Reklama i propaganda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Reklama i propaganda". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Visoka skola strukovnih studija za kriminalistiku I bezbednost
- Seminarski rad -
Tema: reklama I propaganda
Novembar, 2009, Nis
Uvod
U danasnjem drustvu teznja gradjanske javnosti jeste da obuhvati ceo svet. Da bi se to postiglo zasluzni su masovni mediji koji u svet prenose informacije I poruke raznog sadrzaja. Glavni primaoci tih informacija I poruka su citaoci, slusaoci I gledaoci. Osnovni I glavni zadatak medija je da gradjanima obezbedi obavestenost o drustvenim I drugim pitanjima, I na taj nacin da odgovore vezane za njihova interesovanja I sklonosti. Proces komunikacije pocinje od izvora I kreatora informacija pa u zavisnosti od njihovog sadrzaja prilikom plasiranja poruka, razlikujemo sirok spektar komunikacionih modaliteta, gde spadaju: reklama, propaganda, marketing, informisanje, dezinformisanje, publicitet I odnosi sa javnoscu.
U daljem tekstu, paznju posvecujemo reklami I propagandi kao oblicima komuniciranja.
Nastanak I definicija reklame
Reklama3 se moze odrediti kao smisljeno, sistematsko I kontrolisano sirenje informacije o nekom proizvodu ili usluzi koja se nudi potencijalnim kupcima – klijentima,uz poruku o nespornom kavalitetu tog proizvoda, u poredjenju sa slicnim proizvodima drugih proizvodjaca.
Prikrivajuci svoj poslovni interes nastoji da navede potrosace da se opredele upravo za njihov proizvod – uslugu. Cilj reklame je da ubedi potencijalne kupce da se opredele za reklamirani proizvod, cak I kada im nije potreban ili Im u potpunosti ne odgovara. Reklama predstavlja neumorno ponavljanje slogana I stiha, jer ona I nema nista drugo da pondi.
“Jedna od definicija reklame jeste da se kroz nju vidi nivo stanja privrede jednog drustva” gde je kod nas konkretno dosta haoticnosti I previranja, sto ne znaci da nasi ljudi ne znaju sta je kvalitetno vec biraju ono sto je jeftinije.
“Da bi se znalo da je nesto reklama mora se znati da je to reklama za nesto” odnosi se na objasnjenje reklame da ona nije nesto sto stoji za neki proizvod, vec je ona nesto sto stoji za neki proizvod koji se nastoji prodati. Dakle, osim reklame I oznacenog proizvoda stoji I primalac koji iscitava I stvara znacenje.
1 Jirgen Habermas; Javno mnenje – istrazivanje u oblasti jedne kategorije gradjanskog drustva, Kultura, 1969, Beograd. Str 240
2 Jirgen Habermas; Javno mnenje – istrazivanje u oblasti jedne kategorije gradjanskog drustva, Kultura, 1969,Beograd, str 243
2. Reklama
Reklama nas moze ubediti da kupimo jednan proizvod, ali odnjegovog kvalitieta zavisi da li cemo ga kupiti ponovo. Posto je ovo glavni zadatak reklame, tvorci istih se sluze razmim sredsvima kao npr. komikom, sokom, mastovitom nadgradnjom, provokacijom…. Na trzistu zive proizvodi razlicitih kvaliteta, ali imajuci u vidu da ljudi “robuju svojim navikama” shvatamo da je znacaj I uticaj reklame jos veci jer na taj nacin obezbedjuje odanog kupca svog proizvoda. To jednostavno trzisno pravilo uz gomilu standarda, potvrda I zakona koje proizvodi moraju da zadovolje, obezbedilo je da sve redje neko oslepi od pica ili ostane bez koze zbog pomade4.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET