Stavovi o matematike i strah od matematike kod srednjoškolaca | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Stavovi o matematike i strah od matematike kod srednjoškolaca". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Seminarski rad
Tema:
Stavovi o matematici i strah od matematike kod
srednjoškolaca
Kada pomenemo matematiku,mnogi ce se ucenici setiti skolskih casova na kojima su resavali veliki broj zadataka iz zbirki I nerazumljivo pisanih knjiga koji su bili samo primenjivanje formula I koji su,gledano bez smisla I zivotne koristi.
I zbog svega navedenog opravdana je vaznost koja se pridaje istrazivanjima stavova o matematici I straha od matematike, buduci da naucnici upravo drze da stavov I verovanje I osecanje koje pojedinac ima o matematici uticu na njegov strah od matematike.
Ucenici sa pozitivnim stavovima o matematici nece imati nepremostivih problema. Moze se nazalost predpostaviti da ce, inace vrlo sposobni ucenici zbog negativnog stave imati suzen izbor skola , fakulteta, pa I zanimanja koja ce birati
Razliciti istrazivaci nude razlicite definicije stavova. Sve se one u manjoj ili vecoj meri podudaraju, a jedna od najstarijih je ona koju je sastavio Gordon Allport:
“Stav je mentalna I neuralna dispozicija,organizovana kroz iskustvo,koja ima direktno I dinamicko delovanje na odgovore individue prema svim objektima I situacijama kojima je povezana “
Iz ove definicije proizilazi nekoliko zakljucaka:
Stav je psiholoska kategorija,ne mozemo ga videti ili zahvatiti,tj.direktno dozivljavati,pa ga nije moguce meriti direktno vec indirektno.
Buduci da se stavovi temelje na iskustvu,oni se mogu razviti iskustvom,bilo kao posledica jednog ili vise ponavljanih direktnih ili indirektnih iskustava
Buduci da stavovi vrse uticaj na reagovanje pojedinca,pretpostavi se das u oni u velikoj meri povezani sa ponasanjem
Strukturu stava, prema literaturi (Pennington, 2001.), cine tri komponente:
afektivna, bihevioralna i kognitivna, pa se takav model strukture stava naziva i
ABC model (engleski – affect, behavior, cognition).
Afektivna ili A komponenta odnosi se na evaluaciju objekta stava i odražava
vrijednosti neke osobe. Nju cini, dakle, cuvstveni odnos prema objektu stava. Ako
se objekt stava doživljava kao ugodan i privlacan, formirat ce se pozitivan
emocionalni odnos. Ukoliko se objekt stava doživljava kao neugodan i odbojan,
emocionalni odnos bit ce negativan. Ova komponenta može biti više ili manje
složena. Naime, uz neki objekt stava mogu vezati samo elementarni osecaji
ugode ili neugode, a moguce je cak vezati i cijeli niz kompleksnih osecaja poput
zavisti, divljenja, suosecanja i slicno. Ti osecaji stavu daju dinamicki,
motivirajuci karakter. Upravo na bazi ove komponente, osoba smješta objekt stava
na kontinuum pozitivno-negativno.
Bihevioralna ili B komponenta odnosi se na ponašanje s obzirom na objekt
stava, a sastoji se u tendenciji ili spremnosti na djelovanje u odnosu na objekt
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET