Socio-ekonomske granice rasta stanovništva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socio-ekonomske granice rasta stanovništva". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Geografski fakultet
Predmet: Demoekologija
Seminarski rad
‘’Socio-ekonomske granice rasta stanovništva’’
Miroljub Milinčić
Ljiljana Lazarević Aleksandar Šelić 1/08
Beograd, 2011
Uvod
Kada govorimo o granicama rasta stanovništva, bilo socio-ekonomskim, bilo biofizičkim, prvo sto moramo da napomenemo je ‘’Rimski klub’’.
Rimski klub je međunarodna nevladina nezavisna organizacija. Cilj ove organizacije je „produbljivanje svesti u vezi sa specifičnostima društvenog razvoja u epohi naučno-tehničke evolucije“.
Rimski klub je osnovan 1968. godine. Okuplja 100 naučnika, društvenih radnika, direktora međunarodnih privrednih organizacija, novinara i umetnika iz raznih zemalja sveta. Broj članova je tačno određen i nepromenjljiv.
Rimski klub se od svog početka koncentriše na jednoj strani na studije i objašnjavanje granica rasta, nacionalizaciju globalnih kriznih procesa i raskole sadašnjice koji su posledica raskola između čoveka i prirode, i na drugoj strani na traženje socijalno prihvatljivih načina i sredstava za njihovo rešavanje. Klub se bavi takozvanim globalnim problemima. Njegov cilj je uticaj na javno mnenje i razvoj dijaloga sa političkim i društvenim strukturama. Rimski klub se bavi i pitanjima ekologije.
Najveći problem predstavlja sve veće iskorišćavanje prirodnih dobara i zagađivanje životne sredine. U drugoj polovini 20. veka degradacija sredine postala je globalni proces, tamna, prikrivena i krajnje opasna strana globalizacije, koju karatkteriše posebno:
— porast broja stanovnika,
— rast upotrebe prirodnih dobara i pritisaka na životnu sredinu,
— zagađena životna sredina u lokalnom, regionalnom i svetskom smislu,
— antropogene promene podneblja
— nestajanje prirodne i biološke raznovrsnosti .
Preživljavanje čovečanstva neće zavisiti samo od rasta svetskog dohotka. Stvarno će zavisiti od očuvanja ekoloških faktora Zemlje, bioloških uslova za život. Besplatno te usluge obavljaju prirodni ekosistemi — od šumske regulacije hidrološkog toka (kruga), do otpadnih voda, koje se pročišćuju u močvarama. Kada uništavamo, menjamo ili prisvajamo sve više i više prirodu, ugrožavamo ekološke faktore Zemlje, svetskog ekosistema. Priroda odgovara u vidu — npr. velikih poplava i erozija zemljišta uzrokovanih sečom šuma, i jakih suša zbog širenja pustinja ili neprekidnog zagađivanja voda, nestanak ribljeg fonda zbog uništavanja močvara itd. Atmosferski porast temperature možda je najjasniji dokaz da smo već prešli neke granice mogućnosti Zemlje. Kada će se tačno preći prag vitalnosti ekosistema, nije moguće precizno predvideti iako vremenske granice nisu više daleko.
Globalno povećanje broja stanovnika
Porast broja stanovnika i povećana upotreba prirodnih resursa po stanovniku odvija se na već vremešnoj i ograničenoj planeti. Eksplozivni rast u tzv. Trećem svetu i prekomerno iskorišćivanje resursa i prostora po stanovniku, u razvijenim zemljama su glavni izvori povećanog opterećenja ekosistema. Sa gledišta opterećenja svetske životne sredine takođe zabrinjava brz porast broja stanovnika, npr. u Keniji, Bangladešu, a takođe i ubrzano trošenje prirodnih dobara, npr. u SAD-u i u Europi, gde se rast broja stanovnika inače stabilizuje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET