Teorija organizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija organizacije". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
1. UVOD............................................................................................................................2
2. RAZVOJ NAUKE U ORGANIZACIJI...........................................................................3
2.1. Kratak osvrt na istorijski razvoj organizacije............................................................3
3. TEORIJE ORGANIZACIJE..........................................................................................4
3.1. KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE...................................................................4
3.1.1 Osnovne ideje i doprinosi Frederika Tejlora ( 1856 – 1915 )................................5
3.1.2. Osnovne ideje i doprinosi Fenka Gilberta ( 1868 – 1924 )...................................6
3.1.3. Osnovne ideje i doprinosi Henrija Fajola ( 1841 – 1925)....................................7
3.1.4. Osnovne ideje i doprinosi Maksa Vebera ( 1864 – 1920 )...................................8
3.2. NEOKLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE.........................................................9
3.3. MODERNA / SAVREMENA TEORIJA ORGANIZACIJE.....................................10
4. ZAKLJUČAK............................................................................................................11
LITERATURA...............................................................................................................12
1. UVOD
Ovaj seminarski rad usmeren je na upoznavanje teorije organizacije, na njene podele i stavove koji je prate kroz razvoj organizacione strukture.
Pre nego pocnemo detaljnije obradjivati samu teoriju, treba nesto reći i o samoj organizaciji. Poreklo reči organizacija je od grčke reči ergon ( rad, delo, čin) i iz nje izvedene reči organon ( naprava, oruđe, alatka, sprava). Kao poreklo reči može se uzeti i latinska reč organizatio ( spajanje pojedinih delova u celinu). Fenomen organizovanja identifikovan je u prvim periodima razvoja ljudskog društva. Iako su od tada doživele veliki napredak i pretrpele radikalne promene, prvobitne ( najprimitivnije) organizacije imaju skoro iste ciljeve i namene kao i savremene organizacije. Organizacija kao naučna disciplina dala je poseban doprinos, omogućujući da se ljudske aktivnosti obave na efikasan i racionalan način. Rad ili posao bez organizacije ne znači ništa, snaga bez kontrole ne znači ništa.
Sa razvojem ljudske civilizacije, organizacija dobija sve veći značaj. Zadovoljavanje sve većeg broja ljudskih potreba s ograničenim resursima, u izrazito dinamičnom okruženju otvara nove izazove za organizaciju, evolutivne promene koje sve više zahvataju privredu i društvo, zahtevaju nova organizaciona rešenja. Organizacija predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih tvorevina čoveka. Ona postoji koliko i svrsishodan ljudski rad; gde god dva ili više lica obavljaju neki posao postoji potreba za organizacijom. Organizacija je jedan složen fenomen i postoje različiti pristupi njenom proučavanju.
2. RAZVOJ NAUKE U ORGANIZACIJI
2.1. KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE
Prvom značajnijom primenom organizacije smatra se izgradnja Egipatskih piramida ( 2500. p.n.e.) i Kineskog zida ( u III veku p.n.e.).
Vavilonski kralj Hamurabi veliki značaj posvećuje planiranju, izvršenju i kontroli kvaliteta izvršenja zadataka, obrazovanju kadrova, uvođenju minimalne nadnice, obračunu troškova i sl, što svedoči da se već tada pojavljuju neke postavke organizacije koje će kasnije biti njene osnovne premise.
Poznati grčki filozof Platon ( 427. do 347. p.n.e.) podelu rada vrši na proizvođače ( zemljoradnike i zanatlije), vojnike ( branioce) i upravljače ( ljude od uma) i pri tom insistira da svako radi svoj posao ne mešajući se u posao drugih. To se smatra prvim pokušajem podele rada.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET