Socijalizacija (Makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalizacija (Makedonski)". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


1. {to e socijalizacijata i zo[to sociolozite se interesiraat za ovoj proces?
Pod socijalizacija vo sociologijata se podrazbira proces preku koj lu|eto ja usvojuvaat kulturata i so toa stanuvaat ~lenovi na op{testvoto. Taa pretstavuva vospitno-obrazoven proces koj sistematski go sproveduvaat semejstvoto, u~ili{teto i o{testvoto kako opredelen ekonomsko-politi~ki sistem i kultura, a so cel od pripadnicite na novite generacii da sozdadat ~lenovi koi nema da doa|aat vo sudir so postojnite op{testveni obi~ai, normi i propisi. Socijalizacijata e rezultat od interakcijata me|u edinkata i roditelite, nastavnicite, vrsnicite. Vo modernoto op{testvo, denes, isto taka, i mas-mediumite igraat golema uloga vo procesot na socijalizacijata, osobeno na decata. Procesot na socijalizacijata se odviva niz celiot `ivot na ~ovekot. Osnovniot aspekt na socijalizacijata e sodr`an vo slednoto: na razli~en stadium od `ivotot lu|eto u~at da igraat odredeni ulogi, ili da se odnesuvaat na na~in {to go smetaat za “pravilen” vo odnos na pozicijata {to ja imaat vo op{testvoto. Taa vo sebe vklu~uva i steknuvawe kognitivni sposobnosti-intelektualni sposobnosti, kako {to se misleweto, pomneweto, i razvojot na govorot; i vtoriot aspekt na socijalizacijata e afektivniot razvoj-sovladuvawe na emociite. Socijalizacijata go transformira ~ovekot od `ivotno vo ~ove~ko su{testvo. Preku interakcija so drugite li~nosti se zdobiva so identitet, razviva vrednosti i aspiracii i vo povolni uslovi stanuva sposobna za iskoristuvawe na sopstveniot potencijal.
2. Kade treba da se bara izvorot na ~ove~koto odnesuvawe?
Dolgo vreme vo naukata traat diskusiite za toa {to pretstavuva izvor na ~ove~koto odnesuvawe. Za nekoi avtori “prirodata” ili naslednite faktori go odreduvaat ili vlijaat vrz ~ovekovoto odnesuvawe, za drugi pak, vospituvaweto, ili vnimanie {to vozrasnite im go posvetuvaat na mladite ima odlu~uva~ko vlijanie vrz odnesuvaweto otkolku nasledstvoto. Sekako, deka, koga stanuva zbor za eden pocelosen pristap bi trebalo da se zemat predvit i dvata faktori i da se proceni nivnoto zna~ewe. ^ove~kiot organizam biolo{ki e sposoben da nau~i mnogu tipovi na odnesuvawe. Sepak, poradi ograni~uvawata koi se natalo`eni od nasledstvoto, ~ovekot ponekoga{ ne e sposoben da nau~i
nekoi tipovi na odnesuvawe. Se razbira, deka site lue ne gi razvivaat sposobnostite za koi se prirodno nadareni. Toa zavisi i od socijalnata sredina vo koja `iveat, od roditelite ili od onie koi gi vospituvaat. Socijalnata sredina vo su{tina vlijae vrz toa kako lueto go iskoristuvaat svojot biolo[ki potencijal. Sekako, sredinata ne mo`e da formira, na primer, vrven atleti~ar, ako za toa ne postojat fizi~ki pretpostavki kaj ~ovekot. “Zadovoluvaweto na bazi~nite potrebi e cel a kulturata samo sredstvo. ^ovekot za razlika od drugite `ivotni bidejki ne poseduva instinkti mora da u~i kako da odgovori na predizvicite vo sredinata. Ovaa sposobnost za u~ewe e negoviot distinktiven beleg, toj ja konstruiral negovata vrodena rodovska priroda po {to se razlikuva od drugite su{testva .
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET