Ustrojavanje katastra nepokretnosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ustrojavanje katastra nepokretnosti". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Internacionalni univerzitet Brčko
Pravni fakultet
УСТРОЈАВАЊЕ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
(Seminarski rad)
Predmet: Uvod u građansko i stvarno pravo
Brčko, 2012.
Садржај
1. Садржај 2
2. Увод 3
3. Земљишни регистри 4
4. Катастар непокретности 7
4.1. Начела катастра непокретности 7
4.2. Састав катастра непокретности 8
4.3. Упис у катастар непокретности 10
4.4. Оснивање катастра непокретности 11
5. Закључак 11
6. Коришћена литература 13
7. Коришћени извори 13
Увод
Развитак друштва данашњице допринео је томе да се промени кроз историју устаљен положај апсолутне доминације непокретних ствари наспрам покретних, имајући у виду да данас постоје покретне ствари чија је вредност једнака, ако не и већа од вредности неких непокретности, као што је случај нпр. са хартијама од вредности. Ипак, не може се занемарити чињеница да су,и даље, непокретности те које се сматрају стварима од највеће важности у грађанскоправном смислу и да њихов промет има несумњив примат по важности у односу на промет покретности.
Пре него што појасним разлоге због којих непокретности имају већи правни значај, неопходно је дефинисати покретне и непокретне ствари и навести смисао поделе ствари према овом критеријуму.Покретне су све оне ствари које се могу премештати са једног места на друго без промене њихове суштине, а непокретене су, по аналогији, оне чије премештање не може бити извршено, а да не дође до уништавања или промене суштине ствари. Да би се ствари сматрале непокретним, морају бити инкорпориране у земљи (а не да леже на њој) и морају бити зидане као трајни објекти, а не за привремену намену. Одавде се изводи да се под непокретностима мисли на зграде и земљишта, премда постоје и тзв. непокретности по намени, тј. ствари које су по природи покретне али су у функцији припатка непокретности-чине економску и функционалну целину са непокретношћу. Разлози за поделу ствари на покретне и непокретне, као и правни значај ове поделе је јасно видљив и у свакодневним ситуацијама. Пре свега, природне, тј. физичке разлике међу овим стварима условљавају постојање различитих режима за њихов промет. Наиме, непокретности су трајније, по природи веће, налазе се увек на истом месту и није их тако лако помешати или испустити из контроле као покретне ствари које, због њихове фреквентне циркулације, није лако надгледати, а није ни могуће. Покретности има много, могу се лако премештати, скривати, помешати, па се не уписују у јавне књиге као непокретности. Непокретности су самим тим подобне за евиденцију и за геодетску индивидуализацију и за сваку се може установити посебан досије. Такође, економски разлози, иако су данас далеко мање истакнути, допринели су овој подели, јер је некад значај непокретних ствари био несразмерно изнад покретних. Коначно, психолошки аспекат указује да је за људе поседовање непокретности много битније, не само због њихове употребне вредности него и чињенице да се за непокретне ствари много лакше везујемо, па оне прерастају у тзв. породична добра. Због свих ових разлога, разуме се зашто се примењују различите одредбе у случају дереликције покретне односно непокретне ствари, расправљања заоставштине, принудне продаје, стицања својине итд.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET