod srednje generacije i 84 kod ispitanika sa 55 i više godina.
Kada se pored svih ovih podataka uzme u obzir školska sprema ispitanika, visokoobrazovani veruju u Boga u 78 procenata slučajeva, a najviše veruju oni sa osnovnom i nezavršenom osnovnom školom čak 93 procenata.
Što se tiče ispitanika iz 1982 godine pokazuje da 48 procenata ispitanih sa nezavršenom školom veruje dok nijedan sa visokom školskom spremom nije izjasnio veru u Boga.
U poređenju dva istraživanja situacija je ista kada je u pitanju mesto stanovanja ispitanika. Dakle, u socijalizmu je bilo jasno da odnos prema crkvi, ako postoji, onda je to na selu dok su gradovi bili poprilično ateizovana sredina.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET