Socijalna percepcija - Istraživanje formiranja impresije na osnovu tri osobine | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalna percepcija - Istraživanje formiranja impresije na osnovu tri osobine". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Fakultet za pravne i poslovne studije – Novi Sad
Poslovna psihologija
Seminarski rad
Istraživanje formiranja impresije na osnovu tri osobine
Novi Sad, mart 2009
SADRŽAJ
Percepcija ......................................................................................................3
Socijalna percepcija.........................................................................................3
Formiranje prve impresije...............................................................................4
Ašovo istraživanje formiranja prve impresije............................................4
Organizacija istraživanja.................................................................................4
Zaključci Ašovog istraživanja.........................................................................5
Naše istraživanje.............................................................................................5
Materijal i metod rada.....................................................................................5
Analiza rezultata.............................................................................................6
Zaključak istraživanja..................................................................................7
Literatura......................................................................................................8
Percepcija
Najčešće pominjana definicija percepcije je da je percepcija viđenje stvarnosti, sveta koji nas okružuje i nas samih. To je proces koji senzornim informacijama daje značenje, povezuje ranije iskustvo i aktuelno doživljavanje što omogućava shvatanje stvarnosti u celini. Proces percepcije se najčešće opisuje kao neposredni doživljaj kontakta osobe i njene okoline, ali i kao sklop međusobno povezanih uslova i zbivanja koja dovode do perceptivnog iskustva.
Percepcija se odvija automatski i na nama nepoznat način. Kada se nađemo u situaciji koja nije uobičajena, kada opaženo odstupa od očekivanog, od ranijih iskustava, tada nam i sam mehanizam opažanja postaje važan i nastojimo da preuzmemo kontrolu nad tim procesom. U takvim situacijama ono što je svakodnevna rutina postaje predmet analize, procenjivanja i ocenjivanja.
Prilikom opažanja postoji određeni stepen kontrle koji imamo nad našim opažanjem. Možemo odlučiti nešto da pogledamo ili ne pogledamo, kao i da li ćemo predmet našeg opažanja razgledati detaljno ili ne.
Moguće je razlikovati tri aspekta percepcije: fizički ( npr. energetski aspekti zbivanja u okolini), fiziološki (senzorni, neurološki, biohemijski procesi) i psihološki (konitivne, afektivne i motivacione komponente).
U procesu percepcije učestvuju spoljašnji činioci, unutrašnji činioci kao i mehanizmi iz kojih se sastoji sam proces. Opažanje je pojava koja ulazi u domen saznajnih pojava. Ono je istovremeno ponašanje i doživljavanje i uvek je iskustvo.
Socijalna percepcija
Socijalna percepcija je proces opažanja osoba i grupa, odnosa medju pojedincima u grupi i među grupama, obrazaca ponašanja preko kojih se ti odnosi ispoljavaju.
Oblici socijalne percepcije su: opažanje osoba i osobina pojedinca, samoopažanje, opažanje emocija, opažanje grupa, opažanje odnosa među osobama i grupama i opažanje obrazaca ponašanja.
Sa pojmom percepcije se najčešće povezuje opažanje osoba, jer su osobe za nas upadljiviji iskustveni objekti od bilo koje vrste nepersonalnih objekata. Pokretanje procesa opažanja osoba, njihov tok i ishod zavise od karakterističnih svojstava druge osobe kao objekta, subjekta i aktera, naše sopstvene osetljivosti za pojedine vrste draži i podataka, naše motivisanosti da uočimo prisustvo ili odsustvo određenih svojstava druge osobe i konteksta ili situacije u kojoj se ti procesi odvijaju. Prilikom opažanja neke osobe, uobičajeno je da se toj osobi pridaju određena svojstva, osobine i namere. Međutim, opažanje osoba je u većoj meri zaključivanje na osnovu iskustva i pod uticajem motivacije nego čisto opažanje fizičkog objekta. Pored opažanja određenih fizičkih karakteristika ono sadrži i ocene o osobinama, emocijama i drugim svojstvima prisutne osobe.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET