Pojam kulture | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam kulture". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 2
1. Појединац и култура 4
2. Проблем социјализације 5
3. Вредности и вредновање у култури, културне норме, премисе и веровања 7
4. Акултурација 8
4.1. Културни концентрични кругови 9
4.2. Културна асимилација 9
5. Култура и карактери 10
5.1. Индивидуална компонента 11
5.2. Став према властитој култури 12
6. Значај културе за опстанак и просперитет 13
Закључак 14
Литература 15
Увод
Несумњиво је да је култура једна од најбитнијих , ако не и најбитнија карактеристика чов ека и људског друштва уопште. То је јасно пошто ни једна друга врста не посједује културу. Исто тако је јасно да култура може да дође до изражаја тек онда ако се посматра с обзиром на друштвену средину и у њиховој узајамној интеракцији. То нипошто не значи да култура и културне појаве не садрже компоненту индивидуалности поједине личности, већ да је култура у целини и по своме смислу битно друштвени феномен. Међутим, како се већ на први поглед види да је култура веома сложена категорија, потребно је да се ближе одреди шта се подразумева под појмом културе, а осим тога пошто се култура може дефинисати са становишта разних наука и дисциплина (антропологија, филозофија, историја и многе друге ), потребно је да се овдје истакну баш они моменти који означавају првенствено карактер културе.
Термин култура је латинског порекла ( алтус-гајење, обрада поља ) и говори о човековој исконској везаности за природу, за обраду поља. И данас се још у језику сусреће термин 'пољопривредна култура'. Овај је међу првима употребио римски филозоф Цицерон, али се све више почео користити и за означавање 'културе духа', у смислу образовања, обраде духа.
Прво треба нагласити да постоји велики број дефиниција културе које можемо срести у редовима грађанских теоретичара али требамо нагласити да такође постоји велики број погрешака које их чине не прихватљивим са једно строжијег научног и критичког становишта. Дефиниција која би дијалектрички превазишла те погрешке у одређивању појма културе гласи:
'ПОД КУЛТУРОМ ПОДРАЗУМЕВАМО СКУП СВИХ ОНИХ ПРОЦЕСА, ПРОМЕНА И ТВОРЕВИНА КОЈЕ СУ НАСТАЛЕ КАО ПОСлЕДИЦА И ДУХОВНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ И ЉУДСКОГ ДРУШТВА'.
Основни смисао културе састоји се у томе да олакша одржање, продужење и напредак људског друштва.
Предности овакве дефиниције културе су:
помоћу ње се појам културе обухвата тако да подразумева како материјалну тако и духовну културу, те на тај начин избегава метафизичке и идеалистичке девијације ове врсте,
култура се на овај начин разумије као историјска и динамичка, дакле, развојна категорија која треба да се изучава са обзиром на временске и просторне промјене,
оваквом дефиницијом из појма културе искључују се сви они процеси и творевине које немају за циљ или не доприносе,
овом дефиницијом се истиче улога рада а посебно свјесног рада за културни развој и човечанства и стварање повољних услова за живот.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET