Ogledi iz kulturne antropologije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ogledi iz kulturne antropologije". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UDG
HUMANISTICKE STUDIJE
BEZBJEDNOST
OGLEDI IZ KULTURNE
ANTROPOLOGIJE
mr Bojan Baca
Podgorica,maj 2010.
SADRZAJ:
Znacenje religije…………………………………….3
Grupa………………………………………………..4
Obicaj……………………………………………….5
Simbolika…………………………………………...6
Literatura……………………………………………8
Znacenje religije
Znacaj Sapirovog vidjenja religije je u tome sto on pokazuje da religija nije samo ono sto se cini na prvi pogled. On kaze da nisu sve religije zasnovane na nekoj crkvi,da nisu toliko dobro organizovane ali upravo to pokazuje da je religija svuda prisutna I u razlicitim oblicima. Religija je sveopsta. Po Sapirovom misljenju religija je svakodnevni covjekovov put da kroz zivotne probleme pronadje spokojstvo. Nekom je to spokojstvo manje a nekom vise potrebno. Razliciti su nacini njegovog pronalazenja kroz religiju I Sapir kaze da je velika razlika izmedju pojma “jedna religija” I “religija”,kao sveopsti nacin njenog postojanja. Religija je ujedno I strah I poniznost,I kada pojedinac to shvati bez poricanja njegov put ka spokojstvu izgleda lakse. Za Sapira religija je neprekidno traganje za spokojstvom,a njen cilj nagonska pobjeda nad stvarnoscu.
Skup vjerovanja nije iskljucivo religijski,vec naucni. Nekom obicnom pojedincu su naucne stvari mjerljive sa misterioznoscu I vjerovanjem u Boga ili besmrtnost. Razlika se pravi u mogucnosti provjerljivosti. Puko vjerovanje ne cini religiju ako to pojedincu ne pomaze ili ne daje nadu za njegove svakodnevne probleme. Tek kada se vjerovanje I strah ujedine to daje obiljezja religijskih vjerovanja.
Sapir pravi razliku izmedju pojedinacnog religijskog iskustva I drustvenog religijskog ponasanja. On tu pokazuje razliku izmedju dva plemena Indijanaca. Kod jednih se odvija slozen ritualni process,ali se pravo dozivljavanje te religije se desava kada se pojedinci nadju sami. Naprotiv,kod drugih pojedinci obavljaju svoje zadatke u ritualu poput automata. Pritom nije znacajno da li su svi na okupu I da li svi rade svoje zadatke. Bitno je se simbolika unutar plemena sprovodi,bez obzira da li ce pojedinac biti ushicen ili hladan zbog tog rituala.
Kod primitivnih naroda zastupljen je animizam. Tajlor je iz animizma pokusao izvesti sve religijske forme. Neki antropolozi vjeruju da se religijsko vjerovanje razvija iz vjerovanja o duhovima ili nekim drugim silama,a da se neko svemoguce bice ili Bog stvara kao ukupnost svih ostalih. To je moguce kod nekih naroda,ali takav razvitak situacije nije neophodan. U jednom indijanskom plemenu postoji Vrhunsko Bice koje oni striktno razdvajaju od ostalih bica,duhova ili mocnih sila.
Sapir izdvaja neke tipicne forme religijskog ponasanja. Molitva je opsta pojava kojom se na razlicite nacine neki narodi obracaju visim bicima. Razlikuje se svrha molitve,kao I bica kojima se neko obraca. Sledeci tip religijskog ponasanja je traganje za posebnom moci. Ono se iskazuje najcesece kao totemizam. Cesto postoji neki drustveni ali I individualni totem. Povezano sa ovim je I postojanje predmeta koji simbolizuju moc koja se trazi. Svi oni se razlikuju u religijama. Pojedinci uglavnom teze da se vezu za one trajnije simbole kao hramovi,crkve I svetilista. Sledeca forma religijskog ponasanja je izvodjenje obreda. To je rasprostranjena forma u skoro svim religijama. On se razlikuju medju skupinama zavisno od nacina izvodjenja I funkcije koju ima. Obrede najcesce izvode grupe ljudi I oni sluze za prisno povezivanje u stanju napetosti prilikom izvodjenja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET