Socijalna stratifikacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalna stratifikacija". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Socijalna stratifikacija
1.1 Pojmovi i definicije
1.2 Glavni oblici društvene stratifikacije i njihovi uzajamni odnosi
1.3 Društvena stratifikacija je permanentna karakteristika bilo koje organizovane društvene zajednice
Bilo koja organizovana društvena zajednica uvek je slojevito društveno telo. Nije bilo i nema permanentne društvene zajednice u kojoj su svi članovi jednaki. Besklasno društvo, sa stvarnom ravnopravnošću njegovih pripadnika, je mit koji u istoriji čovečanstva nikad nije ostvaren. Oblici i odnosi stratifikacije variraju ali njena suština je permanentna, bar kada je u pitanju manje-više trajna i organizovana društvena zajednica. To je tako ne samo u ljudskim društvima, to važi čak za biljke i životinje.
Biljke i životinjske zajednice
Ukoliko se koncepcije ljudske mogu primeniti na biljne i životinjske zajednice, može se reći da i tu vlada društvena stratifikacija. u biljnim zajednicama postoje različite ,,društvene’’ klase, pojave parazitizma i eksploatacije, suzbijanja i donacije, razlike ,,ekonomskih’’ standarda življenja (količina utrošenog vazduha, sunčeve svetlosti, vlage i sastojaka zemljišta) itd.
Plemena koja nisu poznavala pismenost
izuzimajući možda mali broj slučajeva kada pripadnici stanovništva vode izolovan život, gde ne postoji stalni društveni život i interakcija gde stoga, neamamo društvenu organizaciju u pravom smislu te reči, čim se začne organizacija, primitivne društvene zajednice pokazuju osobine stratifikacije.
Napredna društva i zajednice
Kod svih poljoprivrednih, a naročito ekonomskih društava, društvena stratifikacija bilo je vrlo jasno uočljiva. ni moderne demokratije ne predstavljaju nikakav izuzetak od ovog pravila. Iako se u njihovim ustavima navodi da su ,,svi ljudi jednaki’’, jedino sasvim naivna osoba može smatrati da u okviru tih društava ne postoji društvena stratifikacija.
Porodica , crkva, sekta, politička partija, poslovna organizacija, banda razbojnika, radnička unija, naučno društvu – bilo koja organizovana društvena grupa je slojevita po ceni svoje permanentnosti i organizacije. Čak i organizacija zajednica vatrenih pristalica načela izjednačavanja i neprekidni neuspei svih pokušaja da se oformi zajednica bez slojeva, posvedočuju neminovnost i neizbežnost stratifikacije i jednoj društvenoj zajednici. Razni pokušaji da se iskoreni društveni feudalizam uspevali su, u najboljem slučaju jedino da poboljšaju konkretne oblike stratifikacije. Oni nikada nisu uspeli da anuliraju samu stratifikaciju, a redovnost kojom su svi ti pokušaji propadali ponovo dokazuju ,,prirodni’’ karakter stratifikacije.
Socijalna stratifikacija je permanenta karakteristika bilo kojeg organizovanog društva. U Različitim oblicima, društvena stratifikacija je postojala u svim društvima koja su proklamovala ravnopravnost ljudi.
Ne znači da je stratifikacija kvantitativno ili kvalitativno indetična svim društvima i u svim vremenima. U svojim konkretnim oblicima, defektima i vrlinama, ona svakako varira.
2. Socijalna stratifikacija i klasna struktura
Izučavanje društvenih nejednakosti ima izuzetan značaj za sociologiu kao nauku, jer materijalna bogatsva stvorena delatnošću ljudi najvećim delom određuju njihov život. Gledajući očima istoričara, nejednakosti nalazimo u svim tipovima ljudskog društva. Nejednakost najlakše indetifikujemo u analizi socijalne stratifikacije. A pod socijalnom stratifikacijom podrazumevamo društvenu ili strukturalnu nejednakost između grupa ljudi. U društu, pojedinci su rangirani po količini moći, ugleda i bogatstva i na taj način pripadaju jednom od društvenih slojeva raspoređenih od vrha do dna društvene hijerarhije. Moć je stupanj do kojeg pojedinci ili grupe mogu svoju volju nadmetnuti drugim, ugled je količina časti ili poštovanja povezana s društvenim položajem, osobinama pojedinaca i njegovim načinom života dok je bogatstvo utelovljeno u materijalnoj imovini koja se smatra vredom u određenim društvima (zemlja, stoka, novac, zgrade, itd.).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET