Zaboravljanje (hr) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zaboravljanje (hr)". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Namjena: Maturalna Radnja
Kontakt:[email protected]
Mobitel: ++38598770365
Disclaimer:
Možete koristiti ovaj dokument za svaku svrhu osim s namjerom da pokušate nekome nešto dokazati, jer, iako pregledana i ocijenjena odličnom(5) ocijenom nije dokazana kao potpuno ispravna i sa potpuno točnim podatcima. Ukoliko idete na maturu iz psihologije, a (slučajno) niste iz Požege slobodno je upotrijebite.Puno pozdrava od Vedrana, i slobodno se javite.
_____________________________________
Ovaj dokument je došao do vas putem web stranice:
Sadržaj
Stranica
Uvod .....................................................................................................................................2
Struktura i procesi pamćenja.................................................................................................4
Tragovi pamćenja ( Engrami)...............................................................................................7
Zaboravljanje........................................................................................................................9
Teorije zaboravljanja
~Gubljenje tragova pamćenja........................................................................................10
~Nedostupnost tragova..................................................................................................11
~Represija......................................................................................................................11
~Interferencija................................................................................................................12
Pionir na području: Ebbinghausova krivulja zaboravljanja................................................14
Vrijeme i zaboravljanje.......................................................................................................16
Eksperiment : Dosjećanje i Prepoznavanje.........................................................................17
~Problem................…………………………………………………………………....17
~Pribor i postupak ……………...............……………………………………………..17
~Prikaz glavnih rezultata…………………………………………………..............….19
~Diskusija..........……………………………………………………………………....22
~Zaključak.............……………………………………………………………………23
Zaključak....................................………………………………………………................24
Literatura................................................………………………………………………….25
Uvod
U društvu je rašireno mišljenje da je zaboravljanje nešto štetno, nešto što treba spriječiti. Ljudima se, na temelju selektivnog pamćenja, u dugoročnom pamćenju ističu tuđi i vlastiti neuspjesi pamćenja, dok se tisuće uspješnih dosjećanja samo u jednom danu ne opažaju. Normalno je da pamćenje mora funkcionirati savršeno, a kada “zakaže” onda se javlja problem. Unatoč tomu što nas zaboravljanje ponekad zaista “živcira”, takav način razmišljanja je uglavnom pogrešan. Kada ne bismo ništa zaboravljali, bili bismo invalidi. Sva neugodna sjećanja, svi naši neuspjesi, sve krivo naučeno gradivo, sve što bismo htjeli zaboraviti vrtjelo bi nam se po glavi i dovodilo nas do ludila.
Na pitanja koja su u praksi najzanimljivija psihologija uglavnom ne daje odgovore. To su pitanja kao: “Zašto neki ljude pamte bolje od drugih?”, “Zašto se ne mogu sjetiti njenog imena, a rekla mi ga je prije nepunih par minuta?” i slična....Ovakvih pitanja ima mnogo, a psihologijska istraživanja većinom su provođena u laboratorijima, u strogo kontroliranim uvjetima, te njihovi rezultati ne pokazuju kako pamćenje funkcionira u stvarnom životu; kod kuće, u školi, na poslu i sličnim situacijama u kojima se svakodnevno nalazimo. Zato se javila potreba da se procesi pamćenja počnu istraživati u prirodnim uvjetima, čemu je najviše pridonijeo članak Ulrica Neissera “Pamćenje: Što su važna pitanja?” (1978.). On govori kako takva istraživanja mogu biti produktivnija od laboratorijskih. Ipak smatra da je i u laboratorijskim istraživanjima došlo do napretka: sve je manje besmislenih slogova, a sve više rečenica i priča, ali to je još uvijek vrlo daleko od onoga što pamtimo u svakodnevnom životu.
Laboratorijska i praktična istraživanja imaju na neki način različite ciljeve proučavanja; laboratorijska traže opće zakonitosti, a praktična se vezuju uz specifične zadatke i situacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET