Rat | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rat". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Рат је векавима представљао предмет истраживања многобројних наука и научних дисциплина. Шта је рат, када је и зашто настао, какву је улогу имао у развоју људског друштва и када ће нестати – одговоре су покушали да дају многи историчари, филозофи, социолози, политичари и други научници и теоретичари. Многи народи су своје умне, физичке, материјалне и друге способности исцрпљивали на угрожавању, поробљавању и експлоатацији других народа или на супротстављању тим настојањима.
Историчари су покушали да среде статистичке податке о ратовима и биткама од 3600. године п.н.е. до 1992. године. Установили су да се за то време водило више од 14 730 ратова. Узроци ратова, њихово трајање, рушилачка снага и бруталност су уско повезани са развојем друштвених, политичких, економских, техничко – технолошких, обрезовно – интелектуалних и других сазнања о планетарним просторима. У време када су друштво и друштвени односи били неразвијени, водили су се ратови мањег обима, углавном ради обезбеђивања бољих животних услова за племена и појединце. У средњем веку они постају шири, трају дуже, а последдице су трагичније. У свега 460 година од 1480. до 1940. године забележено је 2 659 ратова. Како се свет приближавао двадесетом веку, ратови су били све учесталији. Тако је од 1480. до 1499. године вођено свега девет, а од 1900. до 1940. године 892 рата.
Рат
Рат је сукоб који укључује организовану употребу оружја и физичке силе од стране држава или других друштвених група. Зараћене стране обично држе територију, коју могу добити или изгубити, а свака поседује водећег појединца или тело које се може предати и тако завршити рат. Све до краја другог светског рата, владао је обичај да учесници у рату издају формалне објаве рата. Ратови се обично одвијају у низовима војних похода измећу зараћених страна, а повод су им, несугласице око суверенитета, територије, природних ресурса, религије или идеологије.
Рат не воде појединци, већ родови, племена, народи, нације, а понекад и цели континенти. Рат је таква појава која из корена мења и угрожава живот и друштвене односе, чиме доводи у директну опасност опстанак појединца и целих друштених заједница.
Рат представња најекстремнији инструмент политике. Античке грчке државе (градови) разорене су ратом у време кад су биле на високом степену цивилизације. Римска империја је остварила своју моћ кроз ратове. Ислам је продро у Европу путем сурових и беспоштених ратова. Ширење католичанства и сједињење световне и духовне моћи, папе су оствариле кроз ратове, супротно изворном ученју хришћанства. Европа је последљихи неколико векова била центар научне мисли и културе, али и главно поприште ратова. У историји људског друштва рат као феномен био је агенс промена било територијалних или политичких.
Клаузевиц је први у модерној доктрини осветлио главне елементе, а то су:
рат представља оружани сукоб измећу политичких јединки,
рат представља организован облик насиља,
рат је израз воље једне од зараћених страна и тај израз воље је потребан да би се створило ратно стање.
О узроцима рата не постоји консензус, с обзиром да се рату као феномену често приступа из искључивих перспектива, било да је реч о једној јединој грани науке, било да је реч о специфичној идеологији. У литератури се, међутим, узроци рата најчешће деле на:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET