Pojam i elementi kulture | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i elementi kulture". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 2
1. Култура 4
2. Појам културе 5
3. Елементи културе 6
3.1. Религија 7
3.1.1. Када, где, како и зашто су настале прве религије? 7
3.1.2. Подела религије 7
3.2. Језик као елемент културе 9
3.3. Вредности као елемент културе 9
4. Врсте културе 10
4.1. Елементарна култура 10
4.2. Народна култура 10
4.3. Масовна култура 10
4.4. Врхунска култура 11
5. Значај културе за опстанак и просперитет једног народа 11
Закључак 12
Литература 14
Увод
Свако одређење социологије као опште теоријске и основне науке о друштву као целини свих друштвених појава требало би да почне разматрањем појма науке и других облика духовног стваралаштва људи , зато што не постоји јединствено схватање науке уопште и сваке поједине науке , већ се о томе воде велике расправе.
Када је одређивање појма социологије у питању , долази до изражаја једна потешкоћа . Наиме , развијен и садржајан појам социологије није могућ на самом почетку њеног излагања . Предмет социологије се конституише у правом смислу тек стварним социолошким истраживањима чиме социологија за себе осваја сопствени предмет и метод . Могуће је , међутим , дати једну почетну , најопштију одредбу појма социологије која би усмерила даља разматрања социолошких проблема.
У том смислу социологију можемо дефинисати као теоријску науку о људском друштву као целини друштвених деловања и друштвених односа и разноликим творевинама у којима се испољава друштвени живот људи у одређеним природним и културно-историјским условима . Дакле , друштво као конкретно-историјска целина , као конкретно-историјски систем , његова структура , организација и узроци промена , основни је предмет социолошког проучавања . При томе , социолошки угао глеадања на друштво као целину и социолошко проучавање посебних друштвених појава , карактериште глобални социолошки приступ . Социологија је најопштија теоријска наука која има за циљ да стекне увид у све битне аспекте друштвеног живота и да синтетише целокупно знање о људском друштву , кроз изградњу развијене мреже искуствено ваљано заснованих и међусобно логички чврсто повезаних појмова и методолошких принципа . Социологија је најопштија наука о људском друштву , његовој структури , облицима и узроцима промене , те историјским типовима постојања . Социологија је квалитативна и дисконтинуирана типологија која изучава тоталне друштвене феномене у целини њихових аспеката и кретања настојећи да досегне у микросоцијалним , групним и глобалним дијалкетизираним типовима , који су управо у настајању и нестајању .
Као теоријска наука ослоњена на обимна , објективна и систематска истраживања суштине конкретних друштвених појава и друштва као целине , социологија трага за одређеним правилностима , помоћу којих се друштвене појаве могу објаснити како као део јединствене реалности , која се назива људским друштвом . Као и све друге науке и социологија има свој предмет и метод односно оно што проучава и како то чини . То су питања која се нужно разматрају повезано , будући да је једно условљено другим . Поред тога , она се само делимично могу прецизирати на почетку , пошто целокупан покушај представља начин да се на разложан , систематичан и развијенији начин доспе до одређења предмета и метода социологије али и да се одговори на темељна питања , која се не могу обрадити кроз једну дефиницију , ма како она целовита , синтетичка и обимна била.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET